• А 7
  • а 73
  • авлије 1
  • агитује 1
  • ајдук 2
  • ајдука 1
  • ако 10
  • Ако 8
  • ал 3
  • али 23
  • Али 7
  • амбис 1
  • анархистичких 1
  • апси 2
  • апсолутно 2
  • аш 1
  • б 1
  • Б 1
  • баве 2
  • бави 2
  • бавити 1
  • Бадњи 1
  • бајаги 2
  • бакалин 1
  • Бакалин 1
  • бакалина 1
  • бакалнице 1
  • бакалницу 1
  • бакрачи 1
  • Бар 1
  • бар 2
  • баре 1
  • басамаке 1
  • баснословно 1
  • Батали 1
  • батина 1
  • батинама 1
  • баш 2
  • башту 1
  • бдила 1
  • беду 1
  • Без 1
  • без 8
  • безизразно 1
  • безобразлук 1
  • безуспешног 1
  • Бекић 4
  • Бекићевој 1
  • Бекићка 1
  • бела 1
  • бестрага 1
  • беше 8
  • би 18
  • бибера 1
  • Била 1
  • била 6
  • биле 2
  • Били 1
  • били 5
  • било 11
  • Било 4
  • биље 1
  • био 15
  • бисмо 1
  • бити 4
  • бих 1
  • блажено 1
  • близу 1
  • бог 1
  • Бог 1
  • бога 2
  • богаљ 1
  • Богме 1
  • богу 1
  • бодрим 1
  • боже 1
  • Боже 2
  • божји 1
  • бојазан 1
  • бојама 1
  • боје 2
  • бојим 1
  • бојни 1
  • боле 3
  • болест 1
  • болести 1
  • боловања 1
  • болом 1
  • боље 1
  • Боље 2
  • бора 1
  • борбе 1
  • бори 2
  • борио 2
  • борити 1
  • брате 1
  • брже 1
  • брзо 4
  • бригу 1
  • бризи 1
  • број 1
  • броју 1
  • брука 1
  • брукам 1
  • бруке 2
  • буба 1
  • бубе 1
  • будала 2
  • Будала 3
  • будалаштина 1
  • Будалаштине 1
  • будалаштине 3
  • будалаштину 1
  • будале 1
  • будалу 1
  • будан 1
  • буде 8
  • Будибокснама 1
  • будни 1
  • бујица 1
  • букваром 1
  • буни 1
  • бунити 1
  • буну 2
  • бунцао 1
  • бурна 1
  • бурне 1
  • бутину 1
  • буџацима 1
  • буџету 1
  • в 1
  • важан 1
  • важнијим 1
  • важним 2
  • вазда 2
  • ваљан 1
  • ваљанима 1
  • ваљда 3
  • Ваљда 3
  • Вама 1
  • ван 1
  • ванредне 1
  • вас 2
  • Вас 2
  • васпитавају 1
  • васпитала 1
  • васпитање 1
  • вате 1
  • ватре 1
  • Ваш 1
  • Ваше 2
  • Вашем 1
  • Вашој 1
  • вашу 1
  • везане 1
  • везе 4
  • везом 1
  • века 1
  • веле 1
  • вели 10
  • велике 1
  • веома 1
  • веран 2
  • вереници 1
  • верне 1
  • верно 1
  • веровао 1
  • верујем 1
  • верују 2
  • весело 2
  • ветар 1
  • Ветра 1
  • ветрић 1
  • ветрића 1
  • већ 19
  • већином 1
  • вече 1
  • вечера 1
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечито 1
  • вешала 1
  • Ви 1
  • ви 2
  • виде 3
  • видео 3
  • видети 1
  • види 3
  • видимо 1
  • Видите 1
  • видиш 1
  • Видиш 1
  • виком 1
  • вина 1
  • вино 5
  • вица 1
  • виче 1
  • вичеш 1
  • вичу 2
  • више 19
  • влада 5
  • владавине 1
  • владају 1
  • владање 1
  • владати 1
  • владе 1
  • влади 4
  • владиних 2
  • владу 6
  • Власт 1
  • власт 2
  • власти 5
  • вода 1
  • Вода 1
  • воде 2
  • водене 1
  • води 1
  • водили 1
  • водити 1
  • воду 2
  • вођу 1
  • воле 2
  • воли 1
  • воће 2
  • вратили 1
  • вратише 1
  • врви 1
  • врдне 1
  • вреди 2
  • време 7
  • времена 3
  • Врло 3
  • врло 7
  • врх 1
  • врхом 1
  • га 50
  • гађало 1
  • гаји 1
  • гајити 1
  • гвожђар 1
  • гвожђара 1
  • где 10
  • генерација 1
  • генијалне 1
  • глава 2
  • главе 3
  • главна 1
  • Главно 1
  • главног 1
  • главом 3
  • главу 9
  • глас 5
  • гласала 1
  • гласања 3
  • Гласање 1
  • гласање 2
  • гласању 2
  • гласао 2
  • гласи 1
  • гласно 2
  • гласом 3
  • Гледа 1
  • гледа 7
  • гледај 1
  • гледају 3
  • гледајући 2
  • Гледам 1
  • гледам 2
  • гледао 2
  • гледаш 2
  • гледаше 2
  • говор 1
  • говора 2
  • говоре 1
  • говори 3
  • говорила 1
  • говорили 1
  • говоримо 1
  • говорио 2
  • говорити 1
  • говориш 2
  • год 7
  • година 1
  • године 2
  • годину 1
  • годити 1
  • годишње 1
  • годишњом 1
  • Голуб 1
  • голуба 1
  • голубови 1
  • гора 2
  • горе 4
  • горко 1
  • горчију 1
  • господин 1
  • Господина 1
  • Господине 1
  • господине 9
  • господину 2
  • готово 3
  • гоч 1
  • грађаnина 1
  • грађана 1
  • грађане 2
  • Грађани 1
  • грађани 2
  • Грађанин 1
  • грађанин 6
  • грађанина 2
  • грађанину 1
  • грађанска 1
  • грађанске 1
  • грајом 2
  • грешио 1
  • грешника 1
  • грешница 1
  • грешног 2
  • грозница 1
  • груди 1
  • групе 1
  • груписало 1
  • грчки 1
  • гунђа 3
  • гунђајући 1
  • гунђала 1
  • гунђање 2
  • гурну 1
  • гуши 1
  • д 2
  • да 169
  • Да 2
  • Дави 1
  • даду 1
  • дај 2
  • дакле 1
  • Дакле 2
  • дале 6
  • далеко 1
  • даље 2
  • дан 7
  • дана 6
  • данас 4
  • данашње 1
  • данашњег 1
  • данашњој 1
  • дани 1
  • дањи 1
  • дате 1
  • дати 3
  • дато 1
  • два 3
  • две 2
  • двојица 1
  • дворишта 1
  • дворишту 2
  • дебата 1
  • дебате 1
  • девојка 1
  • девојчин 1
  • деде 1
  • дело 2
  • дериште 1
  • десило 1
  • десити 1
  • десише 1
  • десно 3
  • десном 1
  • дете 17
  • детињасти 1
  • детињству 1
  • дефицит 1
  • Деца 1
  • деца 12
  • деце 2
  • деци 1
  • диван 1
  • Диван 1
  • дивна 1
  • дивни 1
  • дивно 2
  • дигне 1
  • диже 1
  • Диже 1
  • динар 1
  • динара 3
  • династије 1
  • диспозиције 1
  • до 9
  • доба 1
  • Добар 3
  • добар 6
  • доби 1
  • добива 1
  • добио 2
  • добити 1
  • добићеш 1
  • добра 12
  • Добра 2
  • добре 4
  • добри 2
  • Добри 2
  • добрима 1
  • добро 12
  • Добро 2
  • доброг 2
  • добром 1
  • доброоо 1
  • добру 2
  • довека 1
  • доводи 1
  • довољно 1
  • дода 3
  • додаде 4
  • додао 1
  • додирнуо 1
  • Додуше 1
  • додуше 2
  • Дође 2
  • дође 6
  • Дођоше 1
  • дозволио 1
  • док 7
  • доказивати 1
  • доказиваше 1
  • докле 1
  • долази 4
  • доле 1
  • доликовао 1
  • доликује 1
  • дома 1
  • домаћих 1
  • донео 1
  • донети 1
  • допадала 1
  • Допаде 1
  • допуштења 1
  • доручкује 1
  • досаде 1
  • досади 1
  • досадом 2
  • доста 3
  • достави 1
  • достигли 1
  • дотераних 1
  • дотерују 1
  • дотле 1
  • Дотрчи 1
  • доћи 4
  • дохвати 1
  • доцкан 2
  • доцније 1
  • дочека 3
  • дочекају 1
  • дочекивао 1
  • дошао 1
  • дошла 1
  • дошли 1
  • драгих 1
  • драже 1
  • дрвета 1
  • дрветом 1
  • дрвеће 1
  • дрвље 1
  • дрво 3
  • дремају 2
  • дремање 1
  • дремао 1
  • дремеж 1
  • дремежу 1
  • дремљиви 1
  • дремљиво 1
  • државицу 1
  • државне 6
  • државни 1
  • државним 1
  • државном 2
  • државну 1
  • држали 1
  • држао 1
  • држе 1
  • држи 1
  • држим 1
  • дрских 1
  • друга 3
  • друге 1
  • други 11
  • другим 1
  • друго 4
  • другови 1
  • другог 4
  • другом 5
  • другу 2
  • дружи 1
  • друштва 1
  • друштвене 1
  • друштвима 1
  • друштво 13
  • друштву 3
  • дубина 1
  • дубљи 1
  • дубок 1
  • дубоким 2
  • дубоко 1
  • дубоког 1
  • дуго 1
  • дугова 1
  • дугови 1
  • дугог 2
  • дуже 2
  • Дужност 1
  • дужност 4
  • дурашан 1
  • дурличе 1
  • дух 1
  • душевна 1
  • душу 1
  • ђаво 1
  • Ђаво 1
  • ђавола 1
  • ђаволи 1
  • ђаче 1
  • е 1
  • Е 6
  • ево 1
  • економ 1
  • Енглеза 2
  • енглеска 1
  • енглеским 1
  • ето 2
  • Ето 5
  • Жалим 1
  • жалимо 1
  • жалост 2
  • жандари 1
  • жао 1
  • Жао 2
  • жарко 1
  • желе 2
  • жена 4
  • Женске 1
  • жив 1
  • жива 1
  • живи 1
  • живим 1
  • живо 1
  • живота 1
  • живу 1
  • жипони 1
  • жудећи 1
  • журно 1
  • жутим 2
  • жуто 1
  • жућкаста 1
  • З 1
  • за 37
  • За 4
  • забављаше 1
  • заборавио 1
  • заборавих 1
  • завади 1
  • завијену 1
  • заврши 1
  • заглуши 1
  • задатак 2
  • задах 1
  • задовољан 1
  • задовољно 3
  • задовољства 1
  • заиста 2
  • заједљиво 1
  • заједно 2
  • заковрнеш 1
  • Закољу 1
  • закони 1
  • законом 1
  • законском 2
  • Замислите 1
  • замислити 1
  • занесењак 1
  • занесењаком 1
  • занијају 1
  • заноси 1
  • заносиш 1
  • запињући 1
  • запитао 1
  • започео 2
  • Зар 1
  • зар 3
  • зарадити 1
  • заразну 1
  • заслужујем 1
  • засмеја 1
  • заспа 1
  • заспали 1
  • Застане 1
  • застане 2
  • затвора 1
  • затворе 1
  • затворен 1
  • затворене 1
  • затвореножуте 1
  • Затим 2
  • затим 5
  • Зато 2
  • зато 3
  • затури 1
  • зачас 3
  • зачетак 1
  • зашишта 1
  • збирком 1
  • збирку 1
  • због 3
  • збор 10
  • збора 4
  • зборова 1
  • зборове 1
  • Збором 1
  • збору 2
  • звала 1
  • звао 1
  • звера 2
  • зверка 2
  • згади 1
  • здравице 1
  • здраво 1
  • Здраво 1
  • зевају 1
  • зеваш 1
  • зеленило 2
  • земаљској 1
  • земља 4
  • земљи 5
  • земљице 2
  • земљици 4
  • земљицу 1
  • земљишту 1
  • земљу 1
  • зену 1
  • зид 1
  • зла 1
  • зло 4
  • зловољно 1
  • злогуко 2
  • злокобне 1
  • злослутно 1
  • зна 6
  • знак 1
  • знали 1
  • знам 12
  • Знам 2
  • знамо 1
  • Знамо 1
  • знањца 1
  • знао 1
  • значај 1
  • значи 1
  • Знаш 1
  • зовемо 1
  • зовне 1
  • зову 1
  • зубе 1
  • И 11
  • и 330
  • иакав 1
  • иако 3
  • играо 1
  • иде 12
  • идеала 2
  • идеали 1
  • идеални 1
  • идеалној 1
  • идеалну 1
  • идеш 2
  • иду 3
  • из 26
  • Из 3
  • избори 1
  • извади 1
  • извештај 1
  • Извештај 1
  • извуче 1
  • изгледа 2
  • изгледали 1
  • изгледу 1
  • изговори 3
  • изговорити 1
  • изгуби 4
  • изда 2
  • Изеде 1
  • Изедоше 1
  • изиђе 3
  • изишао 1
  • изјавише 1
  • излазе 1
  • излечисмо 1
  • Изложи 1
  • између 2
  • измиле 1
  • измирило 1
  • изненаде 1
  • Изненадио 1
  • изненађује 1
  • изнесе 1
  • изражава 1
  • израз 1
  • израза 2
  • изразом 2
  • изузетку 1
  • изузимајући 1
  • ија 1
  • икада 1
  • икаква 1
  • или 6
  • Илија 5
  • Илији 1
  • Илију 2
  • им 3
  • има 11
  • Има 2
  • имају 2
  • имала 1
  • Имамо 1
  • имамо 2
  • имао 2
  • имати 2
  • имаш 1
  • Име 1
  • име 6
  • имућан 1
  • иначе 5
  • индивидуа 1
  • индивидуе 1
  • индустријалац 1
  • инстинктивно 1
  • интересу 2
  • ипак 1
  • иронично 1
  • искочи 1
  • искочило 1
  • искреним 2
  • искрено 2
  • искреног 1
  • искрсне 1
  • искупили 1
  • исмева 1
  • испава 1
  • испад 1
  • испало 1
  • испитивања 1
  • испл 1
  • исплетоше 1
  • испод 1
  • исправља 1
  • испраћа 1
  • испраћаш 1
  • испреврћемо 1
  • испричаше 1
  • испруже 1
  • Иста 1
  • исте 1
  • истера 1
  • исти 3
  • истим 2
  • исто 5
  • истог 1
  • истреште 1
  • исцури 1
  • их 10
  • ишао 1
  • ишчуђаваш 1
  • Ја 12
  • ја 23
  • јави 1
  • јавио 1
  • јавним 1
  • јавно 2
  • Јавно 3
  • јавног 1
  • јавном 1
  • јавност 1
  • јагње 1
  • јадника 2
  • јадница 3
  • јака 1
  • јаке 1
  • јако 1
  • јаругу 1
  • јарузи 1
  • јарца 1
  • јаче 1
  • је 149
  • Један 1
  • један 17
  • једва 1
  • једе 3
  • једеш 1
  • једи 1
  • једина 1
  • једини 1
  • једино 1
  • једнако 2
  • Једне 1
  • Једни 1
  • једним 1
  • Једним 1
  • Једно 1
  • једно 6
  • Једног 1
  • једног 6
  • једном 2
  • једноме 1
  • једну 4
  • Једу 1
  • језик 1
  • јекну 1
  • јер 12
  • Јеси 1
  • јеси 7
  • Јест 1
  • јест 3
  • јетко 3
  • јој 5
  • Још 1
  • још 14
  • јурио 1
  • јуче 3
  • јучерашњем 1
  • к 3
  • каву 6
  • кад 14
  • Кад 5
