| је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа |
| ? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац пр |
| </p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пре |
| кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах |
| сно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</ |
| радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао |
| ране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">faute |
| рт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад |
| вши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за |
| И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несв |
| а ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јеса |
| се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Шт |
| девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена |
| седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreig |
| на; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ва |
| која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он |
| бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите |
| и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; |
| <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе |
| а мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је |
| Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зат |
| рах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> |
| у је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за |
| огледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетн |
| боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и |
| рима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> |
| ена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу |
| , — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двом |
| шчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе поглед |
| сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео |
| ка између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је |
| це било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У др |
| х <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му |
| >Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“< |
| и бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас |
| но Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта ур |
| у, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широк |
| стина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло поп |
| вије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралишт |
| јвећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости |
| и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у на |
| а му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроб |
| мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што |
| ива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, |
| , Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од |
| беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> |
| а, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску вој |
| 23" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је |
| шли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре ов |
| ам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} |
| свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он |
| тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе реч |
| да једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово |
| е.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки д |
| ају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, |
| од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини |
| је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb |
| Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирк |
| да, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико л |
| да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и ни |
| нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих да |
| што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као вел |
| весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, п |
| ицу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као |
| </p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с т |
| бу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им по |
| тпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема ру |
| ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалос |
| {S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дуб |
| ри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми |
| с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После о |
| p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку пот |
| <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био |
| време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном |
| <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак |
| анашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам т |
| нте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" |
| ладена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> |
| игаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заи |
| ажио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме н |
| , руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quo |
| даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Мл |
| до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, |
| у, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши м |
| у.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невољ |
| или сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите как |
| туа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обил |
| одило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпиј |
| а се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је |
| весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови ста |
| ајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се |
| е тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори |
| ам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се на |
| ту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би |
| и у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијан |
| жала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог б |
| и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у с |
| од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни офици |
| по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да |
| о: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго |
| у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p> |
| многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да з |
| асови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> |
| хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у п |
| бове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гро |
| т брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тра |
| ву треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на љу |
| обио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужд |
| неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти сво |
| плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора |
| ритисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p> |
| е миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао |
| ико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, н |
| за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милуј |
| осподин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“ |
| о. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових |
| „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из дана |
| ло, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У |
| дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> |
| баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један др |
| ити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са ве |
| Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји |
| истаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану. |
| оје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ко |
| до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек н |
| орадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су и |
| е бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора п |
| њи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> |
| сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у ви |
| ета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака! |
| м, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Ш |
| пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која бра |
| >„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела пок |
| у па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="6 |
| с приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео |
| дање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од м |
| ан пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, зауст |
| уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томаша |
| ко весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју с |
| </p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пр |
| ти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: м |
| тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држа |
| њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу с |
| у и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало |
| не, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојб |
| мена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у с |
| а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</ |
| и шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</ |
| има матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезл |
| ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који ј |
| је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте |
| новом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“ |
| не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као шт |
| остан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у тво |
| ћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја р |
| гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква |
| оју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у ж |
| је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде од |
| д — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:< |
| таку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припозн |
| нин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, б |
| >Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео |
| ђице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</ |
| ођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти ре |
| праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ни |
| ху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано м |
| се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био п |
| оме сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступ |
| ано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртво |
| простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао прева |
| р ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно ч |
| рости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са м |
| ени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега п |
| последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш н |
| ас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувш |
| то замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху ш |
| куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је |
| н блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још д |
| ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то зна |
| и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по це |
| де је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали |
| том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша нес |
| г саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних |
| ће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван по |
| рпског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала |
| олико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово пот |
| > правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени ре |
| почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудите |
| га сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ По |
| ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</ |
| и, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био |
| су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Р |
| ји имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право. |
| ехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу у |
| у се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да |
| — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, |
| пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Мла |
| p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" |
| бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А г |
| е одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p |
| > <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју |
| а удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малог |
| адна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко ко |
| едну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Млад |
| био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих в |
| о кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео |
| p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј |
| полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} |
| у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га по |
| смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве с |
| ондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога м |
| поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <m |
| хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> |
| , црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девој |
| и мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створ |
| , јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд и |
| јопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој |
| ан пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било с |
| ок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима |
| врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душ |
| ="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из да |
| и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и по |
| ци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а |
| лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, |
| би сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виногр |
| томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, |
| безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио сво |
| анила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љ |
| шен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и |
| „Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежит |
| <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћ |
| пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облете |
| Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учин |
| о што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</ |
| кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ ни |
| а; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбољ |
| код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То в |
| ако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, |
| ва ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два |
| Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти ост |
| ао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Ти |
| м на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бри |
| јом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито |
| сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; |
| еће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бит |
| да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу от |
| е, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — д |
| ђе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набаса |
| шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нис |
| писана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и ј |
| топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. |
| <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима |
| онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њи |
| е говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекне |
| лу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује |
| нише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где б |
| екао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу б |
| С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанч |
| S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зов |
| е и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама о |
| адаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око ње |
| /p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични |
| Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — |
| је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да |
| јанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за |
| е на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми |
| тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем. |
| За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.< |
| Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од ду |
| ти; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам |
| у оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за свој |
| тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је |
| и, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му |
| зисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он |
| ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па по |
| ости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје |
| мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p |
| куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду са |
| ело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, |
| се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесниј |
| је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један ча |
| овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и та |
| цом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име пра |
| ити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти |
| сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и |
| а поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће удар |
| ?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она из |
| мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добр |
| вако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После поглед |
| ...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото |
| есмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито к |
| вори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила т |
| сти, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Види |
| јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини |
| дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, |
| де; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим |
| тима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што |
| а женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати п |
| а свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свеш |
| м никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беш |
| де ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на н |
| нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба |
| <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царс |
| па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — |
| ности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и ужи |
| лумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упо |
| јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у н |
| бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из поч |
| и врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим |
| би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као |
| тку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Б |
| је лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замис |
| потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у |
| собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обоји |
| вај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове ј |
| </p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на |
| ле ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> |
| амо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200 |
| шке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко п |
| бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час пре |
| последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете |
| че Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад |
| у тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је С |
| приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„ |
| о неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Гос |
| ез другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој стра |
| ина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнак |
| непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђ |
| гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја п |
| Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а б |
| већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гро |
| о наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили |
| ; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад у |
| горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака ар |
| ару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не мо |
| ање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци |
| у се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено |
| у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> < |
| лањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не |
| вајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; посл |
| моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту |
| /p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> < |
| зговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепи |
| </l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
| проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по г |
| аиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљ |
| маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца |
| једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због мил |
| ана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако |
| </p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и |
| ено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђе |
| ти мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота н |
| е или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни |
| круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душ |
| бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до |
| ше, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један |
| аваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуст |
| могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, к |
| се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне: |
| полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прош |
| д од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели |
| дићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крв |
| , он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао |
| дније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се |
| но у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ива |
| ек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће |
| не, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без прес |
| у да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута |
| шар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ од |
| очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; м |
| крипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла |
| на с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у ва |
| полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби дола |
| е, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ о |
| рављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до |
| туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е |
| се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из друж |
| ом лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљућ |
| ри му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Мил |
| писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с |
| јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више |
| оше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју ж |
| могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме |
| ео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неи |
| нити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми пр |
| ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао нов |
| едо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећ |
| је своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам т |
| едели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теб |
| него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин поб |
| ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за |
| ла као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном ор |
| еђати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“< |
| о пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цига |
| ре лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан па |
| јанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера С |
| еђу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казив |
| да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице |
| заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио |
| ици са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форин |
| — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал |
| наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p |
| частиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја м |
| од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због |
| /p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n |
| а је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, ка |
| преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаш |
| .</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јано |
| наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ал |
| ва починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на ас |
| јао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви |
| , скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена п |
| заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p |
| пустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала |
| } Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли |
| : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој |
| у за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам |
| дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу |
| е красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово |
| ве.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу |
| оме криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је |
| му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад с |
| при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећ |
| дити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за |
| у две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрет |
| е отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме |
| али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запоп |
| чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје |
| ојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, |
| то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те ка |
| А ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l |
| да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S |
| >„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, а |
| Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заб |
| у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Д |
| со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре |
| да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не с |
| „Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“ |
| премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу |
| Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p |
| ...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш |
| Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га |
| свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је н |
| ћи до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од њего |
| знесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеван |
| ом се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пуш |
| , брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме об |
| ичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.< |
| „То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, |
| проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Ле |
| на, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их позн |
| г судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе су |
| епо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је |
| треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе |
| pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћем |
| о си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај |
| поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударит |
| остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, |
| ојим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод |
| шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломит |
| плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племић |
| х он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма |
| у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда храни |
| доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је |
| нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци иза |
| рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Б |
| тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целом |
| ињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио |
| ету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да |
| кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе |
| да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто |
| сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави |
| ћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице о |
| ици на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их ви |
| ша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог |
| ом морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p> |
| е можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младе |
| и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима |
| ле тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> < |
| каже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити |
| П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који с |
| еди на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер вид |
| , госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <di |
| ван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божје |
| /p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја нем |
| жите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте |
| ко?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене |
| ом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, |
| вао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та |
| спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише с |
| ди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после оп |
| си зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, ч |
| ени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда беја |
| тепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју |
| сто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијан |
| н с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн |
| е миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала |
| н полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове п |
| ражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за нар |
| храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више та |
| ецу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их те |
| шту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, |
| Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу ст |
| драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину с |
| а њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очи |
| нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше |
| ћете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ |
| ање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натерив |
| чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је |
| јку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је милов |
| крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, |
| Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одве |
| ј се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, |
| са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости так |
| обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора |
| дети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топ |
| он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јано |
| к јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила |
| ао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији |
| ивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тро |
| анац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погину |
| изали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху |
| јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то |
| ој породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе |
| ца! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изм |
| и дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим |
| и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан |
| ети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нек |
| судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчево |
| рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ј |
| де, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачва |
| и, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина |
| био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов |
| кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове н |
| а ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Б |
| те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа |
| та скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летур |
| > <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="4 |
| а тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„ |
| а, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p> |
| судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јад |
| њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; |
| имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p> |
| слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у |
| ити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој |
| а мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то би |
| кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах |
| /quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, к |
| реву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога жи |
| n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пу |
| сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два во |
| ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, |
| и своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура |
| мци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не рас |
| је лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ов |
| .{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и |
| да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после |
| тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да |
| Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини |
| о име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’ |
| болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници |
| м хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог ва |
| вом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица |
| дах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n |
| <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с пош |
| ао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог.. |
| истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока коли |
| та, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелик |
| „И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, м |
| коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би |
| ад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачвани |
| ху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам љу |
| господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" |
| Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замисли |
| иви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За |
| ни нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господи |
| да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — в |
| ; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме |
| погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да |
| тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type= |
| аде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућнос |
| да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на |
| асности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од ку |
| човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, |
| , а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мал |
| живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и |
| ни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, с |
| ек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ г |
| у чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: |
| мпањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пије |
| врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; |
| воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, а |
| них новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до |
| ине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спом |
| .</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само с |
| па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И |
| Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p> |
| мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се |
| си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„ |
| анити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„ |
| слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> |
| исам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> < |
| рана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог в |
| онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бо |
| </l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је С |
| е до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ |
| писане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у |
| три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица уш |
| јој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле |
| ection" /> <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедуји |
| „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пр |
| а после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен |
| нко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се |
| е!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао го |
| То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и ј |
| несем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{ |
| био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> < |
| у с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша |
| /p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као |
| ти.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> |
| p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нес |
| она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени м |
| се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> |
| т.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p |
| као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p |
| на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та |
| рсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени |
| „У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше мног |
| </p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од к |
| јвећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко |
| лији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и |
| тељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог |
| нда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити |
| осит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина |
| је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми так |
| као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе |
| ј!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима |
| јој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се |
| удац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Ц |
| а његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb |
| им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из ц |
| зити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је свом |
| својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изража |
| није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала. |
| теха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како са |
| азговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њ |
| икад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја би |
| ом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко нај |
| спода — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како |
| наест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло |
| еване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали |
| о душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад |
| орао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, |
| први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер п |
| ох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, при |
| ватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га п |
| е знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија |
| сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> |
| есте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа |
| у по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом |
| вође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за |
| неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио |
| енило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, |
| а је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје |
| јега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради с |
| његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</ |
| правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек |
| ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продуж |
| м се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, |
| знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћ |
| адену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво ус |
| ци изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђах |
| сме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао ов |
| тео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај да |
| у од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се |
| јано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први |
| ну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па |
| цу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам |
| у зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова с |
| зано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахра |
| ужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да |
| С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свак |
| нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене |
| идео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика |
| с да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, преда |
| > <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreig |
| и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око вра |
| помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога |
| ете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови би |
| елетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за |
| иди величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу д |
| и.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово за |
| примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја до |
| владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава с |
| ила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је |
| алом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријате |
| а више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом |
| је било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор |
| погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>З |
| и штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се об |
| џари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к ша |
| , а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} |
| бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас |
| ити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигн |
| ује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи < |
| Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам |
| кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега |
| тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја |
| воље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без |
| о дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета |
| ло што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 б |
| о био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости |
| пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизил |
| р!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као су |
| е најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у |
| томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>Пос |
| срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако |
| /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је н |
| ам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дот |
| ао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону у |
| љно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да |
| и говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S |
| ротиву целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што |
| видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... |
| ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> |
| своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели так |
| о!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> |
| им винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, кој |
| наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумем |
| вога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави го |
| пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане. |
| о?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И п |
| Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и шт |
| 101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневеравах |
| е ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам т |
| те!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако |
| бро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити |
| аше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.< |
| ора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у |
| ате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси кри |
| ио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„ |
| но било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових ре |
| инти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи с |
| ји је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде о |
| <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју дес |
| и бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари |
| {S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текл |
| даре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“ |
| овиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који |
| то бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црн |
| } Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава |
| нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и по |
| то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад |
| „Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јо |
| мио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не гово |
| <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај. |
| да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове ле |
| /p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ј |
| на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него |
| <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> |
| имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, ми |
| а се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше |
| го и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви |
| , хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о том |
| и, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићк |
| о су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му |
| па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту ос |
| ишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, |
| обро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу |
| а поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше |
| ђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењ |
| напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време |
| оји би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Ср |
| ванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, т |
| летим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете |
| пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред п |
| о и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да |
| ад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Ла |
| гла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега ост |
| му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти |
| у чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љу |
| су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе. |
| >У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше |
| ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — |
| обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да ј |
| p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од |
| ети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови п |
| је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушч |
| , ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и |
| мових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина |
| ити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав пр |
| оловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро ст |
| јало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај |
| х прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите л |
| беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао |
| а црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела |
| „Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Л |
| ети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико ре |
| >„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга |
| лакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не ч |
| је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на свој |
| еби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово |
| овог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрат |
| њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни |
| г су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили би |
| бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог |
| , па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жен |
| пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећ |
| ај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он |
| јим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не мо |
| ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на кој |
| било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку о |
| о велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању |
| стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар п |
| Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорил |
| моћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти |
| попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — |
| ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у ли |
| ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а |
| ац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и |
| о и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после |
| причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропус |
| снувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше |
| ао што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела |
| дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав |
| ; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли |
| име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере леп |
| а сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били њ |
| зити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја |
| дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу |
| е неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој д |
| ао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој уд |
| ума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да |
| га мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађ |
| Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје |
| егалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса није |
| аш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што |
| о комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањива |
| а, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, т |
| мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе р |
| баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је о |
| ом снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опа |
| моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми св |
| ај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се м |
| и се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То ј |
| Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош |
| шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</ |
| тац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог оп |
| <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад |
| Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је |
| у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али |
| , акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> |
| ја беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то ј |
| красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пр |
| г Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао |
| <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у на |
| кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, |
| ако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весе |
| моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио |
| она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, шт |
| јке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској гале |
| ена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> < |
| нџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном б |
| стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам |
| , да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је |
| еше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бу |
| >Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p |
| ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, оп |
| ајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслу |
| нако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како |
| ма.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за |
| и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свећ |
| ете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, за |
| ном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, к |
| очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се св |
| ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} |
| гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрај |
| падања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становн |
| тај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Р |
| ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — прод |
| бар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у коли |
| ему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Мол |
| 0"> <head>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и ук |
| са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p |
| мосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; |
| брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско че |
| ца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање с |
| та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила |
| с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смр |
| то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради |
| , нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је т |
| ура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> < |
| адне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи по |
| младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, |
| ио у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгуби |
| gn> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ дав |
| и је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом |
| ејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што к |
| уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме з |
| а и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас |
| о женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два у |
| омислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који и |
| све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И т |
| ти — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} |
| наштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Ма |
| право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од |
| вао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо п |
| оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="chapter |
| њала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа при |
| ене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то |
| требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна |
| мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни |
| па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек |
| мено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни |
| а, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће |
| огледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово п |
| оринти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики |
| није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као |
| ело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџа |
| исмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје п |
| рајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима |
| , многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако ла |
| аки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео он |
| p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од |
| о почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У на |
| аџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, |
| га, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p> |
| то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од |
| аном на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коњ |
| есе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „ |
| ла.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међ |
| ца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљути |
| добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не |
| утове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а ка |
| се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, н |
| о.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он |
| него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb |
| у ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на шт |
| оследњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишт |
| овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и та |
| ком барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око ју |
| барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи |
| о верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћ |
| у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="1 |
| али јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У |
| а него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам |
| тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху за |
| раничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладај |
| ари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргн |
| S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, |
| ки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они |
| о у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један бата |
| ата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власт |
| че:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви |
| ом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с он |
| море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све |
| коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере н |
| ише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза |
| је је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор |
| каше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као |
| оје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натра |
| учен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiac |
| анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љуба |
| а, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав ле |
| неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа до |
| брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли сво |
| у и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред |
| мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им |
| женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме |
| <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p |
| д године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао |
| </p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} |
| } О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, |
| разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови др |
| а.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке ве |
| <head>XIV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољен |
| лим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у |
| шљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, има |
| вим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву |
| ји од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“ |
| благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно |
| е помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, |
| али — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто |
| кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог чове |
| е и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било неш |
| о је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад са |
| Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад ниса |
| пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог |
| у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља јед |
| ан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац беј |
| боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био гр |
| ити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је |
| ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говор |
| ас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора би |
| > <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чаш |
| нош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — |
| м да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки о |
| <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша |
| уга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избор |
| И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати |
| хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом проду |
| видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му испр |
| ам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем с |
| поветке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чини |
| и.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који |
| инити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни как |
| влији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам |
| вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к неб |
| па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорит |
| ј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери он |
| шло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни свој |
| >„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — р |
| о ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалит |
| н велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а г |
| који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.< |
| љаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Срема |
| омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер види |
| бразе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> |
| нда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем |
| рао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у т |
| ише у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, ко |
| Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема |
| м самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му ј |
| ања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђак |
| други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли |
| и не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, |
| незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо |
| моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <p |
| а њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба до |
| адвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се |
| а била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа. |
| ска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> |
| ду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? |
| ико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.< |
| во су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И |
| амници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи |
| и, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Б |
| н други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а сл |
| си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује. |
| летим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијан |
| ао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да с |
| ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{ |
| есеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови стари |
| замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху шир |
| дарала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам |
| ; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам б |
| ели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну |
| м себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи к |
| S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добр |
| Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p |
| оба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе А |
| оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену |
| мађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина |
| дима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не сме |
| ружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мисли |
| други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не н |
| овао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за ру |
| и, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов |
| а света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услуг |
| му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </q |
| баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хра |
| еху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар |
| оје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> < |
| о служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао н |
| беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазр |
| другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо |
| е ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим |
| ном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјас |
| љи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек |
| постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчи |
| себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p |
| не љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сва |
| пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, |
| већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да разде |
| ад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до |
| Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> |
| то нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му |
| ов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њем |
| јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини |
| ,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео т |
| , морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био к |
| новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој си |
| свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с |
| , то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на |
| а; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И посл |
| што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајца |
| , где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скор |
| — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p |
| <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму |
| живао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у б |
| у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најма |
| м могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попре |
| м се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора. |
| и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари св |
| опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да М |
| икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изр |
| о од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у прост |
| , а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим |
| би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ру |
| о бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S |
| ро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловањ |
| земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше о |
| рети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му ј |
| зне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>М |
| Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, и |
| ез обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно зна |
| обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна н |
| ер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо м |
| да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p |
| село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће |
| де он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне |
| чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ вик |
| , па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, св |
| простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер |
| а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> |
| не и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао кој |
| ећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује |
| подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхр |
| се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песк |
| већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздах |
| седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — гов |
| росте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена у |
| ног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се уве |
| > <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</ |
| На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој |
| петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се н |
| панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„ |
| јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам се |
| о бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше с |
| ве нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био |
| едан блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко |
| робија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио прем |
| ше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то ј |
| оведати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља |
| идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за кој |
| етре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после |
| доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они б |
| кавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „ |
| на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме |
| еправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> |
| нас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће бла |
| а, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што с |
| породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију |
| о?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој к |
| а се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али |
| видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна де |
| и исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено г |
| е.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Ка |
| аше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи приз |
| насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече |
| к и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округ |
| скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и не |
| ше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, п |
| и, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бе |
| .</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је |
| оји не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, д |
| доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је нес |
| Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за |
| је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може пре |
| исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се |
| а та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивш |
| опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и о |
| ј роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се |
| <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на |
| ија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена прос |
| усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61 |
| „<foreign xml:lang="hu">Igen</foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад |
| /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме суди |
| по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а п |
| удо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јама |
| ки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се з |
| ва била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама р |
| а нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости |
| 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени зад |
| е све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао |
| <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу |
| p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увук |
| зик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један |
| свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао |
| Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| али, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио |
| тично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта |
| ебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} О |
| e> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети |
| дитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зе |
| вати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, за |
| p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Г |
| и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но |
| рашно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> |
| и Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбис |
| било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у |
| преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика л |
| опљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и огр |
| рка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chap |
| е човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} Т |
| га учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; вл |
| љу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправ |
| ћ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам |
| пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами пош |
| н сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аус |
| се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се м |
| тра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и своји |
| вио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он к |
| би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад ч |
| , јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатк |
| 4" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; |
| а слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није н |
| и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ак |
| жине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се о |
| ео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад |
| егод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад |
| из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, мож |
| а; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — |
| ст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Р |
| ју избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не беја |
| бере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло мног |
| вао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не сме |
| бом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога ј |
| p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а |
| “</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом |
| немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и ол |
| е назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога |
| ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што ј |
| о стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах с |
| на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухв |
| ио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео |
| мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, кој |
| p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на колен |
| убави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није |
| оснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од |
| у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему |
| више од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљ |
| точне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају све |
| а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са |
| јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што |
| ћни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно м |
| има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше |
| олете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у с |
| ве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се |
| p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно |
| огућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, |
| ш један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, свој |
| о са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био њего |
| мах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархи |
| Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа он |
| срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — |
| >„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета |
| и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обра |
| била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар ј |
| П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше ве |
| м и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му уд |
| ="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, к |
| д од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим |
| ији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватр |
| а којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> |
| е.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које и |
| ља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми |
| ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на |
| , обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом |
| и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас |
| ебо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут по |
| опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, |
| је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србија |
| >Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену те |
| да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.< |
| , пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих |
| опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам и |
| обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плав |
| е глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимци |
| А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико |
| " /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој |
| кајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћ |
| еђу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима |
| као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђи |
| подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше о |
| ногих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то б |
| чице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у |
| е било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са соб |
| дравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће |
| м батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари |
| имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајута |
| p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховит |
| е и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љуб |
| у је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки |
| . Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Ма |
| ого пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Р |
| свестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p |
| о обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана |
| мам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у |
| са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога ро |
| е, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, кој |
| о. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене |
| на, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карлова |
| е, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвиј |
| А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божј |
| ледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацал |
| днако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена ву |
| исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред ко |
| С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна п |
| попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће |
| </l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах |
| ; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величан |
| ила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадо |
| дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с |
| ети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији |
| а.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству |
| х коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше |
| тко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио |
| гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ |
| p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја п |
| рна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију |
| својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено б |
| , изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже м |
| и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се вид |
| ма камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико ог |
| цуза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико ни |
| ="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује ов |
| оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они бе |
| нога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а мног |
| то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано |
| соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним р |
| гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, чове |
| чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, |
| еху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била н |
| ну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пе |
| у, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној р |
| она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док ко |
| ог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је |
| r" xml:id="SRP18520_C16"> <head>XVI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> |
| варати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их |
| ад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само |
| угим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу д |
| САО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ |
| воту њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на в |
| {S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце д |
| ћ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони д |
| оћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онд |
| чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва |
| нђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба ба |
| ање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо |
| наче срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесиј |
| нула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Дру |
| море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тог |
| ру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се |
| ти и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је |
| ли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један |
| маш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана тек |
| а погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зда |
| о лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак |
| сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гв |
| /p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забав |
| о живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сања |
| е гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били ор |
| еда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част |
| зи, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак |
| е ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на оч |
| и себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих би |
| м приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које мог |
| ацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај з |
| амо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког пут |
| двоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" / |
| а глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да < |
| аху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, си |
| ладен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо р |
| ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је зна |
| ретрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бе |
| дне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, |
| зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од сво |
| држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb |
| нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али |
| гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црн |
| има беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у |
| амбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи п |
| е ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужн |
| е свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је |
| ио, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не веруј |
| ма и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p> |
| а сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та нес |
| ко да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, |
| ило снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај да |
| као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио |
| то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли б |
| таљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У |
| и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми ле |
| срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљ |
| посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се |
| свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> |
| остаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи |
| мађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} |
| <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p> |
| још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчав |
| а бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је |
| ност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетиц |
| воме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним влас |
| Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаш |
| у танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластави |
| ржали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледај |
| па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{ |
| ено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по ново |
| .</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l> |
| узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечи |
| теника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда доби |
| преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговар |
| м смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> < |
| — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, |
| тила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p |
| ао да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а |
| а обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за |
| е и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну о |
| а до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху |
| лед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају з |
| ути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и |
| енове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним г |
| дну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка. |
| p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица |
| и:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>С |
| емља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</ |
| никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на |
| учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као лис |
| пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</ |
| наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и ост |
| вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а |
| чело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и за |
| екавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} |
| p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази |
| ћи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се т |
| жину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младе |
| о зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да |
| да се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско ли |
| то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, ук |
| , свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад ј |
| из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити јо |
| мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p |
| !“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у |
| Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио |
| на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубо |
| p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним |
| у, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани |
| штеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је на |
| и лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само ње |
| о у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан н |
| измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватр |
| Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама |
| о ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад |
| се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није до |
| ј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдн |
| дашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>Т |
| ада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме мес |
| е са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепоти |
| већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.< |
| склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека об |
| 848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јун |
| <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече. |
| доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и |
| рно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба |
| p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним к |
| и фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђе |
| их се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак |
| дно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због |
| е као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како |
| коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у |
| одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је |
| ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка |
| оста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута |
| ти, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку кос |
| и народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој улт |
| п.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачко |
| ледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајање |
| лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од т |
| ошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са с |
| рца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p |
| има друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и |
| бог доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у |
| није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов |
| тељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>По |
| траве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек |
| од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, |
| ачица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему бил |
| нита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче госпо |
| очисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пр |
| остељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина |
| ј отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних мес |
| уста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљ |
| ај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљ |
| " /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који |
| из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопа |
| учан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза |
| о са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе ус |
| и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дуг |
| увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њи |
| нима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Пет |
| ти што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С |
| ег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше ј |
| >Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе |
| ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужн |
| рија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та |
| дцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, з |
| e> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да |
| ше путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе |
| — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</ |
| Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} |
| постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и с |
| настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо |
| узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па |
| беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мни |
| од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у |
| поведао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до с |
| орац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би |
| фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио |
| и онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је |
| вом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> < |
| им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и по |
| е ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу со |
| > <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p |
| м срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које |
| : „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван |
| ар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећн |
| а је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како |
| х у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном н |
| и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Руж |
| а је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја |
| не, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње би |
| > <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> |
| о <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та м |
| ам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вам |
| али, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он |
| њу никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве пост |
| врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по |
| му нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницим |
| го из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити о |
| рији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти |
| о: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није |
| у продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа беј |
| ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом |
| ити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових р |
| ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанин |
| то сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на на |
| } Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и на |
| ло забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да |
| и научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити н |
| а онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али |
| н кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, п |
| знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на о |
| и — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком вес |
| икад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ј |
| ве повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина? |
| пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашим |
| пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре т |
| ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједо |
| ећ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишу |
| полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостион |
| вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас дво |
| јпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда |
| њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} |
| отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p> |
| и самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед. |
| е с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, |
| а у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, |
| ство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом |
| на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке |
| год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје |
| стало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спа |
| а ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала хра |
| остао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на |
| ашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љу |
| <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који |
| е беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари о |
| кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој со |
| рављени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Кан |
| су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мил |
| то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе. |
| кавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На м |
| миривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, н |
| амота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p> |
| лаву, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да |
| тар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" / |
| изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ок |
| да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зл |
| у војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо п |
| би га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на |
| јуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздан |
| „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — |
| ио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он ж |
| ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи н |
| а то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа |
| таци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријате |
| м говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то ис |
| за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам т |
| е осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака кле |
| ије било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њ |
| толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију |
| м сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само |
| је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, н |
| суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца. |
| се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било с |
| ом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак з |
| после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта |
| {S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само г |
| у челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“ |
| седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада до |
| ло да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женс |
| ог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер |
| ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак под |
| Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну |
| овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, |
| он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се предста |
| како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему так |
| и од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надеж |
| е разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са |
| > <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране дом |
| акој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то м |
| ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми |
| пио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима |
| ма одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, |
| а, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће |
| /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам |
| алиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао |
| РЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Миле |
| ли у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> |
| Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два т |
| е се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На пос |
| тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа н |
| да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — |
| и за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са |
| ко исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поз |
| за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покр |
| отиву њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед ка |
| оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини ју |
| 5" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и |
| у ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза. |
| иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у коли |
| </p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству |
| аучила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, ал |
| идех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се раз |
| а, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као |
| ало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јо |
| о погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови с |
| ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, |
| врчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако |
| а деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње иска |
| ати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека |
| е тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје |
| сле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим ј |
| сам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} |
| е свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је |
| Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са оча |
| ви — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихо |
| ооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџ |
| о тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сно |
| д се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе кој |
| ђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмева |
| игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме |
| вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p |
| гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} |
| или на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било велик |
| је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници правос |
| уду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећ |
| н сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити мога |
| мо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита |
| аша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисм |
| играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} |
| јој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сн |
| амо што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није би |
| е напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други ј |
| Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> < |
| лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управ |
| после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мо |
| нела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако тр |
| једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али |
| шчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкињ |
| рава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што ј |
| уна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кош |
| и у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим |
| је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> |
| ротиву Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} |
| } О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може б |
| исмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али о |
| знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што |
| оду моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загуш |
| свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицам |
| адава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само дв |
| ице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и сво |
| а оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи |
| кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда |
| ам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу п |
| у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло нао |
| сле се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па |
| муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она ње |
| це своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна ти |
| јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио не |
| праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном ста |
| а добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“< |
| ја је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад |
| а учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, |
| веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему |
| шно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело |
| који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и г |
| Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Беј |
| та је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, |
| м највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшиј |
| ироким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче |
| жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се зап |
| је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам |
| постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај |
| али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што |
| крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у по |
| амртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p |
| е бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује ш |
| си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бо |
| .</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више ко |
| пи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама м |
| огледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га посл |
| ена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p> |
| је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она |
| лити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из |
| у играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном |
| човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на бра |
| е бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Н |
| ту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна ка |
| ети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног |
| собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам дон |
| читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и пр |
| не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене |
| друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање |
| крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због |
| ао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био |
| што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од |
| један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су |
| рвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Срби |
| /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прв |
| змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина |
| г по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати св |
| д зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ћ |
| еш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише с |
| хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детин |
| Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" |
| тку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам |
| ог, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак из |
| глед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете. |
| ако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младе |
| аборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од И |
| среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сока |
| <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и |
| ојом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да с |
| Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху од |
| ио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n |
| д женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која ј |
| трашан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена је |
| ено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се |
| а С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало в |
| амоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свет |
| ој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја |
| прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, вел |
| ао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и |
| о што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и так |
| т говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема |
| дговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако |
| Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањски |
| и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли он |
| его да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему т |
| један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Ов |
| рпском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал |
| ватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто |
| то је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а |
| А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војс |
| дела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје |
| еки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје |
| сту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су |
| "116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво |
| ом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хлад |
| наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мо |
| " /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије |
| све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све |
| су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај |
| дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p |
| рење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је |
| ина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и |
| али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свако |
| на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</ |
| јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у живот |
| е боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њ |
| и.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мут |
| оња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и |
| S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше |
| Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што к |
| помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим |
| ад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој со |
| н извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p |
| поведи том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне на |
| Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох п |
| “</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао мо |
| ије дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на |
| се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од он |
| , није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је |
| се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо |
| је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом |
| све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала |
| и ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А т |
| етко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему св |
| XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весе |
| цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођ |
| . Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Вр |
| на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„ |
| а ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био теж |
| рада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не пл |
| косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи |
| ош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} П |
| ила разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и |
| а али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, |
| у видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилен |
| во красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослов |
| људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њи |
| Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу кр |
| С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага |
| он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било |
| х, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади ск |
| ћи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пр |
| а кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедош |
| м наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{ |
| радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толик |
| логлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, б |
| </p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљ |
| од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен ч |
| ети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на св |
| о што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са |
| а, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, пос |
| о, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо рас |
| е.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали мног |
| она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је д |
| му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је г |
| >„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком с |
| у према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да све |
| роговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако |
| ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много ср |
| 50" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању |
| ило благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега н |
| изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу ј |
| а мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и |
| опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно п |
| без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком весели |
| сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{ |
| пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још у |
| у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војск |
| знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били о |
| во је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мо |
| м.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и д |
| удо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пр |
| о.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете |
| д би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из нед |
| осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безграни |
| сим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила |
| ако се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу |
| срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне св |
| ио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд |
| е ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n= |
| <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне |
| о од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам з |
| он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија де |
| туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклони |
| повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора |
| пијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела пес |
| } Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у |
| ер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако |
| сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле о |
| побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не зна |
| имо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја жени |
| а своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на м |
| до чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Он |
| о једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не паз |
| меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до ј |
| ке на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је ки |
| идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свет |
| е, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жал |
| к мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p |
| мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без |
| рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање н |
| м што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обв |
| даре па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, мо |
| и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам |
| неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је на |
| ко 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би |
| науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.< |
| е <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у |
| до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p |
| и исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала ниј |
| е народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњост |
| рим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „ |
| гинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким ули |
| њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући д |
| а, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, па |
| лом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио |
| и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв |
| терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављ |
| се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми кр |
| о учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; прекли |
| ио тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатељ |
| е, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљ |
| .“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нам |
| и је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а |
| p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путни |
| седне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у м |
| ледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај п |
| /p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је |
| ки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколи |
| како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје |
| у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па |
| p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола по |
| вле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та к |
| мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисн |
| S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још |
| екоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако |
| и ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу кри |
| “</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се о |
| породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив чо |
| био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је |
| ћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога |
| авле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост и |
| есреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је |
| се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У тре |
| и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад |
| дар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срц |
| ...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго |
| песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су |
| је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држ |
| повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно до |
| што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао сво |
| ућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости љ |
| им топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало св |
| чевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јунач |
| ед њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао п |
| ешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два |
| После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су за |
| брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смил |
| , и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и пози |
| лим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био го |
| гласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је том |
| побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао |
| ејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је |
| 2" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> |
| ији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у к |
| што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на нес |
| , ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је бил |
| ина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и м |
| ип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна о |
| клао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз ње |
| њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћ |
| —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, |
| д лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом в |
| чки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</ |
| гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, досле |
| црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је у |
| /p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи |
| роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да |
| ници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну дво |
| нај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази ш |
| рећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ру |
| и ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти пл |
| сали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао св |
| д кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред врати |
| и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико н |
| сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су м |
| е овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пол |
| <p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла. |
| није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо ср |
| могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, |
| а рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолит |
| м теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се над |
| и зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> < |
| ку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође |
| и ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни |
| ркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, |
| ера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако |
| едао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и не |
| и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро с |
| г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која |
| „Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни са |
| </p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бив |
| p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и |
| ; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овог |
| вце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео. |
| асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шт |
| ростоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах |
| би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају |
| ладен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" / |
| м изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је |
| се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз |
| а да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је л |
| >Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило ка |
| госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су са |
| ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руж |
| смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устрави |
| ем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет заг |
| ор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепиј |
| кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је |
| е.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени с |
| е спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наум |
| ри овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се |
| се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја с |
| детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p |
| себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако |
| од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачв |
| а, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да |
| надоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној |
| данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не |
| прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост |
| ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p |
| х речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он ј |
| на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p> |
| е, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у |
| вима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слуша |
| еца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ћ |
| е неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско вр |
| о био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> |
| му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мал |
| .</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где с |
| ку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује с |
| еди месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљив |
| „Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто |
| ћни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача. |
| исам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећ |
| p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али д |
| p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и св |
| дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, |
| жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прек |
| тељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше |
| едан пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаг |
| ке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>А |
| ајвећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па с |
| у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он неп |
| суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ов |
| си на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад ч |
| е; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубит |
| мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја ње |
| бом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„ |
| има у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кро |
| овору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беш |
| тане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на ов |
| своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се |
| дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла |
| ољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погин |
| оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у |
| Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право! |
| ејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два бра |
| зражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу |
| е за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни јед |
| се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кру |
| <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од |
| ог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на о |
| ла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: |
| кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, сам |
| ово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била неж |
| четка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да ј |
| аше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, кој |
| .{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Ро |
| коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина |
| илога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари у |
| ош од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад ј |
| уги, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему |
| Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као шт |
| "172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} |
| Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за |
| пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> |
| а.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да |
| мена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног кр |
| те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве р |
| бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где |
| Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> |
| сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сироти |
| а да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао д |
| ати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови неср |
| зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> |
| а вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја |
| са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један стариј |
| јко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб |
| на суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_C |
| ако је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропа |
| поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, до |
| драво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут вид |
| <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету ни |
| добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету |
| се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да ј |
| бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти? |
| им Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од то |
| него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох |
| а продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, |
| ’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се т |
| покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бит |
| спода на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви ок |
| веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом |
| ени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је до |
| аде, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим шт |
| оштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и прав |
| о се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по |
| p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста |
| ога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p |
| м моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах |
| ство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољу |
| е бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; о |
| е нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамо |
| > <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку м |
| тна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад чове |
| ед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу |
| а води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој |
| срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, |
| се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме |
| буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш с |
| примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; ос |
| ван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} |
| , ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу |
| ш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја |
| p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим. |
| згранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И посл |
| е, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ |
| Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само |
| у исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стев |
| <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> |
| пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели |
| изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра ко |
| недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља |
| Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах |
| ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што |
| је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је |
| д њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од к |
| е они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије |
| е ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори н |
| њем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим ас |
| , чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали! |
| му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахр |
| ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и вла |
| p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, |
| ни тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и с |
| ,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен |
| и?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада ч |
| и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја |
| е народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељах |
| га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагл |
| г зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жа |
| зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p |
| оз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се |
| м; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме поглед |
| вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачван |
| изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу? |
| могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио |
| м своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам |
| а, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша нећ |
| заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче доч |
| ћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело? |
| /p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ З |
| а већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> < |
| ици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — дана |
| мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учини |
| једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p |
| , он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што |
| то опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су с |
| , па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар зна |
| о њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све |
| мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће |
| p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце |
| намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану свој |
| а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут дост |
| ; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана поп |
| лабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ |
| с виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било |
| очне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро |
| добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p |
| свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се |
| ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом |
| своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљан |
| и за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која ј |
| ћи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје |
| ебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко |
| ама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода свој |
| а сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиром |
| , мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“< |
| но рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, |
| /p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на ми |
| нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао |
| тима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандид |
| а, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој |
| ић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с |
| ље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и п |
| стати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, |
| шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n=" |
| ког пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у М |
| ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалос |
| го написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се з |
| о твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе п |
| ели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света. |
| орила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби |
| тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Том |
| е српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложн |
| ш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој вој |
| аши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се С |
| тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо! |
| одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролева |
| ваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као |
| што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други т |
| м, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; по |
| упко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достић |
| Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети. |
| ла да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе |
| и, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас |
| реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа |
| гао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да в |
| ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па б |
| да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени |
| ртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног |
| шати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш |
| ажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадо |
| зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се из |
| а се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни из |
| е госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око |
| p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па н |
| али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом пов |
| дио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора |
| </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини |
| м видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је ње |
| е надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима отко |
| {S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“< |
| а је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бо |
| ад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију |
| гинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> < |
| ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози |
| ти.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих |
| мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „ |
| та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После |
| убави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на њ |
| жје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би |
| о би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. |
| узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја б |
| воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, С |
| ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено |
| која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кук |
| четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да и |
| ила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни је |
| је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Ми |
| у, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа |
| знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb |
| е као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све |
| нем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори п |
| > <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а |
| и зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство! |
| с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш |
| ује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, |
| бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу з |
| посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири м |
| ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} С |
| м га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет ниј |
| се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, |
| врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и од |
| нско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S |
| н.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге |
| и пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метну |
| то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим |
| ове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још да |
| беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> < |
| јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године |
| рпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које |
| арити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што бр |
| е договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па по |
| је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалност |
| и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекал |
| још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад |
| за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и |
| што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам в |
| оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“< |
| ом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, |
| де, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле суз |
| на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни прев |
| дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завид |
| међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно |
| џарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То |
| сле као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш с |
| осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, о |
| оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотима |
| ти, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џеба |
| лаго они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту |
| га цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела |
| оњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и р |
| ворио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђе |
| лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен |
| си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређ |
| е.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, |
| <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним поглед |
| и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господин |
| чванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше |
| ва се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не н |
| <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као |
| што мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје ко |
| „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено оста |
| асно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, ка |
| лагослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него с |
| је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате |
| лекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао моли |
| огатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој |
| смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћем |
| Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној пород |
| м сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, је |
| е ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам нам |
| г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мал |
| љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове свој |
| јима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у |
| аца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пиј |
| лижње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подух |
| ="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више |
| ци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог дру |
| за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао н |
| младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb |
| оди.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју ј |
| ожју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва мог |
| ше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли |
| горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; ње |
| <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и |
| му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Ка |
| коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били |
| зио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак |
| /p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n=" |
| светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, че |
| азбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне |
| је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежнос |
| Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за ц |
| п млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, |
| , два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за ко |
| опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим чело |
| јче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло |
| али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је г |
| ла о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> |
| от ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој |
| !{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста |
| — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не |
| !“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја има |
| к силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разуме |
| а!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десн |
| х ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пу |
| е, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламе |
| век им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале |
| {S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за в |
| да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљи |
| љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, т |
| оја је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Он |
| који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацив |
| несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким |
| — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне ка |
| вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако |
| >И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" |
| ак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После оно |
| ужу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје |
| или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменил |
| ко се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предњ |
| рв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од к |
| м образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се св |
| ко се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не |
| и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је срп |
| зао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну |
| рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, |
| ења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслог |
| његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом |
| р она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам |
| </p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од сво |
| p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.< |
| ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сир |
| {S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у |
| куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо н |
| ство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврст |
| ија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говор |
| е задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга с |
| да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо |
| и ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, |
| Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповед |
| мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој |
| .“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p |
| о па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу |
| е била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дет |
| ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ови |
| — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми с |
| теване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашњ |
| свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свеште |
| ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на нов |
| ска, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с н |
| же било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умр |
| ко лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је свак |
| о што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> |
| хвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут о |
| што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати ср |
| ко?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћ |
| , а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оц |
| стадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју с |
| га!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру к |
| ан.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би |
| ових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и |
| мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам дан |
| жја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће на |
| је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у н |
| /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав |
| се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахн |
| кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми |
| претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотиц |
| ља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо |
| {S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га прим |
| г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео мило |
| ивота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да м |
| без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владик |
| своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислу |
| ама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па од |
| уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са њ |
| ису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену де |
| несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После |
| <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја См |
| та била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики ж |
| рећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслуж |
| м то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S |
| е, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живет |
| јде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим |
| амо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> < |
| ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до з |
| да рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака сла |
| омогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се ра |
| ="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо им |
| овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу |
| е дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети |
| или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> |
| есницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу |
| /p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с |
| се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стра |
| шитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили д |
| Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и |
| г одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним бор |
| <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> |
| молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследс |
| етло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је т |
| У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне стар |
| че им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, |
| стао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>П |
| :</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији. |
| > <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учи |
| рив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и |
| ава несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — да |
| о ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако |
| >„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, с |
| е бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ниш |
| и, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насм |
| ad> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли |
| ти може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према н |
| сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти може |
| у подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато |
| не:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и |
| с:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас |
| тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пру |
| а од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С |
| и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се не |
| ве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет |
| ање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S |
| ви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин м |
| баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нит |
| једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога б |
| ћи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!< |
| рашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} |
| а појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу |
| мњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично |
| тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љу |
| т и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а ру |
| у лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умре |
| да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку |
| , ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше |
| о.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро ов |
| је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може зад |
| асне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово греш |
| га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{ |
| жним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> |
| и гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, уму |
| се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Ч |
| учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и од |
| : „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је |
| прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бит |
| ју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше в |
| авле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, |
| дин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо |
| овала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драго |
| лико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже |
| ан ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије |
| ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од |
| окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи |
| лично беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево |
| људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини п |
| мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и ј |
| омашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему го |
| че опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио св |
| јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p> |
| аву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на с |
| не ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видев |
| д о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је |
| , плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n |
| сти из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанц |
| зову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго т |
| ју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку п |
| </p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У |
| расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док |
| ћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонил |
| нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ниш |
| ри:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај к |
| обично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако |
| p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ни |
| е сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарс |
| ох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама б |
| и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин пог |
| /p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </di |
| ити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, |
| на дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је |
| најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Мла |
| жна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све |
| ити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође |
| е веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</ |
| , он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутни |
| тва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он о |
| па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани |
| тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> < |
| ов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим |
| — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте |
| е веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> |
| тићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити ил |
| на у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она |
| а имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар поста |
| у.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p> |
| <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мин |
| ати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто |
| е, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се |
| тру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године |
| о ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има |
| ју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо жи |
| омче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, |
| е и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један |
| ла Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p |
| ри:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, |
| е, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповест |
| ведати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био он |
| ши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао |
| една жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од ра |
| , кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, |
| гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештени |
| вуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај ма |
| шима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопи |
| крсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене р |
| рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе |
| а.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узуда |
| и, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се |
| ио у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихват |
| ра заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која |
| ти — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборави |
| а прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али |
| аден је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме с |
| тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> |
| ожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је |
| мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао |
| утници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац бе |
| } Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. М |
| а несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу |
| о да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невољ |
| лађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се пове |
| инише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило |
| , ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братими |
| у и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за рук |
| бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, ве |
| коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје |
| ао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не |
| ојима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њи |
| дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљ |
| 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади је |
| њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лу |
| е он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби |
| ко лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми |
| S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> |
| ме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ р |
| </p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу о |
| , па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећн |
| крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим сп |
| сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми |
| рштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — |
| дости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже |
| то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срц |
| ља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије |
| могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћ |
| ом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} |
| ра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред ве |
| ти моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нис |
| су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја б |
| Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строг |
| >„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу |
| правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју |
| орила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми дан |
| ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито |
| е; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хл |
| n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p |
| љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ов |
| коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја |
| с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог |
| ост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ |
| ... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже |
| ма речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> |
| руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта д |
| бу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>По |
| е одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост |
| ате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до по |
| је и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које |
| обећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног |
| та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, |
| арловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не |
| Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда |
| лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерн |
| је нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да |
| где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом |
| пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} А |
| екла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртат |
| лој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се. |
| ндила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђе |
| је.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и ист |
| Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори м |
| погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк напи |
| а са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао с |
| — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни |
| сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје запове |
| дарцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја ј |
| моримо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао |
| ушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на коле |
| ике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у с |
| своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо |
| ао што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино пока |
| ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</ |
| е нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну дец |
| ова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећниц |
| а изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам |
| је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога ро |
| <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и т |
| ажа, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тр |
| о изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без жив |
| ета и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> |
| ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те по |
| руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време |
| ма су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p |
| те, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачуват |
| итке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити |
| ти?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>О |
| е последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за к |
| е; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отрова |
| сам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свет |
| /p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод н |
| ли?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер г |
| има Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане |
| вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „П |
| нке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад |
| зилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарск |
| унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају. |
| те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p |
| час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време не |
| p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после |
| оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, |
| ити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа |
| ј друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу |
| да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога ца |
| ред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак |
| , јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благо |
| ти, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — ум |
| цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте |
| рби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао с |
| нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрт |
| у стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песм |
| ђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је |
| од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се |
| нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрак |
| воје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада св |
| ад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зац |
| год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши г |
| оје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота |
| н може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне она |
| чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух |
| нула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас |
| таде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} |
| аличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако |
| ио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох |
| се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви |
| /p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски ро |
| свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је |
| и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је |
| не, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у дру |
| честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губит |
| пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба |
| остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, м |
| и матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата |
| то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје де |
| обе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; н |
| оје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које |
| ости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, |
| прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је |
| , не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле ова |
| кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум |
| е, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе. |
| највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — о |
| оменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још ви |
| узе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један и |
| човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако б |
| говорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, д |
| , како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне ст |
| са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну н |
| е - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. < |
| но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванин |
| једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су |
| страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе |
| <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало гов |
| улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. |
| снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у њег |
| т тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим не |
| p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стај |
| са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање |
| к није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута своји |
| авом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p |
| е код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p |
| с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде |
| та!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима с |
| раги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави |
| обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије су |
| лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока ра |
| акомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, кој |
| етинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца с |
| ету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на т |
| е уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је од |
| Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они с |
| врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим жи |
| учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само |
| м изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја |
| човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада |
| !“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом |
| о, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођ |
| свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно |
| p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p |
| ушу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што |
| е Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шен |
| е С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари |
| провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу |
| из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полуд |
| аден тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| то из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најху |
| о усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и госпо |
| а, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Ов |
| осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефан |
| војим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног ни |
| Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обож |
| p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кро |
| неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога к |
| јбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет |
| ашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њим |
| er" xml:id="SRP18520_C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зов |
| ма; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није бил |
| у набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је пе |
| а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниш |
| део на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед ста |
| 90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу мно |
| е ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била нај |
| оја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није пр |
| једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађал |
| бешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, ј |
| >„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је в |
| једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину |
| едан против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У једа |
| > <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па |
| r" xml:id="SRP18520_C8"> <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв ли |
| агрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било др |
| ани њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та |
| носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџи |
| н млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му п |
| нили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет |
| мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на на |
| , — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће |
| оповима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својев |
| и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <div type= |
| а — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше она |
| лад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког |
| је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, о |
| чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и |
| саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до |
| /p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте |
| оју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се камен |
| арод.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбри |
| колини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би бил |
| научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он |
| учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле ча |
| Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха |
| „Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви |
| иш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не од |
| да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега |
| а свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} |
| котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који |
| не нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учин |
| е и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растана |
| ом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које чов |
| >Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?. |
| > <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S |
| и</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} |
| /l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младен |
| l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплак |
| ије био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да |
| и?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб |
| воје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо |
| не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како с |
| о је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели |
| под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; он |
| одине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу |
| ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома млад |
| кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли |
| <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на коле |
| ти.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он |
| рбина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом |
| зим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то |
| ито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p> |
| подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало заг |
| а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима |
| имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који |
| после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан.. |
| , као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се н |
| ни!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ниш |
| тави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за |
| га држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с |
| ли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви |
| с. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној свој |
| ац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе |
| стао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје ру |
| оту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој |
| и своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Руж |
| вај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као уп |
| и му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љуб |
| огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си м |
| кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер |
| Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није г |
| а прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S |
| на буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом |
| >„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети? |
| моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи |
| уботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо |
| ени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“ |
| вео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ј |
| га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти |
| и!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n= |
| олико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је |
| лагословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше |
| кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> |
| и свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се |
| /p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не |
| ћим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда ја |
| лности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом на |
| се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> |
| му злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је м |
| ота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} |
| што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошло |
| у томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у |
| штеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин |
| о је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и ко |
| гледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, т |
| љи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш |
| ишта ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бит |
| ени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне с |
| и у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекуј |
| тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него те |
| х то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједа |
| ао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не пита |
| умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркт |
| рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му |
| е опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остав |
| дио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен |
| ђени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвог |
| али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не мо |
| е чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} |
| да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех |
| пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру. |
| но проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово и |
| ем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући врати |
| , и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори пос |
| бучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ |
| јка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који ц |
| р сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер |
| е и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb |
| у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађ |
| му?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први н |
| ачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире и |
| г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље гово |
| , и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди |
| — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког н |
| послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са с |
| е мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и |
| триц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући |
| сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола с |
| е мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних прав |
| похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, ја |
| ните.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих |
| <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, з |
| се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим |
| ом и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише |
| ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што |
| сле са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је зд |
| могао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а |
| х остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење! |
| нути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим |
| о носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам |
| тави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо јед |
| ојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као какв |
| ер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура! |
| г зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом |
| p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <p |
| х сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити |
| друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би |
| , па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за |
| ш дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и би |
| ..{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио |
| и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих |
| лио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас сме |
| } ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. |
| ницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранит |
| жи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком |
| вољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, |
| њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n=" |
| .</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="2 |
| огаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се |
| ала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жало |
| ишта, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије св |
| му је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виногра |
| удућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је ж |
| као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао б |
| ој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад |
| оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{ |
| њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио св |
| то више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p> |
| Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паш |
| ; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватр |
| ви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У |
| <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена ув |
| е, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јад |
| га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока |
| био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зат |
| рж’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш |
| он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, с |
| и?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најср |
| } Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му |
| са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано |
| p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.< |
| и њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. П |
| ио.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе |
| па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер ка |
| ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није |
| кога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џ |
| ја кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према др |
| окојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче |
| те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје |
| омаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и ма |
| това била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> < |
| е, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зн |
| сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p> |
| ачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити |
| о оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама с |
| , као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу |
| <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> < |
| погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом про |
| је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ј |
| геле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долина |
| која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи |
| и опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и вре |
| ине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="1 |
| вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше |
| „Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш з |
| ј род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха |
| виче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер |
| и минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; |
| ом свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како |
| ода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина |
| не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије сла |
| м Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озб |
| овао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачва |
| — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових реч |
| да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила С |
| о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да м |
| који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно бе |
| ове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим в |
| оли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдн |
| зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у |
| , који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ћ |
| намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ак |
| заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек са |
| ура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после |
| била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е |
| очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што |
| а и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и |
| Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p |
| или, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом |
| , господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добр |
| асту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми |
| као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“< |
| се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотво |
| S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи м |
| и тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега |
| вори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску прол |
| нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лиц |
| е.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прс |
| утра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није ка |
| н поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи ок |
| пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсе |
| летети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло |
| обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху |
| он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу |
| p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је једино б |
| тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| зликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју бу |
| ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чем |
| раше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кр |
| омили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — п |
| се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја |
| ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После |
| мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Пета |
| воре, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ни |
| нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати прод |
| ј страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је п |
| аџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком изл |
| о од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе го |
| > <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе ка |
| Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она |
| се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све |
| та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничар |
| ту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„ |
| } Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прс |
| побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како |
| иди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“< |
| сну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су |
| хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовет |
| осле неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, |
| гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га ре |
| ас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим |
| ао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од про |
| омак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више ни |
| као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па посл |
| а пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој п |
| се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беш |
| ем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја вид |
| оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим |
| издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не б |
| зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који |
| uote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жељ |
| бра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види т |
| би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се ле |
| ако ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и |
| утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њи |
| зелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — т |
| добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се по |
| оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разу |
| е поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек са |
| ела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који по |
| ван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису ником |
| е разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Ваш |
| „Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и |
| није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше |
| преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> |
| <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замол |
| се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи з |
| ом рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити |
| ао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ћ |
| срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, |
| продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> |
| рви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити |
| дужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није |
| ао неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, је |
| икне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срц |
| и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павл |
| друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p |
| што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве |
| да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“< |
| .</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се |
| жин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у |
| мо наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учини |
| „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, |
| се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о том |
| гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на не |
| олим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и рецит |
| глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је т |
| {S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за рук |
| коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — о |
| S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> < |
| жете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, ле |
| д слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао б |
| д њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење |
| отајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама н |
| сницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p |
| исано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину |
| сте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је т |
| о ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p |
| чекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњ |
| и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади јед |
| увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела |
| } Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после < |
| д смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, |
| ан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдег |
| стио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би м |
| и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је |
| веди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и |
| а мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљи |
| мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да к |
| а мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одг |
| страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p |
| ета, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“< |
| ђице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и |
| дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити |
| жје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији п |
| оменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чес |
| арловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себ |
| p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових! |
| и, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе ш |
| <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{ |
| аден рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Пет |
| издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С как |
| е, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове њего |
| задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли |
| јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n |
| еднаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре с |
| д ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнак |
| ан, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њим |
| ш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити |
| дена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи |
| и господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу |
| дна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске |
| какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро вла |
| е и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. М |
| док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у ул |
| <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у т |
| .“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идућ |
| <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова ст |
| по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око |
| трашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђ |
| и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу мо |
| шта не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу |
| е вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад |
| > <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртни |
| која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“ |
| Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим ш |
| оворим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову р |
| одине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема запове |
| парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> |
| чно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да ник |
| неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви |
| вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и д |
| вредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Бог |
| д вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени |
| вори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим. |
| ти.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви |
| а желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече |
| стане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и свој |
| и се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан |
| p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам |
| нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господ |
| кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који ча |
| , бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љути |
| ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> |
| </p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — од |
| сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учи |
| вори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку к |
| томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Млад |
| та каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у |
| орити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем ш |
| им погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Иван |
| дине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле |
| задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле |
| мање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте |
| ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спас |
| , мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек |
| X.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> < |
| завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> |
| госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чи |
| тво у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен о |
| дњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњавор |
| уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“< |
| се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој |
| а од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у св |
| кнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злот |
| ирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на к |
| као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>К |
| моћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, |
| а шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким ос |
| /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког |
| ца ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања |
| кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из ц |
| благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким бркови |
| уд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим |
| човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од к |
| е косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба н |
| удо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и |
| После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим |
| ри човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непри |
| нстрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гла |
| > <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима |
| опасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове припове |
| <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. |
| и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја |
| ушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, |
| , узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу |
| у је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце |
| мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одо |
| омашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утеш |
| Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је |
| жите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и п |
| је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко |
| почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињ |
| моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„ |
| инити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме ј |
| ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је |
| нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем с |
| ку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је |
| од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал |
| добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он ј |
| одужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који |
| уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао |
| те изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казни |
| ћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ј |
| њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у |
| да форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на |
| а вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем р |
| <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пр |
| ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите м |
| о га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, т |
| ину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно д |
| а прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни нај |
| и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећ |
| на, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари ја |
| његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољс |
| l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Т |
| ећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, |
| високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по |
| и са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у квр |
| , све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју пол |
| нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо |
| ж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него шт |
| >Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знат |
| анцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која ј |
| е знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу бил |
| огледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разум |
| био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем к |
| добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње с |
| после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши |
| ске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхар |
| ала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она т |
| је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад т |
| /p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи |
| и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп |
| Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фарк |
| pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, |
| швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске |
| врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као о |
| ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> |
| крдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе ле |
| приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p> |
| у врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у м |
| д чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који |
| је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, о |
| маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгуби |
| у је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарч |
| а и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим п |
| азлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога |
| игне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> |
| било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обр |
| н.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што |
| је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p |
| ханџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <p |
| уботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да |
| Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с |
| чким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао |
| ше са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић |
| лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама н |
| > Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. |
| <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству. |
| мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према |
| о дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“< |
| е невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p |
| дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фрате |
| а у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Јед |
| } После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и |
| узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече |
| азала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунашт |
| твом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене ниј |
| су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибал |
| је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу с |
| ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и |
| ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се дв |
| е му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу |
| ин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти вели |
| преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, на |
| и као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је |
| ири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било |
| ем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер |
| на који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да забор |
| н миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} |
| му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо ка |
| и помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо |
| шебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично |
| па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од он |
| <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Виш |
| свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак п |
| !{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловци |
| е</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се |
| > <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа |
| > <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти л |
| очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи п |
| дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима |
| деле,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштан |
| ј цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате |
| он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били |
| проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја |
| >„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми |
| од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода См |
| девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију зем |
| нча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика ч |
| се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба уми |
| У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у с |
| а, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници куп |
| рпско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, ве |
| о иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако |
| аван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне |
| већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p |
| , јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S |
| идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово |
| та ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:< |
| али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак |
| чи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к влад |
| ити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини ју |
| е упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја м |
| од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражен |
| мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа |
| наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам ју |
| те, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле |
| инуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацик |
| а као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро до |
| жје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару |
| Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се з |
| вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А |
| отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље н |
| >„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са своји |
| овао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву |
| свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам |
| ..“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и |
| е речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чуд |
| сподине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав |
| арско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа |
| утања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам к |
| ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало |
| а и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један |
| на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од |
| као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше д |
| а умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за |
| стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом ср |
| у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми |
| ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И |
| љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p> |
| „Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија оваков |
| у сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то та |
| јеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо ов |
| ване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, ал |
| стане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер |
| ује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, |
| је оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо! |
| а сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плака |
| то време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црн |
| ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен беј |
| ећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на који |
| лости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји |
| моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђ |
| ти.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жало |
| а са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учини |
| , као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> < |
| ех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прв |
| ратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупшти |
| а би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала |
| /p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се |
| о игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као д |
| сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осу |
| и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући б |
| — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ов |
| ога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и |
| прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом ње |
| евач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спас |
| м ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио |
| ити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети крш |
| љив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости |
| и друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад |
| вши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> |
| рем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их |
| и, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} |
| поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</ |
| зили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> |
| енове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од кам |
| <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и поме |
| омче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убаво |
| е мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Млад |
| ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек он |
| на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио |
| енилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма раз |
| имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са |
| ?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не ква |
| љинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко це |
| и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је п |
| више!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису т |
| лина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељ |
| у ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p> |
| ије ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младе |
| а срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, п |
| алажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, д |
| бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један п |
| а високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он ниј |
| рло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекој |
| ати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао |
| <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслон |
| па!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а |
| то стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у |
| “ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха |
| а се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са |
| <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози пову |
| се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше |
| уној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече |
| не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту |
| реће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац |
| ог стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје мес |
| за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> |
| е.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Ива |
| беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је ср |
| ћи, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној |
| д туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„ |
| је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је ско |
| е нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду |
| тичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, |
| дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пе |
| <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>С |
| — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бач |
| ло.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сн |
| ропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта с |
| би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, |
| сти, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су |
| рпско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати |
| тинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.< |
| воји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: |
| а би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div typ |
| а и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од |
| огаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друшт |
| “</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у |
| сподине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву |
| из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учини |
| чеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане |
| погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима пр |
| Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да |
| н се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, госпо |
| е и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допал |
| > <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа |
| ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе м |
| ате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да |
| ји издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку |
| вали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју посто |
| огом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који |
| иво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад |
| ри код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје стр |
| мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — |
| хо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам |
| .</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђор |
| каква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога |
| а?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка б |
| све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни вик |
| и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овим |
| ашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао |
| оговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена о |
| већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је |
| </p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао? |
| светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то м |
| да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћ |
| и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се о |
| страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини |
| Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> |
| Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} |
| > <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не мож |
| платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојим |
| него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, < |
| есити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="1 |
| и :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно |
| тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта |
| и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два |
| Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежн |
| ако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер |
| сти према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово |
| ерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ му |
| га сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачн |
| рао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времен |
| на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од ми |
| рвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без из |
| лишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба. |
| мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не о |
| жила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћ |
| одине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, |
| ка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и |
| сле уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.< |
| банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:< |
| тирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђ |
| девши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, погл |
| н — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе |
| ан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је |
| ој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем |
| еку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су |
| еђало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе |
| опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ н |
| хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен п |
| Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом |
| >За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p |
| } Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много мари |
| ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из ср |
| овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пр |
| ри пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. |
| и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је |
| е.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти |
| им гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па ме |
| знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је је |
| е већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу |
| час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данк |
| дала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча |
| /l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
| уше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она н |
| оглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те |
| рећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постељ |
| >„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.< |
| ело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме |
| ично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове |
| /p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће |
| зао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници |
| а била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу |
| врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да |
| ене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше д |
| сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш к |
| ="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад |
| >Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако н |
| дају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам ја |
| онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини |
| је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узећ |
| тит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, |
| или, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које м |
| “</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове гл |
| сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, |
| >На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче |
| ; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, |
| остан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме пр |
| се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак тр |
| жића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“ |
| инио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где с |
| но бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма п |
| до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој буд |
| се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мал |
| м „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарск |
| ашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика |
| о, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану |
| исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај г |
| вали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако би |
| ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па и |
| мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у |
| , чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч |
| ро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у ср |
| одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г |
| молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месец |
| лицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из м |
| p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчи |
| <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{ |
| оже, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са |
| у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим! |
| м тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као сток |
| ј је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове јед |
| акључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја су |
| нице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовал |
| а.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од ко |
| био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Сми |
| телни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> |
| и у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати зе |
| стините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака |
| био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представља |
| арод!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово г |
| продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од изд |
| <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склоп |
| } Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полу |
| мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, п |
| ако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати гос |
| ао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пи |
| е, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смеј |
| н је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, |
| ote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете веш |
| казати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и |
| више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшн |
| видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погле |
| </p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе једа |
| тију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи |
| оју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврш |
| о.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; |
| плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу в |
| запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом |
| повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја зна |
| ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, |
| а...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: |
| љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини посл |
| олом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право |
| е, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и иску |
| то морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који |
| , о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, |
| сти светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити. |
| ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што с |
| е беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је |
| рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ |
| мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђен |
| допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом |
| песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом ср |
| мињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на |
| >„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте так |
| је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му ша |
| , ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. |
| рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата |
| > <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што |
| е му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица |
| овори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„ |
| му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити |
| ла теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и в |
| ина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова бил |
| ођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb |
| itle>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, с |
| д, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се |
| ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па |
| данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бит |
| ...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили |
| нчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?... |
| S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p> |
| моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умри |
| осподине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>Посл |
| > <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</ |
| целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и св |
| се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у ва |
| х ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, |
| и сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како |
| Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчев |
| следње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са |
| ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одг |
| шати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаш |
| у је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} |
| им, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и |
| чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} |
| ати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја с |
| p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење |
| родужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло доб |
| радох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављ |
| .</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви |
| о сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне |
| ска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове |
| ти дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После о |
| ета, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали |
| те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми |
| ранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и то |
| м рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати. |
| очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш от |
| Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој |
| ем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несре |
| м већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поо |
| ад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} |
| дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје р |
| познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година ка |
| омажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако ј |
| на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен ра |
| > <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен о |
| има је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећ |
| је сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срц |
| чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“ |
| о не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер |
| е поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу |
| глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 |
| Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скуп |
| у као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што ј |
| о да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после м |
| ше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене |
| енске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док |
| е лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама |
| о погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изгов |
| зи те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} А |
| еновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> |
| ао с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу! |
| смехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пр |
| о уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично д |
| е руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одав |
| им, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, ж |
| младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, |
| ра, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младе |
| .{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не |
| с видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би м |
| е, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и |
| миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађ |
| о и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и оч |
| а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га |
| > <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ М |
| очне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас |
| више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устан |
| човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очим |
| и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу |
| осподин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по ша |
| и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, |
| рши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукам |
| нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Т |
| и словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: |
| ли она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, |
| ике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и |
| говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ак |
| а отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод |
| за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи |
| знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше |
| имо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар |
| ише се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господи |
| не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и о |
| оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лиц |
| Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо мо |
| ака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом? |
| је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, посл |
| ла да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удов |
| лаву је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, |
| ле тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, |
| ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен с |
| из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и вис |
| је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> < |
| ма Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Ј |
| други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на севе |
| свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити д |
| је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме уг |
| коше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао |
| око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море и |
| стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n= |
| грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајев |
| Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао л |
| ке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могл |
| јаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и |
| еди коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамниц |
| тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ј |
| Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му |
| није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бо |
| а просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се |
| о смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја |
| то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</ |
| уће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му у |
| исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за |
| матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и |
| p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове |
| је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто м |
| се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{ |
| ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестал |
| рате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио с |
| сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено |
| их?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према |
| <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат |
| твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео закле |
| му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет об |
| b n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини д |
| топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У |
| смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је |
| едно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу р |
| а за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављ |
| тку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који с |
| своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „ |
| вет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb |
| м законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} О |
| ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим |
| ага и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој с |
| широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чу |
| Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то |
| жњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Цел |
| цу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисл |
| <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искренос |
| обро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше за |
| ље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срц |
| е па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш ни |
| суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно бил |
| мам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, |
| ено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у нек |
| канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава |
| колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна ш |
| ти свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, |
| p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам зна |
| ка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, |
| лео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачн |
| о своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачув |
| хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред |
| који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без |
| оснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се к |
| Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто год |
| ти благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као б |
| могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Б |
| а ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" |
| пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место |
| ор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, неср |
| <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на на |
| Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгину |
| ушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ |
| ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије про |
| олазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет |
| преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жер |
| и.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али н |
| о, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у |
| ре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж бол |
| уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђ |
| ћим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пре |
| ео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учи |
| Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Ан |
| ло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</ |
| искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па ка |
| то пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лиц |
| Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у нар |
| и пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја прим |
| <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни |
| штеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не см |
| ког мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше х |
| едо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се |
| ако згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и п |
| пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом коле |
| , ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назеб |
| је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у н |
| дморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ |
| Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се |
| p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две с |
| но одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ |
| овори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на |
| јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако |
| мрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а |
| частиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отвор |
| диш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> |
| њи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем |
| > <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе с |
| бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим |
| са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, к |
| оји смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја |
| > <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div type="chapter |
| ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П |
| ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговори |
| у <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добр |
| ени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала |
| ко у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из |
| о себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако |
| , — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Срем |
| па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету |
| оким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима |
| „Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господ |
| нио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући тв |
| вако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“< |
| p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="3 |
| равиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах |
| и и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шт |
| <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} |
| <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији ч |
| ца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу за |
| ном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се |
| обратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту |
| јах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да м |
| ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и |
| ворити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На |
| а ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана |
| .“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „О |
| та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко у |
| муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе |
| ости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много п |
| пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми с |
| : ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме |
| дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много год |
| осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих |
| јаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и |
| о сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да в |
| са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прсто |
| показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, |
| <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне |
| ерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пре |
| > <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја ника |
| спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — |
| , хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред |
| толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је ж |
| уби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, |
| мо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у |
| ачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да |
| и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си т |
| гове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли |
| хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за н |
| Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћ |
| на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш о |
| и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио. |
| > <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> < |
| тру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: бој |
| у се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, |
| и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, |
| му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђ |
| у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте г |
| нтомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује |
| ице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, |
| p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са |
| грабих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем |
| ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам |
| и склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ов |
| своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти ч |
| Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе суз |
| а моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје че |
| г свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама |
| адрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говор |
| рити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бит |
| Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим об |
| ад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна в |
| ити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако б |
| но оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ов |
| пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одго |
| } Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош |
| Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Н |
| ем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали |
| анџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, у |
| дисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја па |
| ="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и та |
| оје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p> |
| е и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом наш |
| вим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда |
| ву није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше |
| сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много |
| видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али он |
| а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>С |
| и, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер |
| у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско ј |
| ужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p |
| к коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и мој |
| сваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карлов |
| ава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p |
| повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо |
| оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне п |
| пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећ |
| > <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, |
| ца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачва |
| чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још не |
| које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест |
| .</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца |
| ше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја |
| ачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једно |
| оли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем |
| це боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења |
| пски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али |
| и купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију зем |
| планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо |
| че врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „ |
| адох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; |
| нице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На бар |
| аку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене |
| а коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по астал |
| оше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> |
| снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обич |
| мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном т |
| девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као |
| попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито |
| ј часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, стр |
| дан Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених |
| n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са |
| p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе |
| > <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три п |
| доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се п |
| ерваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, прем |
| беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p |
| долик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим |
| малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене огр |
| м, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и |
| самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротињ |
| ма и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима сит |
| брота и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела |
| уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица |
| ра!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса к |
| да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то |
| самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампи |
| ругог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими наше |
| м гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних |
| це плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав |
| ла, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети |
| p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово |
| у, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребач |
| и ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метеж |
| 9" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, је |
| ; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била |
| томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово ск |
| ања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати |
| ештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остан |
| , који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете виш |
| ад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место |
| „А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај |
| ане, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли с |
| то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садаш |
| узе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — |
| иле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо |
| шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две |
| “</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ п |
| оверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походит |
| ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не |
| то гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумр |
| ко шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и |
| еизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас сву |
| ом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад |
| Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — |
| у по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчеку |
| д преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као |
| је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивос |
| из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о |
| после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други |
| S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на кршт |
| <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гроб |
| >Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="1 |
| је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он п |
| рбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам |
| амисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сирома |
| > <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши н |
| дно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао |
| мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико не |
| н се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на коле |
| и смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни |
| оре лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли п |
| одом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суб |
| ме бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајиши |
| ава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, |
| ног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„ |
| јаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући ка |
| ајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека п |
| од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је д |
| брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале л |
| и прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас |
| у доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 |
| , био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити шт |
| тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је |
| г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> |
| ер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, |
| сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора то |
| жете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од |
| акона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Госп |
| ва о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи |
| му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју остав |
| ? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> |
| љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на |
| ут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци ча |
| ђа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једн |
| је окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам с |
| еру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Т |
| у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то |
| quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли м |
| то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените |
| S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, на |
| човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гос |
| о.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ |
| људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље |
| ни веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте мом |
| уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Францу |
| </p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје |
| Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена с |
| њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врл |
| ише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине. |
| ђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n= |
| ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хи |
| ала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропи |
| ке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју саб |
| сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да в |
| и зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ј |
| рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, |
| утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје суз |
| и видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његов |
| ројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p |
| најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> < |
| разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе |
| осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је ле |
| је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте |
| огледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одг |
| ад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од пу |
| д је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то мо |
| ави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милин |
| највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиља |
| илује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је с |
| муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много св |
| оже бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сир |
| опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим |
| етар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што с |
| е мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — р |
| а ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакон |
| Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и мо |
| ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога |
| сле тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама |
| , бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намр |
| руго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа |
| моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужн |
| још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо |
| упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору. |
| верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом ом |
| ље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџар |
| свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест |
| о свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог о |
| та прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи |
| у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије во |
| цише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p> |
| бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског |
| ке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.< |
| uote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд |
| <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који |
| е горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже о |
| јављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне |
| к тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</ |
| рашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p> |
| е ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе о |
| е међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело |
| аче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа |
| е стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којим |
| му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, |
| ах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече мл |
| уга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише |
| и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати. |
| повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт |
| старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злос |
| > <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше С |
| звони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала на |
| } Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакру |
| саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ов |
| се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја до |
| азивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отро |
| не; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљ |
| сао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са как |
| Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега у |
| д и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био он |
| {S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као |
| не, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} |
| би материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они |
| тељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, |
| !“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угле |
| бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и |
| да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Б |
| са и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p |
| х ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да |
| </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнез |
| расан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, |
| >С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела би |
| нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> |
| градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих пр |
| мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; |
| бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даћ |
| /p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А стр |
| од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:< |
| <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо назива |
| умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> |
| сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> |
| ом беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговара |
| есму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један с |
| своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја са |
| вако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруж |
| >„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо |
| кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p |
| људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није окле |
| p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Мла |
| начкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак па |
| уд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисо |
| о! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно пед |
| t="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што |
| лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног |
| ц и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у в |
| који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за ле |
| кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Хеђ |
| војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе б |
| их не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и п |
| што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p |
| но што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то |
| чеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пу |
| , подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огње |
| е за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад М |
| у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не |
| онили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на ње |
| ашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <div type="chapter" x |
| ивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} П |
| вица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке |
| е разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш |
| мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши уд |
| м и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири |
| > <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким |
| ном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срц |
| ила на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, |
| и по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих |
| p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици |
| е кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јеле |
| о што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p |
| ала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ до |
| још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви пош |
| Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{ |
| мрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима р |
| ног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако им |
| ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца рад |
| а села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно св |
| и лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се над |
| .“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног |
| ка?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео мој |
| </p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерав |
| p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве м |
| , тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу |
| свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима |
| посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; к |
| поде.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби |
| 7" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да |
| „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, ако |
| тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од |
| едујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војни |
| м могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом прему |
| ру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> < |
| а Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и у |
| ине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволе |
| , нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и п |
| је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступи |
| p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје теш |
| Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по правосл |
| на није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче ко |
| много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло би |
| аденом играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пруж |
| а.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој |
| да се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не зб |
| ао окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет |
| ма, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.< |
| и ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи |
| > <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба ј |
| тац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом |
| Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је поче |
| адвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помага |
| — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао как |
| је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; в |
| ина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио. |
| и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; са |
| ам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително. |
| тац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригр |
| С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па |
| /p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи |
| уча их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</ |
| ебе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши |
| чајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и |
| собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако |
| чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> < |
| едне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друг |
| је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> |
| анина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет |
| ру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у ме |
| о нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред со |
| а не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао букт |
| срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повика |
| губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу ж |
| о се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад |
| а, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запит |
| љубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од |
| а, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса м |
| као.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Ка |
| одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за |
| и се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачуј |
| е?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, |
| е од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па треба |
| бродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри |
| омка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 буте |
| не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188 |
| и избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу |
| ви и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уго |
| шио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако мо |
| >„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевш |
| бичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чека |
| ми од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p> |
| ни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се поч |
| скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; ал |
| Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узм |
| роз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме |
| каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из |
| тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их |
| </p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба |
| никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој |
| илоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, кој |
| ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узм |
| егова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпо |
| чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у |
| чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамн |
| на сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно о |
| ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка п |
| ет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албан |
| стимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не за |
| о, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова дв |
| у, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> < |
| у га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова ту |
| о мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га |
| ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из |
| ао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици |
| У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у |
| на и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му |
| а рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онам |
| слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто |
| ; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том |
| ше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Не |
| > <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном |
| догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не мо |
| дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> |
| варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="1 |
| вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен н |
| њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у др |
| и ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће он |
| ше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој ва |
| г; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није |
| ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</ |
| егова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако |
| диш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрост |
| ајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута |
| сле дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми |
| ођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте |
| ар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја |
| сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми ник |
| земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у |
| не зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који ш |
| . </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће с |
| ече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће |
| е, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>По |
| љацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и посл |
| и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је не |
| е Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити |
| , велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих љ |
| реће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мни |
| ео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајал |
| озове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта |
| едан другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај |
| p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, |
| мењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче |
| се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на |
| је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У |
| ахота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, пост |
| мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у |
| ј башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћ |
| бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак п |
| ога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и жи |
| ах и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испу |
| ди како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и м |
| буњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Р |
| p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; леп |
| о лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху зем |
| 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до |
| љни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као |
| стави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, са |
| ојих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим |
| умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} По |
| но учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац |
| >После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; по |
| чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“< |
| а и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света |
| ога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S |
| е ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С |
| „Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрет |
| и потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањиват |
| дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где |
| једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.< |
| бог моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што |
| вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа |
| е.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичко |
| тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо жи |
| ити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ј |
| ог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„П |
| е, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег наши |
| и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и н |
| у.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љ |
| је очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и пос |
| лији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, т |
| моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она отк |
| ејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало в |
| p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свешт |
| обни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру |
| азговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свет |
| то она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у |
| <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb |
| е пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори |
| </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Бо |
| мске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом и |
| те моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се т |
| ога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјај |
| онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није м |
| ичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Св |
| ло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл |
| аши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} |
| азнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице |
| ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових р |
| фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико |
| зати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необи |
| погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p> |
| спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, |
| сле отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао |
| ч проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам |
| ањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да |
| евет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, г |
| брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљ |
| него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један |
| човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим з |
| ста помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно |
| И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје с |
| им добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се ж |
| е и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну у |
| ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом |
| шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевит |
| ди, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</ |
| ам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече |
| : ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам |
| ву приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а |
| . — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њ |
| погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на |
| ем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети |
| ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно го |
| децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше |
| овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може |
| а ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. П |
| вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, |
| дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њ |
| подину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа на |
| у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах с |
| ти своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у тр |
| иш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скри |
| n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ј |
| срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — гово |
| угачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој б |
| а у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који ј |
| Igen</foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори в |
| правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван |
| Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна |
| .</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће |
| ек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих др |
| еног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је |
| е цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног гр |
| з једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху г |
| а, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и |
| крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земљ |
| ре; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље ре |
| кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким |
| ок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седе |
| ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је пр |
| овека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. |
| од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слу |
| мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држ |
| не.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти ми |
| теснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах оп |
| b n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је |
| Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему ре |
| о скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој н |
| се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете |
| >„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна |
| е ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; а |
| .{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је ви |
| оје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — |
| приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког |
| {S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено |
| о и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори |
| о оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није |
| ље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља |
| опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој с |
| рате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ неч |
| огу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? |
| {S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у нево |
| вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све свој |
| суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она |
| занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ п |
| ранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S |
| се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на |
| не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он |
| о време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од |
| њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи |
| авцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, |
| ш већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</ |
| већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; он |
| ећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, |
| <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори са |
| p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у |
| умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ћ |
| а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је дан |
| о не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, шт |
| сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он |
| ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не уб |
| нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од |
| воју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где |
| мници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац |
| је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он |
| прости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био |
| ти, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> |
| де са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангуби |
| арловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало у |
| , ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p |
| ркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу |
| и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен до |
| ловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедив |
| ших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погин |
| дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај |
| је наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу |
| а, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, |
| имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љ |
| а оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда виде |
| миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али |
| брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позо |
| им гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, же |
| вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ пови |
| ху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да с |
| о да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд |
| ух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, поми |
| о, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Ру |
| анце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, д |
| ог народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отп |
| хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године о |
| еља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета |
| ника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, |
| умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж |
| га чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са св |
| <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место |
| е Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговори |
| одиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p |
| <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p> |
| Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољуп |
| и за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу |
| теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он |
| ислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и |
| <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста у |
| у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрите |
| да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се |
| </p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа п |
| сталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „ |
| уги да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој ку |
| вета, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила |
| ! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његово |
| је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открит |
| <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> < |
| у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше |
| је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је бил |
| ету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете |
| за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p |
| е до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мер |
| га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају са |
| смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет |
| узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј |
| “</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам |
| ило, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати а |
| или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по свој |
| ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван г |
| а друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Бо |
| <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам прип |
| лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; т |
| аду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна < |
| исана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Ж |
| г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и ње |
| у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би |
| Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски |
| времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се б |
| о да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство |
| тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је с |
| воје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји |
| „Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од |
| ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> |
| јском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо |
| вет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; |
| е — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене |
| аше се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која бе |
| аним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које |
| ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>М |
| хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то ва |
| </p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, њ |
| ана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске. |
| ој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га бех |
| /p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p |
| ила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му с |
| илине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; |
| пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи |
| а и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удов |
| дан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу |
| сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <p |
| својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и |
| небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме м |
| га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла из |
| едан пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропо |
| ади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен прогов |
| о дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до |
| погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а та |
| уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах |
| а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; |
| ди неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће срп |
| д је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде о |
| Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и св |
| > <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити |
| то су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читате |
| а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живе |
| ко бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те |
| стив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досад |
| свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме с |
| ас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{ |
| у дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам |
| pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Он |
| е сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек ме |
| г богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног |
| — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом |
| њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене |
| сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љуб |
| као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — бр |
| ок су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском прис |
| ера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти ч |
| ога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне г |
| 07" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и |
| већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и |
| гова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“ |
| к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, |
| име био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет |
| што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, |
| сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће б |
| сле ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p> |
| места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту т |
| и то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму с |
| каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек |
| ад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити. |
| и овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, је |
| љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци |
| дноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла |
| гове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити. |
| о време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше |
| тар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} |
| од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> |
| и и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челик |
| и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је |
| исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Види |
| има подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он и |
| есрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке |
| младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са дру |
| меш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; н |
| који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под ру |
| решно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако |
| ост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство |
| е и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а ка |
| дао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу за |
| Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази од |
| аки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намо |
| одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену гово |
| } Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми |
| ило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвил |
| одем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он па |
| >Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече са |
| срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастре |
| {S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас |
| есмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и |
| дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пу |
| е икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним пог |
| ед!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} |
| ти која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у |
| p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p |
| есте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, |
| души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да ж |
| ва?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n |
| пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван ја |
| и гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи |
| пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима |
| је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бит |
| а побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на пр |
| о куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове к |
| у испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе гла |
| е један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ов |
| на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а |
| Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, |
| нео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукам |
| </p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја би |
| Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен бук |
| смо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне |
| ињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, о |
| изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слуш |
| х речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p |
| вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, о |
| се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снег |
| а своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила |
| реши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти н |
| мрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хо |
| n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј а |
| али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а |
| <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Он |
| <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, |
| ишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са |
| врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни |
| ост у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој буду |
| Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га в |
| смо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени |
| акивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју по |
| разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<fore |
| два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је |
| смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно пис |
| нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; рец |
| гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предад |
| банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ |
| {S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p> |
| век кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он |
| тна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да г |
| хранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу. |
| сте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега |
| с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није до |
| на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карл |
| разе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разв |
| нин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бо |
| уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гон |
| лити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p |
| је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, т |
| ден зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту н |
| е, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да по |
| та г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та не |
| S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџ |
| у, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавит |
| тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше |
| дан пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му |
| у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, има |
| у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета год |
| товође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, |
| ика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не |
| е из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изу |
| ајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота но |
| ај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што |
| о појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо |
| а се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је с |
| свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх ко |
| но гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се |
| > <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун |
| се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срц |
| извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на тр |
| колико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, прекл |
| ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још го |
| {S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и н |
| г мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у |
| дмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> |
| трчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих обл |
| оким гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог |
| арком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде беја |
| нажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше с |
| а се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне |
| .</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго. |
| икнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павл |
| а зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потеч |
| је живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, |
| фриканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста по |
| енталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, к |
| сницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ј |
| </p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима свој |
| Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, на |
| д га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та р |
| > <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме |
| одски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају правосл |
| а, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћу |
| то смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благос |
| <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, |
| p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" / |
| а са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са |
| p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово |
| па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад |
| ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле он |
| та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, бра |
| ичари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у де |
| ’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би |
| војом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здрав |
| овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на |
| римерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p |
| борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сн |
| речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> |
| Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — |
| ко место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи |
| р, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одго |
| шим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али |
| ом, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ |
| уха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне |
| о да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је б |
| уљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и пог |
| армеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трп |
| ао окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p |
| нику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто гру |
| {S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу |
| о; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротн |
| воту заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто жив |
| мнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство |
| и куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и |
| ођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. -- |
| ле венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте пр |
| за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита моли |
| идели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се |
| теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој с |
| еван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за |
| ћу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако |
| после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — ви |
| сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{ |
| <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али |
| и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељ |
| мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, |
| хија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи с |
| вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био |
| елу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и п |
| е доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или о |
| ко нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског |
| а и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ ње |
| нкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђе |
| !{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p |
| срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“< |
| била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та |
| нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух |
| нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а |
| Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљ |
| ма који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он и |
| јмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто фор |
| а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„ |
| „Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писм |
| ер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам. |
| нао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи |
| селио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на |
| без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запа |
| а увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху сво |
| пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> |
| о целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку. |
| <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском на |
| редовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну |
| </p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па заш |
| ре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер с |
| > <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang |
| се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло у |
| " /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</ |
| већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора |
| , — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писк |
| силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није |
| шено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећ |
| ојему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али |
| штен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекој |
| ше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мен |
| ош и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се пр |
| а пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, |
| у, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — м |
| ве речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој п |
| и часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не |
| ни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, ум |
| одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа |
| упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па после крат |
| заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </d |
| а чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме дога |
| починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они |
| ио мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сир |
| имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим с |
| , овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро п |
| м нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га поглед |
| ; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шт |
| о је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обичн |
| кочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држ |
| реновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који |
| је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која |
| од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским обо |
| , сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама |
| ре, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за о |
| која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака |
| , а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију поп |
| је очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чув |
| асови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра |
| ди, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га м |
| других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај др |
| да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосн |
| опадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се ус |
| и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, |
| јој народности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... кр |
| тану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види ка |
| друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај |
| ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а он |
| рабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на |
| едном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само је |
| мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је как |
| а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи |
| по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има |
| те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је са |
| крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно св |
| p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њени |
| е на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе |
| ишта не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја |
| , злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су п |
| и, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, п |
| да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си |
| а мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто с |
| Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно |
| чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот |
| бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру |
| ата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} За |
| за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице п |
| па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу зап |
| стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију п |
| >Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, мно |
| од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p |
| за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p |
| прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном |
| е, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у |
| дноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и пору |
| тници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док |
| нова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, И |
| моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</ |
| рктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади |
| оре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>М |
| гу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице доша |
| о данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни |
| нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, ко |
| ?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселит |
| .</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране |
| ега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаш |
| ва чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалосни |
| <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, |
| ај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на об |
| > <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> |
| куца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>П |
| нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазит |
| ју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му |
| види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац |
| у покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се д |
| док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са |
| д постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека |
| ко притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с те |
| ш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побр |
| из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек |
| >„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S |
| Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога |
| се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то б |
| , које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p |
| осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: та |
| p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста |
| ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на но |
| ђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ов |
| ошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време н |
| е изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас за |
| ачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина |
| први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“ |
| и.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, нег |
| ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија |
| > <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал |
| т, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l |
| Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж |
| аш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батин |
| оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Ху |
| сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог |
| деку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног |
| једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; |
| дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и |
| е дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисн |
| и своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та троји |
| ас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</ |
| се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, ал |
| ла, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових не |
| н“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од кл |
| божности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спа |
| тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једн |
| о у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фа |
| глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љ |
| стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсме |
| доћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p |
| ше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог |
| н после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као шт |
| хује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три ко |
| се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен у |
| о да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази |
| ванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година |
| жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си са |
| ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедно |
| ње овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи |
| се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала |
| е може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу |
| има, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе! |
| ме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из нај |
| p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нис |
| менио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, кој |
| ђу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран |
| брала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати та |
| , на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p |
| д је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га стра |
| оследњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они |
| и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто |
| на као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре ка |
| ела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена кос |
| ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, |
| да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> < |
| т дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи св |
| као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оруж |
| и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето т |
| и има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегиц |
| телу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје |
| гара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи |
| S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г |
| ладен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох |
| а је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то |
| p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к о |
| то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако б |
| тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила |
| иљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта |
| вши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} |
| оје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бо |
| а једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му |
| глед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то вр |
| ве последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега |
| кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све |
| кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на д |
| ику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она ниј |
| Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много |
| несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете мо |
| је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили с |
| но детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се |
| е ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њен |
| веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ух |
| аву у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било |
| <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео |
| над су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а |
| оје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне др |
| косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам довед |
| да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима ј |
| да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због |
| које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о кој |
| ен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тес |
| ни разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, |
| ењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; о |
| анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младен |
| - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за кр |
| огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке и |
| ри пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро |
| ?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћ |
| <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога гово |
| ати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније ст |
| атила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе |
| око уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, |
| га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна |
| миљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p> |
| олико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе ра |
| аше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој пон |
| м метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пр |
| . „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није т |
| уне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једн |
| pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку ос |
| на била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај |
| ује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му |
| чи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, |
| осподо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети о |
| ачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> |
| а ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро д |
| рода.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, с |
| о ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у на |
| p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — |
| х.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао |
| зобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чи |
| сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га нау |
| мо с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, |
| све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и фран |
| који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријан |
| учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{ |
| а његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим |
| стак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог |
| p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова |
| ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен ст |
| о, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог |
| али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да |
| ену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека |
| вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе |
| душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим |
| бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који |
| вник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе |
| ену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> < |
| ену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи |
| сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па |
| о живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учи |
| увши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту |
| дважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше |
| молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> |
| да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас д |
| сти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, |
| ња, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио |
| p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкр |
| ћем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ј |
| говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко м |
| шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао про |
| илујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна |
| су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што |
| држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима |
| ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад |
| ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скуп |
| простити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито п |
| , о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по пр |
| с, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој па |
| ле мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од св |
| згранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио о |
| а највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху т |
| нова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са св |
| гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“< |
| у лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека |
| тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, |
| /p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се о |
| савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрк |
| ио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише ма |
| ?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али |
| го срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и б |
| љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“< |
| анац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама |
| .“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смилова |
| !“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> < |
| м, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта |
| ењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком |
| вести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак ви |
| оћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у с |
| p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="1 |
| а јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што |
| не јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само ме |
| ашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја има |
| е загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат гово |
| а, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а |
| преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку |
| па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад чове |
| p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек и |
| ав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити ки |
| њом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму ко |
| не на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме |
| ачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — |
| !“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивал |
| остак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</ |
| разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да с |
| и.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, из |
| х, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb |
| фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: |
| ству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колен |
| аном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје с |
| есто једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи прос |
| ирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи њего |
| ам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на р |
| адо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је |
| ладеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ |
| ојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је јед |
| е зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материн |
| од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p |
| ећ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као |
| идруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; |
| ст, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени |
| дна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румен |
| први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да |
| ачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, |
| руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то |
| ему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изу |
| одужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако |
| ајстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> |
| ли од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум ни |
| и после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и |
| ече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда |
| И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, |
| каст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није |
| овцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, |
| <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остал |
| ам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли |
| е.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је |
| да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје ја |
| ан пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карлов |
| еку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; |
| други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, ве |
| e> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p |
| ад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и |
| с наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за кар |
| n" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака |
| м отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; в |
| <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" |
| > </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао |
| </p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који |
| зе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан |
| у на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не |
| инца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је |
| рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за |
| е парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и |
| морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније |
| , та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? |
| за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена из |
| сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се |
| е може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико |
| стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да |
| Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано |
| „Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив |
| доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„П |
| ан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју ун |
| доше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више треба |
| > који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опе |
| шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из тас |
| своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем |
| ве почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пру |
| Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друг |
| аше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати |
| е беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од к |
| а раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Ј |
| и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога |
| лави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој от |
| ећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњ |
| ио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шт |
| иљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први |
| себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек м |
| аде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:l |
| пођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> < |
| едном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банак |
| приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили |
| стаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и св |
| а!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и |
| дила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, |
| кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше б |
| ри коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као |
| атре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме |
| један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предње |
| стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад |
| љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се з |
| славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томаша |
| та било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и ми |
| ко тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</titl |
| броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим |
| на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много |
| <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа му |
| г грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. |
| па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховит |
| а, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, п |
| те, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и н |
| страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени |
| ци, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна со |
| адаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне |
| д Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, |
| н бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне пал |
| ј соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а |
| исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побу |
| пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим |
| аветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнак |
| вала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи кр |
| о тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла в |
| S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови пр |
| ан сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је пева |
| ја осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која |
| од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две |
| у не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо в |
| гао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити |
| же из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; |
| пија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соб |
| ила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздера |
| о шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p> |
| рти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благослово |
| како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?! |
| ; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћ |
| .“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако вес |
| и; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукам |
| је добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> |
| кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме сво |
| спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари |
| врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p |
| Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води. |
| тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стран |
| > <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица |
| оказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра заху |
| ед себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S |
| а сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да |
| пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отре |
| млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се ни |
| ну, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају |
| писао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> |
| ив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши б |
| њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда |
| оворим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у |
| е цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, |
| са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити |
| <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени ј |
| ути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p |
| <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре |
| још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће |
| ључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте |
| проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љ |
| н човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам н |
| ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу ре |
| е с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и к |
| нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на вара |
| астајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам |
| >„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо о |
| ам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први чет |
| а снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био |
| е Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жен |
| оје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе ч |
| p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као д |
| вле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми виш |
| м ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се |
| да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, б |
| зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат госп |
| риповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто н |
| овара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господи |
| Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи по |
| ује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком |
| ља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заје |
| тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младе |
| коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико г |
| >„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика |
| ам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли |
| p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изи |
| шта, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој п |
| ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ј |
| ом кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p |
| оваца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божи |
| д њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући |
| <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи. |
| а после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им пок |
| као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољн |
| мање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад |
| ?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци из |
| о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда |
| >„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и |
| а, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо |
| па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам мог |
| здали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да с |
| о ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог све |
| ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговор |
| ; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу гото |
| у!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, |
| /p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по род |
| аћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> |
| <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, |
| ближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> |
| > <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом |
| где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да |
| одину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; а |
| а невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре дола |
| ех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе |
| ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац |
| ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверава |
| ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злот |
| је путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ од |
| че:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали от |
| обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема |
| — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно н |
| жешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к мла |
| е, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази |
| рћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сут |
| ле неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</ |
| јаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топов |
| ато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похвата |
| еника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божј |
| је дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, г |
| за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињ |
| и, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панци |
| поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духов |
| два кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме ј |
| p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и сво |
| м ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S |
| х продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добр |
| у бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам |
| <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а в |
| ме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једни |
| о живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не помож |
| </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро с |
| оју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, |
| вио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па понос |
| </p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} |
| и својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа |
| овор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико умора |
| чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — п |
| ђаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на М |
| сле се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једи |
| ш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад чо |
| о тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи неп |
| , али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био |
| /p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван |
| чне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици и |
| ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога |
| са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њ |
| весте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" |
| ир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим с |
| ипи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају т |
| > <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове |
| ецо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ на |
| ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих до |
| ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Он |
| во беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају |
| па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безо |
| еним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећава |
| роз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом |
| е избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде зате |
| аролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу го |
| собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата |
| лемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да ва |
| ија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их пр |
| Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и м |
| мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; ал |
| рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ прогов |
| ују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и бл |
| а, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па |
| у и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> |
| и, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме поглед |
| и.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, |
| ући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми |
| ту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, |
| уку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаш |
| Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p |
| м.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатил |
| огом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао зна |
| емена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. То |
| ?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не |
| у светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, рец |
| за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Вид |
| им и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио |
| ш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су |
| м где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметат |
| а мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од про |
| ој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као какви |
| им вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „И |
| епијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку |
| је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</ |
| са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозо |
| шутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви |
| себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим до |
| ођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> |
| > <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски |
| </p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска к |
| трану од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се је |
| него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје п |
| глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби |
| швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе ка |
| н на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са |
| сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им |
| „Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од ово |
| и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један мла |
| него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме |
| да смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„П |
| аше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо |
| ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не |
| е онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакат |
| > <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скр |
| их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се |
| им снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија |
| јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се |
| оји је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — уп |
| па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима с |
| у, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у к |
| и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="6 |
| ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграни |
| Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ как |
| ="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p |
| многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то |
| <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има с |
| } Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет |
| ма опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нам |
| >На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш |
| аничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао |
| аху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, са |
| у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно доче |
| један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се мног |
| Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих ј |
| вређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се за |
| ила, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој |
| љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао |
| н исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један |
| у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си |
| врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала |
| страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њи |
| раха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци |
| и кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може |
| е су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан п |
| тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и |
| примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи на |
| другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а |
| о и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покај |
| смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће п |
| едио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> |
| ,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S |
| дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може забо |
| о, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с |
| и не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, |
| ?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Је |
| жно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крва |
| анке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, |
| у, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бе |
| вљене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он |
| и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде мо |
| м душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате |
| пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зл |
| зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треб |
| нда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, |
| воју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, |
| од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано мој |
| оја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно |
| његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио: |
| . ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до |
| об...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, в |
| а сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и мили |
| >„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не сп |
| а њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</ |
| а његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо |
| ј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њен |
| <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.< |
| роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} |
| својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали |
| атио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га и |
| 520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота |
| е речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и |
| мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице к |
| тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина |
| јим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети |
| ! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му б |
| 2" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за је |
| > </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У п |
| сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегн |
| е него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане тр |
| м, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је |
| за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни зада |
| ао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештени |
| га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се под |
| буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.< |
| раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт |
| ело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побож |
| игао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је про |
| де ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па |
| ио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не гово |
| воме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри |
| говори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Как |
| а забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као ок |
| га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину |
| мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Р |
| осле ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече т |
| ође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу ос |
| кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба м |
| Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту заб |
| /p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је |
| џија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну п |
| ила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачас |
| се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врат |