  • каже 2
  • Кажем 1
  • кажем 3
  • кажете 1
  • кажеш 1
  • Кажи 1
  • кажњавао 1
  • кажњаваше 1
  • кажњиво 1
  • Казни 1
  • Какав 2
  • какав 4
  • Каква 1
  • каква 4
  • какве 4
  • какви 1
  • какво 1
  • Какво 1
  • какву 2
  • Како 2
  • како 26
  • калмука 2
  • камен 4
  • каменом 1
  • камење 1
  • камоли 3
  • кандидата 1
  • Као 3
  • као 58
  • касе 1
  • квалитет 1
  • квари 1
  • кесу 1
  • кецеља 1
  • ким 2
  • киселијим 1
  • кисело 4
  • Китица 1
  • класић 1
  • класу 1
  • клечи 2
  • клима 1
  • климата 1
  • климатају 1
  • климне 1
  • климом 1
  • клот 1
  • клупи 1
  • књиге 1
  • књигу 7
  • књижице 3
  • књизи 1
  • ко 12
  • Ко 6
  • ког 2
  • кога 1
  • Код 1
  • код 8
  • Која 1
  • која 5
  • Које 1
  • које 3
  • којекакве 2
  • којекакви 1
  • којешта 1
  • Којешта 7
  • Који 1
  • који 13
  • којима 1
  • којој 4
  • коју 1
  • кола 1
  • колико 3
  • колима 1
  • коловођа 1
  • ком 1
  • коме 2
  • комедију 2
  • композитор 2
  • композиција 1
  • композиције 1
  • компромитованог 1
  • компромитовао 1
  • контрола 1
  • кончић 1
  • коњ 2
  • коњу 1
  • корисна 1
  • корисним 1
  • корисно 1
  • кост 1
  • коцкар 1
  • крај 1
  • крајева 1
  • крајина 1
  • крајње 1
  • крају 2
  • крао 1
  • красни 1
  • краставци 1
  • крене 1
  • крив 4
  • критике 1
  • Критиковала 1
  • критику 1
  • критичар 1
  • критичара 1
  • критичари 1
  • крк 1
  • кроз 4
  • кротки 1
  • крстиш 1
  • крупних 1
  • крушке 1
  • куд 2
  • куда 1
  • куку 1
  • кукуриче 1
  • купа 1
  • купају 1
  • купим 1
  • кућама 1
  • куће 5
  • кући 9
  • кућом 2
  • кућу 2
  • л 2
  • ланчића 1
  • латински 1
  • лево 3
  • левом 1
  • леву 1
  • легли 1
  • легне 2
  • ледину 1
  • леђима 2
  • лектира 1
  • леле 1
  • лепа 2
  • лепе 2
  • лепи 1
  • лепих 1
  • Лепо 3
  • лепо 4
  • летећи 1
  • ли 16
  • лист 5
  • листове 2
  • лица 2
  • Лице 1
  • лице 7
  • лицем 2
  • лицима 1
  • лицу 4
  • личи 2
  • личност 1
  • личности 2
  • лишце 1
  • логиком 1
  • лопте 1
  • луге 1
  • Луд 1
  • луд 3
  • луда 1
  • лудаци 1
  • луде 1
  • луди 14
  • лудим 1
  • лудог 1
  • лудорије 3
  • луђи 1
  • лутита 1
  • луцкаст 1
  • љубави 1
  • љубимо 1
  • људе 1
  • Људи 1
  • Љути 1
  • љутит 1
  • љутитије 1
  • љутито 5
  • м 3
  • Ма 1
  • ма 3
  • мада 1
  • мајстор 1
  • Макар 1
  • мала 2
  • малакса 1
  • маленог 1
  • мало 14
  • Мани 1
  • Мање 1
  • мање 2
  • мањи 1
  • мањини 1
  • Марко 3
  • маса 1
  • масе 1
  • маси 1
  • масу 1
  • мати 1
  • маха 1
  • махати 1
  • махне 1
  • мачку 1
  • машинама 1
  • ме 11
  • Међутим 1
  • меланж 3
  • мене 1
  • мени 2
  • мере 1
  • мери 1
  • месеца 1
  • Месеца 2
  • места 3
  • место 8
  • месту 4
  • метне 1
  • Метне 1
  • метнула 1
  • механу 5
  • Ми 2
  • ми 36
  • Мику 1
  • мила 1
  • Милан 4
  • Милана 1
  • Милане 1
  • Милану 1
  • милина 1
  • милих 1
  • милој 1
  • мимо 1
  • Министар 1
  • министар 2
  • Министра 1
  • министру 2
  • минута 1
  • мир 2
  • мирна 1
  • мирни 1
  • Мирни 1
  • мирнији 1
  • мирним 1
  • мирно 13
  • мирној 2
  • мирну 2
  • мирољубивој 1
  • мисао 1
  • мислећи 1
  • мисли 3
  • мислио 1
  • мислити 2
  • мислиш 1
  • миче 1
  • мишљења 1
  • мишљење 1
  • мишљењу 1
  • Млад 1
  • млад 3
  • младеж 1
  • млади 5
  • младог 3
  • младом 2
  • младоме 2
  • млати 1
  • млатио 1
  • многе 1
  • многи 3
  • Многи 4
  • многима 1
  • многих 1
  • Много 1
  • много 9
  • многоме 1
  • множи 1
  • мњења 1
  • мњење 5
  • мњењу 1
  • могао 7
  • могли 2
  • могло 3
  • могу 4
  • могућа 1
  • могући 1
  • моди 1
  • модрикасте 1
  • мож 1
  • можда 1
  • Можда 4
  • може 15
  • Може 2
  • можеш 1
  • мој 1
  • моја 8
  • моје 6
  • моји 1
  • мојој 2
  • моју 2
  • молим 8
  • Молим 8
  • мом 1
  • монархију 1
  • Мора 1
  • мора 6
  • мораде 2
  • морају 2
  • морала 1
  • морам 1
  • морао 1
  • море 1
  • МОРЕ 1
  • Море 3
  • мотком 1
  • мотрећи 1
  • мотрио 1
  • мртав 1
  • МРТВО 1
  • му 30
  • мудре 1
  • мудрим 1
  • мудру 1
  • музика 1
  • мука 1
  • мучних 1
  • мучног 1
  • Н 2
  • На 4
  • на 73
  • набраја 1
  • набрао 1
  • набројати 1
  • нагло 1
  • над 1
  • надлештва 1
  • Нађе 1
  • нађе 2
  • нађем 1
  • Назвали 1
  • назебе 1
  • наиђем 2
  • Наићи 1
  • највећем 1
  • највише 1
  • Наједанпут 1
  • најзад 1
  • најинтелигентнији 1
  • најјачи 1
  • најнесрећније 1
  • најновијој 1
  • најодвратнију 1
  • најопаснијих 1
  • најоштрије 2
  • најслађем 1
  • најспремнији 1
  • накашља 1
  • Накратко 1
  • нам 5
  • намигну 1
  • намученој 1
  • нанели 1
  • наопачке 1
  • нападнете 1
  • напала 1
  • напаст 1
  • напасти 1
  • напаћена 1
  • напијане 1
  • написа 1
  • написао 2
  • написмена 1
  • напоменути 1
  • напора 1
  • напослетку 1
  • Напослетку 1
  • направи 3
  • направише 1
  • напредује 1
  • напредујемо 1
  • наравно 2
  • Наређао 1
  • наређење 1
  • наређењу 2
  • народ 3
  • народа 1
  • Народна 1
  • Народне 1
  • народног 1
  • народу 1
  • нарочита 1
  • нарочитим 2
  • нарочито 1
  • нарочитог 1
  • наружити 1
  • нарушава 1
  • нас 19
  • насилно 1
  • наследих 1
  • наслови 1
  • наслону 1
  • насред 1
  • настане 1
  • натраг 1
  • натрапам 1
  • наћи 1
  • Наука 1
  • наука 3
  • науком 1
  • науку 1
  • науци 1
  • научне 1
  • научни 1
  • Научник 1
  • научник 5
  • научника 3
  • научником 1
  • научнику 2
  • научних 1
  • научници 1
  • начела 2
  • Начелник 4
  • начелник 9
  • начелника 1
  • начелу 2
  • начин 4
  • начина 1
  • начинио 2
  • наш 2
  • наша 2
  • Нашао 1
  • наше 5
  • нашла 3
  • нашом 1
  • нашто 1
  • нашу 2
  • Не 6
  • не 96
  • неваљала 1
  • неваљало 4
  • неваљалог 1
  • неваљао 3
  • негде 4
  • Него 1
  • него 8
  • негодовањем 2
  • недеље 1
  • недоумици 1
  • нек 2
  • нека 4
  • некакав 2
  • некаквом 1
  • некако 2
  • некарактеран 1
  • неке 6
  • Неки 5
  • неки 7
  • неким 1
  • Некипут 1
  • неких 1
  • неко 10
  • неког 3
  • некој 1
  • неколико 3
  • неколицина 1
  • неку 3
  • некуд 2
  • Нема 1
  • нема 6
  • немамо 1
  • немој 2
  • неозбиљним 1
  • непокретној 1
  • непомичнији 1
  • непомичну 2
  • непотребне 1
  • непрестано 1
  • непријатно 1
  • неприлика 1
  • несмотреношћу 1
  • несрећан 1
  • несрећно 1
  • нестаде 1
  • несташно 2
  • нестрпљиво 1
  • Неће 1
  • неће 4
  • Нећемо 1
  • нећу 1
  • нечисто 1
  • нечујно 2
  • нешто 12
  • ни 15
  • Ни 3
  • Нигде 1
  • нигде 2
  • низ 1
  • није 26
  • Није 5
  • ниједна 1
  • никад 3
  • никада 1
  • Никакав 1
  • никакав 2
  • никаква 1
  • нико 14
  • Нико 7
  • никог 1
  • ником 2
  • нисам 2
  • Нисам 2
  • ниси 2
  • нисмо 2
  • нисте 2
  • нису 3
  • Нити 1
  • нити 5
  • ничему 1
  • Ничим 1
  • ништа 15
  • Ништа 6
  • но 1
  • нова 1
  • нове 1
  • новинама 1
  • нових 1
  • ново 1
  • новост 2
  • новцима 1
  • ногама 1
  • ноге 1
  • ногу 5
  • ножем 1
  • ножицама 1
  • носе 1
  • Носи 1
  • носи 2
  • ноћи 2
  • ноћу 1
  • ње 1
  • њега 9
  • његов 1
  • Његова 2
  • његове 3
  • Његови 1
  • његово 1
  • његовом 1
  • његову 1
  • њему 3
  • њен 2
  • њено 1
  • њим 10
  • њих 7
  • њихов 2
  • њиховим 1
  • њихових 1
  • њој 2
  • њу 1
  • О 1
  • о 15
  • оба 2
  • Обесио 1
  • обећавала 1
  • обичај 1
  • обичан 1
  • објави 2
  • Објављујем 1
  • објасни 2
  • објаснише 1
  • објективно 1
  • обљутави 1
  • оболела 1
  • оборити 1
  • обрадује 1
  • образ 1
  • образован 1
  • образовани 1
  • обуче 1
  • ова 5
  • овај 10
  • овакав 1
  • оваквом 1
  • оваке 1
  • овако 9
  • Ове 1
  • ове 5
  • ово 5
  • овог 2
  • овога 2
  • овој 4
  • оволико 1
  • овом 2
  • ову 2
  • огорчења 1
  • огрлице 1
  • огромном 2
  • Од 1
  • од 37
  • одам 1
  • одао 1
  • одбор 1
  • одбора 1
  • одвикао 1
  • одврати 1
  • одвуку 1
  • одгајају 1
  • одговара 1
  • одговарали 1
  • одговор 1
  • одговора 1
  • одговори 6
  • одгурне 1
  • оде 1
  • Оде 1
  • одеру 1
  • одједном 1
  • Одједном 1
  • одлете 1
  • одликовање 1
  • одлука 1
  • Одмах 1
  • одмах 5
  • однекуд 1
  • односно 3
  • одобрењу 1
  • одоше 2
  • оду 1
  • одузети 1
  • одузимати 1
  • ожалостио 1
  • озбиљан 1
  • озбиљним 1
  • озго 1
  • озноји 1
  • ока 2
  • око 3
  • оком 1
  • ократка 1
  • окрене 2
  • окренути 1
  • окрете 3
  • округа 1
  • округу 1
  • окружни 1
  • оломила 1
  • омакне 2
  • омаловажавањем 2
  • омаловажити 1
  • он 16
  • Он 6
  • она 9
  • онај 8
  • онака 1
  • онако 4
  • Онда 1
  • онда 12
  • они 4
  • онима 1
  • Оно 2
  • оно 6
  • онога 1
  • опажа 1
  • опак 1
  • опако 2
  • опаметио 1
  • опасним 1
  • опасност 2
  • опасности 5
  • опере 1
  • Опет 2
  • опет 24
  • Опозиција 1
  • опозиција 3
  • опозиције 2
  • опозицију 2
  • опозиционар 1
  • опозиционара 1
  • опозиционаре 2
  • опозиционари 3
  • опозиционару 1
  • опозиционе 1
  • опозициони 1
  • опорије 1
  • опрезне 1
  • опружи 1
  • опстанак 1
  • осећа 1
  • осећања 1
  • осмехом 1
  • основне 1
  • основној 1
  • особењак 1
  • остави 2
  • Остави 3
  • Оставим 1
  • остаде 2
  • остале 1
  • остали 1
  • остало 1
  • остане 1
  • останете 1
  • остати 1
  • остваре 2
  • остварили 1
  • остварити 1
  • осу 1
  • осудите 1
  • осуђивати 1
  • Отац 2
  • отаџбина 1
  • отвори 1
  • отимају 1
  • отићи 1
  • отишао 1
  • откад 1
  • Откуд 1
  • откуда 1
  • отму 1
  • отпре 1
  • отпустити 1
  • отресати 1
  • отров 1
  • отрцаних 1
  • оца 1
  • оцу 1
  • очајањем 2
  • очајно 3
  • очајну 1
  • очекиваше 1
  • очи 8
  • очима 2
  • оштре 1
  • оштрих 1
  • оштро 1
  • Па 13
  • па 81
  • падежи 1
  • Падне 1
  • падне 2
  • паднеш 1
  • пажљив 1
  • пажљиво 1
  • пажњом 1
  • пажњу 1
  • пазе 1
  • пази 1
  • Пази 2
  • пакосно 1
  • пале 2
  • пало 1
  • памет 2
  • паметан 5
  • памети 2
  • паметна 3
  • Паметни 1
  • паметнији 1
  • памтили 1
  • пандури 1
  • пао 1
  • папуче 1
  • пара 2
  • парламентарним 1
  • пасуљ 1
  • патио 1
  • патриотских 1
  • певало 1
  • певао 1
  • Пензија 1
  • пензију 1
  • пењу 1
  • периодске 1
  • песама 3
  • песма 1
  • Песме 4
  • песме 5
  • песник 1
  • песника 1
  • песником 2
  • песнику 3
  • песниче 1
  • пет 4
  • петнаест 1
  • пиво 5
  • пијаница 1
  • пије 3
  • пијем 3
  • пијеш 1
  • пију 2
  • Пило 1
  • пиљара 1
  • пиљару 1
  • писмо 1
  • пита 6
  • питам 2
  • Питам 4
  • питање 3
  • питањем 1
  • пити 3
  • пише 4
  • пишем 3
  • плава 1
  • плакала 1
  • платом 2
  • плату 3
  • плаћа 1
  • Плаћање 1
  • плач 1
  • плаче 1
  • племените 1
  • Пљус 1
  • По 2
  • по 29
  • победила 1
  • побуда 1
  • поверење 1
  • повијена 1
  • Повијена 1
  • повишице 1
  • поврати 1
  • површини 2
  • површину 2
  • Повукао 1
  • Повуче 1
  • поглед 1
  • погледа 2
  • погледају 1
  • Погледам 1
  • погледом 3
  • погледу 1
  • погоди 2
  • под 8
  • подбули 1
  • поделише 1
  • подиже 1
  • подићи 1
  • подлац 1
  • подне 3
  • подноси 1
  • подсмехом 1
  • Пође 1
  • поживи 1
  • позабави 1
  • позавидим 1
  • позеленеле 1
  • познајем 1
  • Познајем 2
  • познајеш 1
  • Познајеш 2
  • познаника 1
  • познанство 1
  • познат 1
  • појаве 1
  • појави 3
  • појавила 1
  • појавило 1
  • појавише 2
  • појаву 1
  • појас 2
  • појасом 4
  • појединостима 1
  • покојна 5
  • покојне 2
  • покојних 1
  • покојницу 1
  • покојној 1
  • покојну 1
  • поколеба 1
  • покрене 1
  • покрет 1
  • Покрет 1
  • покреће 2
  • покри 1
  • покушаја 1
  • покушаји 1
  • пола 1
  • полази 1
  • Полако 1
  • поласка 1
  • полете 1
  • политике 1
  • политиком 1
  • политику 1
  • политичар 1
  • политичара 1
  • политичка 1
  • политички 4
  • политичких 1
  • политичког 3
  • политичком 1
  • полиција 1
  • полицији 1
  • полицијског 1
  • положаје 1
  • полудим 1
  • полуотворена 1
  • пољуби 2
  • помажу 2
  • помало 2
  • поменуше 1
  • помислим 2
  • помислио 1
  • помиче 1
  • помишљати 1
  • понамести 1
  • понашање 1
  • понови 1
  • Поновило 1
  • поновише 1
  • попело 1
  • попије 1
  • поправи 1
  • поред 6
  • поредити 1
  • Порез 1
  • порезе 1
  • поремети 1
  • поремећена 1
  • породицом 1
  • породицу 1
  • пороци 1
  • посао 4
  • посвете 1
  • посветио 1
  • посветити 1
  • посла 6
  • послао 1
  • после 13
  • После 6
  • последње 1
  • последњи 2
  • послеподне 1
  • пословима 2
  • послом 1
  • послушан 3
  • послушна 3
  • послушне 1
  • послушни 2
  • послушно 1
  • послушног 1
  • послушност 1
  • поставља 1
  • постављати 1
  • постаде 1
  • постадоше 1
  • постанемо 1
  • постеље 1
  • постељу 2
  • постепено 1
  • постоји 1
  • потегне 1
  • потом 1
  • Потом 1
  • потпуно 2
  • потребе 2
  • потреби 1
  • поћута 1
  • поуздане 1
  • поука 2
  • поукама 1
  • поуке 1
  • поуку 1
  • поучна 1
  • поучне 2
  • поучну 1
  • похвалу 1
  • поче 4
  • почела 1
  • почесмо 1
  • почети 1
  • почетну 1
  • Почеше 1
  • почеше 2
  • Почињао 1
  • почнемо 1
  • пошао 1
  • Пошле 1
  • поштедело 1
  • пошто 2
  • права 2
  • правац 1
  • праве 2
  • правећи 1
  • прави 2
  • правило 1
  • правично 1
  • правиш 1
  • право 5
  • прага 1
  • праћају 1
  • праћке 1
  • праштане 1
  • прва 1
  • прве 1
  • први 3
  • Први 3
  • Прво 1
  • прво 2
  • првом 1
  • пре 4
  • пребити 1
  • преведе 1
  • преврат 1
  • преговоре 1
  • пред 7
  • преда 3
  • предадох 1
  • предвидела 1
  • предвиди 2
  • предлог 1
  • предлога 1
  • предлогом 1
  • предложи 1
  • предмет 1
  • председнику 1
  • представник 2
  • предузело 1
  • предузети 1
  • предузима 1
  • предузме 1
  • предузмем 1
  • предупреди 1
  • пређоше 1
  • презиме 1
  • презне 1
  • презну 1
  • презрењем 3
  • преко 2
  • прекрсти 5
  • према 5
  • премести 1
  • преплављени 1
  • препричавали 1
  • препричавањем 1
  • преступ 1
  • преступити 1
  • пресуди 1
  • претио 1
  • претрес 1
  • претрпе 1
  • претури 1
  • при 3
  • прибирати 1
  • приватни 1
  • приведе 1
  • привући 1
  • признања 1
  • признати 2
  • пријатељ 2
  • пријатеља 1
  • пријатељи 1
  • пријатну 1
  • прилегла 1
  • приликама 1
  • прилике 2
  • приличило 1
  • прилог 1
  • приљубило 1
  • примати 1
  • примаш 1
  • примећавао 1
  • примљен 1
  • принципа 2
  • принципе 1
  • принципи 1
  • приписивали 1
  • приповетку 1
  • природности 1
  • присталице 1
  • присутних 1
  • прићи 1
  • прихвати 1
  • прихода 1
  • Прича 1
  • прича 8
  • причај 1
  • Причајте 1
  • причати 1
  • причи 1
  • причица 1
  • причице 3
  • причицу 1
  • причом 1
  • причу 1
  • прљаво 1
  • провали 1
  • провео 1
  • провлачи 1
  • прогласи 1
  • програм 3
  • програми 1
  • прогунђа 2
  • прогунђала 1
  • прогуташ 1
  • продужи 2
  • продужила 1
  • продужите 1
  • прође 3
  • Прође 4
  • прозваше 1
  • прозивати 1
  • прозивке 1
  • прозор 2
  • прозора 3
  • Прокопала 1
  • пролазе 1
  • пролази 1
  • промена 1
  • променише 1
  • промрда 1
  • Пронађе 1
  • Пронађоше 1
  • пронесу 1
  • пронеше 1
  • пропала 1
  • Пропао 1
  • пропасти 1
  • пропатила 1
  • пропе 1
  • пропипа 1
  • проплакала 1
  • Просветном 1
  • проспава 1
  • прости 1
  • протериваше 1
  • против 6
  • противан 1
  • противника 3
  • противници 1
  • противу 2
  • протицали 1
  • протолкује 1
  • протрља 1
  • протури 1
  • проћи 1
  • процвиле 1
  • прочитане 1
  • прошали 1
  • прсне 1
  • прста 1
  • прсте 1
  • прстију 1
  • пружи 1
  • пружио 1
  • пукне 1
  • Пукоше 1
  • пун 1
  • пуна 1
  • Пуначак 1
  • пуне 1
  • пуним 3
  • пуно 2
  • пунолетан 1
  • пуну 2
  • пута 4
  • путем 2
  • путовао 2
  • путопис 2
  • путујући 1
  • Путујући 1
  • пуче 1
  • пшеница 1
  • равнодушно 3
  • равнотежа 1
  • рад 3
  • рада 1
  • раде 4
  • ради 16
  • радио 2
  • радити 1
  • радник 1
  • радњом 1
  • радознало 1
  • радости 1
  • радује 1
  • рађају 1
  • разбије 2
  • разбуди 1
  • разговарају 2
  • разговарали 1
  • разговарао 1
  • разговорима 1
  • разговору 1
  • разишли 1
  • разлеже 1
  • разлике 1
  • размисли 1
  • разним 1
  • Разуме 1
  • разуме 10
  • разумем 1
  • разумеш 1
  • раменима 4
  • расположењу 1
  • растају 1
  • растурим 1
  • рат 1
  • рачун 1
  • рашири 2
  • рашчерупа 2
  • рђав 5
  • рђаве 1
  • рђаво 1
  • рђавог 1
  • ревносно 1
  • револуционар 1
  • револуционари 1
  • револуционарни 1
  • ред 1
  • реду 1
  • режима 1
  • резултат 1
  • рекао 4
  • рекла 3
  • рекох 1
  • ремети 1
  • републикански 1
  • рећи 3
  • рецимо 1
  • реч 1
  • рече 12
  • реченици 1
  • речено 1
  • речи 1
  • ришкају 1
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родољубивог 1
  • року 1
  • рукавице 1
  • рукама 5
  • руке 6
  • руководи 1
  • руком 3
  • руку 5
  • руча 1
  • ручамо 1
  • ручице 2
  • ручка 2
  • ручку 1
  • с 53
  • са 6
  • савестан 1
  • савете 3
  • савету 1
  • савлада 1
  • Савлада 1
  • савршеније 1
  • сад 15
  • Сад 5
  • садржина 1
  • сажаљевају 1
  • сажаљења 1
  • сазива 1
  • сазивач 1
  • сазнати 1
  • саксијама 1
  • сам 27
  • саме 2
  • сами 1
  • само 22
  • самој 1
  • сантиметар 1
  • Саплетеш 1
  • сасвим 2
  • сат 1
  • сатисфакцију 2
  • сачувај 2
  • сва 2
  • свагда 1
  • Свака 1
  • свака 5
  • сваке 1
  • сваки 11
  • Сваки 4
  • свако 1
  • Сваког 1
  • сваког 4
  • свакодневно 1
  • свакој 3
  • сваком 7
  • Свакоме 1
  • сваку 2
  • свачијим 1
  • свашта 2
  • све 23
  • Све 5
  • свега 1
  • свекрве 1
  • свему 3
  • свести 1
  • свет 2
  • Свет 2
  • свету 8
  • сви 10
  • Сви 2
  • свију 3
  • Свима 1
  • свиње 1
  • свињско 1
  • свирања 1
  • свирањем 1
  • свог 3
  • свога 3
  • свој 6
  • своја 1
  • своје 14
  • својим 1
  • својих 5
  • својој 4
  • својом 1
  • својски 1
  • своју 5
  • свом 1
  • свршеног 1
  • свршеном 2
  • сврши 4
  • свршила 1
  • сву 1
  • свуда 2
  • се 203
  • себе 8
  • себи 5
  • седа 1
  • седају 1
  • седе 3
  • седело 2
  • седети 1
  • седиш 1
  • седишту 1
  • седне 1
  • Седнемо 1
  • седох 1
  • сеју 1
  • Сем 1
  • сем 3
  • Сенат 2
  • сеоску 1
  • Сетим 1
  • сећам 1
  • Сећам 1
  • Сећати 1
  • си 5
  • сигурно 1
  • Сигурно 1
  • силом 1
  • син 1
  • сине 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 2
  • сирота 3
  • сиротињи 1
  • систем 1
  • ситне 1
  • ситније 1
  • ситницу 1
  • скакао 1
  • скројена 1
  • скупио 1
  • скупштина 1
  • скупштине 1
  • Скупштином 1
  • слабачке 1
  • слабачким 1
  • слабачко 1
  • слабо 1
  • слагали 1
  • сладак 1
  • слатки 1
  • слатким 1
  • слатко 5
  • слатком 1
  • слатку 1
  • слеже 3
  • слика 1
  • сликање 1
  • Сликар 1
  • сликар 2
  • сликара 1
  • Слике 1
  • слике 2
  • сличне 1
  • слобода 2
  • слободу 2
  • словом 1
  • слову 1
  • сложити 1
  • сломи 1
  • службе 5
  • службу 1
  • слути 1
  • слутње 2
  • слутњу 1
  • случај 1
  • случајно 1
  • случају 1
  • слуша 1
  • слушали 1
  • слушало 1
  • слушао 2
  • сматрао 2
  • сматрати 1
  • сматраше 1
  • сме 3
  • смеј 6
  • смеја 2
  • смејем 1
  • смејући 1
  • сместа 1
  • смета 1
  • сметати 1
  • сметње 1
  • смешан 1
  • смешних 1
  • смирено 1
  • смисла 4
  • смо 9
  • смрдљиве 1
  • снаге 1
  • снио 1
  • сном 1
  • сну 2
  • соби 3
  • соду 3
  • соли 1
  • спава 2
  • спавају 1
  • спавања 1
  • спаваш 1
  • списак 2
  • списе 2
  • списи 1
  • спољне 1
  • споредна 1
  • Спотакне 1
  • спрема 1
  • спремају 1
  • спремио 1
  • спремне 1
  • спречим 1
  • спречише 1
  • срамота 1
  • срамоту 1
  • Срби 1
  • Србија 1
  • Србије 1
  • Србији 2
  • Србију 1
  • Србин 2
  • Србина 2
  • средства 1
  • срећа 1
  • срећан 1
  • срећне 1
  • срећни 1
  • срећнији 1
  • срећно 1
  • срећу 1
  • Српкиња 1
  • српски 1
  • Српство 1
  • стаде 1
  • стадоше 1
  • стајао 1
  • стану 1
  • старешина 1
  • стари 2
  • старије 1
  • старијега 1
  • старијих 2
  • старо 1
  • ствар 7
  • ствари 7
  • сте 5
  • стереотипни 1
  • стигнемо 1
  • стигну 1
  • стојећи 1
  • стоји 3
  • Стока 2
  • столице 1
  • столу 1
  • стотину 1
  • страна 1
  • странац 1
  • стране 2
  • странке 1
  • страном 1
  • страну 3
  • страху 1
  • Стрина 1
  • стрина 14
  • стрине 3
  • стрини 1
  • Стрини 1
  • стрину 1
  • Стриц 1
  • стриц 2
  • стрица 1
  • строго 1
  • струја 1
  • Стручак 1
  • ступи 1
  • су 30
  • суд 1
  • судбина 1
  • судбоносним 1
  • сузе 1
  • сукња 1
  • сулудој 1
  • сулуду 1
  • сутра 2
  • Сутрадан 1
  • сходно 1
  • та 3
  • Та 3
  • Тад 1
  • Тај 1
  • тај 22
  • тајности 1
  • таква 2
  • Такве 1
  • такве 2
  • такви 1
  • таквим 4
  • таквих 2
  • таквог 1
  • таквом 1
  • Тако 12
  • тако 30
  • такође 1
  • талас 1
  • таласића 2
  • таман 2
  • Таман 2
  • тамо 3
  • танке 1
  • тањирића 1
  • тачка 1
  • тачно 1
  • таште 1
  • тврдило 1
  • тврдим 1
  • те 28
  • тебе 3
  • теби 2
  • тежа 1
  • тежак 3
  • тежње 1
  • тек 13
  • текло 1
  • теме 1
  • тера 1
  • терамо 1
  • тешке 1
  • тешких 1
  • ти 18
  • Ти 5
  • тим 3
  • Тиме 1
  • тиме 4
  • тихи 1
  • тиче 3
  • тише 1
  • То 10
  • то 49
  • тог 3
  • тога 10
  • тој 4
  • толике 2
  • Толики 1
  • толико 4
  • толиког 1
  • толиком 1
  • том 2
  • Тома 1
  • томе 3
  • тоном 1
  • Торичелијеве 1
  • тражим 2
  • тражио 1
  • трајали 1
  • трајаше 1
  • трговац 2
  • трговином 1
  • треба 11
  • требало 1
  • тренутку 1
  • тресну 1
  • трећи 1
  • Три 1
  • три 6
  • Трице 1
  • трице 4
  • трљају 1
  • трљајући 1
  • тројица 2
  • трома 1
  • тромо 1
  • трпети 1
  • трпи 1
  • труда 1
  • Трули 1
  • трулу 1
  • трупа 1
  • трчало 1
  • трчао 1
  • трче 1
  • трчи 1
  • ту 19
  • Ту 5
  • туве 1
  • тужно 1