| „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџ |
| b n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја |
| и,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњу |
| ца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све т |
| е у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p> |
| та, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку ме |
| у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, п |
| пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта с |
| ote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови д |
| бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне |
| мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом |
| ндур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде бр |
| долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по |
| и били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па л |
| својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити дес |
| и њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p> |
| уд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су |
| ола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Ба |
| литву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>П |
| рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам жив |
| у бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим за |
| ter" xml:id="SRP18520_C18"> <head>XVIII ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</ |
| и, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, суж |
| , који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, субо |
| о, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После |
| шке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати? |
| а колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> < |
| са му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Каша |
| се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Ка |
| а и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лиц |
| х другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху |
| у газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком мук |
| и болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ м |
| таклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се |
| е ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад |
| метнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне |
| оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина ул |
| чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће |
| убоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју моти |
| тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</ |
| ања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба гус |
| е.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблаче |
| имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мрш |
| ене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветл |
| </p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио |
| у длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, к |
| ју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благосл |
| е песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико п |
| це песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n=" |
| дети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ј |
| оравиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да с |
| оћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу |
| то и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} А |
| </p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога дру |
| путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде свра |
| Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смр |
| ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте |
| беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао д |
| али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало |
| агда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и |
| оварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце куп |
| и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, он |
| и се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„ |
| > <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима беј |
| и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, |
| засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, |
| тписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ |
| позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуг |
| ити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна д |
| молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зо |
| је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост |
| p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога |
| човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је |
| а коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде |
| , ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неп |
| а га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек |
| клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао |
| љке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко го |
| учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда м |
| Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да н |
| едном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и к |
| олио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и |
| у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ |
| зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p |
| спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви |
| у рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо |
| ује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи |
| "169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; з |
| ко тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, |
| ти?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„ |
| сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуг |
| но провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit |
| :</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима про |
| обно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, в |
| та оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорн |
| лико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати к |
| трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао |
| тио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што |
| ледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за с |
| ог уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S |
| што маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја |
| е кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите |
| су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, |
| бе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И |
| рви пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда |
| S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Ви |
| има остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху пов |
| еднака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та див |
| остиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>К |
| из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, |
| ебесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца д |
| ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке |
| чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и ок |
| пасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која |
| еље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сва |
| ох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. |
| дговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о зе |
| љан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљ |
| али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи иско |
| то сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још |
| вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо д |
| а ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ реч |
| а.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као о |
| љена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за |
| сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да т |
| ланух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, п |
| ад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном оби |
| приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од |
| је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је п |
| илно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за |
| рбљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би с |
| благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињ |
| е ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао |
| p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаш |
| , не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем |
| же мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигур |
| ни да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на |
| ме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне |
| проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} |
| се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже |
| овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им |
| оја би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад |
| ц.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како |
| састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учи |
| све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... |
| ти.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали |
| лу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си |
| а те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове |
| . Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити ш |
| траха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут |
| , <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њем |
| е дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је |
| то тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка с |
| е, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе |
| ога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да |
| адвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После |
| и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни |
| снама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништ |
| бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био |
| а њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мисл |
| <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро |
| , брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ј |
| груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови и |
| вом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, н |
| им, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покри |
| у — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се освет |
| ом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S |
| > <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми |
| иротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја де |
| Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам пост |
| јвећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху |
| браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, |
| њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. То |
| а знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и |
| ове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осет |
| једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</ |
| ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И о |
| зео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздрави |
| ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Ј |
| си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала |
| ицом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред |
| колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били |
| гледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> < |
| има је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загр |
| мињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, д |
| о болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који |
| рополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српс |
| свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лев |
| пског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји |
| своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Ње |
| ивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека |
| пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура и |
| водио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од бед |
| о га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега |
| јска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="11 |
| ави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је |
| еће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 годин |
| У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш виш |
| ду за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јаха |
| > <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, д |
| и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближње |
| хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао н |
| ти; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата п |
| је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих |
| те што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{ |
| ге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом |
| мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, |
| а услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на д |
| оји су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није |
| ти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио ил |
| је куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> |
| е смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говор |
| и Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њ |
| и ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; |
| пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се бори |
| “</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и < |
| ба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ... |
| нско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — |
| и своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p |
| ио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, |
| од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим пут |
| о да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако |
| л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да |
| лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га |
| , да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У су |
| нству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за М |
| с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у варм |
| дигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу |
| укама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</ |
| т, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, а |
| за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да. |
| е његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната хран |
| јатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се деве |
| враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним |
| азрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат |
| од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она ни |
| ту храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал |
| као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто |
| 21" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог |
| з ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице |
| ћао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венч |
| Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с пош |
| са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела пос |
| а, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако |
| био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу би |
| им живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?. |
| прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог с |
| путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њег |
| ли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој пс |
| „Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је ув |
| .{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто |
| и мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!.. |
| ејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант |
| ао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то |
| онизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он |
| о луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши с |
| а види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} О |
| Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити с |
| драво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>М |
| свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је д |
| .{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју мат |
| уту умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је м |
| , браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све на |
| учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несре |
| џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царев |
| свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са м |
| маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али |
| а.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски |
| сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и |
| пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после |
| могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapt |
| цу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фи |
| новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена уг |
| , и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</ |
| ене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам |
| запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Влади |
| се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе јед |
| к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила |
| здајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{ |
| ити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, |
| стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари |
| ан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је |
| бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, |
| <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво |
| да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је ј |
| а, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу ми |
| сле избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у |
| и, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног |
| да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше п |
| да да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао |
| вести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме |
| себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се |
| ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драгово |
| је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу д |
| > <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја са |
| ’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потро |
| .</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А т |
| не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на |
| ој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па |
| , немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| н почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје гос |
| Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него са |
| је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци |
| Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га |
| све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће |
| а мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити. |
| ио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало |
| , али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о |
| није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти |
| ла у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете мо |
| збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама |
| са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хле |
| нем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат св |
| ме заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац п |
| несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му |
| а била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти бу |
| ивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крст |
| да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S |
| мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни на |
| уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала |
| знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја м |
| е храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи |
| парили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу м |
| отиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ј |
| ој бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, к |
| е одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оруж |
| и.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану припр |
| ла као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових ре |
| предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - |
| што си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџар |
| зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ив |
| ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добр |
| b n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража |
| ој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господин |
| угој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се ст |
| оше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки не |
| {S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је |
| и ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; |
| д томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети. |
| ако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, |
| удије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — м |
| >Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, а |
| де још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му |
| uote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само |
| верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели |
| сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она |
| ити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Сми |
| е и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична о |
| их могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се |
| туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам ј |
| сте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар |
| и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месе |
| више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко г |
| аху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — |
| само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, нећ |
| цама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад |
| људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило |
| е распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поузд |
| мија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се |
| такло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек |
| ећем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ј |
| вутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај с |
| никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити |
| а је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мо |
| више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако с |
| ет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Б |
| рли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе |
| озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже про |
| e>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам раз |
| аш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, |
| се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одм |
| матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач пр |
| на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а |
| рекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„А |
| га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам |
| натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у ве |
| пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се д |
| загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи |
| сти, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја |
| е на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„ |
| /p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о |
| адала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој с |
| крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам |
| зи нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“< |
| ти, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно! |
| ржати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту го |
| да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па |
| ода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако т |
| да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, |
| а сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли |
| оље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, ко |
| а крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то |
| пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће исп |
| у без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најп |
| који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме |
| на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово |
| > <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше |
| г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Пав |
| дан <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо п |
| кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су |
| ивела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у |
| Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине |
| </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика ср |
| ећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — |
| це стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Ни |
| ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да |
| нокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његово |
| ароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме |
| <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у |
| трмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади стран |
| е нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брин |
| ама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не беј |
| варен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p> |
| и, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="4 |
| и бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p> |
| ; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би об |
| сподин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужи |
| би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога |
| вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„ |
| дих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој |
| говорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љуби |
| ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, |
| је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћ |
| моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</ |
| д што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за с |
| еко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер |
| јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно са |
| аповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, |
| авлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не д |
| аше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебо |
| ероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p |
| шно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, к |
| Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зат |
| да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то |
| Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав п |
| и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Сми |
| лавном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да н |
| клињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" / |
| тер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p |
| ворисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да |
| ни се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p> |
| осим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господи |
| ка воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. |
| и и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не |
| > <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени б |
| глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb |
| — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала |
| ападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећ |
| уховник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао мно |
| ао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе б |
| стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи д |
| рској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.< |
| њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са |
| ним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и |
| и — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb |
| м о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} А |
| ешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако др |
| о се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идит |
| па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били у |
| ило живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би м |
| јежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у субо |
| </p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш |
| а бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих ме |
| ром обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав п |
| >Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све сво |
| мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несре |
| уд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно гов |
| ц је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p> |
| д какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био. |
| смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се |
| о је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} |
| зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</ |
| ош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из |
| сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„ |
| „Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа |
| ’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као |
| уди ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени |
| аше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или н |
| ије прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи |
| онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па |
| онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја б |
| ке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, мо |
| е она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спа |
| свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то д |
| у била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — |
| се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја |
| вља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела с |
| p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да по |
| тене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, н |
| измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали се |
| еван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања пр |
| е само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим госпо |
| p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да |
| ога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, |
| мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ов |
| че мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје |
| по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јест |
| у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна |
| леда.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли |
| умњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ј |
| моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак ка |
| ао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, с |
| „Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може м |
| вљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу виде |
| и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само неде |
| ћути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од н |
| нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за |
| у рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности. |
| још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ гов |
| /p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он мес |
| зе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око |
| а им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби г |
| може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љ |
| ој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој от |
| а, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи |
| ам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори м |
| све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може нагов |
| ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с мој |
| а га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год ж |
| га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско сам |
| на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку |
| ево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу |
| авали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, госп |
| и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече |
| ече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код |
| са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, |
| изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погоди |
| Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад не |
| утове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога да |
| ох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пр |
| ца од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал |
| а и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га |
| е своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећ |
| а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, |
| са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да |
| више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта |
| имо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не в |
| видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господ |
| иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле |
| у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, к |
| >„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бит |
| роклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он |
| Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто |
| <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав зна |
| ас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“< |
| инуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође |
| н. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb |
| а не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — |
| ворити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене у |
| д спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бру |
| ет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покро |
| <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао јо |
| гу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти |
| „Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, |
| „У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако |
| зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што |
| кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој в |
| доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Субот |
| не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њи |
| м — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе |
| ји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају |
| јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех тол |
| са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту |
| сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако л |
| заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући |
| икнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — |
| , нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигар |
| тај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после ма |
| ра доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — прогово |
| у љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} |
| аћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити |
| ишта да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја св |
| ве на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој |
| Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помис |
| овори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И пос |
| </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непошт |
| ... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја |
| ужам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље ј |
| а сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој |
| Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше |
| ам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше |
| н. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје та |
| {S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{ |
| ему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које ј |
| давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатст |
| ћници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су науми |
| доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мог |
| ју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и |
| рема њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У |
| хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје оч |
| кој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје ј |
| <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други |
| На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> |
| о учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царс |
| проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе |
| едом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„В |
| знаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, ко |
| којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу |
| p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што |
| <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам |
| <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико п |
| ама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну |
| који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људ |
| ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} |
| нија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све |
| ло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се јо |
| н се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А |
| трошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, |
| и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била з |
| није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p |
| речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији |
| име, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„ |
| ја никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јур |
| ле је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика |
| ам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку п |
| ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је |
| ује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем |
| 161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умр |
| чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху |
| бу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као |
| /p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене п |
| полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа мо |
| дела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title |
| а подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи. |
| e> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпа |
| де још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи св |
| аде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не м |
| чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим ч |
| ко сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, с |
| у после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај |
| огледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, в |
| утовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само |
| задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући |
| С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе |
| ато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весел |
| ; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="16 |
| Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, |
| ду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се |
| p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> |
| ецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — |
| кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је неч |
| зе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико |
| и као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне |
| половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који им |
| ла, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла |
| > <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њ |
| лави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута г |
| рце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p |
| вости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред соб |
| богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у п |
| ом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> |
| венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плак |
| p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> |
| а ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, г |
| но, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и |
| тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој |
| е обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје |
| азабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за |
| војим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан |
| једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам вид |
| јући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она |
| оји ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене з |
| ладена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш к |
| овораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се з |
| их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи |
| али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкањ |
| скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад б |
| било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што |
| и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказат |
| их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили |
| ебе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија |
| о продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло |
| је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је так |
| тичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао ј |
| пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а чо |
| ене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p |
| p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет |
| њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, |
| е што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, |
| опоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> |
| ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Усл |
| стио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао |
| е сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тр |
| то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао |
| ри своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме |
| епа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је |
| 48" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о доб |
| — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа! |
| и једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један |
| ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ дев |
| м баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти шт |
| е звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја воли |
| едајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше |
| огао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао см |
| бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам |
| помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: це |
| д туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Д |
| она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао д |
| сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — п |
| ставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар |
| и наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> < |
| S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и по |
| о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а |
| Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“ |
| али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише ме |
| ки.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никод |
| све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; |
| ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да дока |
| му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желе |
| у душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна |
| и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу и |
| “</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у гово |
| <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао |
| „Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога ми |
| ш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач |
| има се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили про |
| - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одго |
| о он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као ш |
| леле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} К |
| ропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови |
| кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, |
| г рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Срб |
| шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја б |
| транца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„М |
| .{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мен |
| кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веж |
| . али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да |
| а допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог пла |
| ице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{ |
| а себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туро |
| ијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре |
| до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То ј |
| </p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њој |
| чајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге пог |
| летаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> |
| ледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња п |
| где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p |
| огао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаш |
| поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако прити |
| н Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; нем |
| о у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" / |
| без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, а |
| е кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан |
| „Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p> |
| осле суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да с |
| ја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, |
| много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој д |
| гуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за рук |
| , који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} |
| све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја |
| атани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као |
| ах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p |
| <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти |
| и пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака мом |
| ска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала |
| азивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме ни |
| и га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, рад |
| Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде |
| од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само |
| и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељ |
| а то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше о |
| , убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p |
| јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујета |
| сподин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта |
| ити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутин |
| а свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да |
| а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не о |
| и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> < |
| ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На ул |
| битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што |
| нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали просто |
| оворити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} Т |
| ан између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јел |
| њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћ |
| о не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и |
| се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати ј |
| помену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p |
| уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке п |
| “</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довест |
| ном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме ку |
| једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на мо |
| арио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што ме |
| ак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> < |
| илањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, ве |
| оћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампа |
| него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одм |
| а је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде |
| мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, св |
| Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам |
| да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бес |
| можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи свој |
| помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као |
| , од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: глав |
| већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:< |
| ут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Тома |
| своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. |
| шлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касн |
| обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролит |
| двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Ан |
| анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му г |
| живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором |
| ојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише с |
| погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на |
| намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> |
| анас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од ц |
| ризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. |
| и узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе |
| слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих остав |
| исмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела бит |
| лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су ба |
| гато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје |
| к; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржа |
| оговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповед |
| да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> |
| о кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало |
| е зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услуз |
| срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а т |
| Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, кој |
| јима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој си |
| ден.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу ми |
| о требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке |
| му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:< |
| S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> |
| зимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз неве |
| е тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово |
| поручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један |
| аслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој з |
| м женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти |
| p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама к |
| ху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.< |
| </p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би |
| удцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарс |
| несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа |
| у тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње. |
| и нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако |
| је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије |
| косутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није |
| м, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од свак |
| " /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с |
| е сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, о |
| ма од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости с |
| лин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</ |
| о Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те |
| то је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследни |
| нијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам |
| ек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} М |
| сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без с |
| аку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“< |
| е, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote |
| соко а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} |
| <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чу |
| зило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао |
| ер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовиц |
| <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити. |
| p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако. |
| пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узм |
| јима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би б |
| и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице м |
| мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми |
| је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за с |
| ad>II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код |
| Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе п |
| e> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quo |
| <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
| </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> < |
| рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах б |
| мо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу |
| т, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, ко |
| /p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег |
| ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је б |
| ог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чува |
| зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њихов |
| времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. |
| довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Серби |
| ловена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава њего |
| ар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога |
| > <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; |
| ти је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики |
| ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љ |
| м да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања ду |
| коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човек |
| и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш и |
| да.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди |
| од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био |
| } Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до п |
| кидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој к |
| .</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука б |
| ете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то |
| ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа |
| ме што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био м |
| роговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теб |
| е Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не |
| да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча свој |
| пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету |
| >XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало т |
| андо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се |
| ц кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац беј |
| и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да |
| својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа |
| смо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли |
| у умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе |
| и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живе |
| је пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо |
| ут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, |
| ти и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало ода |
| едо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други да |
| , — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустив |
| ове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи прија |
| ше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не |
| пуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси |
| ; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ |
| мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — |
| во велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега м |
| у прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота |
| сле са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло туж |
| сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ Посл |
| >„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу поди |
| лач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је |
| лакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одгова |
| и пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало б |
| е ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећн |
| ма, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад |
| ачује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n=" |
| из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под б |
| че ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад |
| ружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је ср |
| тите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро |
| знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада |
| ицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Гос |
| и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или |
| је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„ |
| енити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом св |
| ња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, |
| своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И |
| била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање с |
| /p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама д |
| е јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црт |
| че које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самр |
| ла!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p |
| /p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо < |
| ца са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Посл |
| у шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону с |
| е миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полуд |
| и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима |
| ви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог м |
| ули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њ |
| и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџар |
| >Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са мал |
| то наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змај |
| у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стража |
| <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек |
| , и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи гот |
| l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он пев |
| Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице сви |
| quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у ко |
| ародне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страши |
| ино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Мла |
| ош ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа |
| више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Ба |
| ли ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо мој |
| дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зов |
| одај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, зна |
| p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом п |
| ео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одго |
| робљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обраните |
| е, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, ње |
| /p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео о |
| и био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме с |
| {S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти |
| то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана. |
| стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу зб |
| S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у сво |
| .“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му |
| дино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум дете |
| родужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођ |
| поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Б |
| {S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ |
| milestone unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „ |
| l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умота |
| .</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком |
| Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са своји |
| вши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака |
| е на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу.. |
| ранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја |
| вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао |
| туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb |
| цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, |
| ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угр |
| ем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могл |
| n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном |
| сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој |
| три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљ |
| женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео. |
| већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетк |
| платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац |
| аква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам |
| нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем |
| од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> |
| Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све ч |
| коро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они |
| речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ крену |
| ше се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шест |
| лишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети |
| н није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type |
| попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, |
| стану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и послед |
| златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у |
| е пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сн |
| то ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем |
| да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена |
| ама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хте |
| оје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој |
| ојој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p |
| између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху прав |
| од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитива |
| одине, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам б |
| говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу гл |
| ела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинц |
| љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад в |
| надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и н |
| љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било |
| а ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране д |
| ћи где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — |
| </p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља |
| S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама ра |
| one unit="subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали |
| м је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о См |
| ки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више |
| а у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода п |
| је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему |
| побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се |
| ем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге рад |
| а Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарско |
| д радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би ж |
| целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Који |
| аха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводи |
| хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је |
| и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; |
| јсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; по |
| и најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; |
| јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једн |
| те.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је |
| >„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се сме |
| ве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као мла |
| тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што з |
| борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не зна |
| Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем |
| у врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже н |
| ица.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <p |
| овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи |
| а о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила |
| дети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду |
| војици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другов |
| е, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе ле |
| иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега |
| ас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вам |
| деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и |
| сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ве |
| ј служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у сл |
| је био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против њ |
| хове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опе |
| мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Осван |
| га брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је |
| Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, ко |
| уло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 годи |
| ="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до |
| хо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам у |
| ине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Све |
| То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15 |
| ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у |
| дио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Стари |
| Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на |
| руштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје |
| е ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Х |
| о па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт |
| саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђ |
| на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је |
| ти седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје и |
| оварајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — |
| p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти |
| од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та ј |
| више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати |
| сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ак |
| p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму |
| јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало |
| ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> < |
| а сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсм |
| > <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Пета |
| ед вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су |
| n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је |
| иву главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрост |
| , ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па |
| ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам срп |
| давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде. |
| данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајк |
| ана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ко |
| да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема в |
| p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај |
| не, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љ |
| то ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме ж |
| да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала бил |
| ете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити н |
| о; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим |
| е својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређат |
| ута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и |
| о година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим не |
| тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љ |
| се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнес |
| им банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаст |
| рани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, |
| то сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените и |
| ш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бра |
| <head>XIX.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погину |
| његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова иг |
| ња почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце т |
| о да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се оп |
| ном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они гр |
| је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да н |
| дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је |
| на љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговори |
| тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморит |
| брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сун |
| погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда |
| Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p |
| на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, |
| ут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну к |
| пет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала |
| х, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би |
| p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! |
| хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано |
| </p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које |
| /p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толи |
| песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и прир |
| није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од с |
| ене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре в |
| ар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени |
| ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке |
| p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p |
| слушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће |
| коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилам |
| а!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућ |
| Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quot |
| написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљ |
| ушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женс |
| оне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљ |
| бина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња |
| и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог род |
| мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; |
| а да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p |
| о према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, |
| т дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и |
| еп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да та |
| ске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је м |
| жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела |
| и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену к |
| амо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снах |
| то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што |
| сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; |
| велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од с |
| дови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, |
| ј свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> < |
| олим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено м |
| на.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подил |
| /p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један панду |
| ео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, |
| спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби |
| е запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет оз |
| још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним |
| тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је |
| онеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“< |
| говори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А |
| ам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> |
| ати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ |
| одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до д |
| <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога |
| те, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу |
| } Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад |
| е свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њи |
| њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част |
| најући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је |
| ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине |
| тито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена |
| текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, ко |
| <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Киш |
| један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога |
| оје сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје мат |
| Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести изба |
| 3" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши свој |
| т; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се сми |
| сто својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено мило |
| сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један |
| којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, вел |
| оћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов |
| пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мен |
| ика гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p> |
| истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се |
| Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> |
| опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто |
| а регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико с |
| е вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су |
| ам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају д |
| у преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као |
| рних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а |
| емљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био наше |
| ку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, го |
| својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и диви |
| ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох |
| , до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог госп |
| ородици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потрош |
| RP18520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог с |
| е био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио |
| и је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему |
| красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре |
| , па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам |
| напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен |
| црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„ |
| н нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест |
| а сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од чет |
| шао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> |
| он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на |
| е, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</ |
| аџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што |
| један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне |
| гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три м |
| кочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико до |
| p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су |
| > <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свеште |
| особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па до |
| ито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из |
| а послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit= |
| <p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> |
| <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се |
| обожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне |
| и противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свем |
| етири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који с |
| ердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, |
| бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако траја |
| смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За два |
| оваца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из |
| .</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо ка |
| /p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скуп |
| ца танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше а |
| head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> |
| погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па коле |
| нуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, |
| у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима |
| нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на в |
| Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, свој |
| ице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанс |
| е сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и ја |
| лству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ј |
| открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојк |
| > <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" / |
| а душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Млад |
| јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати гд |
| , зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> |
| последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао к |
| њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене |
| бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поште |
| прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећ |
| подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:< |
| е од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше |
| д страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки |
| обицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> |
| хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих |
| своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму: |
| е она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Пог |
| чи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, а |
| о несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали |
| ако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар? |
| гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, г |
| горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се |
| е, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пре |
| <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се |
| Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њ |
| у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно б |
| „Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старце |
| само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало |
| ј вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети |
| p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили и |
| /p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима |
| ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се |
| а највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати < |
| јући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, т |
| лотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> |
| даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа |
| и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је |
| пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе |
| ихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од п |
| нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> |
| сто падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; |
| ху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — |
| ио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве оч |
| је другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја к |
| ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> |
| обра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После |
| војку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p |
| л’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> |
| У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сир |
| у!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али |
| дељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме |
| арловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш к |
| угове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све м |
| ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у |
| и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да |
| срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, о |
| рцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао |
| у.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџб |
| селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И |
| е родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам у |
| коло окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у |
| ану, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јо |
| а мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мај |
| ло њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, а |
| дног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узи |
| о загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дош |
| чајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу |
| а очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти св |
| >„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад м |
| а бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са је |
| г сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; т |
| оље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би |
| је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и кршт |
| ad>XII.{S} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> < |
| S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p |
| а је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цв |
| атове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње |
| и то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{ |
| , а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и |
| дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и |
| ше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и ду |
| у, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у |
| му његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој |
| моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запи |
| је се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити о |
| а које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више |
| јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим реч |
| лоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Т |
| } Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, |
| исам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а |
| викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другом |
| е зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, д |
| е Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни о |
| нац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сер |
| грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им |
| >„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве |
| Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти |
| ине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са |
| ма су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, |
| ино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра |
| поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обу |
| ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем ко |
| ити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> |
| а, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али |
| а сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научи |
| и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло бли |
| n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, |
| е вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог |
| :id="SRP18520_C6"> <head>VI.{S} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога, |
| } НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окл |
| рили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намири |
| — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог |
| просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити |
| Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте |
| воје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати |
| размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p> |
| ote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quot |
| аше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто до |
| простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не пр |
| ике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p |
| </p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи |
| ма!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — |
| мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после ма |
| <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, у |
| нагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово |
| <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била |
| од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропас |
| ка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повика |
| <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, |
| ног предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на ст |
| о је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке |
| оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су укра |
| оје је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прс |
| вторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живе |
| ви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ |
| мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши |
| о и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити |
| {S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Нек |
| „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог |
| од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане |
| се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у |
| <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Т |
| о псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где чо |
| S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са мали |
| вакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем |
| на дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек |
| одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега н |
| , моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је |
| сле кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, кој |
| тац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу |
| та запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Исти |
| да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; |
| о греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.< |
| ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему |
| самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, а |
| ити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби ма |
| узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да г |
| сне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста |
| ио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не |
| ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носи |
| вило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него |
| Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да |
| ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметн |
| ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати |
| ете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“ |
| еда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља |
| аква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један |
| ну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нек |
| е умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викну |
| о несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; |
| е научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи! |
| в у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко х |
| не деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> < |
| ла; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаш |
| Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, д |
| дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући |
| а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; он |
| не суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми в |
| е пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се |
| ушу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен |
| {S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је |
| <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — |
| крстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очи |
| као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но |
| е са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав бе |
| ривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десниц |
| елу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше |
| . се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала |
| ете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане. |
| што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад во |
| чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше |
| ихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати |
| , којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима |
| рло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам |
| и.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од |
| к сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињств |
| ва пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> |
| бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћ |
| знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је го |
| их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем |
| и смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он |
| вде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе ј |
| зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оц |
| г господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, |
| и се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако прав |
| нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом оста |
| ко дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако |
| же, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на са |
| жио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је о |
| одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је зн |
| а их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам годин |
| мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме |
| <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина |
| оше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он |
| </p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља. |
| отној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест |
| и се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> |
| ветом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; прокле |
| м, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам зати |
| , куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђ |
| ца остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је |
| мо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. |
| која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико так |
| уље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; та |
| ота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код ку |
| с ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од |
| у се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у |
| без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад м |
| одино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кућ |
| ма око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски |
| во на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше |
| толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро |
| о да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута не |
| ећ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне п |
| 2" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових р |
| ици љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, |
| оравим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да забо |
| тог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“ |
| а све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате |
| д њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст д |
| хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и |
| вао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и |
| а, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после пог |
| ејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама се |
| >Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаве |
| нци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где |
| ворио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, |
| као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с вел |
| амокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њи |
| и матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они ви |
| чи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није с |
| ски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га |
| — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, |
| " /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жера |
| ку страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, л |
| копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уз |
| од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом ок |
| епео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове циг |
| себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата |
| чара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби и |
| леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све |
| и - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за |
| ичини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била. |
| p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је |
| ли чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из си |
| ма, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по т |
| атио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p> |
| у многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не мога |
| дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Мла |
| зли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; |
| је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или за |
| има је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима о |
| , јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то |
| говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат посл |
| езу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове госпо |
| „Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је с |
| тима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те пр |
| поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </ |
| епо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра |
| ра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе |
| <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су |
| и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и |
| а знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га б |
| иром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши поди |
| ињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, сам |
| здражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни с |
| га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; |
| аву на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког |
| .“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и х |
| м ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако б |
| >„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.< |
| глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи по |
| мо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Пору |
| е срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћу |
| у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до |
| н другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дуга |
| пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане вели |
| али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика ти |
| ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ б |
| р привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад |
| це к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и скл |
| као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши |
| Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати не |
| ћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала |
| ас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, |
| да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не |
| која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које бе |
| eign xml:lang="fr">fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене |
| — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — ш |
| људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин |
| к пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, |
| земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ о |
| о је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све |
| која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у мла |
| спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па |
| и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. |
| аше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих |
| а одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</ |
| ћи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, |
| ја је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до да |
| „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедит |
| скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а зн |
| ена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима |
| ођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срц |
| овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али |
| шише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватр |
| о кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} |
| јаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио |
| <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На п |
| околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи предста |
| јаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад в |
| без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе |
| сле сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја |
| сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као с |
| ванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш |
| вета има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина |
| же и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што п |
| ао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог |
| је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит уз |
| ма клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> |
| ћ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухват |
| ој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Ан |
| е с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lan |
| на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително |
| веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братинс |
| потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих |
| моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се прит |
| >„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним |
| не, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до ка |
| рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кр |
| се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар ко |
| је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће д |
| нско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с о |
| ти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв прол |
| војим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задај |
| te> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће |
| о је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ј |
| т бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од пу |
| тала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p> |
| овођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки ј |
| мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се |
| ко сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам |
| од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p |
| она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и |
| fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ ску |
| танска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сат |
| о се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ с |
| мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си ду |
| е весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њ |
| зила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири |
| на беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну |
| руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S |
| одине.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког |
| <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту с |
| вију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа |
| риступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} |
| брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помис |
| Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — |
| ти господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други |
| ог су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мо |
| ло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубав |
| то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, |
| г духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господ |
| ља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Госпо |
| лизо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — |
| нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносит |
| о сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као од |
| њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не д |
| >„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато |
| мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вре |
| ре, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога |
| е, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камат |
| ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, |
| жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље да |
| и вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. тома |
| >„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код |
| у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, л |
| се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително пог |
| ре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта в |
| и!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> |
| еисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубок |
| е пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити |
| и.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло |
| пао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и поле |
| а бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше м |
| ему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не |
| о било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што |
| S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и д |
| ши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — чов |
| личи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, је |
| очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кол |
| е један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо |
| у услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштв |
| шће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега |
| рд зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај |
| ви имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова чет |
| ори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли |
| сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим |
| равити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Ба |
| пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не дол |
| ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свешт |
| помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: |
| сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> |
| омци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и |
| бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђа |
| ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике |
| марати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — |
| p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крај |
| дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељст |
| } Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја |
| "170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме |
| о <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још је |
| ме Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви з |
| осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, ни |
| <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се |
| ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> |
| које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било |
| ни није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам |
| о није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна л |
| ам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам |
| с.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке |
| а, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу б |
| лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то |
| оји беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јо |
| да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, к |
| и весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу х |
| кати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а |
| И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио ј |
| с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих п |
| се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а |
| , а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су |
| а тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри б |
| <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи б |
| один љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потпис |
| усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јах |
| им хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p |
| ђу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу б |
| ах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Млад |
| , где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох |
| и.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби ко |
| аше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај |
| богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко и |
| љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, кој |
| желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговор |
| добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обве |
| ти:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету р |
| од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, на |
| ли ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — тата |
| и и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађан |
| говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — пов |
| бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обе |
| дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен ка |
| јом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише ж |
| оме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стев |
| м и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — |
| њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се заруме |
| ма, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље храни |
| љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} О |
| господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> < |
| амо себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, |
| штанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хиронд |
| л’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>По |
| и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, |
| селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног б |
| је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислил |
| хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — |
| ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри |
| ослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео з |
| гледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе за |
| а свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не може |
| игара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда |
| рећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земљ |
| они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац |
| сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био |
| су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људ |
| ти, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, |
| о учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем |
| били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S |
| о као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се |
| Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај |
| ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“ |
| одност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром |
| Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио |
| и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се ра |
| све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у |
| чините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас |
| говорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе шт |
| њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањ |
| аво и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да г |
| овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p> |
| свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ов |
| било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудн |
| : </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените |
| и вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погле |
| ти своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри |
| ћи свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — |
| ке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: пре |
| њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше бога |
| е господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш |
| ,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, |
| . Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У то |
| пасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли |
| наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу н |
| <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> |
| пази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у |
| кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сва |
| роговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p |
| оји му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања |
| о рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе мех |
| ијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то |
| говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао зал |
| <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе |
| аки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал |
| ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p> |
| Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, ко |
| — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вик |
| су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо |
| жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досад |
| ет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због добро |
| еше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p> |
| добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом м |
| овиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји |
| и, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из д |
| .</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S |
| во понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се пол |
| бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могош |
| аше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачвани |
| <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од |
| же, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је |
| свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу |
| > <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку |
| ју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне |
| еш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и |
| о.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихови |
| у све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се |
| /foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њ |
| н ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја |
| данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће та |
| ео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину |
| ик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био |
| ад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на |
| ало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен |
| ла поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после |
| ена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да |
| а доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов нова |
| ом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се н |
| више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што т |
| ...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се н |
| арно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја |
| p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећ |
| .“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ни |
| ан свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој к |
| ставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се с |
| трчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихват |
| ију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудр |
| се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без де |
| и, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоро |
| ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани |
| теру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђењ |
| о <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, |
| умно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима другов |
| злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красн |
| да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; |
| шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст ка |
| а он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја |
| е без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било пог |
| а је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја |
| удновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зи |
| ући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгу |
| ужа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и |
| о нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка с |
| се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, |
| орити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и |
| xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту беја |
| а, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А |
| е на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли |
| хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, |
| предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колим |
| е му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности ш |
| што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницим |
| </p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађе |
| отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту је |
| о — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама |
| .</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p |
| мере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момч |
| а што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их |
| , а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n=" |
| тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је |
| дан часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не забо |
| билишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n=" |
| о, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет с |
| сту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:< |
| идео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, к |
| .{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“< |
| срећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ће |
| а су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово |
| авио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога |
| утања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи |
| а сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи |
| н у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру с |
| мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику |
| а неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е |
| б тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о |
| сле као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице |
| као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен оно |
| ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по |
| његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</ |
| сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са |
| гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, |
| му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмех |
| јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p |
| екине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који с |
| они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници |
| лагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Х |
| патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узм |
| <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ једа |
| како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За ме |
| Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти |
| готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и д |
| зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала |
| а други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је |
| био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карло |
| а стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" |
| Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> |
| зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те п |
| ?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она м |
| два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он на |
| дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси гр |
| ђу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа |
| /head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко |
| рата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај |
| борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађ |
| <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> < |
| ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, за |
| авише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161 |
| о мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица |
| ди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p |
| дити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнит |
| е куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану |
| „Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Д |
| ађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као |
| овек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А |
| не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши |
| ин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред См |
| Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле |
| , провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSecti |
| n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а суда |
| бом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оц |
| и на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с |
| врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим с |
| х на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одл |
| био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше све |
| .“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зид |
| седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> |
| м га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пусти |
| се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњи |
| часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „ |
| веком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, |
| је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке |
| — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p |
| ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао п |
| арској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног |
| S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бо |
| ао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле |
| а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати |
| нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја ост |
| {S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља |
| н се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младено |
| p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милу |
| ма о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових ј |
| ћи полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овог |
| одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и |
| ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла |
| и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз пл |
| о драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи жи |
| жи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Мл |
| оби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несре |
| м, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај |
| жо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отва |
| сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; |
| виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.< |
| ош не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погле |
| гу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако |
| ти!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са |
| од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се |
| гаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих |
| долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавн |
| ан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога с |
| 83" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он |
| вао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом |
| о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ј |
| е волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и ве |
| “ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p |
| кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са |
| ам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је |
| о — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима |
| одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје с |
| радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Ви |
| у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који с |
| која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем |
| а.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у пла |
| Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„ |
| га чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостион |
| сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје р |
| ну која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле |
| Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране догова |
| исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалос |
| <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотл |
| ака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно д |
| се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без св |
| ио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим то |
| адала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Ко |
| дност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у |
| >„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <di |
| у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамниц |
| вог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са |
| „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе |
| дражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те поста |
| /p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад |
| један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шт |
| зне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи рук |
| покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само се |
| >А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички ка |
| о нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дув |
| гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, ме |
| ин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај свој |
| се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <p |
| ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је |
| са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се |
| ако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се т |
| идевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фи |
| би долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога |
| ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Млад |
| се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, о |
| лед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест. |
| а иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао д |
| та.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p |
| </p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим |
| арошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, ј |
| сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Б |
| /p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на колени |
| друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се |
| мичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћ |
| , да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускл |
| и враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, ос |
| чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо ч |
| виждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које |
| <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје |
| ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на к |
| а, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах је |
| тражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комоди |
| <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред врати |
| изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div |
| е, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“< |
| арске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перј |
| лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат укра |
| а.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима |
| глашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о оч |
| она, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном |
| драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као |
| pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог д |
| које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у кој |
| они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрест |
| ислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крс |
| </p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаш |
| с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена |
| му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега |
| к свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор ме |
| се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад |
| а преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом. |
| и, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с |
| Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра ду |
| , а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом |
| га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода |
| иче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просј |
| је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настал |
| о су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господи |
| ћ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред са |
| >„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин и |
| ште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ев |
| у — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, |
| а рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из сви |
| ноги од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа |
| требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, к |
| ам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љуб |
| писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на о |
| на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло вели |
| тко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није |
| олазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар д |
| м на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на с |
| бро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола в |
| година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођ |
| ва месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаш |
| ратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између к |
| руговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете вељ |
| ом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S |
| оје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ р |
| но, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа |
| Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n=" |
| телним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њ |
| се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> |
| >„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичај |
| овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није |
| аше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хлад |
| о, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</ |
| {S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, |
| поведише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше И |
| е!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пу |
| в, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изаб |
| му — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази |
| ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} |
| ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола пович |
| у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врат |
| се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, х |
| Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у С |
| адоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их |
| ела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио шт |
| је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? |
| te> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло ле |
| е створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што |
| е насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чу |
| жбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на ст |
| становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковит |
| вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, ве |
| лико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију мо |
| ирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да |
| ћом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на з |
| што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу |
| дати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први |
| p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, |
| о пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n |
| , које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после |
| гунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма |
| pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који |
| гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега ју |
| “ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој ота |
| е размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душано |
| оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено бл |
| , што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће п |
| а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин о |
| дац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у јед |
| шено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницо |
| атегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> |
| ком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија, |
| душевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сања |
| а, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена |
| срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на л |
| горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, |
| нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и |
| сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> |
| <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да забор |
| у к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са најве |
| вораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали |
| ара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зач |
| иротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то та |
| одужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају за |
| на још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> < |
| {S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботиц |
| рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цве |
| стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђо |
| за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде |
| да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се в |
| к.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундако |
| во грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за свој |
| ивезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не |
| понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, пр |
| ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у п |
| " /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако ме |
| и, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> < |
| ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радо |
| знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас в |
| нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пуст |
| о сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} А |
| Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне |
| ћ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и изб |
| народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њ |
| шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумња |
| камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију |
| ом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнит |
| оје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губ |
| же помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први р |
| овек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је |
| ио стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром |
| а бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га |
| ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> < |
| p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих |
| <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му р |
| ме зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S |
| ој породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На |
| куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда |
| се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он н |
| еко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну неб |
| , ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео |
| <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком ра |
| дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p |
| Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још |
| тељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се |
| љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p> |
| попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја м |
| лим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу не |
| упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је на |
| инио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ј |
| оту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах позн |
| p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мо |
| и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и |
| , па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер |
| чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему |
| , које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p |
| ао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, те |
| лежио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p |
| и.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гл |
| е један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, |
| дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да ј |
| нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код |
| лико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведр |
| ила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изеш |
| </p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страхо |
| </p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страх |
| венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам |
| <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и |
| она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене |
| том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чу |
| с родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у год |
| >Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га је |
| удемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа р |
| гралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку иг |
| глед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог врем |
| тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они на |
| ивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, он |
| другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати |
| еће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> |
| т политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра |
| жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, кој |
| /head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и д |
| продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила ти |
| ње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, споми |
| да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са |
| <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не |
| уменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти зн |
| атан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст |
| >Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадн |
| њу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си |
| се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били. |
| гом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — ов |
| богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој |
| нда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа |
| новом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ сте |
| , отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову |
| оје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку б |
| ставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини |
| С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то беј |
| авља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од ов |
| после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја м |
| поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја с |
| о, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сај |
| моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила ср |
| овица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова |
| ине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мој |
| суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох сн |
| с, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљ |
| аху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ |
| l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quo |
| оје се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док с |
| е било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је |
| сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, го |
| је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone unit= |
| гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма |
| е на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствен |
| знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су сво |
| бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао |
| којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама нап |
| " /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јуна |
| есна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> < |
| Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова |
| х у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро сл |
| орско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, а |
| се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци |
| хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао |
| дао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам |
| ти. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p |
| отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у хо |
| ли мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умир |
| ао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему до |
| ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </d |
| познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је м |
| {S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород |
| пила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог б |
| као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устр |
| у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска |
| о двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед |
| босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видет |
| ао сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је |
| самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терет |
| о и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У то |
| а својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овам |
| су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах |
| је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом |
| смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и с |
| а се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га |
| беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељн |
| ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја |
| е смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није пр |
| ји могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о |
| Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</ |
| ини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у |
| ј усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па |
| и се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку |
| сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивн |
| овикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запе |
| ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, лас |
| Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао |
| окрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и у |
| два се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама ок |
| сти.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се сви |
| за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је л |
| е и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен пог |
| збављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, |
| поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњо |
| увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас наз |
| кне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим |
| е опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> < |
| жа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} |
| местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође |
| шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћет |
| ок сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити мо |
| оленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата |
| ако му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени |
| да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</ |
| е у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упозн |
| цем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су |
| .</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком мест |
| ачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њ |
| >„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарс |
| како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лиц |
| лад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза. |
| ену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је ј |
| вом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„З |
| у у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани |
| на, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у соб |
| нусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се умор |
| одно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младен |
| омаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког |
| и и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учи |
| ке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на јед |
| де свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче |
| анову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у а |
| ладена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оц |
| ештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — веља |
| млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два до |
| ало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>М |
| која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред со |
| , закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заост |
| ао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог |
| овор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепија |
| радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели |
| х добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на |
| ад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и ж |
| који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то д |
| аких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и |
| а местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла |
| , своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што |
| рак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило |
| одне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве не |
| 00" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја |
| ти Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, |
| круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других |
| а од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не |
| е одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са сво |
| е од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} С |
| есело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима |
| , како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићево |
| ме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори мо |
| еше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке |
| са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепа |
| ни дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају. |
| у једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитав |
| света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио с |
| ћи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и виш |
| и међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овог |
| пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустав |
| о по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" |
| му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени ку |
| дно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> |
| егом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече |
| и њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече |
| рпски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, |
| је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му |
| > <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега глав |
| добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути п |
| кво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече |
| ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим муже |
| готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру |
| д Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n=" |
| ити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више нег |
| ди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговор |
| приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког ист |
| у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с |
| седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу |
| ви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb |
| један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе м |
| елу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онак |
| “</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни |
| ије било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а |
| писано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: |
| пео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учи |
| народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чека |
| не па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одо |
| овао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и пре |
| оме са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна к |
| ако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није |
| {S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу |
| и и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу |
| ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најте |
| исам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S |
| p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати с |
| е неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које ј |
| ше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</ |
| убицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узро |
| га така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су |
| за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер |
| можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и |
| телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостион |
| ним.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно |
| и суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у субот |
| обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са |
| е рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико |
| :</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к те |
| довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу |
| вега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се по |
| стоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за ру |
| ку кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд вис |
| eign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је и |
| зио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрч |
| ко и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p> |
| ондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit= |
| петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране |
| њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи |
| остаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави српског на |
| вити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се повед |
| моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу |
| то су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велик |
| е до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он |
| ; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то и |
| кама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно в |
| не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара |
| г дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, к |
| Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговим |
| до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</ |
| их га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Как |
| се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући с |
| одине још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други и |
| м ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу |
| исмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисм |
| довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> |
| аведне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сно |
| име да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година |
| или из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор |
| ати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту.. |
| могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш им |
| љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским |
| тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати |
| разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круг |
| к, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> |
| одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> |
| во све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, |
| кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја нах |
| одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас с |
| гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу позна |
| чинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле |
| ругог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме |
| е помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, б |
| ро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на жи |
| и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а ова |
| у није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у о |
| ења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младен |
| то пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гл |
| е више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, |
| и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помо |
| је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог све |
| био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, |
| ити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из |
| аше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> |
| в; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било ј |
| та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са ра |
| тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што ре |
| он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У тре |
| > <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Ив |
| ко љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако пати |
| то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он |
| ко је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учин |
| гојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио он |
| мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије |
| латио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, |
| >Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, к |
| 3" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се п |
| мах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те на |
| и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мр |
| е или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; а |
| ога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, об |
| у тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши х |
| јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њ |
| ни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„С |
| тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође |
| колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племић |
| де у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; |
| но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема своји |
| и оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{ |
| своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе как |
| и те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништ |
| „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> |
| себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је |
| дан се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“< |
| врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врат |
| вао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца |
| е са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, |
| ог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опаз |
| а много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господс |
| <p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> |
| ца доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан |
| друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господин |
| То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> < |
| p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код |
| n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па |
| учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре |
| /p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био д |
| згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма |
| , који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> < |
| орио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p |
| а!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне |
| ели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла |
| угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</ |
| а идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући |
| у упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој |
| загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојак |
| pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи |
| к морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, св |
| се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> |
| , кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„М |
| ладен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави ср |
| је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; |
| /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све |
| есма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији |
| ; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; |
| а, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српс |
| ечи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више |
| д је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији |
| , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div type=" |
| и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помис |
| врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.< |
| ажљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу |
| написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је пат |
| </p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према |
| ране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао ј |
| по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са теш |
| ан угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему пре |
| еразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужа |
| стију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли он |
| глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо мо |
| аца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а |
| суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> < |
| г и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: т |
| постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као к |
| олико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који |
| дава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се |
| овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, |
| ти тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајца |
| реко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кр |
| и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кров |
| и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло д |
| о за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су |
| мљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, а |
| ез својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја в |
| мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{ |
| собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свест |
| наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог |
| аке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху та |
| ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја п |
| , по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена |
| ути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Стра |
| ољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очи |
| ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним г |
| врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо реч |
| дског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро |
| амцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за |
| опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ с |
| сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола |
| здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше |
| ајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх гор |
| ледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Так |
| е два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни б |
| обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у |
| но миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на |
| </p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све |
| било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују с |
| атком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку |
| м рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек ј |
| и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује г |
| И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се |
| p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен н |
| гови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Ив |
| евао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.< |
| аше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Роди |
| си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p> |
| оби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је уша |
| врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Р |
| ругоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Мл |
| е вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, |
| Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}О |
| носише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуг |
| проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим |
| лакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање ч |
| били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Нап |
| много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем с |
| Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одваж |
| дан пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са с |
| асом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив ост |
| .{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да |
| натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц |
| вио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, о |
| на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како |
| а, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, |
| опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не ум |
| па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после |
| носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се. |
| ните што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо бр |
| руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко |
| > <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и ору |
| , отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премиш |
| ајнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећније |
| данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српс |
| ећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у |
| седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде |
| врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадав |
| аше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњо |
| заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђ |
| оме свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика |
| шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина |
| потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно бил |
| p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљ |
| <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобова |
| риродна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледн |
| мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се узд |
| <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек |
| чем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и |
| ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> |
| </p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га по |
| /p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражме |
| и се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека |
| риповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као |
| је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер |
| и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у |
| бе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али |
| био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте |
| рихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви |
| грев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о |
| се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново стра |
| pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и ра |
| и, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му ми |
| нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господа |
| љаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у кој |
| иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу |
| изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један друг |
| Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховит |
| .</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу на |
| >„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> < |
| гом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица! |
| шу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с |
| , да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећ |
| ш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта |
| е ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, |
| ма своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да рад |
| S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ва |
| id="SRP18520_C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> < |
| есрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене м |
| а му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућу |
| <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора |
| хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мен |
| непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам своји |
| ам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати |
| } СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П |
| оворио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веров |
| ио с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна теж |
| дох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему припр |
| за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена. |
| жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезни |
| прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом у |
| и српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теб |
| срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он ре |
| љам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе ли |
| тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени н |
| а ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јо |
| пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној ха |
| да моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, д |
| а ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Руж |
| милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити |
| ао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и д |
| ју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — в |
| заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — |
| в, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме бр |
| ила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... а |
| , од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао м |
| ј псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ... |
| удио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како |
| ри се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрст |
| а тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира |
| благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. То |
| га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамни |
| кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа |
| /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом |
| ече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од уж |
| луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољст |
| нега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — чов |
| зео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} |
| >„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам ба |
| до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мор |
| то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто с |
| о да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зим |
| је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за к |
| и ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шестор |
| р он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са жен |
| ено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођ |
| огат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењ |
| беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни љу |
| ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута саст |
| аво љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам |
| у боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> |
| анко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине |
| ако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пиш |
| ote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до раме |
| у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а и |
| купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дукат |
| а један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа прос |
| ј исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чино |
| осле онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитал |
| понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали |
| Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, к |
| о места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, |
| жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се |
| а и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му |
| ужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих |
| се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ј |
| у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„ |
| ти.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} П |
| клопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега д |
| етва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; јед |
| од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ ви |
| рањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањ |
| ?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био |
| >Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седел |
| је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам к |
| >Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, б |
| борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне |
| лити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио |
| да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста! |
| е пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца мо |
| Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно пог |
| жања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди па |
| имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео нате |
| асом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком |
| на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе об |
| сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, |
| где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком по |
| већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гон |
| свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову о |
| провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што са |
| е било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово гов |
| м, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми |
| е можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{ |
| мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је ми |
| био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор т |
| што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Бо |
| су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама треба |
| n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два |
| и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је |
| /p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрек |
| жесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љуб |
| {S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан на |
| а што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је да |
| шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бит |
| ј то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и у |
| ци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето |
| он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати |
| апита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</ |
| удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала ве |
| оке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још |
| какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њег |
| а мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јак |
| бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти ум |
| она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више нег |
| а то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, п |
| жати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја са |
| нин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио тол |
| уд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни |
| p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не |
| ачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам з |
| маш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, |
| , па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој |
| овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха! |
| овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи зло |
| , и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја д |
| о!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што ва |
| каже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<f |
| ко хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб н |
| е и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за ти |
| и имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком |
| захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова |
| ани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећет |
| у надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на мир |
| p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не ви |
| ашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од вод |
| n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Ла |
| l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив пес |
| </l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Пев |
| ији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ак |
| ји еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи |
| са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, |
| ако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један |
| стим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац |
| јразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо д |
| прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S |
| вај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела бе |
| p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радост |
| p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас |
| ст гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, |
| их, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„ |
| шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, |
| ас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комши |
| ко да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље д |
| рле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. |
| ли су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не р |
| Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го ж |
| зе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад н |
| , сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих |
| е певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне су |
| ачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто |
| ужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јо |
| уга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да |
| и?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се |
| ао да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава |
| смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди луд |
| Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; |
| — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад са |
| несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши |
| јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови |
| је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао |
| и пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p |
| овати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он р |
| часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само |
| ране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекави |
| ога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало по |
| т, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер ре |
| од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subS |
| д свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, |
| сле се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме глас |
| водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; |
| ли ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, |
| <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака |
| таде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам ва |
| , а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам |
| подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је моји |
| на у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, н |
| виснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да |
| не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} |
| уге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је |
| и.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знад |
| леда као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p> |
| коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и |
| осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту |
| у — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од з |
| ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> |
| у дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у о |
| две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то |
| стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у |
| , доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им ниса |
| на и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако н |
| едала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма ж |
| и својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговор |
| ога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ |
| запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпо |
| еби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих |
| !“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јес |
| ра и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све б |
| иво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарс |
| она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он пр |
| >„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе |
| } Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из |
| > <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, шт |
| из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безг |
| ло осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграб |
| , и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, |
| ио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, гос |
| чају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник |
| јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без |
| не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обад |
| d>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој |
| времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разуме |
| /p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за м |
| а била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораш |
| то љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, ал |
| чи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори |
| <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, кој |
| одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она |
| је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме поко |
| ад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седе |
| ш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже м |
| винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаш |
| меном</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, |
| у дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео |
| ини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашт |
| милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита С |
| од Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдањ |
| а не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен |
| ама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ј |
| њег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужност |
| гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади |
| а да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намес |
| с ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим |
| ер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем |
| заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта |
| ад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена |
| те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" /> <div type="ch |
| е смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и свет |
| езање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Дух |
| вољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да |
| се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за |
| ход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p> |
| штини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, |
| забране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и св |
| месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> |
| аше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хлад |
| ен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била нап |
| свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са |
| на сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и диз |
| оставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке |
| Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне п |
| во ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јул |
| /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од ку |
| ас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо л |
| } Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво бл |
| е се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дар |
| и да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 го |
| га кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази д |
| овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то с |
| ба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и |
| аше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S |
| p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла |
| целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ |
| ишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојб |
| ама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом |
| ј страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на |
| та изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихва |
| лаго на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна кр |
| упише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за |
| а и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им |
| вију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слу |
| сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од |
| аривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, ле |
| праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али |
| шла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви |
| ј епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину |
| стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ |
| а врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapte |
| отив његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично |
| ежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</ |
| говима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, |
| мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мен |
| пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он ј |
| з најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила |
| ди по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра д |
| „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет |
| наске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, |
| ао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљ |
| г убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи |
| дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас прок |
| з деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним г |
| светљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p |
| м обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Мл |
| <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — |
| вле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је |
| еговом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била |
| стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика н |
| ад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девој |
| и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Ок |
| ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба |
| а нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја |
| да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје |
| хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доно |
| укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он |
| ико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, |
| шчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долаз |
| тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачн |
| ад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја |
| :</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <p |
| ајбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, |
| ејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <p |
| ати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов суд |
| три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене су |
| о имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја |
| то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему једа |
| сна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неко |
| ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док |
| у, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беш |
| дно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их |
| мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Сми |
| и била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа вр |
| топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху све |
| ћим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао с |
| ла Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и нагр |
| до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су |
| — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„ |
| , али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу |
| ипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога |
| ку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Пе |
| пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе сви |
| одине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у |
| а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, |
| слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Пр |
| ла Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Ка |
| е отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је прот |
| прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади и |
| а видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће |
| ађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи ош |
| нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га п |
| подине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са |
| о зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима |
| вове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на |
| 6" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жед |
| име.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и м |
| е било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њен |
| д мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод |
| ицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући свак |
| клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долази |
| на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са д |
| десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, к |
| <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разглас |
| ромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега ј |
| било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа. |
| који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи |
| } Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живо |
| скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и |
| ов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба |
| био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највер |
| који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватре |
| а њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени |
| е морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и млад |
| Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела |
| онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у в |
| ту треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење |
| о је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се |
| .. ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ј |
| и гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помо |
| и него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и бога |
| S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли те |
| олонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека афр |
| ваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се |
| који. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живо |
| в остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам |
| <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Вој |
| <quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Ср |
| граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухв |
| ећ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би |
| осле да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових |
| роговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти |
| ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи |
| ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, |
| </head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бр |
| а <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној н |
| бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни |
| гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>П |
| повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мај |
| атворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с ме |
| е вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас бе |
| гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други јо |
| усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су |
| арастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на |
| е етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојо |
| сима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве |
| на није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени |
| могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља? |
| ја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојко |
| може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу |
| вога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Ве |
| слони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускр |
| <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџ |
| нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити |
| пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, к |
| и:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, |
| ; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p> |
| ра у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ће |
| ми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има с |
| Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жест |
| остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам о |
| ставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је |
| што бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљад |
| ни код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи: |
| епрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене см |
| њаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се |
| у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изгов |
| С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво |
| С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу п |
| „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закук |
| докнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена. |
| који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер |
| у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и |
| у понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен з |
| сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није поглед |
| се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не сам |
| ај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Млад |
| а је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други пр |
| га света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако ж |
| е се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци њег |
| ком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле |
| неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, |
| Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} За |
| и, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, |
| ног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађ |
| у да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се про |
| а га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара једа |
| стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно |
| ости и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи |
| а за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим саста |
| на и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пун |
| неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Ко |
| <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског |
| ољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и м |
| .{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана |
| о заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше в |
| битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а |
| же нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехн |
| ј како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши |
| ме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом |
| миљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, |
| ело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким глас |
| есма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није |
| јаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што леп |
| а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било ј |
| се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коњ |
| ма.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али д |
| , који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад јед |
| а једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљ |
| ху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Ова |
| ти припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> |
| се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих |
| вић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо |
| , а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај све |
| тила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила |
| Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрт |
| х да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</ |
| је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута |
| имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли др |
| /p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то она |
| уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас |
| аше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p |
| зашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, |
| бџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један |
| белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p |
| о рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушк |
| и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услу |
| шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за |
| ; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скоч |
| у две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва |
| зор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо |
| сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико |
| га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвал |
| к, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет једа |
| reign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, дево |
| ато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’- |
| ћи страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им с |
| , учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, виде |
| овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови на |
| <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, ко |
| и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, кој |
| или.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену |
| и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Кој |
| но чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду. |
| лицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред как |
| мо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; |
| вих неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, ко |
| еле године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи |
| клетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После |
| о има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма |
| е оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађе |
| ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, |
| ли тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} |
| >То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да |
| ећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости де |
| сана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и јед |
| у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана |
| уге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, |
| >Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња не |
| вори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p |
| деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — св |
| е од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити |
| ста, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те б |
| о.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са м |
| реме; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше ов |
| пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Ал |
| Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <p |
| да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило |
| дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових |
| па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле ме |
| од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се с |
| .</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој |
| пели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се н |
| ца за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младе |
| ао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видев |
| али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Бо |
| мо Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао |
| машани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафал |
| брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му |
| шао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, |
| обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, пом |
| ге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</ |
| е нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку |
| а у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца |
| <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним болов |
| авити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не б |
| шем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа |
| једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће б |
| седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, ни |
| “</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у дру |
| дважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; |
| p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у |
| p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се роди |
| ега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај. |
| наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити |
| ком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младо |
| е знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и |
| остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа к |
| ште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог с |
| ћи Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се ус |
| ; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, |
| ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубе |
| > <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побра |
| ш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га |
| ме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било |
| ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао она |
| за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</ |
| себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је о |
| и је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш д |
| </p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самр |
| то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помаг |
| а на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, бр |
| д Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перц |
| не у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <d |
| екавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> |
| ј пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опа |
| х, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; |
| ад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући |
| , а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назват |
| е устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p |
| ни криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости |
| вији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па |
| евачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици п |
| убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја пр |
| их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело |
| не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој груб |
| {S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцат |
| гов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред |
| оста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље т |
| они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда |
| ладике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више |
| е.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех о |
| ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо прого |
| и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И |
| мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. |
| те половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После |
| </p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; п |
| му.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, гос |
| то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји |
| шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја С |
| охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени так |
| } Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На |
| и ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити н |
| ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, д |
| Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту |
| ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја |
| ла.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла |
| мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, |
| ла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се |
| облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> |
| {S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не б |
| моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто заје |
| и и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо после |
| мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, |
| искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељск |
| >Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је |
| шити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајућ |
| много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила благ |
| ити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од р |
| нада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представит |
| p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; |
| и сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко ви |
| 1" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно друг |
| и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> < |
| оји ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> < |
| децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> |
| чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањол |
| очнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади |
| оду.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо им |
| емо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад пого |
| а, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с |
| иротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — ве |
| Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога г |
| он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је |
| убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</ |
| ало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p |
| ош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после приг |
| едо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим поче |
| није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи |
| о тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p> |
| мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> |
| ли златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крс |
| а небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Том |
| о потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака |
| н момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p |
| ало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекива |
| их је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Пет |
| на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви |
| њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, |
| о поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо они |
| ре... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је |
| е, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p |
| ло кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарит |
| е од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu" |
| е она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Де |
| бав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљ |
| n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с пр |
| главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео |
| писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па л |
| тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и |
| за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог |
| е била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један |
| љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити |
| само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не тр |
| е!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S |
| е свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло |
| тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драгов |
| знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одој |
| ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама |
| отов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац |
| само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да |
| је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак |
| .{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе |
| /p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и ру |
| рце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе |
| оји су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађа |
| бџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта |
| ар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па к |
| е свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и прого |
| ог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чини |
| , ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно. |
| си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али |
| и код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу |
| ђе згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је од |
| ахрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јес |
| /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покв |
| знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у ово |
| е уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је би |
| е могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и |
| ар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у цр |
| </p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се |
| породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то м |
| поштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам |
| шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су д |
| а није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај |
| дњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„ |
| ојим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога поједино |
| атеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као |
| тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачван |
| и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек |
| трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, |
| не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене |
| кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, |
| дине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; |
| Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, к |
| трани у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видел |
| оје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју ду |
| се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи |
| ебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не |
| ће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простото |
| несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењ |
| вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати срп |
| едан румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице |
| ставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} О |
| <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком |
| ни беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весе |
| </p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над ов |
| т обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} |
| а и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у се |
| ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; о |
| „А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар |
| чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та т |
| p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; |
| онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски ч |
| сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо |
| падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве р |
| >Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне ж |
| аден, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу |
| ј соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи пред |
| слиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па |
| иљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није |
| ла да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — |
| жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се весел |
| а народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ов |
| ога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше |
| S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; ал |
| чи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је не |
| дитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две г |
| а је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га |
| иву заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар п |
| игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен ј |
| лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за угл |
| оји сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана |
| олова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, |
| дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, бра |
| ишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друг |
| е може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан |
| које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде |
| идећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде |
| — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене |
| , а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је друг |
| а очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празни |
| свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гл |
| ене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој |
| ш већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојан |
| ог тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столиц |
| ета — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за ч |
| дила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од |
| не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у кој |
| ем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће б |
| мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; |
| преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, |
| речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, |
| Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је |
| је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше |
| ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег м |
| ћности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је |
| га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који ј |
| оследњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и |
| >„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чвр |
| е смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — ко |
| изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рек |
| ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама пр |
| е.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих |
| ема другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нек |
| у сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“< |
| Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n=" |
| за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Францу |
| аког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који с |
| а и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши ј |
| ем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да |
| да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисм |
| им причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане |
| ли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у друго |
| лати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о |
| после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре нег |
| „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, |
| се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на об |
| ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима по |
| људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то свој |
| танска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене |
| е мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко |
| а вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, |
| да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом п |
| лазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен |
| вета глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи |
| Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спу |
| ти: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити |
| ј дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — К |
| у, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге пошт |
| к и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо |
| у пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га ми |
| до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заус |
| ху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налаж |
| јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше |
| великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госп |
| док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и |
| нац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држ |
| ус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он |
| том, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац |
| инули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви |
| сподина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло неср |
| /p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас н |
| где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада |
| /head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога |
| ст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти |
| та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси |
| ад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, мо |
| сми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу |
| <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев ов |
| quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> |
| quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quot |
| ио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре свој |
| глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која б |
| и, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је нај |
| и већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и |
| се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело о |
| мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, к |
| есе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у со |
| чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо |
| {S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити |
| ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара |
| од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања И |
| ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Ср |
| груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 |
| вер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом |
| ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опо |
| и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако ј |
| “ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за веша |
| по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и с |
| ваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа с |
| , која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један р |
| ужба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто в |
| >Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху |
| беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} |
| продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> |
| и: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место пог |
| ати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио |
| е моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али |
| а ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, г |
| нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој с |
| 83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневер |
| ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жен |
| ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима |
| а сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сирот |
| лује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само д |
| гојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, |
| свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има свој |
| дан часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="13 |
| лити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом |
| био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дот |
| у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу |
| нас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од |
| вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која |
| пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин |
| роговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу мо |
| био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано п |
| же бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута |
| а — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме у |
| >Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље ов |
| </p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за мо |
| ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изг |
| есноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прек |
| д не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — |
| а се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„ |
| сле поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да с |
| и, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спа |
| а се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је |
| ве Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце |
| а изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка з |
| орен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није |
| омоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не |
| се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци ко |
| <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а т |
| је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле не |
| <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје ч |
| е она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком |
| изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно |
| и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко |
| плакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, б |
| вом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била. |
| Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајви |
| као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један п |
| ма стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> |
| ас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знам |
| оја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила свој |
| изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, |
| рда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" |
| американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гле |
| мејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па |
| после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, а |
| дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки |
| м, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај погле |
| много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чим |
| а лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница св |
| лажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак |
| презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те ра |
| Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћем |
| је видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли |
| аде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав |
| е га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад ви |
| ја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца к |
| у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Пав |
| момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари |
| бом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза неста |
| што да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу |
| е касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јун |
| чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може |
| а; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и |
| тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p> |
| </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи пома |
| рала.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући пол |
| вом? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Б |
| ве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више |
| амтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом ос |
| ираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом ос |
| аденовом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapter" xm |
| ки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, |
| вог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у |
| га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" |
| ој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори |
| лити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више. |
| аруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„ |
| еђу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и |
| С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како ј |
| па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он |
| своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</ |
| још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним |
| убовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали |
| притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, св |
| аженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуни |
| на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао |
| ице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта |
| ки Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти м |
| зговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љуба |
| о године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем |
| ромумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме |
| е штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје и |
| Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после м |
| гуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма п |
| војчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отв |
| о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </ |
| види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку |
| сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> |
| и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха |
| су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на с |
| и хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се |
| >Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из б |
| , на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама ле |
| type="titlepage"> <p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБ |
| 5" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико |
| кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало |
| чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замол |
| време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> < |
| шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја |
| оро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и |
| елом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доно |
| {S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта ј |
| опасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>М |
| ле тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи! |
| који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други чов |
| мен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог р |
| </p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој запов |
| уботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и поч |
| њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира |
| е је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил ј |
| стоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Мла |
| ед њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају г |
| н га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра |
| ти да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> |
| важи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде п |
| едно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке н |
| ="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Ду |
| у и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и |
| аден је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове |
| едан маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе некол |
| аху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадош |
| <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести |
| но бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несре |
| вих речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђе |
| ије било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо |
| или.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, |
| з бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То н |
| ам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она |
| <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена би |
| ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речим |
| ,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила д |
| видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје м |
| .“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим живот |
| му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отв |
| то је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о |
| вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Г |
| е, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „ј |
| стао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{ |
| шта о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на |
| не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском на |
| клињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је би |
| и буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња |
| мела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је- |
| е одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обе |
| д.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њи |
| ожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била |
| {S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин |
| уку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ру |
| ам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад |
| рене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у |
| н дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше т |
| у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном с |
| била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} Т |
| и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; а |
| > <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је н |
| рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважн |
| тници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје бла |
| му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег приј |
| и.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> |
| ојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом с |
| ило бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа сав |
| шу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим |
| дости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о |