  • тумара 1
  • тупим 1
  • тупо 1
  • Турчина 1
  • Тхе 4
  • ће 24
  • ћемо 1
  • ћерамида 1
  • ћери 3
  • ћеш 1
  • ћок 1
  • ћу 5
  • ћуре 1
  • ћуте 1
  • ћути 1
  • у 123
  • У 6
  • убеђења 2
  • убеђење 2
  • убеђењем 1
  • убеђењу 1
  • уби 1
  • Убрађена 1
  • увек 3
  • увести 1
  • увидео 1
  • увређен 1
  • увређено 1
  • увртела 1
  • уврти 1
  • угледа 3
  • удави 1
  • удали 1
  • ударе 1
  • удари 3
  • ударише 1
  • ужасни 1
  • ужасној 1
  • уз 3
  • узалудни 1
  • узаман 1
  • узбрао 1
  • узбуни 1
  • узвикну 1
  • уздахну 1
  • уздиже 1
  • уздисала 1
  • уздрма 1
  • уздрмава 1
  • узе 5
  • узети 1
  • узеше 1
  • Узме 1
  • узме 2
  • узраста 1
  • уједини 1
  • ујутру 1
  • укаже 1
  • указа 1
  • указом 1
  • Укидају 1
  • уклони 1
  • Улазе 1
  • улица 2
  • улице 1
  • улици 3
  • улицом 4
  • ум 1
  • умемо 2
  • умије 2
  • умиле 1
  • умно 1
  • уморио 1
  • уморно 1
  • умре 1
  • унутрашње 1
  • уобичајено 1
  • уобразио 1
  • уопште 4
  • Уосталом 3
  • упале 1
  • упита 4
  • упитам 3
  • упитанога 1
  • упитао 1
  • уплетено 1
  • уплећете 1
  • упорне 1
  • упорно 1
  • Употребљавао 1
  • управи 1
  • управљамо 1
  • управо 4
  • упртио 1
  • уради 2
  • урадили 1
  • урадио 1
  • уређење 1
  • усеви 1
  • уске 1
  • ускоро 1
  • услуга 1
  • усмене 1
  • усне 1
  • успевају 1
  • успевати 1
  • успео 1
  • успеха 1
  • успехом 1
  • успут 1
  • усред 1
  • уста 1
  • Устав 2
  • устав 3
  • Устава 1
  • устаде 1
  • устајале 4
  • устима 1
  • усудили 1
  • утврди 1
  • утврђено 1
  • утицај 1
  • утицати 2
  • утркивали 1
  • Ух 1
  • ухапси 1
  • ухапсити 1
  • ухапсише 1
  • ухвати 1
  • ухватило 1
  • уцвели 1
  • учешћа 1
  • учи 6
  • учини 3
  • учинила 1
  • учиниле 1
  • Учинио 1
  • учинио 2
  • учитељ 6
  • учитељеву 1
  • учтиво 1
  • фабрика 3
  • фабрику 1
  • фамилију 1
  • финансијски 1
  • фотограф 1
  • фракција 1
  • фракције 1
  • француској 1
  • фронт 1
  • хајд 2
  • хајде 1
  • халине 1
  • Хапсише 1
  • хармонија 1
  • хармоније 2
  • хармонију 1
  • хартије 1
  • хвала 1
  • хвале 1
  • хвата 1
  • хиљада 1
  • хиљадама 1
  • хиљаду 1
  • хипнотисан 1
  • хладан 1
  • хладну 1
  • хлеба 1
  • хода 1
  • хору 1
  • хоће 3
  • хоћете 2
  • хоћу 1
  • храм 1
  • храна 1
  • хркање 1
  • хрчу 1
  • хте 1
  • хтеде 2
  • хтедох 1
  • хтели 1
  • хтео 3
  • ху 1
  • хукала 1
  • хукнула 1
  • хукнути 1
  • хууу 3
  • Хууу 6
  • Хуууу 2
  • Хууууу 4
  • хуче 1
  • хучеш 1
  • цвекле 1
  • цветовима 1
  • цвећа 1
  • цеви 1
  • цела 5
  • Цело 2
  • цело 3
  • целог 1
  • целом 1
  • Целом 1
  • целцато 1
  • црвен 1
  • црева 1
  • црква 1
  • цркву 1
  • цукервасер 1
  • Чак 1
  • чак 9
  • час 1
  • Час 1
  • часа 3
  • часак 1
  • чашу 1
  • че 1
  • чека 1
  • чекај 1
  • Чему 2
  • чему 4
  • честитају 1
  • честито 2
  • често 1
  • Често 1
  • четири 2
  • чија 1
  • чији 1
  • чим 2
  • чине 1
  • чини 1
  • чиновник 2
  • чиновника 1
  • чиновнику 1
  • чињене 1
  • чиста 1
  • чисто 1
  • Чисто 1
  • чистој 1
  • Чита 1
  • читав 1
  • читави 1
  • читаво 1
  • читаву 1
  • читали 2
  • читам 2
  • Читао 2
  • читао 6
  • читати 3
  • Чл 17
  • чланове 1
  • Човек 2
  • човек 20
  • човеком 2
  • човеку 1
  • Човеку 1
  • чу 1
  • чува 1
  • чуде 1
  • чудим 1
  • Чудне 1
  • чудно 1
  • чудновато 1
  • Чудновато 1
  • чудо 1
  • чудовиште 1
  • чуђењем 1
  • чује 1
  • чујем 2
  • Чуо 1
  • чути 1
  • чух 1
  • џандар 1
  • џандарми 1
  • шаку 1
  • шале 3
  • шали 1
  • шаљем 1
  • шамар 2
  • шамаре 1
  • шамијом 1
  • шапатом 1
  • шетају 1
  • шетало 3
  • шетати 1
  • шетњу 1
  • Шешири 1
  • шиљато 1
  • шифром 1
  • шкандали 1
  • школа 1
  • Школа 1
  • школе 4
  • школи 2
  • школу 5
  • шорне 1
  • шпијун 1
  • шпортом 1
  • Шта 16
  • шта 24
  • штампа 1
  • Штета 2
  • штиковане 1
  • Што 5
  • што 59
  • шуме 1
  • шуму 2
  • шуша 1
7334 matches
у много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, п 
оменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p  
ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учин 
о и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа в 
ао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га  
 не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше  
end="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, 
гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто св 
 постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу 
, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником 
азуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па д 
истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокоп 
ри, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="T 
ропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови д 
дног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p r 
 Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и  
е очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, 
а пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Te 
и, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се п 
добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се  
овно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, п 
 мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљи 
т као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На м 
о, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му п 
а хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као пам 
е, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, т 
кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буд 
од појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” 
дају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, до 
ekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— 
 вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас 
рина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила. 
добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком др 
неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="T 
 Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отре 
тац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао 
емљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst 
 Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштин 
ве трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде ма 
очеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки к 
тиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамиј 
Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што с 
ику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p  
 два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађан 
Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру  
 Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што 
з своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време руч 
као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш,  
ћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај прест 
и свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним е 
Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то 
и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво де 
</p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи 
озиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p  
а исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сир 
 прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, п 
је књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите  
осно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, дод 
ови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да 
="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он 
го путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Ч 
 су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </ 
ан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, 
="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нов 
p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p r 
 послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина  
ћи и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан кака 
S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми  
добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?!  
а крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један л 
и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра дец 
ekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst"> 
н из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Teks 
ло и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра дец 
ј на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме п 
остепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој  
ји од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И п 
ица, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">—  
ости; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодне 
ора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупш 
што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ шт 
Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове 
у прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни но 
жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели 
ук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="T 
ати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње  
ekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах п 
чну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне 
ју признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{ 
 смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све рад 
еш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p ren 
 неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш 
ш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко 
ју и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабри 
јна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако се 
> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нароч 
убивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љу 
но добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, 
своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку 
о је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела ин 
Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним  
укне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опаснос 
ина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве в 
бис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} По 
у њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек 
p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он би 
ста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је 
.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} С 
но дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и 
} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле  
енути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он о 
 слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је 
ђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p 
ити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше те 
удећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а ми 
е, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. < 
илина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да пома 
сме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. < 
ekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог луд 
 тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак н 
а многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди 
Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изглед 
d="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти чи 
та једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негд 
аиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има м 
 вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и 
ико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, п 
имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покре 
их идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хип 
мају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта 
е рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу г 
 што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште и 
 никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког св 
истар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те  
 с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима  
уд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мал 
егде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S 
оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају б 
зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати с 
st">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас 
о изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. 
"Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</ 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа  
а сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку,  
="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога.  
а луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </ 
end="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst" 
вне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару,  
d="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хи 
! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јар 
 смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна су 
мпромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не  
kst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањир 
а јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не 
!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато 
и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па је 
а уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што  
ekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Te 
/p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— П 
е, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту,  
 чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p re 
непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста  
и савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред н 
еница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се 
би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> < 
 и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне шк 
ако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам призн 
рво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. < 
</p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, 
о мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне о 
ти.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете у 
т уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> 
да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишља 
ина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основн 
p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законс 
 о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење наруша 
не, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, ова 
, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што  
ишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неко 
хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног пок 
тавци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с 
/p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рек 
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p 
без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чу 
и) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговор 
, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски)  
увај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекр 
е да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, к 
>— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> < 
ekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p re 
p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја 
, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst"> 
ици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, б 
стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, ко 
стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква ни 
а најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам  
к што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за 
ело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишље 
ош се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прођ 
смена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те 
о, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Остави 
ти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласн 
p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама  
у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, к 
p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, може 
е се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Та 
S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образо 
, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновн 
како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију 
рапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од по 
е предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његов 
на?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први 
="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарад 
">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогл 
 површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне зем 
ризнати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} С 
х на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим т 
ици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као пос 
ћом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Па 
nd="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с буква 
 поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а друг 
есту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend 
ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утиц 
уу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад  
шле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли и 
 сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те компози 
х песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p 
екиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а 
е све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама,  
>Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у г 
ло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у 
S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много доп 
бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили саве 
, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем 
 баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend 
ути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бака 
не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема  
а очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{ 
end="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а иск 
t">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у сме 
ко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо  
 нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико сли 
в 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p r 
kst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и 
е, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина м 
p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> 
st">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, ал 
 поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрве 
ка остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је т 
ачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати  
е, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво  
">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши гр 
му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал'  
о своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гла 
 име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{ 
тру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукерв 
алакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не занос 
ли су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, к 
 (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио 
читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господин 
>Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупре 
ekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луд 
} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него  
грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </ 
ји је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, м 
ти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Ст 
kst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно  
 поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и по 
ла!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко  
ам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак пр 
о не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где 
не грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали м 
 Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и 
Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'а 
уги. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве. 
тички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у с 
 — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника  
 и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, 
 опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! < 
везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се с 
ари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случ 
кама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tek 
— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић!  