| да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исп |
| бема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам |
| у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p> |
| овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну н |
| је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склоп |
| Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној п |
| ведао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та т |
| .</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова и |
| е лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју |
| едео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n |
| ме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмет |
| а са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо |
| штење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учи |
| од бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћ |
| арода ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p |
| ше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дре |
| прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb |
| рктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из које |
| воју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>М |
| е него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам м |
| на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Млад |
| {S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песм |
| ишта не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек б |
| обу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p |
| Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жало |
| огаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до |
| ; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју ма |
| не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — |
| гурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је с |
| пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ |
| е, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити с |
| Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његов |
| лску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја |
| > <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Та |
| сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од с |
| е знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — По |
| јвећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете |
| сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији |
| ивети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ |
| .</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{ |
| ак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од |
| есрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од |
| а немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p |
| ата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости! |
| ркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је |
| донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодн |
| о даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на |
| волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и л |
| Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младе |
| а уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу г |
| е ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то |
| гару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите |
| игаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Б |
| пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у |
| амој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јад |
| <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и пол |
| врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног чове |
| ет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не з |
| ачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p |
| немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете вељ |
| ну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји |
| шком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и по |
| већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може |
| онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на ди |
| на.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Пр |
| л’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Ч |
| ила написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p |
| де је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје |
| eign xml:lang="hu">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">I |
| ла, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. |
| га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овд |
| што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода мој |
| >„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одгово |
| ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај |
| ак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам |
| орише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не з |
| и шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћ |
| </p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. |
| p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио |
| омашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо |
| ала.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ни |
| ито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постоја |
| ли мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост п |
| је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</ |
| есам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу |
| p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете мо |
| човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су зн |
| не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, д |
| ло ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих |
| лопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Мног |
| хранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стев |
| зобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме |
| кну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пуш |
| га већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба |
| Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинил |
| ео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га |
| вам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рек |
| је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год |
| наде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког с |
| био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, |
| би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, |
| га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, |
| ла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи н |
| је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </d |
| лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} |
| слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и |
| е с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини |
| Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако |
| ли ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо |
| ва момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од |
| осподине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Бо |
| у метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p> |
| дика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може би |
| /p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог |
| своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког ст |
| овека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S |
| јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од |
| } СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почет |
| чи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, пона |
| остојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам |
| асни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не зат |
| проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја с |
| румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без |
| м лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панци |
| вер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ |
| погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро ч |
| та не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чу |
| имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу |
| р сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не зн |
| коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрет |
| оћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> |
| да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе ни |
| ден мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њег |
| ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> |
| од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„В |
| ујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељиц |
| н зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</ |
| никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском |
| а нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице пе |
| ј синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> д |
| срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до ја |
| аџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече |
| та Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А |
| атељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војс |
| о муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p |
| љубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ пр |
| је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код рек |
| ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са т |
| чна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n |
| грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, |
| кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су |
| зимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрл |
| а.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> |
| д праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, ка |
| јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о ла |
| е тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не мо |
| ју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује с |
| сме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Ран |
| тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увал |
| десет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити |
| еселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за он |
| морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукав |
| Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ догова |
| а срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тр |
| дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслу |
| д Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је |
| на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његов |
| јтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино |
| бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро вл |
| е није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Д |
| ту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не д |
| упиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народо |
| и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> < |
| ас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога пр |
| чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> |
| “ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговори |
| оља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{ |
| не људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном |
| ји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Г |
| ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она |
| и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак к |
| момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Млад |
| собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад |
| > <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранил |
| за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — |
| е, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type="chapt |
| их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како |
| јаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја м |
| није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са |
| овце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти |
| та удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S |
| изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спа |
| била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, |
| није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад н |
| на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Па |
| које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које |
| познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам т |
| ца, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели |
| Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље. |
| д Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатс |
| жећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло мило |
| а пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала |
| тише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешк |
| да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило у |
| вао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити свој |
| о миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> |
| > <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и з |
| <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, в |
| обро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију с |
| Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О |
| ранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, |
| несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја |
| дика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да г |
| о доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекој |
| и; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рек |
| Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприличн |
| {S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми оп |
| па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити кој |
| где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, кој |
| ; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш |
| н њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води |
| му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици |
| дује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и г |
| p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да |
| рив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p |
| одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у |
| ће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купи |
| ом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> < |
| че у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ни |
| овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, |
| а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах |
| онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у чов |
| л’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога |
| ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе кол |
| кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ |
| а је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам |
| дству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одм |
| е на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, |
| гу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикет |
| је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином |
| њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само |
| ођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо |
| се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом |
| свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Пав |
| це ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле |
| <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом па |
| ари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи о |
| д, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назират |
| ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изгов |
| а углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше |
| на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледа |
| ао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ |
| зговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем о |
| ки судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што за |
| руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Млад |
| је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била |
| </p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, гос |
| ршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одгов |
| речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p |
| вде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се ниј |
| одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала |
| е била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и куде |
| својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила |
| на и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање сви |
| ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које чо |
| за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе |
| стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам |
| <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штрау |
| у руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:l |
| на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те ј |
| ешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певат |
| био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милош |
| “</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвем |
| јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„ |
| говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте р |
| ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> |
| шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовим |
| еја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, кој |
| собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропо |
| нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га з |
| и.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако б |
| “</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да |
| те његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудн |
| Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то |
| соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да |
| бро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачва |
| !“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је |
| од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Пета |
| а за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> |
| или за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шт |
| — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прс |
| га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика |
| <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су пос |
| ила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено раз |
| „Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И посл |
| а на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, пла |
| еђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и |
| Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рука |
| не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која с |
| јао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, |
| служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојо |
| а, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо се |
| текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су |
| м господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„ |
| а, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од |
| говори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали? |
| Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под своји |
| } Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тоб |
| томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем жи |
| ително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад са |
| о нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нис |
| ао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без |
| помињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме. |
| > <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> < |
| а моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него |
| и; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ух |
| >„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> |
| то је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу |
| а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањ |
| екла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво о |
| обру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, д |
| рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу |
| на на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у ње |
| илује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје го |
| Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће с |
| > <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић |
| ш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје |
| орђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не мож |
| ге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које так |
| ај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љуб |
| Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је о |
| дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку |
| кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, де |
| лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</ |
| добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један |
| лу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играт |
| у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; беја |
| Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у који |
| >Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог з |
| е бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је он |
| Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и |
| ромисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није мо |
| у радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго |
| јама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканс |
| се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По у |
| кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три мес |
| амо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, госп |
| у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође н |
| ше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се |
| ... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за наро |
| ј муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за |
| т година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од ју |
| ости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он |
| , разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима д |
| ема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уз |
| аџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прих |
| је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била. |
| овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у |
| > <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама уве |
| очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Ср |
| лика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <di |
| о држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У |
| есела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика т |
| у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадн |
| дно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је у |
| доше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Ма |
| тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> |
| едан пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, ис |
| гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову с |
| своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију проле |
| рањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свешт |
| жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети |
| ње!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне харти |
| далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, |
| скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види |
| охујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а |
| ци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p |
| за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>М |
| ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као |
| миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си т |
| е киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега |
| х живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром до |
| да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:la |
| одигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом |
| лу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А т |
| ти.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гри |
| ворење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и сво |
| ежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад |
| ку дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, |
| аде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} |
| о рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак |
| све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ св |
| ине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који с |
| а је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, ко |
| с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за |
| <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, |
| жу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </ |
| окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који |
| ило кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суб |
| орио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у на |
| добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне ст |
| са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те та |
| кама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и |
| тство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи п |
| сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је |
| ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 са |
| ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb |
| ије горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ј |
| је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити пр |
| му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш про |
| аху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бај |
| оброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и |
| Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} |
| го више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је за |
| то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} |
| мци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше је |
| у која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S |
| а?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и |
| и или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена |
| Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спав |
| а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао |
| са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Св |
| ј крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ |
| Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била |
| /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте во |
| му, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а |
| налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p |
| з на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико |
| друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком бело |
| и.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан |
| богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градо |
| Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну з |
| свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку п |
| свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> |
| ли! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, |
| шише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У |
| ОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> < |
| и груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене беја |
| з топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} |
| l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви н |
| дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, |
| рмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему нал |
| ља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од б |
| бове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два чов |
| у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рого |
| крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник и |
| који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> |
| ога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна с |
| ју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„ |
| разе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у цел |
| оје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p |
| ажим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи |
| им свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, |
| га, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу мо |
| на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била |
| оге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петра |
| ат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> < |
| латити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти |
| ринти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше и |
| ад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам |
| ашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежал |
| служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прс |
| страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју |
| <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошч |
| у дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са |
| где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена |
| >И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко |
| сле дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја би |
| сте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српс |
| овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал |
| и узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" |
| и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакл |
| д један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добр |
| те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истин |
| ама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена п |
| огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији за |
| скршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала |
| о себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескоч |
| ска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.< |
| да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није мног |
| м украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> |
| ким простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо |
| на спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветн |
| ало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два |
| на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, в |
| сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>О |
| украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним пер |
| и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мр |
| ке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топл |
| из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвен |
| е, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо |
| p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовим |
| пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки да |
| ао пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, |
| а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу сво |
| а се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> |
| сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад д |
| па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље |
| робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од |
| гат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрви |
| прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров и |
| Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се в |
| ну и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен к |
| и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока |
| ј Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесе |
| њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на |
| башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, кој |
| узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика м |
| p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, |
| се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за сп |
| а за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, |
| е су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо |
| о своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају нас |
| то си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста |
| ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад ј |
| ection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан |
| ељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он |
| нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — |
| ише није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самрт |
| Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу ниј |
| е то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бо |
| к зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да о |
| о те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама |
| ени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се у |
| и је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запит |
| том све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није |
| дан тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па о |
| е знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћат |
| „„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што |
| л’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао |
| т уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и |
| и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жал |
| „Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г |
| м саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег ч |
| господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“ |
| е и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„К |
| дали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше |
| да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, |
| говори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> |
| на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђе |
| вим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем саста |
| рви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде го |
| ика; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње |
| ст чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, |
| уке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну же |
| а не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Д |
| Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на к |
| Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бо |
| тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му |
| е овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, |
| ани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад |
| аци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други наро |
| <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше |
| аки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — а |
| , које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молиће |
| тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и т |
| камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{ |
| а то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта |
| први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жен |
| ему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу на |
| p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Ум |
| S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу ко |
| а и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је п |
| С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео |
| о на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи |
| ве одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препре |
| д ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док о |
| опалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе пок |
| е.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није б |
| нин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате |
| p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се |
| а почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није С |
| , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама |
| чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељим |
| очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако ра |
| од мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да н |
| ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи ск |
| о како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут ј |
| бито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули |
| ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху в |
| дмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — В |
| е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изг |
| о време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Т |
| вако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе |
| на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дат |
| /p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си т |
| <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слуш |
| нети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p |
| вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно де |
| и.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти припо |
| о пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душ |
| ртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видес |
| а; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити |
| цне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвести |
| ава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана |
| састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити |
| ром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко бе |
| ла, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у ц |
| са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако мо |
| .“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се ци |
| едан пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио |
| шћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се савет |
| ете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадв |
| ван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу зад |
| б за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми |
| ак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен б |
| Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Т |
| од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећ |
| оји познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти |
| а довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој |
| ена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е |
| </p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Кака |
| одности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан зн |
| знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, ошт |
| м карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна њ |
| в знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш |
| очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли и |
| ог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити |
| љуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исп |
| , загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И не |
| јица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то |
| дан празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је |
| /p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи с |
| драво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих |
| а од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правил |
| с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви |
| моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љуб |
| уги дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам зна |
| и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити |
| Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да |
| .</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу милов |
| Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p> |
| ла Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од к |
| > <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, |
| > <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал |
| што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — |
| треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су |
| и никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш мој |
| еду и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увреди |
| дућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на |
| ти, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ мно |
| е учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опомен |
| то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Ш |
| жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све |
| „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} |
| рата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здрав |
| сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџ |
| <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, |
| о изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здр |
| д о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив б |
| беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу |
| и смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била |
| че Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не зна |
| говори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих воле |
| аписао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарск |
| да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову припо |
| који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који в |
| ли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, глед |
| ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; |
| а ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улиц |
| кривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу |
| Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p |
| наш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен чо |
| , јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошл |
| па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окреп |
| мам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сва |
| гом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је |
| отици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у на |
| целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под |
| ико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши |
| е знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне го |
| захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке |
| о каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="1 |
| боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} |
| ила други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нис |
| знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> |
| ућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода дог |
| д глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не при |
| и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, |
| имам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам |
| а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац |
| ад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја пре |
| бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те ре |
| ампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језик |
| мити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико л |
| егове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сиро |
| за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не по |
| ешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим |
| срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се ус |
| е њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила г |
| раде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању ис |
| , ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква н |
| p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — узда |
| косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p |
| еним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су би |
| од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и |
| е мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој |
| з срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим дру |
| За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: |
| а сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и пог |
| борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и по |
| опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла |
| мо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни д |
| n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо |
| оћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, |
| а тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је |
| и са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p |
| већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p |
| продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та |
| је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо |
| </p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме |
| ати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Ви |
| ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју А |
| о ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњ |
| због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>По |
| ! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас об |
| као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — |
| Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном н |
| шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, |
| е крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да |
| постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништ |
| говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем |
| ћи. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уј |
| ина. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који н |
| “</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј |
| он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти |
| а друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти |
| ја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја |
| ог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћ |
| </p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ни |
| изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин ми |
| у.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Н |
| а поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Ба |
| неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запали |
| обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости с |
| же, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје у |
| н.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца |
| дговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћ |
| знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету н |
| ЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l |
| је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, так |
| p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад с |
| јим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:< |
| а трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је |
| ју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, |
| агословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> |
| к нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ |
| дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо о |
| у зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити. |
| угови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кош |
| то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје ота |
| а ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу |
| рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушк |
| ринти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на прода |
| е донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да |
| урину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, |
| ботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, зауста |
| ле ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти |
| м покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, |
| </head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. |
| л, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових ре |
| а своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон беј |
| н им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин |
| испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да |
| ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми шт |
| ити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, к |
| видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крште |
| што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та н |
| но ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хав |
| и и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострада |
| а у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до вели |
| тишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отвор |
| ведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отвор |
| ти склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} |
| деља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не |
| ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S |
| ћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ о |
| ао змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нов |
| јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао јед |
| ла данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру д |
| им гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце |
| еп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство |
| >С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момц |
| е.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу уш |
| нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био ши |
| оњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти |
| врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога бр |
| га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad rác |
| рски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немило |
| се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> |
| ано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура |
| ако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p |
| , С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После |
| рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ |
| е.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд |
| и, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрм |
| ата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p |
| ети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљо |
| који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и |
| го му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не има |
| а јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година |
| си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Ја |
| кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је |
| о, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа |
| е руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с |
| млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети |
| ?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p |
| никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа пос |
| имао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем |
| сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и |
| надох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи св |
| јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да |
| едан часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубав |
| еву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, |
| ло, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је |
| ме никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на |
| е.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, ал |
| /p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и |
| а играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њи |
| и.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, |
| чица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Бо |
| овори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути |
| , спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је |
| p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, |
| томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контра |
| вати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} |
| еше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капиј |
| и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево |
| Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа |
| у гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом |
| слобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово |
| </p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <p |
| господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је ту |
| љину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне бел |
| твори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два кора |
| — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лиц |
| ред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостив |
| са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и ди |
| сим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и цел |
| видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желе |
| е њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Сми |
| инути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздрж |
| њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са сво |
| ј у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја |
| мримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум. |
| песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека |
| и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. |
| сте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и |
| , који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p |
| /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране д |
| то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рек |
| почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, изва |
| видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје |
| и од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлај |
| е ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И так |
| смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се м |
| а тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онд |
| ах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он нико |
| > <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, |
| а вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p |
| а сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола |
| као би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, он |
| живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, гла |
| своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са |
| о и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује |
| поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, н |
| ане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на се |
| p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени с |
| досте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку |
| изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надуве |
| ему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје |
| младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и |
| .</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за |
| капати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео н |
| </p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима бех |
| разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жал |
| ем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако |
| дужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом се |
| /p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" |
| ишта — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком те |
| бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај иза |
| е, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче |
| ељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{ |
| ="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукају |
| у пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већ |
| атегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју ру |
| S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране дого |
| Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.< |
| се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Ње |
| момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим б |
| се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи |
| , од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго т |
| ст.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p |
| <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентома |
| земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђ |
| <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 пу |
| јска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p |
| ма.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„ |
| е мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће |
| говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека по |
| ајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“ |
| је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је о |
| војих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p |
| бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чи |
| атоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година св |
| и готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игр |
| обу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се |
| ју што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се |
| ду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вред |
| Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, ј |
| ше нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све ш |
| оју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господи |
| ед свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама коли |
| окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ј |
| споду.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо |
| су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} |
| и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и углед |
| е, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} |
| : кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас |
| е.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говоре |
| би!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути |
| /p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> < |
| <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен |
| ладих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мо |
| животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто ж |
| е, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам с |
| дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаш |
| но почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{ |
| камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер је |
| ик...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кај |
| веда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да ч |
| ћ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо |
| на четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба кој |
| з једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С |
| > <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> |
| ћно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бо |
| е лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдеко |
| вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и |
| већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти да |
| се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у |
| еби Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> < |
| оме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српс |
| он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутн |
| исте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.< |
| добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију |
| стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му с |
| одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љу |
| облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после |
| Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; посл |
| ебе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја пом |
| радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone uni |
| >„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p> |
| Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш уд |
| у, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карло |
| вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Ка |
| рваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме са |
| ла своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате ваш |
| <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном ку |
| >Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акц |
| разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љу |
| ње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p |
| исмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми м |
| <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу бук |
| мам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја н |
| ке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone uni |
| пати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} О |
| вести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, госп |
| њу исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жал |
| ожемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад по |
| ивати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, к |
| и за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од ово |
| муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после саста |
| она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се |
| је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби |
| опије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „ |
| господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до |
| ге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, госпо |
| м ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити |
| pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слаби |
| >Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој |
| о; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после |
| рани, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од друго |
| достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи |
| ај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде |
| ахранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо |
| ајвеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна ка |
| није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван д |
| д, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Ко |
| г са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која |
| сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — |
| се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да |
| само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је |
| >Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер |
| а несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, |
| тера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“< |
| радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском |
| ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја с |
| >Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече |
| се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало |
| уже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S |
| >Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> |
| <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, п |
| е овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где |
| но неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> |
| већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не бе |
| ег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p |
| риповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њи |
| <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна |
| ојима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима |
| а је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви |
| n>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> |
| од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага |
| ху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господ |
| оће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу |
| рећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</ |
| х другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква запов |
| товима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни |
| , док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу с |
| ати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје с |
| о тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати цел |
| ње у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше |
| прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији |
| ликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. |
| е, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате с |
| ћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највећ |
| > <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски с |
| и се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети з |
| оме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ј |
| се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је |
| ="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, ко |
| и копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он ј |
| полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за дев |
| преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; |
| могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p> |
| са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан |
| теља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих с |
| и видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје |
| ју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја |
| — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад ве |
| у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи |
| птања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се з |
| га роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</ |
| но доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити |
| је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја |
| радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половин |
| и, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико |
| потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети |
| лити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, |
| си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Де |
| овог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опа |
| моћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</ |
| се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом |
| света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја |
| прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побр |
| тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога |
| да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</ |
| , Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога |
| да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер |
| дан пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово ос |
| и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је бил |
| смо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да одн |
| ставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се к |
| сто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и не |
| ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је |
| сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S |
| на он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он |
| ладика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да |
| м да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни |
| да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо |
| одно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, |
| оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдек |
| срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, |
| ити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} Т |
| иљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чи |
| бро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, освет |
| у дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје |
| погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; |
| а их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако рад |
| </p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку |
| oreign xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p> |
| амо мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше |
| азе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У то |
| ће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и оп |
| бина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно |
| е се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика н |
| астане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се |
| устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, л |
| 7" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовим |
| ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, г |
| у, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љуба |
| сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један |
| јжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танет |
| ме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима п |
| ш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше сла |
| а убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре. |
| авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди п |
| искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па |
| мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> |
| Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак о |
| илош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пр |
| чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим по |
| > није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригње |
| илош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу |
| тили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{ |
| ој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у ус |
| камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која о |
| лазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, с |
| ио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљат |
| ?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже |
| сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијаст |
| кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</ |
| под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n |
| на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац прип |
| гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; ал |
| између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Мл |
| <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му да |
| ина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи |
| у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци |
| имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S |
| ре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело |
| д њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљ |
| нчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам |
| > <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични б |
| наштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас |
| Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад с |
| другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни |
| је удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту св |
| аху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство |
| го свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побож |
| стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему н |
| и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице ст |
| „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће пор |
| еше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хте |
| еш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми тол |
| тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <p |
| у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи |
| ена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сва |
| . јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> < |
| , питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p |
| оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Мл |
| коре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер |
| е земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ |
| ди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим |
| ом срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаш |
| p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{ |
| остане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> < |
| .{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама |
| они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у |
| Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> < |
| послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловц |
| ју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње сво |
| и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове при |
| е мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и |
| ернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, ка |
| ог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех |
| </p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није |
| народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме |
| и се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S |
| ко милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољи |
| сно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри и |
| у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде |
| анцуза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико |
| писао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене мо |
| та, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлос |
| у срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плахови |
| вако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак ј |
| си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари н |
| ече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} |
| који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и тв |
| на, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи г |
| може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> |
| ио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се с |
| њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или ни |
| д које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, су |
| ; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; мн |
| отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и та |
| и и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</ |
| ју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен |
| јима је била света глава српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се |
| еци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој р |
| учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређал |
| <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које ј |
| а им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад |
| арства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце |
| у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“ |
| ху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у |
| а.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!... |
| >„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ ви |
| ="subSection" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне |
| па читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" x |
| дан Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне ко |
| дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да ово |
| овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела шт |
| нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на ко |
| ини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и и |
| ћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу |
| било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љу |
| рпски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што са |
| завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С де |
| ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама |
| дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, к |
| ем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p> |
| е сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то |
| се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рук |
| у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога и |
| ума, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом пок |
| говој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже |
| Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Ти |
| м новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој |
| ом селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и с |
| ме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </di |
| другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими на |
| нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад неприја |
| е то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча |
| ви написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је п |
| а лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и пи |
| ашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — |
| кочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја од |
| болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измоли |
| а сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју |
| pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да |
| родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила |
| кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене |
| <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" |
| кад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за |
| је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> |
| а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне поглед |
| е он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“< |
| ли, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и весел |
| ас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица и |
| живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био |
| увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за ов |
| моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кук |
| ="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к с |
| ад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечал |
| икад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њ |
| а од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и с |
| а.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у велико |
| смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благосло |
| ла је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још д |
| ту, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог го |
| стионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватов |
| породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потр |
| његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ј |
| p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито ц |
| p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер |
| м лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је |
| увао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пу |
| , који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одгово |
| та ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p> |
| а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође |
| је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} |
| олине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло ја |
| ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p |
| ема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњаци |
| енице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се о |
| p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се |
| бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више н |
| ж.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ |
| <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као д |
| морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе милова |
| рем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, с |
| ога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет |
| — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за к |
| е поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито |
| те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још |
| највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храб |
| иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али |
| и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, |
| неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, је |
| нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје |
| и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Пла |
| Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћа |
| браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасн |
| <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе ти |
| >После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свит |
| им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дал |
| <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од вели |
| у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мо |
| жби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби |
| та се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четир |
| свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потпи |
| омпаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива |
| а и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер |
| >„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га |
| си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, |
| евета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам |
| идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим |
| овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себ |
| и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она |
| и све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али ј |
| се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја |
| тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.< |
| "SRP18520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог |
| д најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> |
| којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство |
| ва момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч |
| уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љ |
| прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата с |
| саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l |
| не.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље поди |
| >Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беш |
| све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пу |
| један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, |
| уље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну |
| беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их |
| изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све зна |
| е још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштен |
| ком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклони |
| с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часов |
| јања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела вер |
| арод, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо свој |
| по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је |
| око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> < |
| Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ |
| м су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то дог |
| рекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави љ |
| али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p |
| а, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше мла |
| био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непри |
| дељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта |
| ку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли |
| сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и д |
| о је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за |
| ремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше |
| л’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског |
| начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под |
| оходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве |
| што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово м |
| p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, |
| немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онд |
| бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> < |
| црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати. |
| — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било |
| на гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребр |
| рас, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица све |
| не руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, с |
| највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на |
| з собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свеште |
| арати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе |
| ку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем |
| <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш |
| "73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што |
| преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, |
| /p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поште |
| ежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима зак |
| уди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, прок |
| b n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ос |
| добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p |
| и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, |
| постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао |
| га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако |
| д Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у |
| је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још |
| Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи ка |
| "100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и |
| им срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, с |
| т.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} П |
| радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{ |
| рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, ко |
| S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне |
| а има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па |
| авни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док |
| у љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} |
| pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако ј |
| , бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си река |
| испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у жива |
| агледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто |
| службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од |
| срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао |
| е подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{ |
| “</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је б |
| а ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце п |
| ати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је т |
| д ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нест |
| т познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја не |
| ставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је |
| и ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме за |
| орити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало х |
| приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{ |
| а — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p> |
| па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе прот |
| p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страши |
| јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо |
| захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју |
| у цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је |
| ји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно |
| су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по с |
| а, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p |
| је дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац д |
| прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд в |
| p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> |
| огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник |
| о се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново ст |
| ако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки по |
| о је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„ |
| простио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши |
| ко пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} |
| и високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, п |
| е мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.< |
| ајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и |
| управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај |
| м уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвиц |
| а дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фра |
| тима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{ |
| ам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био пр |
| е године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисат |
| „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „П |
| собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; |
| b n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, с |
| а коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсц |
| о <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога ко |
| ху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, траж |
| д мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, |
| нуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле |
| мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај к |
| за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну |
| /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово најве |
| ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 тал |
| едне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — н |
| мивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке |
| p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понај |
| кој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Власт |
| тници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 фор |
| ношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бра |
| а кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се по |
| и његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> |
| трнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан гл |
| има небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Т |
| това.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>П |
| Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волов |
| и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега о |
| обро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на по |
| p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и с |
| и: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофали |
| ести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подига |
| сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, пр |
| оје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас с |
| ио сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да м |
| и осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особит |
| дну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако дра |
| и да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био у |
| одите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пуст |
| Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу наро |
| добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке |
| ицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </di |
| ена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разгово |
| ица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у в |
| заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерат |
| ева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам |
| ги дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он б |
| ижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те прогов |
| ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван |
| који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што |
| да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу п |
| е се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш |
| ло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ |
| гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бог |
| само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господин |
| м имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одм |
| ура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са де |
| нух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још |
| ије, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пла |
| да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После на |
| сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, |
| налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, |
| вног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан поста |
| адава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа |
| несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> |
| кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне бил |
| ати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови нов |
| е шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Субо |
| међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта |
| с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма |
| очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким г |
| ?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p |
| и јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је не |
| <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино д |
| лед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човек |
| чините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо |
| ао анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста би |
| </p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ру |
| понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и на |
| је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мисл |
| за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помо |
| ачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину |
| српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа по |
| д си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио |
| је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> |
| ривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви де |
| а је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога |
| простио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам о |
| присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут ц |
| же; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само з |
| ну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлиј |
| њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао |
| у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Вик |
| , брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и пом |
| п, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, |
| тио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад ч |
| о ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тог |
| МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.< |
| де брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити |
| ло је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за |
| p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb |
| е била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама |
| кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупш |
| сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости |
| има, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин |
| иту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сео |
| г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити |
| ас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стоти |
| а бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ |
| јим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег |
| е црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк |
| >Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи гр |
| удо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако |
| се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Изме |
| век минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље |
| загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на мо |
| десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она |
| чу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све не |
| ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши д |
| патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> < |
| и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина проби |
| ли господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере |
| ако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“< |
| >Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамниј |
| се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је |
| ам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно вре |
| блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пу |
| ица свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има сво |
| српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Ал |
| јко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени М |
| избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А ка |
| тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, ш |
| до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — гол |
| шку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S |
| би дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је бољ |
| идиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„П |
| Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Госпо |
| ши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван ко |
| на је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаг |
| мо два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наш |
| мо онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чи |
| иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно |
| се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа |
| љен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује а |
| уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу обли |
| И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта мого |
| м круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни друг |
| глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</ |
| не не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја |
| Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не |
| варати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и изде |
| ја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — о |
| ине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала |
| се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} |
| рајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Пет |
| ји човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може |
| ој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са |
| — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу од |
| , пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је ми |
| не ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са |
| изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и |
| израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, к |
| > био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није мор |
| рави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помис |
| о је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју мол |
| ћи дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — р |
| ицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од |
| остаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S |
| у баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек |
| о горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши |
| сле као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње |
| ије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог |
| ећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</ |
| , <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу |
| зано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећн |
| </p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говоре |
| гу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између |
| ветој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи про |
| ожјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителн |
| ецу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших ст |
| склику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело |
| — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује |
| у, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља |
| ко тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један с |
| а од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти д |
| нтија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{ |
| даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; |
| ТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С |
| свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Се |
| ости.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p |
| х познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година |
| самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с |
| ше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; д |
| ј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утиша |
| т, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви |
| ичанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пре |
| : прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш за |
| рут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазил |
| бе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање |
| " /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде |
| :</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу |
| ретрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке |
| је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мр |
| у прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> < |
| е:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> |
| а обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима д |
| инити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камен |
| вори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који бе |
| гла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло не |
| бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим п |
| ши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није х |
| ер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше |
| ле тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; от |
| д су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је о |
| ј једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади ј |
| што потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренута |
| анош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> |
| ви к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љ |
| гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само |
| и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и о |
| е народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слобод |
| помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако |
| — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Руж |
| њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаш |
| н нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за |
| оста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време |
| p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби |
| г господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> |
| .{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, кој |
| то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„О |
| ова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости мо |
| ама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно |
| ак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мо |
| дан момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.< |
| је коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Па |
| ним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</ |
| им пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих своји |
| ; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па |
| 27" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине |
| шча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око |
| а сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„ |
| из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„ |
| само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража |
| који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верн |
| П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>З |
| му је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби св |
| већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја |
| ила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници к |
| баног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p |
| а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У најп |
| у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних |
| ; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима ј |
| и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> |
| честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n= |
| пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући |
| аџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затут |
| ам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не |
| из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је |
| ворити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госп |
| IV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> < |
| ити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али |
| ика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекн |
| д губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу |
| мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчеки |
| „Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и по |
| оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њим |
| крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш |
| његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је |
| ни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокр |
| ивајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека |
| нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на л |
| било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега |
| ло постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је виде |
| ајбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} |
| ба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} |
| <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази |
| јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква |
| , а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да |
| браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен ше |
| оспођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је о |
| ге речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“< |
| ји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини |
| да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше |
| њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати нова |
| мо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се |
| дети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не |
| угом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прв |
| еговој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој ку |
| ледство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти б |
| као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади страна |
| још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!... |
| ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{ |
| ам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него |
| <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше дв |
| вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> |
| ни хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да |
| најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако про |
| > <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузел |
| дан часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, |
| једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чеках |
| еђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим |
| е.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето |
| епше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и м |
| јању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне |
| ене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„При |
| убље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми |
| ца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила |
| , а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, |
| евачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше неш |
| парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био |
| у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се |
| аденове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа |
| е Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је |
| у се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „в |
| S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? |
| о нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек |
| ју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког и |
| што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са на |
| ре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што |
| , који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чини |
| У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком |
| , као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани ка |
| е, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патриј |
| ромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам нап |
| е топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху с |
| љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењал |
| су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Ср |
| је крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ру |
| јанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао гд |
| јсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом |
| <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, кој |
| ме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом |
| јљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два |
| е стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу |
| о.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било |
| ан човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим |
| дно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до да |
| рчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да и |
| кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад |
| ивео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих |
| а.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његов |
| {S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким |
| своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p |
| ог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оста |
| ем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је |
| гоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац |
| огао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и |
| ине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином |
| хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја б |
| за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ и |
| ој хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким б |
| беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати |
| еђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ |
| о, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова |
| ерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку д |
| к се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозде |
| д му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадо |
| бин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После при |
| S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним х |
| лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ |
| о знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пје |
| то нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чини |
| Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скоч |
| крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174 |
| морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 700 |
| один — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до после |
| може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, |
| и смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, |
| изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш во |
| лушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти неће |
| х да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз ње |
| н.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb |
| човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету |
| Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.< |
| крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судц |
| жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све |
| ад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све |
| тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с |
| а крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се |
| ла наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и |
| гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} |
| добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо |
| обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си |
| кне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубок |
| рашно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, |
| ко исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпат |
| {S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —< |
| бичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166 |
| има са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну гов |
| један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па |
| боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, |
| би; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрес |
| да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као ш |
| силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни м |
| ју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од |
| } Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; з |
| и да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће т |
| и види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“ |
| тију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосм |
| од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје |
| ђу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ов |
| о не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, с |
| непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене |
| г човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> < |
| адве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде т |
| у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, када |
| до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљин |
| и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од ј |
| е чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељ |
| аву треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад |
| бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха. |
| јима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво |
| дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; |
| ћ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом |
| опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која |
| бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S |
| ислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а |
| а сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не п |
| ју га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да |
| ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је |
| тари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио |
| момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због уба |
| а ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, |
| осподине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која ј |
| оловину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју |
| а. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне |
| и још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно пос |
| ам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од |
| ато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су |
| ити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они |
| ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај |
| а, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је прит |