 при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше  
ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски г 
уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, гру 
ваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рука 
тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бри 
реба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово ис 
ата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S 
 дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаш 
p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не  
слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад 
 </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и  
штво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опас 
р, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над  
бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Та 
 добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну к 
у главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је 
кве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се б 
ањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари 
ореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изр 
би, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дрем 
е где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био р 
ве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није 
 </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада 
уде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега,  
неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst" 
шта. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може 
паст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилег 
а се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну пов 
} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија 
 оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">С 
 друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког мес 
ице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за пла 
ајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаруг 
 за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} 
онари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрс 
а, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — уп 
ра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и по 
као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди  
ли читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је т 
етио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њи 
ије горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Цело 
nd="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и  
та, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје  
>— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрик 
">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окре 
ekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, 
="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У мно 
тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код на 
 Па? </p> <p rend="Tekst">— Ништа...{S} Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </ 
rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по  
Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те 
е тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим ист 
{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту 
какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих н 
 често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским  
слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади 
Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио,  
, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже 
, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Tekst"> 
<p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре 
, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве 
к се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора 
t">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{ 
ма и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, 
да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као  
 револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револу 
 гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p r 
промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник н 
 гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p ren 
мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би 
начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и т 
збори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти каж 
е многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву ( 
Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање 
руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун к 
а, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се о 
 преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби  
ако иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се чо 
 кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако 
ује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend=" 
 наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p  
">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику по 
 збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па ш 
, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Кит 
. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{ 
 што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухап 
представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач полит 
 позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвиде 
о? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече ироничн 
а дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. < 
и ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! 
еше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као 
ће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уо 
</p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу су 
мати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</ 
 слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst"> 
 једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Teks 
ребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетош 
од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или гд 
} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба ш 
d="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна ж 
чи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније 
kst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </ 
 доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како 
у. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу напад 
t">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима 
едњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу н 
 комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе 
и исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили пр 
p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да оста 
аћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — пит 
е мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде 
но да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ства 
на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p ren 
рина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што с 
а јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађен 
макне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно не 
?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} К 
.{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота 
rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог паме 
Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и 
кочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак ш 
ику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фаб 
ekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја,  
ијатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не ода 
научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на  
ловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у 
 раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </ 
пео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио  
наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst" 
о сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постој 
— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно пожив 
најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота де 
дити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опози 
оже видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале 
оста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли о 
е, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном с 
по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S 
врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобраз 
има.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се вл 
праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно 
м, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} 
воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend=" 
к мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале  
 трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> </div> </body> </text> </TEI>  
а овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> < 
збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали 
дно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хла 
 дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу у 
еваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра вла 
.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уостал 
би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, 
ду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били см 
много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, про 
ца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножи 
ди научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да 
S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против  
 било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да 
иција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. 
не и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, ве 
 мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Teks 
>— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p 
и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пос 
уме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tek 
end="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим до 
меј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о на 
еме вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p 
зи право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Мн 
тњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после веч 
е боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек  
хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина  
 говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Te 
 иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћ 
ој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито 
 чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не  
 личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно т 
ца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седа 
ком, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, б 
емежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једно 
мне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хука 
а виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара  
 смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту пр 
<p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли буд 
шту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у  
! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, п 
 опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице 
ао дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му  
 правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је н 
на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst" 
и и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мор 
омном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чи 
јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозици 
о пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу друг 
Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи при 
долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тро 
</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много:  
ekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути др 
и. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да  
 соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из 
да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личн 
аменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одг 
 опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> < 
згуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажа 
ари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трч 
ића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри 
године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити та 
 влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у пита 
о мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изг 
у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто 
{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опст 
онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе 
ди образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, с 
.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао к 
, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене  
 и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По сврше 
тим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend=" 
 ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа  
далу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће д 
ркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо  
крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лис 
 грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst"> 
о против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> < 
 кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, 
нда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а т 
монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем  
е извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Доб 
ри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полиц 
 с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе  
х напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{ 
Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и ле 
адан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: 
како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S 
ка политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха 
о!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите ње 
своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Мил 
је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички р 
 може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из  
ну пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="T 
ј који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелн 
неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао сво 
е био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И до 
оводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p>  
st">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и 
 га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи 
д буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терам 
пети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у д 
 сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начел 
kst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео 
у, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали вик 
е куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас 
ка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па пос 
а мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој сл 
Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да кр 
">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, 
kst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend 
мо разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт п 
лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. < 
а дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све 
ности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно 
 нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима по 
t">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tek 
d="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло доб 
ни не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо 
као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви мо 
оварају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају  
ер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уостало 
отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину 
 звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нит 
рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће  
и! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао 
дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ уч 
нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кућ 
е у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а пос 
аче добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих к 
rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш 
руштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје н 
идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале 
не, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје поко 
само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, по 
 крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и  
 нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки кр 
игне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> 
дитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, 
а и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја  
ам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ,  
брењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tek 
а ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 1 
 ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по св 
ији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи 
ко је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мот 
као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, свако 
з дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја,  
ај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица 
улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочита 
рене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само  
kst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чем 
.{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начин 
добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Ш 
 покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме 
 Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="T 
рио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Ник 
авник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког  
end="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи  
="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="T 
опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p re 
 Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сут 
а грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равноду 
<p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале  
p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Te 
 </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника 
весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури  
{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентн 
Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Д 
чајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, 
 земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, 
ко њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што 
ба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, раз 
аман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових компози 
бо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је кри 
ећ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p>  
оре, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа в 
 се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озб 
 не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко  
пала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговор 
ам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst"> 
чало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке б 
ан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, 
>— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да ј 
и је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Ка 
м ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не  
 се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква 
ишта више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. < 
 му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту 
 беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци  
ија! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опо 
вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">—  
овек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у  
е исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да 
так да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он неш 
аком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текл 
поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља 
kst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе,  
 што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, не 
ело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{ 
носно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst" 
остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређ 
ко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начи 
p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дод 
могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о б 
, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако д 
о, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно с 
ше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми 
еше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки кој 
тра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса. 
но да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га 
end="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица  
е, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете испл 
 с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби 
 и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша  
ње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Срби 
у приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с то 
 уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по  
горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погле 
де се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спав 
ло, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путу 
е ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни д 
еко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> < 
д петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај 
ажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си лу 
ође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Te 
 Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с 
узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е 
нију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="T 
амо му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сла 
мо, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша  
е него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету 
е стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакални 
 подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора,  
е, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме к 
тиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике н 
kst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се 
Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пи 
да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право  
у, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, за 
p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив  
, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) 
, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан пр 
, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромн 
.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, па 
бате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник обја 
 убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде к 
га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst"> 
} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу 
 реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као ш 
ише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утица 
и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовн 
учерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила ј 
будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима шт 
као: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледа 
еднику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">—  
рсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине 
лути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џан 
 му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива сме 
то својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово о 
утито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек заши 
коле право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође ку 
т тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижи 
, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> < 
 два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву 
ели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак 
самаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на  
="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не  
Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не рем 
га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина 
"Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар  
>— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst" 
"Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба чести 
</p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend 
трина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> < 
ђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се  
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </ 
ном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p  
љда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји хр 
rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити  
рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крст 
наче, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај дет 
</p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања.  
 на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тај 
Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго 
де као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта  
 и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута 
 вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек г 
 шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Teks 
 <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав  
/p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може 
но ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опози 
тељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разг 
и испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и  
p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице  
м дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst 
а су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га доч 
друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је 
не службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га пр 
је читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури ли 
kst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког нар 
ри, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није 
t">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ 
Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Ср 
смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обе 
 баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда  
 и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да 
предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције 
а има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst 
анашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланов 
ном из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га 
оби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голу 
расни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гл 
еле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам 
Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше 
творене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче 
ји, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} На 
кодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни 
 а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудо 
ово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси  
 тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend= 
 се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p re 
оли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника у 
 </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађ 
ез ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. 
да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљу 
ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да  
и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst 
ус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручк 
ет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да  
т дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас 
: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Te 
о младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којека 
овник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презим 
d="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је  
 стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубо 
ек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сирот 
S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечит 
о коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима 
ашинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst 
 са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{ 
земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да с 
ичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стој 
а својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — го 
здане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начел 
легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, ка 
— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst" 
чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> < 
">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје служ 
Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао св 
d="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је 
>— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе прич 
е: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} М 
ekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend=" 
 утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем д 
е знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани 
во-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба полити 
по, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и р 
 се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелни 
овор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, п 
њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар 
 више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p>  
рузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како  
 ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му  
енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз  
бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опе 
ве и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас,  
ипа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не  
 пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се чест 
жавни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви мог 
да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само 
.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пу 
ди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хуу 
еђутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повије 
, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стој 
гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она  
end="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— 
устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p>  
 му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш  
олио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је т 
едај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако  
ла прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, мла 
е с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владин 
аквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, је 
а се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако 
калницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми усп 
о, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend 
/p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси 
о неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленил 
аш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политичк 
вај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари 
вај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Моли 
дао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај 
ekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend=" 
и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Teks 
и, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на  
 вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И оп 
 Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији 
зе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у осн 
 <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми неп 
је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послуш 
нађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже нар 
ај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа 
<p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чи 
/p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши кака 
то добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо 
ено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и при 
жност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— В 
.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ поч 
 бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и  
ичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности 
 довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То 
rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала 
 чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне слу 
е такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што мо 
ш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега;  
 је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук 
опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. < 
у!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она 
и легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трља 
се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И мл 
>— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, бори 
ице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се к 
 те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — гов 
ика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке пој 
 то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што р 
асања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје у 
ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Te 
ујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко 
а и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе н 
и за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по  
 док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је г 
 а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с т 
Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеал 
и ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, г 
 последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју к 
е ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и и 
нањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче н 
та уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место 
nd="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> < 
ко други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на  
ану, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Уз 
rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласа 
рво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџаци 
</p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја т 
ким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српск 
 га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћ 
ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">П 
о је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари,  
увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{ 
адиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне 
kst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend= 
S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механ 
ут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> 
а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p>  
пе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу 
ише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном све 
школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука мн 
сало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио са 
 али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он п 
коле па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадниц 
веком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: н 
ekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми 
 се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише м 
ме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радос 
а? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала дец 
се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Ниг 
 ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што ј 
о нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и па 
је што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек зако 
ази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' 
дала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко  
 окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, са 
</p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрин 
 rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst 
хових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спре 
друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријате 
сања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и 
ами тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и  
? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли 
ући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Ва 
не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујућ 
е више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Упот 
данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бор 
а раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми  
е збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречи 
 њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И понови 
 себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешт 
сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, 
ни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst" 
азно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Ост 
"Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о  
р сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан 
етна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање.  
 руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend=" 
ла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмук 
!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се на 
ту добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst"> 
рко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што 
">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend 
еде тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку  
 даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p>  
 на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као ка 
крсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гл 
 рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p re 
ју очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{ 
омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је 
еже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: 
, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред 
st">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, 
. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити 
каст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tek 
и. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. 
олике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кон 
 па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана 
 плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и г 
мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, п 
где по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређе 
реди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> 
ио тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао 
г часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње дин 
е га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend 
 Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шт 
 праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао смета 
 куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја 
 дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">—  
не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{ 
 </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене. 
? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, м 
мејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је 
кају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћур 
</p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам 
">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Зат 
боду, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже 
оји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, ј 
сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst" 
гао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као  
је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име То 
а? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p r 
адак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst 
к објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у поједин 
средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо  
класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend 
о данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји  
ovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика м 
на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p>  
а тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли 
p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p r 
иште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други  
злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним 
задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! 
а нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве леп 
оја се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst" 
 а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend 
на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друшт 
етном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и ст 
није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p r 
у били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликам 
{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и  
 rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окр 
е, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала н 
 нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Ториче 
о растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна дру 
Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друг 
т затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да 
! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо ш 
до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Про 
ебе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као 
 <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{ 
на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, пе 
подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с ом 
ави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока,  
слушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p 
 rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам 
и имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на  
ни мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p 
 све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност.  
.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p>  
S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребит 
а и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје к 
екипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја 
 име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ће 
га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале г 
е ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које са 
За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом плато 
јавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и  
 </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не порем 
ајвише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просвет 
сталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као 
дузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше  
ортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само 
т пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и  
 Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гл 
аправи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет х 
ичице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{ 
морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету  
е да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p ren 
а лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба по 
за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један 
м на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она 
не под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко  
S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Teks 
и принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су 
мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у нач 
лећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, ј 
ње поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по њего 
опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало нака 
н кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> < 
еме да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend=" 
Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд чо 
ало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p re 
 сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шам 
end="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом 
ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице,  
о један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никак 
 очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе ма 
d="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину;  
 њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не рад 
о негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: 
 rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбиј 
 само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та  
 Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и  
 у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без о 
а седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди 
 rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> < 
 rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p 
о сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и  
p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се  
! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађ 
а!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend=" 
 <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега  
p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне  
ба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гл 
е. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљ 
у владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорит 
 покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и  
о два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, п 
ивући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улаз 
седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p 
ање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </ 
так добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација  
ко треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче,  
обра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Teks 
обра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p r 
</p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па и 
е добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете 
</p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби  
о ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисм 
слушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрв 
end="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгаја 
 што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst"> 
рнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и 
ај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садрж 
послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим  
 и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички проти 
 неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="T 
овне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била,  
="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до  
е, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p  
ог и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то  
досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фа 
ти, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend=" 
трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend= 
>Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend 
нолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tek 
ј, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке 
им да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао  
ти.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако ср 
говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S}  
ора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан 
ао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верује 
 нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на 
t">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође глас 
д носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="T 
 мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар 
ете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје 
каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу г 
 су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> < 
један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар д 
уги с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело 
н! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод 
чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се ком 
 мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend= 
p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш 
ок се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво гово 
 Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} М 
 звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком и 
лужбе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песни 
 с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по је 
што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли 
 rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман п 
 више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна д 
послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} 
ekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да ј 
раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p 
чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend 
радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако с 
дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају 
и своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташн 
деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у 
 гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи:  
непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете св 
nd="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из  
и бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али м 
о у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину сва 
 корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца  
а и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се  
 је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађа 
дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p re 
а ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то б 
Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне,  
 rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио д 
к срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака 
го што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање доса 
лију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби 
и ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џанда 
 други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице в 
њу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7 
 <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет 
тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="T 
 опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда  
еко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нане 
ај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој 
м: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне го 
t">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, п 
и и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па с 
воју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, 
други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефиц 
се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо. 
се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред но 
nина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из по 
p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Ду 
ну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби влад 
 задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, д 
пак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слуш 
лија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S 
е у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно де 
ива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p 
 rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво  
/p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар да 
застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар 
е додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли  
 „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од 
st">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу  
st">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси  
чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао  
— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst 
од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p ren 
а.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више 
разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, 
ју, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и  
не дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник 
 и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера,  
еда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије 
начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> 
итао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листов 
 и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљав 
 ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на свој 
 ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне тр 
рима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те 
а слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој гла 
 у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ 
">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процв 
 пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђ 
у протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене харм 
те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, 
а: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку лел 
уу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Te 
} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и д 
аки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преве 
 државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар 
онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легн 
ила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фра 
ну, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка по 
. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту  
не, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, уда 
ер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику 
елник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим г 
нском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend=" 
ам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је б 
. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеал 
kst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку 
добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управ 
алимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже вре 
послетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> 
"Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p rend 
обар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst"> 
и учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p 
p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? < 
rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">—  
} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да  
аквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и 
познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од 
 био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име  
. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су у 
 Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Teks 
њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово зб 
ао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па х 
м: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">—  
> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело ова 
"Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође 
и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и  
S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p re 
ећ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од 
 хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче 
nd="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био ду 
м тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору 
е.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зат 
нстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као 
еала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити 
ав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште 
 га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што 
о у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба  
реношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S}  
ковање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p 
.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том  
спава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због 
несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века 
и, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко и 
 не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у 
d="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против 
ло једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако ц 
огунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а  
де да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Пад 
и, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом:  
ђани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а 
ду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем 
доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласањ 
вољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је п 
ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми 
ора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уст 
>Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа ни 
м на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђ 
ојих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозби 
пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мње 
у из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p ren 
вога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не  
ала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби с 
 може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p 
е, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латин 
Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p  
би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овог 
године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више  
мах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школ 
то, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протерив 
елник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати 
 Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом,  
ите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смире 
ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">П 
о подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и д 
ћ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам т 
па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tek 
же, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S 
алине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком  
хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као памет 
p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! —  
дине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи!  
оће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два 
"Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узм 
поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врл 
nd="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него д 
 оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре. 
лати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије,  
 човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја 
. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из прин 
 јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да  
и, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend= 
 те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, ми 
ете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не  
 и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у  
државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{ 
> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, с 
мука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава 
 а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. 
литичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе,  
ва грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин 
ар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, к 
 rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од 
, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одјед 
с посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције проти 
ње задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким 
р на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— П 
е готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима  
p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао н 
ок се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један чо 
 сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да  
 борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник 
</p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научник 
 од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче  
, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дре 
ле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst"> 
тко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади компо 
 је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас 
ања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није чит 
ка ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и ста 
о и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend=" 
во је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад  
и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, про 
мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се п 
е све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад. 
гове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst 
/p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог ма 
...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, 
 баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, как 
словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не у 
итати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (т 
рану и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква  
но, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти лу 
p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst 
мамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљи 
st">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког 
а и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули кр 
 ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. 
ако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend=" 
ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Не 
разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте  
ушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру  
<p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има 
ве живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend 
. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tek 
му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га ви 
 га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми п 
 rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену  
воју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао 
у дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам д 
новато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред  
 rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину 
<p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst 
оримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као 
и почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па  
 на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а лев 
Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tek 
Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Te 
 од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога 
вих композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљ 
"Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро 
је оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по др 
 о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало н 
илане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још јед 
 предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p>  
 штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{ 
 изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србиј 
 једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза 
 могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала  
везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има  
ђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па 
 опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра  
занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може ви 
је научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опе 
човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p 
о ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно  
е чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био р 
ад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се н 
. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнак 
 премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо  
сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> 
.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је памет 
то нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш? 
али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад 
аре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да  
вника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али 
 ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програ 
 Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала  
nd="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи 
та стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од  
ља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на  
end="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге п 
<p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S}  
тно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очаја 
/p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог 
t">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанс 
ик не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негод 
S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој н 
са по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих гов 
ekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло бр 
ојавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вр 
, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p>  
д истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме 
 ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} У 
уте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава  
што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да  
000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у  
и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и та 
ом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај 
 чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један  
ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима 
коване папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом 
 а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на 
исто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Х 
 фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слат 
ошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао 
{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за 
калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и пл 
огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за 
аки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни  
у, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гл 
kst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случа 
не танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S}  
е.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јо 
 и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила  
 ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у ов 
 часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих  
да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више такви 
 опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне к 
си се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али 
ије било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи д 
на тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судб 
ала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p re 
, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој у 
 где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је до 
 да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на в 
раза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на и 
не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst"> 
какви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да  
р је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Бата 
ћ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p r 
 је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савет 
ише пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend 
рним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и зак 
један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборав 
end="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог та 
опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p re 
 као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради нек 
вања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па  
/p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник 
ж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе,  
о, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Зборо 
е.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му  
 rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> 
апочео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало до 
е год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочек 
д, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете на 
 </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S}  
та имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не  
kst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у на 
 дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и зас 
етној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p 
 у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече  
 милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају  
о би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из С 
 одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дод 
едлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p  
дан предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst" 
о да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио н 
а на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јес 
ко, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, 
ђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="T 
ке пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома 
гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 
дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у гл 
и у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама как 
ремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи 
о он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека  
глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, 
..{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па с 
ериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш  
 па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Та 
> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код  
ио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не зн 
ј је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом 
 сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p re 
kst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одго 
и ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом до 
лу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чист 
, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tek 
Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против 
и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева 
 остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend 
ену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p  
уте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, у 
ком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешт 
 rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори:  
Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пак 
— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> < 
, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи ле 
е, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, 
мају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; за 
уже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; 
пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређ 
бе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: < 
 мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица ( 
 победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, зат 
у и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. 
а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је на 
екић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отреса 
„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, п 
ајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, п 
да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуз 
оји је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што 
је него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико др 
вољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољст 
ра од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, ст 
! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се сво 
 Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — шт 
p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, дод 
м очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к' 
 време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа држав 
Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су бил 
м збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се 
ки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање  
 на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p  
них и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошт 
упили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам д 
S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себ 
kst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend=" 
к свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су т 
оумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— М 
тиван и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, ал 
p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. 
е тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да на 
не. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га з 
а устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунц 
као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: < 
 начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, под 
ши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— З 
м се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно 
нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Каже 
p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, 
оче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало 
 извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом с 
 мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, сам 
м убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. < 
помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све 
о, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво св 
па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему на 
дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">Посл 
То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је д 
nd="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се 
једљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst"> 
 ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend= 
оги су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хар 
 низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да 
е некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не 
рдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жуде 
них услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозици 
и. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе 
еза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S}  
е ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst 
више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко 
ину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда 
а онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има 
 Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим чов 
после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S}  
ности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, јед 
могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео та 
руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сази 
nd="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима 
омислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хук 
старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дрем 
p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки п 
 а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Te 
врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијо 
 важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после т 
о будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело цел 
гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше 
чи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине  
 бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много бољ 
 слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend 
м их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни  
и на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту,  
 трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма  
 ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето  
ш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао с 
 појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, узд 
као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јад 
једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— В 
и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, мол 
о научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! 
} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при та 
о исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, уп 
искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и 
st">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend=" 
ионаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре оп 
у кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и  
>— Што? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tek 
нам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и сл 
nd="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ура 
ече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи  
ачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> 
нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Ба 
хов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми  
 ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код на 
Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоће 
рице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трг 
ће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге  
 бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst"> 
 прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права,  
 Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта ј 
он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ра 
но, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце д 
е луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend 
, мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се  
тит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не м 
пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst 
тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst"> 
ив владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend 
ик власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збо 
руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин 
 затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важни 
(двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Т 
да, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према ко 
некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да 
kst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек  
је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после  
о се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки пом 
="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, п 
 доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p  
 љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend= 
бне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни 
ој, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки д 
удре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Са 
 гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у 
чувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако исп 
наде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те сп 
 мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно  
у воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, бил 
ваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мањ 
st">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву 
атрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од  
рајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од се 
..{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да  
 то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју 
а, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у ст 
 али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па м 
nd="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу.  