| ој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мал |
| ости, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавн |
| ине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо |
| божатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи |
| Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“< |
| н отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у |
| е.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло |
| аџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви |
| простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је з |
| ма је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и кр |
| обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" / |
| има беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк |
| :id="SRP18520_C8"> <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> |
| м Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта м |
| ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да заху |
| ру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ст |
| .</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са |
| стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обад |
| олите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губ |
| ећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Мл |
| затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен |
| рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго остав |
| нам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је |
| ; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бун |
| араху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци |
| то је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, |
| а беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па к |
| а стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и |
| } Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав |
| њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима |
| ве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њи |
| е год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде на |
| а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпез |
| се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прос |
| ђ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви |
| а, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити м |
| е бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје леп |
| грну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекој |
| е млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широко |
| водство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створ |
| Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су |
| ше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло на |
| девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да |
| ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумит |
| дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изн |
| у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама тв |
| штеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су |
| се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје д |
| јим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У нед |
| био сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поо |
| асти господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући дру |
| ранцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p> |
| А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — ср |
| <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је сед |
| ешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не |
| и је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су |
| људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом |
| е, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>С |
| авла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говори |
| з цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p |
| ати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је ср |
| исао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним |
| ети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за т |
| овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену |
| ади?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја с |
| ње донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote |
| ћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више д |
| ину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу |
| одужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име |
| од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе |
| славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да |
| о да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли т |
| убав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја |
| сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја |
| као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — |
| о вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срц |
| бу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуг |
| убих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, П |
| од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас ма |
| > <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“< |
| „Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не |
| Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скру |
| подског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добр |
| де лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући |
| ао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и |
| човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> |
| виче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се в |
| ек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један стар |
| подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво пла |
| било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао м |
| ла и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, |
| воје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</ |
| аведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске |
| > <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> < |
| мо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак ви |
| хији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?! |
| говим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бо |
| p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, кој |
| па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Мл |
| ити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{ |
| ти као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело з |
| ло.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, једа |
| су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p |
| х стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> < |
| љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>Т |
| ви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Жи |
| има, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, ал |
| — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не зн |
| доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, |
| д смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз |
| мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="206 |
| јаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они |
| и утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро в |
| а Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак |
| лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се од |
| 55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико |
| ки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за |
| право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом |
| тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова ч |
| <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко гла |
| ност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> |
| и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ к |
| p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{ |
| /p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и |
| о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама н |
| <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у |
| друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се м |
| кретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао р |
| .</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <p |
| пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина ово |
| p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говор |
| оз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} |
| сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што |
| они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напас |
| право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше ос |
| говорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, |
| ија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p> |
| међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мис |
| ...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина |
| ве знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му |
| сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло н |
| лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина |
| ко право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио |
| бра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су |
| с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Та |
| <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу нек |
| пи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“< |
| да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао |
| а веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па |
| це до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Б |
| изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клип |
| околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан |
| је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени |
| т једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била |
| .{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду |
| е моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из |
| ој клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив |
| е и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад |
| у, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано |
| “ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не мог |
| к; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надни |
| места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако ка |
| > <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к т |
| један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће п |
| <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски р |
| човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти уби |
| онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може б |
| и, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу |
| е школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 нал |
| д тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у св |
| о самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вам |
| оме што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће д |
| ему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је |
| — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чин |
| Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме |
| уч од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је |
| ад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче: |
| држао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распори |
| обити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети к |
| била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцну |
| мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за |
| оји је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> < |
| прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима |
| ате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог п |
| е.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Н |
| е мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, |
| ружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем ца |
| за бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек поглед |
| м вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ |
| срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових ре |
| му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на с |
| шена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре |
| е на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте |
| е да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.< |
| оку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде |
| везли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео |
| <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљут |
| е, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се о |
| дице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, |
| а у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао |
| е обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао |
| спавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није |
| </p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа |
| ваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себ |
| > <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се ов |
| ене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће |
| 49" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{ |
| и беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{ |
| етрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинт |
| не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетк |
| очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> < |
| ују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, п |
| еком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду ст |
| а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за ње |
| узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош уст |
| p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> |
| мо седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — |
| е распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим |
| о, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући |
| а га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. < |
| Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је |
| p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час дру |
| од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>П |
| остаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости |
| од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим п |
| што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад с |
| који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје |
| читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би с |
| тињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави јед |
| како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изра |
| ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу |
| еку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди |
| у немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и |
| е њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талиј |
| >Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари в |
| о, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад |
| остима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима ти |
| е своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, |
| љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за су |
| доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чел |
| у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке кућ |
| воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притис |
| у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ в |
| реме.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ов |
| пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му в |
| ажљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младос |
| ађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и весело |
| баван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Би |
| с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote |
| не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мо |
| године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама смет |
| д то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; пр |
| толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, к |
| ошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиром |
| детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доб |
| губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, п |
| своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку |
| оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учин |
| p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то б |
| ставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од |
| астануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћ |
| стака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урл |
| неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год би |
| — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити |
| ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свем |
| ачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву |
| вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад она |
| у, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не |
| чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други |
| поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре |
| друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он |
| о и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" / |
| било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут |
| о као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; кос |
| дена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, |
| >Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак п |
| илостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, |
| тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, |
| ве за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самр |
| ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати |
| ен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица. |
| дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павл |
| азлично беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Е |
| тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, т |
| а, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где |
| бу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, |
| p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени |
| из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазил |
| трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћош |
| човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{ |
| /p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:la |
| да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „ |
| о несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видев |
| ше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, |
| ња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, |
| ој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је |
| тајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њег |
| рат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж р |
| е љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p |
| >„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{ |
| мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је ме |
| певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети |
| ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А ка |
| она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала |
| епо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени |
| аке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињ |
| осле се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срц |
| ен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом нас |
| па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се |
| им срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамени |
| што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе |
| то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам |
| а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, |
| се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доб |
| то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио |
| >„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја ј |
| ра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад |
| реклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну |
| а је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по |
| вораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енг |
| <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право има |
| о, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна ве |
| p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је науми |
| укаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пу |
| >„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не |
| сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само м |
| шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„ |
| нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле |
| за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше прав |
| д глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен реч |
| ла и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> |
| га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејател |
| и и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другог |
| ка јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећ |
| ију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло си |
| к копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се |
| <head>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимо |
| >Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> < |
| ори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете |
| них Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, |
| ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Мо |
| а на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио |
| дили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и ч |
| ша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима |
| и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не мо |
| о оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено |
| е свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а |
| још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето |
| равише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису |
| јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младен |
| тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак д |
| реклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" |
| т.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским ж |
| м хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ни |
| идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакри |
| пском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у ње |
| и ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p> |
| је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господин |
| е и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео п |
| , он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбин |
| ва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од |
| дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја с |
| ад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно ве |
| ветац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је бри |
| ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по |
| једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p |
| Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{ |
| ака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер |
| ирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код |
| сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним изда |
| и преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом ж |
| што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <p |
| сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у |
| ши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу ис |
| е снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружј |
| и своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се м |
| еће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда |
| огло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љуб |
| икога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало |
| p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприли |
| које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док |
| воје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда оп |
| се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Вој |
| ава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим |
| првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па |
| четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота б |
| Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја |
| зад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, |
| д је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тих |
| н; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} |
| Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па |
| дан с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима матери |
| ашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо гов |
| радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још |
| народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако ст |
| са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, |
| Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учи |
| аку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, |
| матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> |
| аше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она до |
| .{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Р |
| о Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас вод |
| ен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћ |
| игрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од често |
| али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да |
| рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други |
| говорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и |
| .{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија своји |
| се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један |
| ачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на гла |
| ламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, |
| ратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој |
| а нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари та |
| ли одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господин |
| , јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> |
| овором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обит |
| путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост |
| д није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их |
| путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Д |
| палио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски н |
| сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло нес |
| мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> < |
| прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напа |
| у да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу |
| е остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ј |
| >„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај |
| <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У |
| ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у том |
| о.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од |
| да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он |
| се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим |
| шњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би о |
| тране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у н |
| е, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стр |
| аровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здра |
| уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, под |
| спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са |
| ="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш |
| .{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за ње |
| е главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар н |
| пет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два м |
| али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко н |
| роговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме |
| орње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво |
| тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшеб |
| к су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој |
| ла красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пр |
| одро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало за |
| просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Госпо |
| ску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар |
| бе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био чов |
| С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са |
| Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</ |
| аху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српс |
| ити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрос |
| тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још |
| бре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крст |
| платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форин |
| оздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се |
| јци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мај |
| ан тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p |
| а баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име |
| у тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време |
| о њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, |
| ако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне припов |
| Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи п |
| јно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо о |
| вора!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса |
| као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије све |
| нац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која нико |
| бима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто |
| оду и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети |
| и болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила ре |
| го?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развесел |
| дно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.< |
| теља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији |
| глоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у |
| и!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Мла |
| ју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, к |
| и се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужн |
| о.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла |
| да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је |
| а, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи с |
| о не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако с |
| н је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он |
| м од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока |
| ећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин прот |
| p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне к |
| је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и |
| " xml:id="SRP18520_C1"> <head>Родољубац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће нар |
| аство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Ко |
| лакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, |
| сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао! |
| јеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <p |
| :id="SRP18520_C13"> <head>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> |
| и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немо |
| би на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комеш |
| где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је |
| који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <div type="chapter" |
| да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> |
| дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им |
| аријега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди |
| ?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у с |
| </p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је в |
| за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком бо |
| </p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили наш |
| им па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И посл |
| а.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим њ |
| изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу |
| Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе |
| оже назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> |
| отиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа к |
| ћи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к |
| лика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове |
| ити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути бол |
| quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l |
| идети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} |
| у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до г |
| дох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, |
| ародност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, |
| е било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био |
| дузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па |
| ствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забав |
| х походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужи |
| жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно друг |
| > <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, до |
| “</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком пр |
| о за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ у |
| ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста |
| рло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> |
| и дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — посл |
| не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно уд |
| Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био |
| ,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рек |
| хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после некол |
| их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’н |
| ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га п |
| олази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се |
| мире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који |
| та, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, и |
| ео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, л |
| бра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Мл |
| рости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p |
| ре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коњ |
| имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољ |
| Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу |
| мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на |
| вим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори: |
| блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S |
| остала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спо |
| тре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> |
| те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и |
| ко бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са оду |
| и те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађ |
| ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити и |
| је право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако |
| а на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен |
| су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосм |
| ћа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њ |
| е Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахиј |
| ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу п |
| ите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да |
| ење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље |
| сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико |
| /p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко |
| зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и умори |
| ем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у |
| н, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и ск |
| а учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога прог |
| > <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео |
| у је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате |
| кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.< |
| њаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</ |
| њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме |
| ио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ј |
| е упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дот |
| ватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цр |
| ства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме ви |
| који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах |
| аш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не |
| рану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом жив |
| >У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у п |
| уга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољ |
| на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад с |
| ом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигну |
| бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, а |
| е бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване |
| „Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти |
| а; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за |
| ту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи бе |
| р певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се тво |
| звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни |
| ом углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господи |
| огаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, |
| м кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Млад |
| најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију |
| чи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„ |
| </p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време |
| о да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругат |
| рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по |
| покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно св |
| е како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, |
| /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зор |
| оносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима ни |
| Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чу |
| са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: мол |
| ?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио о |
| ни.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда мога |
| славноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто |
| ле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих |
| ар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кути |
| д је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарк |
| им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад ј |
| прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам |
| димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалиј |
| о се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њ |
| већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к м |
| цира, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих м |
| опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један |
| нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за |
| Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та |
| тима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с |
| вако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од ра |
| subSection" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне г |
| камењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је М |
| џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи |
| и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговара |
| reign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много госпо |
| ван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој игр |
| оручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га |
| њем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="5 |
| м је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га |
| то у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, |
| , верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две тр |
| а буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је |
| е гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга |
| ј беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких ње |
| ало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро |
| не.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри |
| “ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафално |
| енове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа иг |
| га детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо |
| ост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на с |
| зилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја. |
| оклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уз |
| рномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на |
| м с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или |
| е није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јо |
| свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале |
| бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се |
| у се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Мла |
| С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, прол |
| три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и леп |
| м Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада |
| е пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачки |
| ада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пу |
| стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није про |
| онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал |
| својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он |
| аш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из |
| а удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне |
| до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Бож |
| ији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је < |
| дене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ |
| ој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</ |
| је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана пог |
| реба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше |
| лични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он п |
| вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је |
| бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, р |
| д га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и |
| зати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће м |
| не.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црн |
| </p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све |
| .</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји |
| беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће |
| беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељас |
| више за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да дру |
| следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</fore |
| атила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јо |
| н млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па реч |
| говољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву ру |
| лео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је |
| а замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради к |
| е пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте |
| , одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он |
| сподине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ј |
| цем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нис |
| се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним ру |
| нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> |
| акав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p |
| имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја има |
| дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време |
| анош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и ш |
| од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„ |
| — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} За |
| своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако |
| а буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи с |
| те их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи с |
| и, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте са |
| дње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са со |
| све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност |
| народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала ту |
| ужа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га п |
| игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој иг |
| ед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни има |
| народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини |
| за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, п |
| едаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна би |
| 0 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p> |
| отиву прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућ |
| ти своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>С |
| ути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница |
| ности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам те |
| , да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и к |
| то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митро |
| смама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је спо |
| а је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре н |
| ћи, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} П |
| раживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо |
| се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих ор |
| езали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двоји |
| ји него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, он |
| двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> < |
| а улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је |
| арцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> |
| тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега о |
| И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам в |
| ’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам |
| увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али н |
| д мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>Пос |
| уго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он ме |
| ати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја |
| , јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; дру |
| на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчић |
| руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сиро |
| p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађал |
| зимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброт |
| стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Млад |
| ?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вам |
| се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> |
| их речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку ист |
| а, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може |
| Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> |
| исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи испов |
| нти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сир |
| ну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младен |
| — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас у |
| ао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како с |
| p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — |
| послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми р |
| е у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>С |
| > <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> < |
| , и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене бе |
| чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје моле |
| у весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста |
| ву песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каж |
| тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удови |
| ојима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харами |
| ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs Pi |
| ако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену и |
| из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више |
| и болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да |
| <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с рад |
| ави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шак |
| ожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабиј |
| ни и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. То |
| оје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи свој |
| ш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја |
| ђаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних |
| сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле |
| лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубав |
| ним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом до |
| а магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео |
| p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, кој |
| гранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запам |
| ико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао |
| меде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку |
| и није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао |
| ао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и |
| у остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и корист |
| икоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, |
| рво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохуја |
| го што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али до |
| познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори |
| м се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гв |
| томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</ |
| } Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да м |
| жина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ ци |
| за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам |
| рађеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода доби |
| ла пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад прек |
| цање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога |
| знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим сав |
| оме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} |
| себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и сво |
| трах ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} |
| </l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су |
| то дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p |
| -ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.< |
| ш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак ка |
| ли, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... нис |
| и се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама с |
| >Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слаб |
| дигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, |
| мина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер једа |
| румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било |
| p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У ср |
| допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Ху |
| наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгреја |
| д ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> |
| ед својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу |
| простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога дога |
| шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после |
| крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</ |
| то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и |
| мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће |
| > <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ов |
| љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окр |
| а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва |
| један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с |
| > <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог |
| и; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично |
| ине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе |
| родати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода т |
| и своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из |
| estone unit="subSection" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите веков |
| горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; х |
| овори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А к |
| сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартиј |
| у код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?! |
| о, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и боле |
| ене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матроз |
| одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, д |
| вим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зн |
| и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тиши |
| да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима |
| људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити мо |
| нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва |
| име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, |
| ="hu">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Igen</foreign> |
| си ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.< |
| , који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пе |
| ро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог |
| >„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставит |
| ене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није з |
| риповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан б |
| свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар |
| еде Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пусти |
| и и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију |
| и; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ј |
| р ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех |
| ечи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{ |
| дан пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русв |
| подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у |
| на?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је |
| иви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и св |
| а камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> |
| е и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде н |
| м име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропас |
| дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се |
| род заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, уста |
| истаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од |
| не, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се с |
| цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испу |
| уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет |
| мешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши |
| </p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе |
| Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени |
| брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачу |
| то се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци |
| ц их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> |
| " /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах |
| о ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни |
| си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још к |
| ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан у |
| вонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српс |
| на поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштар |
| е јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим бит |
| закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за о |
| тарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које с |
| <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, |
| пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за т |
| ве тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни тра |
| већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времен |
| зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе |
| <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> < |
| о је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећ |
| „Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви |
| ан после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си т |
| у да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише |
| како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него |
| е у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спа |
| ити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је та |
| .{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће и |
| м гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стро |
| <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и з |
| ас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јова |
| је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, ш |
| ви њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пр |
| ђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и ж |
| и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> |
| лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише |
| ар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, пох |
| је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> би |
| и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао т |
| који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим волови |
| чити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладниј |
| жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих |
| /p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио |
| вих речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине ст |
| жем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па |
| ако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па прого |
| вала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи вој |
| мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из ха |
| откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста би |
| . ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, |
| њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрн |
| ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, |
| <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{ |
| вема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигн |
| , Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи бех |
| пљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме |
| гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред с |
| {S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ н |
| еба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Т |
| </p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу |
| у.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тог |
| и је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Ка |
| шати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| а цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, слади |
| роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> < |
| у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу леж |
| говори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сва |
| е његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше ујед |
| се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем |
| је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у ру |
| о и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и |
| тити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони ко |
| ице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше |
| рштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гл |
| ђи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина ни |
| ло му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен |
| > <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; л |
| уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомил |
| ика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху |
| е Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по |
| > <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златн |
| ено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ |
| два што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} |
| ло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{ |
| љи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Млад |
| говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе |
| нам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који |
| <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна |
| ељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше ј |
| а речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас прекли |
| којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, о |
| тме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и |
| вотом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, |
| ајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се |
| е један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је |
| криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам |
| но с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, |
| та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећн |
| срећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наш |
| најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ |
| молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци |
| но, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало раз |
| и пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању из |
| е осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће оп |
| ао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш |
| едељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мисл |
| „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога |
| ају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба |
| имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је |
| /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ мно |
| {S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на в |
| ле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи |
| овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, |
| xml:id="SRP18520_C1"> <head>Родољубац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народ |
| била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте |
| е опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, с |
| е имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да |
| тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на и |
| ња и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру |
| Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад |
| се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смр |
| уком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележ |
| бину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, изм |
| ка клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена |
| њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане |
| а му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што |
| се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се |
| .</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, |
| био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме |
| лико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за |
| ети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедн |
| углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини |
| о?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су |
| не од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« |
| с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога |
| вла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Сми |
| Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког н |
| упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он о |
| видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p |
| рађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да н |
| ђе вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи |
| авно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као о |
| изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи |
| <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за свој |
| о беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охо |
| естима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци п |
| а простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед са |
| чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне |
| о гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, |
| о између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао п |
| >Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак з |
| мио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао |
| едног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с веш |
| игне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у |
| ну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је |
| арски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о мил |
| а <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врл |
| ејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он д |
| очео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сир |
| на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која |
| ст месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и с |
| ртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p |
| Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, |
| итву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини дво |
| >После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима се |
| —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу глед |
| екиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник |
| тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје до |
| ије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја прода |
| а смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће вер |
| ио штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена ша |
| к бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњи |
| а!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; леп |
| , јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на < |
| једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, |
| ећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољ |
| из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту |
| о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити |
| них људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог ј |
| речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и инач |
| своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је он |
| ликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу иск |
| н хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о |
| е иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из |
| Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином? |
| дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас |
| момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч и |
| мнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре |
| о, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шт |
| букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ни |
| млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> < |
| ац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године |
| ких топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, посто |
| ој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то св |
| да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било |
| ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме з |
| ише рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у ср |
| ла једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах |
| шњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан |
| гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За ови |
| илија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано о |
| јаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ни |
| је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себ |
| аху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима сви |
| oreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње |
| је пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љ |
| арао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима о |
| ветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга |
| и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али о |
| се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пр |
| бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар |
| ије од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, |
| и из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне р |
| ден не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице |
| > <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му прогово |
| нително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — реч |
| S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио |
| n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како |
| опу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни ка |
| ломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао при |
| ке да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му су |
| н судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, ал |
| само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како к |
| њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега |
| само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, |
| лова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом |
| уго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро |
| е стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из ма |
| запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љ |
| ла, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам ца |
| и не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар д |
| ? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> |
| бузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов |
| и и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили би |
| блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рам |
| тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал с |
| латним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p |
| жа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни ро |
| ибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се на |
| ла као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само |
| ена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</ |
| жје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та |
| АШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље |
| еда и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући о |
| м свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању |
| му је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од |
| горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крч |
| омаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, |
| целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па |
| ао што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„П |
| он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сах |
| ај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, доне |
| сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској д |
| овека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце у |
| јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. |
| ким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се ника |
| <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као |
| ил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати с |
| прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници |
| узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја д |
| моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ р |
| што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>В |
| ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је о |
| <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражал |
| и на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере |
| ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опоми |
| мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, д |
| неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. То |
| а ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло |
| се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији узд |
| убим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ниш |
| вирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу |
| , и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслуж |
| S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба |
| иковци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> < |
| и нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смел |
| д се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војс |
| ало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге пр |
| аки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом н |
| себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и сл |
| p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије п |
| ло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и б |
| им буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Субо |
| ад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе |
| а секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застраши |
| С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </q |
| а победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао |
| ити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" / |
| е смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му |
| народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули |
| ављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешен |
| браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан удар |
| би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође д |
| ма светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима не |
| а; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре |
| ини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, го |
| тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после |
| у, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано р |
| нуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је |
| ужје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од о |
| оћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из к |
| пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него |
| S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb |
| Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> |
| екао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> |
| ека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за |
| и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се дого |
| , јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага уз |
| осле ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S |
| , док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који до |
| ије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег п |
| Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително прогово |
| даривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред ње |
| ађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај д |
| знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва о |
| је злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе и |
| жали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили |
| .{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</ |
| милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожа |
| е горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним шв |
| p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па |
| вци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена углед |
| uote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа |
| и смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су ш |
| огло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много ви |
| нима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун |
| ити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од нај |
| у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p |
| ви према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, |
| <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, |
| м за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душ |
| ји не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из |
| ’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. |
| ктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не |
| и тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да |
| т.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша ј |
| е.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је цр |
| м песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је |
| мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и |
| управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога м |
| ад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ к |
| га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па м |
| весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па м |
| а све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо |
| разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте до |
| у служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирис |
| земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војвод |
| епих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} О |
| постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора |
| их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати с |
| више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоћ |
| <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ко |
| е дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај |
| сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> |
| > <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако |
| ољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам траж |
| закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло би |
| вени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — п |
| којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштен |
| спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутил |
| платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</ |
| које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других ј |
| ом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саве |
| у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје посте |
| је злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју та |
| ђаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила |
| он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни в |
| аше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као |
| <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава |
| и на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовиц |
| а друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> < |
| нога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш |
| ус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онд |
| има.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозори |
| и ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се |
| дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али споља |
| удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је дев |
| ком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рук |
| тије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није прого |
| друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код м |
| дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а ту |
| , отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њи |
| пи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и |
| ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само |
| би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један |
| било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.< |
| ола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакв |
| а ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога |
| приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, а |
| , продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толи |
| до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, |
| е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелеп |
| ве купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се бо |
| г ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити |
| таништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“< |
| глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га вид |
| За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће о |
| аш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак бран |
| у у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја ва |
| а заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на о |
| е нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севн |
| >„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових ре |
| уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја с |
| неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло те |
| узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш в |
| ћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, |
| ћи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим тр |
| ји беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неур |
| све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чиву |
| њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — ј |
| <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бо |
| ног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погле |
| он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рам |
| дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с |
| е му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и |
| има.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, кој |
| остаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему |
| сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао С |
| еговом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу |
| та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био пок |
| бро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубиц |
| е на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље |
| да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном са |
| н у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу |
| чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала |
| рајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као |
| овно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израст |
| ац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. П |
| се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> < |
| м господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обе |
| ну ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p> |
| колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу |
| рата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад |
| ом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си т |
| кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсим |
| </p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје |
| еме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које сада |
| ејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме |
| срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 годи |
| и све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, |
| >„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, леп |
| > прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које |
| зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао. |
| Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. П |
| боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније пос |
| м срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да |
| >Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, ни |
| икад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових |
| ате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја ни |
| јатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га |
| аше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог ро |
| <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је |
| S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постад |
| <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен |
| орећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу |
| овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што см |
| ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео |
| дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке |
| Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194 |
| е тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„ |
| може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада |
| собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо |
| нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја |
| мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово ј |
| во што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене |
| ?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб н |
| p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није бла |
| хови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала |
| устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те? |
| а буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече |
| обити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!. |
| писан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове пр |
| ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја им |
| ете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас |
| м гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“< |
| а мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и о |
| е, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Б |
| те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикн |
| детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку |
| сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са кршт |
| — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајт |
| ти на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комши |
| и иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу м |
| није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да ут |
| е обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана |
| х домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине |
| S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми |
| ене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се |
| ада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће м |
| ач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак |
| аса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим |
| и дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговор |
| еби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену ј |
| ног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког |
| .{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да |
| долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело и |
| у, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{ |
| штовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре га |
| огло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је ду |
| " /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злат |
| бе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад |
| е отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђ |
| отрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ |
| амачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи г |
| аљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вешт |
| /p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сирома |
| а био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо |
| ружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Срема |
| адава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу |
| ија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} |
| илом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превуч |
| ужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас б |
| љу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме г |
| слоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} |
| о најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође шк |
| чима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„ |
| нска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдар |
| оме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи да |
| аше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше |
| гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту |
| <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових реч |
| „Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени с |
| ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са |
| ити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђак |
| мшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p> |
| како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> |
| “</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим знача |
| договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и |
| умња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја |
| овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовим |
| доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окр |
| ад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прст |
| b n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо |
| ио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главо |
| ис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудно |
| онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров |
| ву чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“< |
| ги ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписа |
| су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, |
| ог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца про |
| та грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говор |
| ита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Бо |
| д је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на н |
| </p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе оним |
| ас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете мој |
| и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и |
| то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се у |
| проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себ |
| r" xml:id="SRP18520_C17"> <head>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у |
| {S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајн |
| видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла |
| 75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отп |
| вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видел |
| поценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два вели |
| Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али д |
| љу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше виш |
| о, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је |
| .“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један |
| па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна пошт |
| и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к неб |
| путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрест |
| у него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> < |
| ђо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овд |
| </p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку |
| у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђ |
| сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе |
| ји се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти пр |
| и“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, с |
| .{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младен |
| шта!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо |
| им што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч з |
| то, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је |
| Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки се |
| су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе д |
| утњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, а |
| ест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p> |
| бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, про |
| за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; о |
| д уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" /> <div type="chapter |
| ег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о |
| авише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да |
| ко дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, |
| ази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над |
| ле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S |
| а пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путн |
| сплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су |
| ли чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и |
| исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од И |
| <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и |
| то сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} З |
| то ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ |
| тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом |
| ћ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда |
| те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Так |
| татељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој |
| је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га |
| ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ |
| ко боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и на |
| род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из соб |
| ке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покрива |
| Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје р |
| се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се |
| јих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите р |
| своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жа |
| дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</ |
| > <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> < |
| ден у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; |
| вом поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрен |
| е се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, |
| , — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вер |
| д сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао |
| та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене |
| рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја |
| Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А ка |
| ста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, |
| о, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, |
| его из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не |
| . Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одг |
| ћ’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаш |
| а пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено с |
| било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично |
| кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ м |
| осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ј |
| арати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ј |
| или да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру |
| ему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Млад |
| е које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да |
| ге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Мла |
| па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За ти |
| тина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је би |
| ај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и |
| сти „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господ |
| исину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе вет |
| ости; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љуб |
| о био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако го |
| p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Њ |
| песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје ор |
| м прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду |
| .</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако и |
| ро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да |
| на, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p> |
| /p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка |
| неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Бра |
| као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га о |
| а. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је |
| граде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима |
| и потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на и |
| Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ |
| г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио. |
| нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је та |
| а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда п |
| данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом |
| рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један |
| ог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше |
| "30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{ |
| тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за кол |
| ан пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта ок |
| слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Јед |
| ј бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Ми |
| едну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се |
| ијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, |
| ашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> < |
| искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио с |
| руги сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, д |
| уја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто |
| ати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бије |
| „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући |
| неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а ца |
| ивши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја |
| и мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и |
| один Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћ |
| } После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у вер |
| и ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око п |
| S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су |
| ио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и |
| желе, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана |
| један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, |
| се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умре |
| од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с в |
| дркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући за |
| едног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз |
| ребати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и |
| ога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово до |
| > <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с дв |
| морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој |
| шем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто з |
| Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстари |
| је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио |
| прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настан |
| ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, |
| околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда |
| жа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p |
| кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз м |
| тима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соб |
| цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, к |
| ао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и |
| ах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бо |
| енчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао |
| онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју |
| Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман |
| ка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љуб |
| сио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> прим |
| бане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од к |
| прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док н |
| допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у оп |
| у, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад |
| бе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну в |
| о се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ б |
| од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркв |
| ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и го |
| игом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од с |
| С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке би |
| непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онд |
| осле тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, ка |
| деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на до |
| ћи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба |
| теља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових реч |
| ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} |
| о отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити |
| јку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вра |
| сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој по |
| а кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима |
| вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју ду |
| су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама ми |
| ошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао |
| миљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер |
| иловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасм |
| угог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним |
| онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро |
| красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и к |
| > <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су ви |
| е људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је л |
| из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и |
| е у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избавља |
| >Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поре |
| не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поска |
| еш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо ра |
| адују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом |
| д куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш и |
| путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у |
| чуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио |
| ртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо |
| се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, |
| после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на с |
| ху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и сн |
| примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примље |
| па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он ј |
| ћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на |
| о ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме |
| </p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох |
| три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стан |
| 129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, ко |
| ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио |
| pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом |
| оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се свра |
| ко је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен ску |
| лебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје |
| беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је |
| ног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вр |
| аком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад |
| ком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у |
| рањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и |
| е кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих годин |
| силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни |
| м врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p> |
| дом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p |
| забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећ |
| простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, |
| } Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је страж |
| ше се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p |
| о, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја |
| </p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, |
| знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи т |
| јао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако ис |
| си крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових |
| гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким |
| <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p |
| p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> |
| прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb |
| бра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу уве |
| </p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах |
| Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми она |
| <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се о |
| прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га пог |
| то ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њихов |
| /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас за |
| ас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком ниј |
| и моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову крав |
| p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети |
| ану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и |
| ајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, так |
| ра као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти г |
| /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И |
| рајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карлов |
| вори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се |
| атима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па |
| не са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом п |
| огућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погину |
| момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не |
| и да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био поги |
| мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже п |
| н јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу |
| ду те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој |
| им гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га поса |
| које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја |
| ужи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> |
| тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја |
| отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с ки |
| ?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, |
| овори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговори |
| ову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ниш |
| ући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Суд |
| е штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, оне |
| га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио р |
| “ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје н |
| и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена п |
| о познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она |
| а умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овим |
| „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него мол |
| „Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нек |
| е, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја |
| могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама д |
| два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац |
| тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} |
| маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p> |
| оју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу ника |
| мог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је б |
| огат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући |
| ити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну д |
| удма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва |
| ти.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу поп |
| рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад |
| >„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знам |
| ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно |
| ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга вр |
| а, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, п |
| ј, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јес |
| атио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад |
| вица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погод |
| самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђен |
| нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини р |
| евам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто з |
| а услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од в |
| ко ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се све |
| раћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што |
| мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муњ |
| S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како с |
| — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунит |
| стаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи |
| ена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Сми |
| је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>М |
| чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам |
| уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, |
| би глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га |
| и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И |
| "105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, |
| слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, вид |
| ичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торб |
| {S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ћ |
| једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог мило |
| ени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене так |
| у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога изм |
| еликих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бе |
| .</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћу |
| но изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога ра |
| оме и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{ |
| удајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене бех |
| нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петр |
| запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ Пос |
| а чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину |
| ; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да |
| ати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам |
| ека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре |
| у, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дат |
| ако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе мо |
| тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који и |
| подине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће веша |
| иште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опрос |
| да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу уз |
| је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову соб |
| осте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене |
| ећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања |
| /> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на |
| , господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам |
| } Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, |
| „Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријат |
| размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код ку |
| руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“ |
| 8" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ј |
| и били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; |
| ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није |
| срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, веће |
| ела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје су |
| немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак б |
| номад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мај |
| Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја |
| ао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо ње |
| д оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван |
| децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у нај |
| Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у т |
| из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети |
| а кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не им |
| у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом шт |
| раво! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утр |
| је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад |
| p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ј |
| роговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи |
| :</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи |
| „Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„О |
| дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу |
| уто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се |
| и никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад |
| истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> < |
| сте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> < |
| чванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суз |
| ге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи |
| е кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом так |
| <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном |
| Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду |
| слетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам п |
| ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој б |
| После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" / |
| ојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ |
| емља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„О |
| познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за |
| p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија |
| к што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два и |
| раничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском ба |
| њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник д |
| и чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чуј |
| /p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима |
| бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она |
| 30" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У неде |
| ају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и па |
| а асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши |
| жаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога да |
| га тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „ |
| </p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба |
| /p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох с |
| вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни |
| е, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то |
| ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу ј |
| о је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало |
| едајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; |
| то не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Су |
| викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни п |
| воје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али о |
| >„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дал |
| ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то др |
| ам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да са |
| > <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети п |
| ори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p> |
| </p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учин |
| знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам пор |
| помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по пра |
| е више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочеки |
| е слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, |
| ло; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом |
| ас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео |
| и,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти |
| {S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изг |
| Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам л |
| радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мо |
| ваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја с |
| </p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; |
| обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла |
| киња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљ |
| бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближ |
| други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој |
| те?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци г |
| > <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му бук |
| ад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним |
| — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја би |
| — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме уч |
| гох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и п |
| ћ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по |
| p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па |
| ч, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго |
| хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, бра |
| руги роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Бо |
| кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њ |
| исам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је |
| е био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? т |
| а ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни до |
| јима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било м |
| 5" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут ви |
| {S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, кој |
| час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја |
| а ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки |
| д света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говор |
| ер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем ко |
| врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог висок |
| биш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашт |
| ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лац |
| и шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук та |
| о — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> |
| смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што |
| ени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што с |
| ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго да |
| а њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујем |
| ње; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мен |
| и.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега пог |
| о код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ |
| дел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога мор |
| јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им |
| пасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој н |
| што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> |
| онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље |
| просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим |
| на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе брину |
| ма од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што с |
| ацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, |
| и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али |
| му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да |
| и кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека |
| м се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима о |
| колу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао с |
| прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који |
| а стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S |
| глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је праз |
| тија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Б |
| на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па м |
| само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам мо |
| очне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, |
| ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљан |
| а сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.< |
| а да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све н |
| ена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад |
| њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p |
| ужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљ |
| лиже нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му с |
| бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих |
| l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И |
| ао што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, |
| другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам м |
| омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани |
| е лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после с |
| њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, |
| еби премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајца |
| . е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у њег |
| дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} |
| са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> |
| је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшин |
| с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од ја |
| на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи о |
| о:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} |
| ину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па |
| е на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји св |
| стом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па с |
| догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилази |
| неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то |
| од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о са |
| видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да би |
| > <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па пос |
| неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну |
| ва шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„ |
| о даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, |
| Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам зна |
| гов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре |
| а!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја |
| тињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p |
| л’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, ш |
| ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа |
| и к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиш |
| му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати |
| јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година м |
| никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на к |
| </p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, т |
| ори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути м |
| ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако |
| /p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за с |
| после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако н |
| те га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</ |
| у пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине |
| ...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао |
| рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо б |
| овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пр |
| е ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, |
| било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја с |
| дости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину |
| отребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети у |
| од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом мо |
| да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни ј |
| о, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно |
| p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку об |
| је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, |
| нцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Д |
| вде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, |
| >„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате |
| Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са за |
| и, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости |
| бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одуше |
| право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако с |
| е, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да с |
| е него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не |
| ам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико го |
| јаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, д |
| и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану |
| гова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="1 |
| ам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити |
| добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кум |
| шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на |
| ајвећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се |
| к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она |
| ислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопо |
| е ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После о |
| ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говори |
| не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гри |
| тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви одн |
| сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и уве |
| а не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја |
| „Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> ч |
| несе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он |
| девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих сврши |
| p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у |
| лиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињ |
| све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>Н |
| :</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце ст |
| весту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад ни |
| срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — |
| сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и |
| и кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, |
| , али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачн |
| ама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислил |
| облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећ |
| ао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} |
| ну.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато н |
| е, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестри |
| му.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинс |
| а.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ |
| мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповед |
| инио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} |
| опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Б |
| још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и зн |
| — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љу |
| могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не |
| код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац |
| призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у свој |
| д жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бач |
| реди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању |
| људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торб |
| о од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — река |
| S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, |
| , као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ј |
| рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отв |
| оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодит |
| и једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви |
| оји су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји др |
| ећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је за |
| р ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена обл |
| браз и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле. |
| сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше нек |
| бави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или |
| матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из неза |
| седаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњ |
| ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и |
| о она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је он |
| још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог |
| >Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као свој |
| ако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, |
| наш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге св |
| “</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да |
| служује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као |
| створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и |
| сму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико |
| их учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељств |
| да немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb |
| о што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену рук |
| ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од ка |
| еби. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После б |
| Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а госпо |
| шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом суд |
| викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Ми |
| је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} |
| ам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћ |
| ра дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча сво |
| би та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубит |
| </p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане |
| миљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учини |
| <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њ |
| , Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} За |
| вије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„До |
| се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вам |
| вела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнади |
| бољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас |
| ажим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а |
| Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче |
| поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушка |
| и, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> |
| помињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се |
| м смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа |
| као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="13 |
| S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљ |
| евну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твој |
| лагује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p |
| то?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и тв |
| ј сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том |
| ’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њ |
| „Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад с |
| проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Т |
| одно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога. |
| бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наш |
| њера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског |
| го други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју |
| се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вр |
| ајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, в |
| кавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја с |
| ="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па друг |
| тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата |
| мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га |
| вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас |
| Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> |
| ог — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз дру |
| на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“< |
| а ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе гов |
| бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се к |
| и говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његов |
| у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми с |
| у ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стева |
| >„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то |
| —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... |
| Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мно |
| то смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди |
| о смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу. |
| не беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не ви |
| нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p |
| . — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе |
| /p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петр |
| о кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме уб |
| на попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 |
| адала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову |
| лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спу |
| рији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, |
| да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да он |
| ља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем |
| е загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али |
| </p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао |
| амо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које г |
| прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У је |
| ши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека |
| росто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „См |
| буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да |
| ц — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућет |
| ољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко |
| којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хте |
| ди. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p |
| — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутит |
| : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју та |
| е биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јес |
| о ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да с |
| динску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</ |
| га свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који |
| од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, н |
| амота, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с |
| нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, |
| оћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да |
| ва своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господин |
| о ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш |
| ро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ј |
| p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима пр |
| , спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам |
| од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје ње |
| а нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам |
| p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{ |
| , и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћу |
| сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био за |
| сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мен |
| љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме |
| мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није иско |
| врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она пович |
| ћи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себ |
| осподине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема зап |
| код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створ |
| гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше |
| отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дет |
| их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра поги |
| уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увр |
| својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окр |
| онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног ко |
| ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где леж |
| р је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у |
| од прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо |
| дважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила с |
| гу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Ла |
| , с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сор |
| ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, а |
| штеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако |
| али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме би |
| о ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? |
| ма морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих м |
| Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да пош |
| тао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању ка |
| е већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ј |
| он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се с |
| у у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јун |
| S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај сана |
| .“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати |
| тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се |
| а је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.< |
| вори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му мож |
| вет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја н |
| </p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p |
| еби набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити |
| ознају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p> |
| Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаља |
| свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрт |
| песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведр |
| акривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и |
| у молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он |
| н под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив и |
| је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад |
| те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици |
| жно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за ов |
| се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био шт |
| на.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изник |
| } Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може |
| почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapte |
| "108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наиша |
| ванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што |
| и провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђ |
| „„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежн |
| „О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа н |
| моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, |
| е срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја |
| >Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би |
| и је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер |
| еци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његов |
| што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љу |
| А</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је срп |
| ко добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јар |
| у.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо има |
| ли освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div |
| а наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу см |
| „Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, са |
| до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Мла |
| а.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} С |
| } Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе |
| ну, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им |
| акаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора за |
| лог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупа |
| ша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог д |
| иповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив би |
| стојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви |
| На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљ |
| ризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одв |
| вла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плак |
| ле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаг |
| ји имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан посла |
| не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</ |
| гословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у сел |
| и очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дев |
| и очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна |
| ј сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — |
| м.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да т |
| у.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још ј |
| иповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то |
| би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном |
| гли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> |
| мињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачв |
| бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ће |
| вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под варме |
| у шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњ |
| рне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше |
| господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други за |
| без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне |
| ди — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом б |
| од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} О |
| е спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прош |
| поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити д |
| одност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер с |
| пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погл |
| у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, в |
| кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје ј |
| ути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у поче |
| казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, |
| Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p |
| кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске н |
| ушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи ис |
| че:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од |
| је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости н |
| е за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш |
| } Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих д |
| ако ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како |
| не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се п |
| ни су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њи |
| ђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи |
| оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ д |
| сти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стаја |
| е обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса д |
| га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео |
| вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, |
| л’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је |
| мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин посл |
| г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти доте |
| е икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на |
| , он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па |
| ан, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је к |
| је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђен |
| ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај за |
| човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стевано |
| Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n=" |
| е сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, |
| ао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да н |
| се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама д |
| ве то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне попл |
| који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Х |
| ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно |
| свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ пр |
| сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче о |
| о кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Та |
| ? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана |
| и своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој |
| лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће |
| лиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха п |
| крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему кра |
| ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћ |
| ује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; |
| животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milest |
| а <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у с |
| родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше с |
| пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није |
| , имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић |
| од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас |
| м брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове г |
| и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се м |
| ве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило. |
| , јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad Rácz?</fo |
| це, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило беј |
| и, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Г |
| оји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са ш |
| <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше |
| тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p |
| то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакши |
| ца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један друг |
| шавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај м |
| е све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина |
| чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, кој |
| била; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си |
| ајвише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, |
| ије дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас |
| одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се |
| тискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај |
| иванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна |
| витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на |
| у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока |
| одне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се н |
| еш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и |
| идела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њ |
| ти.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p |
| ЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи |
| ловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p |
| ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — ж |
| и, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви с |
| га, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато м |
| је ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни је |
| ихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су |
| бље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момц |
| и говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, |
| ’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само |
| кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; мо |
| било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи |
| прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> < |
| он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимис |
| >„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с |
| ерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, кој |
| што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та |
| ђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> < |
| И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Реч |
| ио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип |
| И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удов |
| свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити т |
| е добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји је |
| а доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од неб |
| који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p> |
| хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мо |
| рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Млад |
| опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p |
| на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био |
| дог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, |
| о у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са |
| шао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут в |
| простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, |
| шати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи |
| и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу н |
| 11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ |
| т народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и хра |
| бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим нег |
| и рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, |
| стиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали |
| састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири мој |
| нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је |
| е.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео жи |
| судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кош |
| ко он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправ |
| јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе |
| целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, кр |
| ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у |
| а шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за соб |
| е би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем ме |
| мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно |
| да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то |
| би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у с |
| убок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с |
| ма?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{ |
| мена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S |
| дао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„ |
| је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлиш |
| олним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је |
| оје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов |
| слуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добр |
| миловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори в |
| и се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али |
| о?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С |
| воју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И |
| Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, |
| ву и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџа |
| ло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу бра |
| у маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у т |
| већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а |
| ше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, б |
| уд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши свој |
| е мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећ |
| } Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер |
| ните!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећни |
| S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски јез |
| ила, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш |
| знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али |
| е отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога |
| Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе вра |
| иљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже прогов |
| ледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ру |
| стили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — т |
| ти и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпо |
| <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред |
| д сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су св |
| Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у св |
| се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога не |
| исмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јо |
| p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат |
| ас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n=" |
| и кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботич |
| > <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за |
| рише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећни |
| је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говори |
| е умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кук |
| се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из нај |
| на моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе |
| н.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања прого |
| амо Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господин |
| мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје ни |
| е волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и |
| , кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код св |
| једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у |
| ражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити |
| воме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем |
| >„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још к |
| оземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицо |
| полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у |
| од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало |
| — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако |
| ће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, |
| пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде |
| чи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији сво |
| никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуриши |
| а.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта |
| а, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Мл |
| јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичу |
| о где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим чове |
| вођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у п |
| аден хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви |
| {S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се сте |
| му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У |
| ти и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом |
| хвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, госп |
| бадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје под |
| брати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Мла |
| боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија См |
| хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако б |
| штао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p> |
| земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бо |
| дити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам вид |
| p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, |
| вана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мирис |
| се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили проста |
| > <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи |
| укавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан по |
| уги дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Он |
| мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он |
| дне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и |
| ар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици |
| ном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју |
| о је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах |
| оје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Бо |
| гинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на ње |
| не у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Па |
| енама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па |
| теван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не |
| је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу |
| >„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} |
| а нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би с |
| питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које |
| е име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} П |
| у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара |
| олубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и слав |
| и по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђ |
| за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу б |
| је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго с |
| ј оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; |
| још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја |
| шинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и |
| р бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако л |
| доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат слом |
| доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје ср |
| дена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к с |
| ебало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која |
| слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни зве |
| ожете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато с |
| и нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи |
| <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p |
| <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... |
| није послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најб |
| рчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њ |
| е готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је би |
| страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти ј |
| емље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама |
| а, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута о |
| и, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара |
| > <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, |
| ао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спас |
| је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као ка |
| “ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пр |
| била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те |
| ту, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жи |
| С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу |
| вославно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена |
| ушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од с |
| н јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је с |
| земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — пр |
| Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} |
| и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, о |
| ку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после св |
| о идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни |
| ладеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена н |
| овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку с |
| у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" / |
| е у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“< |
| е други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столи |
| ку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно |
| <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом |
| овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у |
| а после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit="subS |
| тер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{ |
| или.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити |
| оглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни |
| /p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала |
| рао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико ниј |
| } Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се т |
| н ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави в |
| овори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, |
| о ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и с |
| а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице д |
| е на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он |
| из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без св |
| и другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству шт |
| и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ћ |
| <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао |
| <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српск |
| Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео |
| и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type= |
| ла, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Ка |
| свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а |
| траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та бр |
| њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смр |
| голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; ли |
| м златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> |
| мбра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Мла |
| а него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим |
| <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплаку |
| А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Ива |
| д сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душ |
| мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{ |
| S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где |
| — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа го |
| до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку |
| њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и м |
| ти у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло |
| чите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесн |
| омињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега |
| анкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање |
| аху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на об |
| томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води |
| а се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који с |
| а коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је |
| бом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне |
| >После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, |
| прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаш |
| м гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац в |
| а, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се уч |
| н ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и не |
| у.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови талас |
| да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и д |
| укавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема |
| и.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријате |
| састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туг |
| писани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</ |
| је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаш |
| ла и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу најве |
| је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му с |
| ’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки |
| шљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детет |
| ом, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p |
| им швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Да |
| на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у њ |
| /p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене |
| и хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под сво |
| есела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је |
| са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она |
| p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред икон |
| оме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, сп |
| Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже |
| т? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце |
| коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али |
| говала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох |
| енску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину |
| век.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче: |
| е и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љу |
| јим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негу |
| укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један ма |
| оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на |
| — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она |
| у жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже |
| богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови |
| овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће С |
| ји млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није н |
| задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов и |
| а.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светл |
| ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бе |
| вих речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљ |
| с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се ст |
| и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.< |
| е, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{ |
| сав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа |
| авати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p |
| би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда јо |
| еде у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде припр |
| ј удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме |
| које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.< |
| уто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — |
| он, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у наш |
| а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“ |
| ладене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа |
| а живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је |
| <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколик |
| травом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштеће |
| зору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он |
| епао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је б |
| ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што т |
| <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а |
| сле мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам |
| ем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својо |
| Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће |
| ма и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју гла |
| {S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са с |
| пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губили |
| д куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те ре |
| онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, |
| на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која до |
| е окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није |
| , и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра |
| и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа |
| лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна |
| ботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} |
| една млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била с |
| аса.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> < |
| аши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од он |
| tone unit="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у м |
| е с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шал |
| е покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се |
| ем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за др |
| и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и |
| ова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имен |
| царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера |
| и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се о |
| то за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо ј |
| тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, |
| адима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постал |
| стали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са |
| кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше њ |
| у је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Пет |
| > <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а ње |
| мњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ < |
| у!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на к |
| полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: |
| ом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти |
| несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрн |
| авна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да м |
| е к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без кр |
| p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ |
| оринти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити |
| и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била ј |
| длагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу б |
| зе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилиш |
| круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих |
| Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" |
| ан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густ |
| брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да |
| /p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му |
| и су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јад |
| р је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она |
| дело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв |
| ан говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио то |
| беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, ко |
| <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, |
| погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, |
| ко је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, п |
| о преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој и |
| непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и пр |
| те господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу м |
| еде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад |
| е у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и |
| ао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на ж |
| го моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се п |
| и сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи њ |
| А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је о |
| добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голу |
| vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беш |
| битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слобо |
| p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници |
| говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао је |
| на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби |
| ене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љуб |
| е сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казуј |
| лад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче |
| он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с пл |
| развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше н |
| зрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свет |
| —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата. |
| адној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} |
| о беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која ј |
| удио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, |
| евито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, |
| једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је |
| причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у |
| го оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срц |
| /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајк |
| у, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозо |
| вукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, не |
| и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу |
| ка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis< |
| ше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учин |
| ца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме |
| једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом |
| вањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у |
| и и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и д |
| е, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву дру |
| си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од стр |
| мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не |
| терали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврс |
| т живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који ј |
| а нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо н |
| бави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она ј |
| стом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се заглед |
| лаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту б |
| нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — |
| </p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не |
| тнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој |
| толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то в |
| се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, |
| ане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби и |
| /p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири св |
| их очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваки |
| ао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сла |
| казао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од |
| и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На |
| аже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је ти |
| у?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао |
| нај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пун |
| први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне пр |
| их алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранц |
| ловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не пад |
| х ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а |
| лне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који |
| <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје пл |
| а Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопак |
| својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са стра |
| p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, гд |
| то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, |
| м младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мо |
| рно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p |
| ли, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио |
| одине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запи |
| и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред |
| ђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу. |
| н њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном с |
| е, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p |
| и; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на у |
| и... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој споми |
| . </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свог |
| ле се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну |
| могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов |
| тог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном |
| а сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово |
| ошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреб |
| ила је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се |
| у је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она пра |
| жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овак |
| а стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, |
| исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, |
| нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, ча |
| н пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је |
| амо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још он |
| е до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго так |
| >Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може наз |
| оваху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни б |
| видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни нај |
| ози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно |
| гова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је |
| , трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на |
| /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново уз |
| имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па п |
| међу тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је |
| дне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио |
| „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и по |
| као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао |
| сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном |
| , — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад о |
| д кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прост |
| му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и прим |
| но примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно при |
| обро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој |
| није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако |
| несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети, |
| вио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — |
| {S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је уч |
| примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догоди |
| S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, |
| г вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта |
| ло.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у н |
| вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела |
| цао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим |
| а као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после |
| с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док |
| 22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мр |
| ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе |
| , а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора би |
| “</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песни |
| ох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме жив |
| валио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја мо |
| свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до |
| се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви јед |
| могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем збо |
| којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвниц |
| <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стра |
| године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; |
| дети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично |
| оји Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли шт |
| о од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му |
| , мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у ста |
| че онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама |
| ликим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало |
| дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мо |
| вати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је |
| ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што |
| очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хо |
| з сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху т |
| о што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ |
| клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срц |
| о смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, |
| Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Вој |
| а — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Срема |
| и један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене |
| ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p |
| ина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, ко |
| овао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што н |
| ин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па |
| се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију стра |
| ледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туро |
| лати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси нич |
| ико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им |
| је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан |
| а на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, |
| се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога |
| да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са свој |
| жника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ про |
| је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 |
| лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се |
| " /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да |
| питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> |
| м ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом |
| учен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком б |
| , — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допира |
| сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене м |
| и Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не ве |
| ред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружи |
| е крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, к |
| после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим |
| шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и ју |
| д јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са госпо |
| и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — |
| д својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Нем |
| чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље н |
| Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од |
| е она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни поз |
| ико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо м |
| иска помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гво |
| и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше |
| у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим је |
| јица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг |
| p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазил |
| уста магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег де |
| ђу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је м |
| део колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило |
| S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се |
| погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи |
| убе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањи |
| е на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу н |
| p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и ч |
| „Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачван |
| p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вин |
| а ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и ум |
| а изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне св |
| протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар |
| рбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и |
| ="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био до |
| о, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он |
| пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас изр |
| је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се |
| пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, п |
| о кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За |
| а подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред |
| Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од п |
| бећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, |
| , а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица м |
| — проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео ос |
| Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је има |
| стити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као |
| дркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут за |
| е, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога бр |
| ако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђ |
| , јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не |
| — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево |
| нике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> < |
| ти; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку |
| ене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p |
| стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ва |
| > <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, |
| осле устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> |
| руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њ |
| сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме наше |
| <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{ |
| а.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга бе |
| е се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској |
| подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, кој |
| други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је |
| мену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи |
| к, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p |
| угог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у с |
| а, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у |
| говорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало |
| ного пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћ |
| и се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега |
| ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у та |
| рловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, по |
| тионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена р |
| самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г |
| што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове |
| са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а с |
| да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да п |
| јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато |
| завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, |
| одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песм |
| јих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за |
| ило гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго би |
| вао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не зн |
| он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она |
| ад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски |
| бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина |
| аје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је чов |
| ; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало по |
| јкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ов |
| своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ј |
| тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих |
| е и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одве |
| е знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану ч |
| ко нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одла |
| ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, |
| о би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми р |
| племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене |
| ма суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си |
| м би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду. |
| једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb |
| ном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ва |
| е тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Д |
| дрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало |
| . — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој |
| се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочу |
| >„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој |
| тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна .. |
| е беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су т |
| је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којим |
| и кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ ж |
| ш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је |
| опали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио мо |
| езала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер |
| <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викн |
| е она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} М |
| драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега |
| </foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па споми |
| ијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало |
| о ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p |
| и теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја б |
| си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко узд |
| ало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„ |
| .{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху у |
| падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је ца |
| у вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом |
| и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено |
| вајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умр |
| о дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{ |
| злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам |
| е нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} |
| б био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштрокон |
| и кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу уш |
| срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја |
| с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али |
| м подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам М |
| оказуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бо |
| подине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изв |
| а ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брат |
| па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> < |
| Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> |
| и коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих к |
| е даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му |
| ин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Ск |
| учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опро |
| стивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, |
| тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изе |
| подине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> |
| врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљ |
| е Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... |
| а приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса м |
| е.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге |
| <p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су |
| <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шетали |
| та се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p |
| оге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека од |
| је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се погле |
| овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе |
| <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен поглед |
| ео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом ту |
| ина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што |
| адом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и |
| примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толик |
| /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена |
| одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овд |
| Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам воје |
| ко тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био |
| {S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је с |
| ими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено мес |
| одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче: |
| опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још с |
| поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема чо |
| не свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању |
| разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> < |
| адену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> |
| >Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је п |
| анин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати. |
| Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи |
| е.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му |
| ли за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спав |
| неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срц |
| е, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не |
| ост и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од |
| </p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишче |
| ворио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p |
| а; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџи |
| оме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, к |
| с је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, |
| се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у о |
| Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одби |
| једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, к |
| : учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците та |
| ђе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из |
| своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p> |
| смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, прода |
| кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих |
| ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по |
| ица је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш |
| <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам г |
| у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ус |
| ије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена бу |
| ац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — |
| ма, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је го |
| дини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта у |
| свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час |
| <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једн |
| тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећ |
| на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку |
| сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући |
| сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему |
| “</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" |
| вих речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла |
| та <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и |
| оћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : |
| повест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> |
| своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи |
| ли боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мисли |
| ј плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем вла |
| т сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која ј |
| себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} |
| е наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци. |
| хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко |
| буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботиц |
| еку, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили |
| о у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је сви |
| им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за се |
| ше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај друг |
| ам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оста |
| ро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за под |
| ћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И |
| цу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који гово |
| посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, |
| о оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на пато |
| сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њег |
| не убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја |
| само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p> |
| оме мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ вик |
| три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четв |
| о проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, в |
| у, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они |
| те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад са |
| p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло |
| После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете |
| своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p |
| ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет? |
| ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право |
| ање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из к |
| де их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — вес |
| га брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се с |
| амници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а њег |
| <head>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху |
| се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и п |
| белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био |
| обро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ от |
| cz, hazaáruló</foreign>.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лиц |
| ина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу |
| е, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Ив |
| е господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„А |
| >„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође |
| гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа |
| .“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су с |
| во друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му ов |
| разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је |
| ин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га глед |
| , лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то беј |
| Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где з |
| а каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у |
| лико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије |
| очила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га за |
| аметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више ниј |
| а рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n= |
| — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не |
| оју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђ |
| „Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је |
| о, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} О |
| е било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“ |
| у жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што на |
| обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n |
| тао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </ |
| ; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинит |
| адости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано |
| говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алма |
| дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кука |
| , јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не зн |
| , Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме |
| <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је г |
| <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он так |
| ли мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био |
| цу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пру |
| на он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше |
| {S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао |
| рушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> |
| , ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p> |
| а.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе свој |
| p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени до |
| и његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати с |
| S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер |
| ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не |
| /p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе свој |
| па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па |
| чи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене |
| га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена ду |
| да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се |
| н бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да |
| и шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин |
| ив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p> |
| хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толик |
| "192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ < |
| е као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста |
| ећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, |
| ољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио |
| им ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се нала |
| Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си |
| — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и та |
| ог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас доб |
| весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност |
| му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој |
| ка колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на д |
| позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му з |
| реће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али |
| „Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвез |
| у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код |
| уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштен |
| ђу његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младено |
| е тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао |
| вом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се |
| аста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све оби |
| и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: ње |
| изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не |
| ни.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p |
| ло село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирот |
| о и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али |
| је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звижду |
| ући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их |
| аше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војни |
| њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сереж |
| , него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и |
| и нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p |
| осле је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице. |
| оје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а н |
| е имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђако |
| ет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видет |
| foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који ј |
| војим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и |
| написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; ко |
| гу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе вра |
| а види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, |
| p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је г |
| а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и |
| ази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо |
| е.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор пове |
| као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на |
| јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао м |
| еше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена б |
| е тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима |
| је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне |
| /p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је |
| е одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су ц |
| на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајиш |
| бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа чет |
| рене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом. |
| скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело |
| ; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она |
| ла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ св |
| ими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до др |
| од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог ч |
| ћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„К |
| вима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега |
| де за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где п |
| њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, весе |
| ртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, ск |
| "196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, кој |
| упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати де |
| среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad Rác |
| божавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <p |
| омислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са соб |
| озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео |
| „С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отп |
| уји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова игр |
| златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране |
| ила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Слов |
| сле ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Ив |
| жини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе јед |
| на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у |
| муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га в |
| е казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо ли |
| тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим ба |
| лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут по |
| же, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ови |
| лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и |
| ате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је |
| ажару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја |
| јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећа |
| и по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, |
| ловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави |
| робу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где не |
| д својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>О |
| о заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим |
| о ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</ |
| о своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му |
| </p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега г |
| .</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако д |
| ругог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше |
| оћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чин |
| лу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљ |
| ама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст н |
| о којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, |
| златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, к |
| ће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа |
| , он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју |
| ај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и но |
| д кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је ко |
| оја је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су њег |
| другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се |
| глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и тр |
| ведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки |
| ка.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју |
| стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и на |
| е чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако прав |
| а и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љуб |
| онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допи |
| је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је та |
| и да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке б |
| свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда |
| онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта |
| како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„ |
| милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога |
| нош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</ |
| ове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је |
| је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост. |
| нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам кој |
| ио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа |
| г је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв |
| Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку |
| нати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу сво |
| S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу свом |
| м повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухв |
| ши, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далек |
| и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га нап |
| ео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је так |
| у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће т |
| рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за н |
| том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фал |
| се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад |
| ија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје |
| по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору |
| ме мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ру |
| , али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види |
| био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, к |
| даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та пе |
| <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа |
| бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу |
| , а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их ј |
| ов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> < |
| се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таки |
| да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаме |
| приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне |
| одужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се уп |
| Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом о |
| а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, |
| мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће |
| о да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — р |
| е ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се |
| дна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“< |
| то више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер к |
| вија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он |
| ране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена план |
| ет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме д |
| оје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем |
| ужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не мого |
| томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде |
| ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш |
| је могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учи |
| уди.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку так |
| ти.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али |
| једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама |
| о себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли |
| он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао |
| а, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, |
| а ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житниц |
| ’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја са |
| да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за |
| намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника |
| нио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мој |
| вор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу |
| аше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Ба |
| ан није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време |
| т која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се |
| и на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља |
| и није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао |
| к дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро |
| дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она |
| оја се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од |
| се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина. |
| ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се вели |
| кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу сва |
| а.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли |
| <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, ал |
| ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и |
| Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи з |
| пит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а |
| е тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако |
| ах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који |
| <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не |
| родну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако |
| што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</ |
| код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био он |
| } Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муко |
| брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да |
| даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви |
| ји на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас о |
| дан <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и |
| а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, пре |
| езгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке |
| г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> |
| и да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од сво |
| м: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> < |
| n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши |
| и.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама |
| и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је |
| Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплак |
| ом њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше б |
| тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, |
| quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло |
| </p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касн |
| ти почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опо |
| мером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико пост |
| таџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, |
| ога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Пре |
| метнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ |
| {S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог с |
| боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, |
| с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви ш |
| ана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он |
| на, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рук |
| ше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шест |
| створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, прост |
| и опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу мора |
| ребе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је н |
| мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта узд |
| оса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи |
| сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му ј |
| р је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер |
| их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у д |
| одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, уку |
| ла, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка им |
| е?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„К |
| о доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љуб |
| или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p> |
| ..“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила свој |
| о лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја |
| о ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему |
| ад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S |
| и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја |
| да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г |
| стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали |
| сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се |
| ом оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју ж |
| творио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њи |
| м Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми см |
| у и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега ск |
| ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и |
| рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио |
| те; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је тол |
| ="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао тол |
| својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> |
| страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко |
| удно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте он |
| ad>XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и в |
| ам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и |
| децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још |
| која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер с |
| подина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца |
| туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко ти |
| а С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p |
| ћавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; |
| ми, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} |
| „Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, рец |
| нуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога п |
| о што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном |
| о а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — |
| кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупко |
| топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила |
| <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.< |
| оследње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p |
| ламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала |
| ?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила к |
| амо не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој г |
| ио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви |
| о с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док |
| у се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. .. |
| м мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, д |
| а игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије за |
| пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе не |
| ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као |
| тињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично. |
| сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, то |
| а радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то |
| „Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој с |
| сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — |
| молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси |
| да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи п |
| Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> |
| о брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и с |
| и, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну д |
| ницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме с |
| отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма ду |
| воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрсти |
| а, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као ш |
| е чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи |
| ећ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пу |
| ј се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загу |
| ст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> < |
| бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља |
| > <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово |
| ко Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два ж |
| а, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња |
| то вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја |
| тру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шак |
| лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још сам |
| њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к |
| и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плака |
| мукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које ав |
| ладен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ј |
| ари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, |
| в и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није и |
| } Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ов |
| ше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p> |
| м наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са сво |
| па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе |
| хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ов |
| ћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лацик |
| ао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих је |
| ебом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи |
| орђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до в |
| остио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитељ |
| а је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научил |
| тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа |
| >„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, |
| а му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојк |
| аког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дрк |
| <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да |
| ју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p |
| надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, к |
| ије, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председн |
| о честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели бил |
| зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говор |
| то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку |
| већа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме |
| тегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до |
| !“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, к |
| .</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут как |
| ко море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре |
| облачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима ку |
| јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо |
| {S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да |
| дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је д |
| љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би ш |
| о вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из к |
| ј кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајн |
| о и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се и |
| не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си |
| л’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову н |
| орала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на |
| да оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти |
| , за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви |
| дговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га |
| осила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати у |
| сказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало не |
| заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз |
| та се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу. |
| , а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и |
| „Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и |
| pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако оду |
| и четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.< |
| господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хиронде |
| у нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нага |
| и ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, |
| са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бог |
| ла себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако поч |
| не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке |
| >„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту |
| свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, |
| ући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она |
| мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам |
| ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна по |
| p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке |
| и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје |
| лушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд |
| је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити |
| е смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сва |
| је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год он |
| је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, |
| , леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да |
| ла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, |
| је се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар |
| еним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстр |
| мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској г |
| и и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <mil |
| ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кљу |
| пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него б |
| год могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мо |
| моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа б |
| ју у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла |
| , које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запит |
| не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то в |
| Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све с |
| за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју |
| Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе м |
| дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то св |
| ја плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипут |
| е могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди |
| вота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био |
| ј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„В |
| гута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, |
| леда око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приг |
| и момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па |
| Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; |
| да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје |
| мљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> |
| пељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџ |
| е грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаш |
| па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видет |
| је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се |
| : прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео |
| г стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> |
| ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за |
| нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамач |
| ма веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на ње |
| трашно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, од |
| н, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо |
| Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио |
| било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак ј |
| ивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред |
| истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала |
| муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоћ |
| И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</ |
| ло да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас |
| говом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању наш |
| ајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крс |
| а брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не |
| осе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне |
| Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S |
| е била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене |
| ника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушен |
| м на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни |
| но Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смилов |
| лопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, доб |
| жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским глас |
| образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{ |
| е за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме д |
| p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога г |
| ћност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није има |
| итеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{ |
| {S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини кр |
| ли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад см |
| му овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на |
| новала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код на |
| у му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова сви |
| онзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог са |
| лује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све ј |
| лу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је |
| џбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала |
| било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљ |
| му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким усн |
| џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст куп |
| p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, |
| срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не мо |
| воме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, је |
| воје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младе |
| оје се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек од |
| есма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо пев |
| <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голе |
| руге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама |
| е имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Срб |
| радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Ива |
| ји ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то |
| женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати |
| рце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и |
| не суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да о |
| ју то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске ча |
| ђу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом б |
| ш и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим ва |
| ику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске с |
| рло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по пр |
| ст, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после |
| је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свем |
| узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господин |
| д сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад |
| ба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за ко |
| откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јо |
| хватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане т |
| о месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које |
| ања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао ка |
| невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примеро |
| а врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро |
| , с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио |
| аваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се |
| вао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њ |
| уди претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепо |
| лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и не |
| би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакал |
| > <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам сва |
| а на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стаја |
| она, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мада |
| покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању |
| ростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни мла |
| ш веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. |
| земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Л |
| ци.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га п |
| >Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; в |
| говори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> < |
| {S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне |
| и, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош ј |