му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p re 
и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђ 
о што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдил 
ти какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend= 
живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p>  
ако је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари 
квих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалн 
јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> < 
севи морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у бу 
јних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на к 
де предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p 
 Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst" 
у присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — р 
роз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није в 
ликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бис 
с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„ 
 напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућам 
 опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После св 
љен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити 
орити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум  
rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, заста 
 <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу 
тито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tek 
 Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} 
е посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина 
t">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост прон 
 Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засме 
је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи 
 који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао  
цати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p r 
ису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е,  
пао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови дру 
 Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се 
Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао з 
 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем а 
рбији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с други 
ело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и о 
власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p  
 тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква из 
ваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — реч 
 </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присут 
} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не м 
зразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">—  
 ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана по 
 а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S 
е укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то в 
ekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{ 
а до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у П 
зиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нит 
ло само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи т 
тало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке 
ачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се пре 
кројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој  
 Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Пови 
а увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи 
а не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добр 
 и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tek 
девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p 
">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то  
о су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, п 
ади наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да  
емљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и  
Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта  
огледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p>  
ту што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ух 
ме моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се 
, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst 
{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане 
везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупшти 
S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, оп 
 да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; т 
ле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књиг 
м опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се з 
ак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!... 
 говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али 
 што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p 
и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{ 
Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је глед 
чнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих с 
с само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је  
на поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду 
 ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поук 
и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из  
село, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурн 
вако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато ј 
ђе ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хуу 
ише, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p 
обра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све в 
јој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и  
ма хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p>  
/p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти пл 
 и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — р 
атио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не  
kst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју  
 све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst" 
/p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље.  
"Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност ј 
јоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="T 
оји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота ма 
{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се у 
а и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, сл 
 за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокре 
вар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Teks 
и Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tek 
а, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на д 
..{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор 
 за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор против 
ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи  
 да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му 
литиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst" 
у, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а  
d="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p re 
 Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечер 
владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољ 
ви се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве. 
ите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мал 
када доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </ 
st">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те но 
ну министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. 
ом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај 
ело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p  
а је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити  
>Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли 
олитички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, 
љи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честита 
преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући на 
, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се та 
скоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено 
ибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да 
кала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра де 
{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Teks 
о гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико н 
 (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стр 
ла, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан 
 напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после  
st">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стри 
 и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљ 
 rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће с 
<p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми о 
рати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend 
а га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколици 
ротивници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племен 
Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у 
 много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добр 
ој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у са 
">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и  
 чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” 
Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е 
не, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет  
ју свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фот 
е у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако ис 
и.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање оп 
 <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао 
, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно на 
андидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Доб 
ан и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја 
есника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend=" 
лој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једн 
о из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и 
е, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо раз 
ћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p>  
љ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p re 
оде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала 
d="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и нева 
 га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа ниј 
и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с 
 rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили др 
 што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Б 
но време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно оствар 
м из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од стариј 
бра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p re 
тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви он 
.{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, пе 
” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио  
дела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као д 
вна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински јези 
 рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило с 
итане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад  
kst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају д 
ekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Teks 
но поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада 
 прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво  
триотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Ус 
ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? 
ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу сам 
е неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Teks 
и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима 
чно и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Н 
пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Х 
дне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне  
етне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види нек 
Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле х 
Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p ren 
ионе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тог 
наре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А 
бора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре 
за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако 
 главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за о 
азда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и т 
 против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S}  
итица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> 
добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему 
ладог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао н 
ете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад м 
 интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из 
и.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се 
р и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ак 
">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и  
јавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p re 
t">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p  
какав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од 
 се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свим 
ње шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="T 
сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели с 
ено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити  
аставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно 
да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начел 
новило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео,  
— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам г 
 и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и  
ност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој ид 
доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ в 
ве причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са с 
гунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо д 
 сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи 
у? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! 
исла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла 
потребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречи 
тне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађ 
 халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под свако 
 и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје 
ре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p 
но бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне  
">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника,  
а је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend= 
у владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против в 
ве што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} З 
беђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend= 
д ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице 
дно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог  
борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгу 
га деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, 
ог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Так 
као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике инди 
. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо м 
 <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лиц 
овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће  
о да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p ren 
ајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти  
е мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разум 
, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима  
 </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича 
 </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра д 
t">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. < 
.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади 
ву.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Te 
 отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике ни 
а њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за б 
или добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst"> 
"Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло  
ан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласа 
о његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом  
 већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто в 
ој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција по 
и? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — б 
оду, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан на 
место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за с 
пет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже  
диш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао 
теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а 
 је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прош 
алом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање 
ик овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромит 
rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред 
, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан ј 
онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубив 
о да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности.  
зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, п 
трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у 
може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде. 
{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба 
алеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише 
ки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend= 
ак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend=" 
 срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су проти 
с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом 
им узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да ч 
 вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара исп 
сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек 
 зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> < 
крене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S}  
е умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те в 
ekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар 
) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затв 
а и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких 
рина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила ва 
нђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јар 
спричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционар 
 је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазд 
на.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у то 
ат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер  
ле с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које с 
 по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и 
Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји  
оже да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, 
 с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) 
{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармони 
ађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p 
 није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучн 
ела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори с 
и оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се жур 
е одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече др 
о у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све жи 
а јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се 
.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поре 
ло и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p  
 сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав пред 
 мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим ј 
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p r 
p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се  
полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође  
да се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не зв 
о на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долаз 
ч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и с 
адати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа п 
е предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ћ 
ад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, 
kst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у м 
 нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекл 
аква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. 
 жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло 
 лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу  
 нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало и 
 време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре  
аре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</ 
арод!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина  
го проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p  
 опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш 
оду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="T 
еца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не  
танемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Т 
ити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не в 
ли смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више  
упе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се 
одне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сена 
громном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анар 
 Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан  
ањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а  
!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а пос 
боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе.  
и: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда 
t">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p 
 учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били  
одољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прв 
t">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају доб 
а овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се  
морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доб 
само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чуд 
nd="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињућ 
 да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, д 
не земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрц 
амо зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да 
а, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело 
из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из на 
ако је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа п 
и провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под п 
ти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушнос 
</p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема пос 
овника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend=" 
 не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе.  
ли где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је м 
а грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта 
у у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три  
влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу п 
kst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извешт 
ка се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и п 
ма, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговара 
з Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није вер 
измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се т 
пено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам  
јеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да в 
ене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Ко 
не, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S 
научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p re 
ладог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p 
озница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да бе 
лада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p  
 наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох 
ме, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти  
. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tek 
ири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецим 
се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако 
>— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а  
 је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за 
="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане сме 
 провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле 
kst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за  
 не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набро 
, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа влас 
времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нис 
каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Te 
о бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и у 
аку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да см 
S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади.  
гледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе кли 
се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти 
не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа,  
нђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да  
очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало мод 
њом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар 
и другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> 
пруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S 
ом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а  
прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом 
одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити  
 случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tek 
жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет сме 
о. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у де 
ох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушај 
ам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst"> 
аног чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> < 
одине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете  
итам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем 
аковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина м 
д кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: 
ји и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и о 
лан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру вл 
 је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, в 
анина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Или 
S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </ 
<p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав  
 џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” < 
} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане,  
им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две гр 
 од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево 
едан другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{ 
којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.< 
{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције 
st">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> < 
Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend=" 
</p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору 
kst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p  
/p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је  
то се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако н 
е све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква 
"Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако 
ају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Te 
век боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора м 
> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst"> 
ви другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвал 
оја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, 
на била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васп 
? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst"> 
е годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо ов 
им се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста им 
Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно з 
оје сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај 
и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају ве 
и, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе 
 Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: је 
с није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Ваш 
о сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружи 
његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом пе 
реврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му с 
— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и посл 
ооо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противн 
подину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајен 
доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не тр 
и у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улиц 
 Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико  
урчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње 
а меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу  
 јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не 
 да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p> <p rend="Te 
 и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), 
 какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="T 
мао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту поја 
о чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу мор 
ересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из држ 
на, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S 
м пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже ра 
> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина,  
ојој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полет 
дог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао нау 
ива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој 
ој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће ик 
м причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђ 
ekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело др 
ваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tek 
узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из  
<p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> 
 зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у меха 
ли му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је  
зивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад,  
ронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше 
прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књи 
ем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник би 
 песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, зд 
би неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто н 
ekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Teks 
па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Te 
о шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Уст 
> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише че 
о у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица к 
ред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој  
 јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајн 
дне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час 
песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који 
rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — у 
 Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгл 
 поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="T 
нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове пе 
квим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и 
{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама 
маћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, и 
ала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи 
>„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим 
је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима;  
..{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би 
оди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— 
 тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч 
у пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, упр 
 послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend 
rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло  
Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста 
ма се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно н 
ња.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте ник 
е које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се  
 rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим 
мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој  
о паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, п 
"Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p 
/p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије ника 
ног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не  
ута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а  
nd="Tekst">— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p ren 
 — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве груп 
асао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тр 
азговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нис 
— рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — ре 
лабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. < 
="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!. 
 опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> 
из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst" 
се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst 
е па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница,  
 у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан 
/p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми  
 хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије 
ли се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми  
их, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на кра 
у чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, са 
">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина 
</p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо мес 
="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву  
е разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и  
у нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима  
} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш  
о? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— 
ују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао не 
ек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p re 
тао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе  
га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш св 
оре, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, к 
 треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је  
та срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто ма 
, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују,  
ог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче!  
позициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били у 
двикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало 
 пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојч 
е се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу  
с не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара 
из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма  
нако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак  
сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их ка 
не службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p>  
p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песм 
ачин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је 
мева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у о 
 бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиља 
нђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем на 
ан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} 
 покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од ка 
 rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Пок 
део да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у т 
ало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне 
уу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истрешт 
азе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на  
{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиром 
занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим  
Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, к 
е, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како  
 да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто  
ас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више.  
је му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, а 
егли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају  
По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу,  
о вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p  
је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, 
а: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и со 
 тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и има 
/p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, о 
а стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p 
од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и 
ље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p  
>Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а  
т. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst" 
шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p  
слутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним оч 
а.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист прот 
е да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год н 
не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend 
недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst"> 
, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му  
у леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Се 
?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајс 
ушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је  
 Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, сол 
 <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, памета 
је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције 
еца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро на 
и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само ма 
 се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те 
читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прек 
ке не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спре 
нар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend=" 
е на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сирома 
ам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна чо 
ука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо на 
ју везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко  
ас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали 
ико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима 
га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Пов 
ојих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и пос 
о и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаг 
по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му 
d="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем 
ну. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се 
end="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадуј 
одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По сврше 
и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p ren 
 стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан с 
намо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али п 
 Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толи 
г Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше св 
евој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst 
тичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног 
њене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле ш 
отпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ст 
еници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и про 
батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S 
"Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири та 
а се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али са 
 појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше 
и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може н 
од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог б 
егодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направ 
лас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор про 
 </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком 
у земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи 
о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> < 
помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим?  
 никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, б 
с за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? < 
ило име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваља 
ђанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био нев 
е, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Мно 
 ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p>  
ло с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну 
а тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поу 
 сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбу 
 без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p 
Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је 
позиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући о 
="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да  
 гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за свој 
има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац 
 прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, 
кан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} 
ао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног 
це још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га поз 
теран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је тол 
те исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако  
p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а  
ује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами  
 онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опоз 
асни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун 
младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушк 
аге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прос 
еба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је ше 
сту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек,  
 Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p  
} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га ни 
>— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p 
тво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође д 
 политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tek 
ла ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend= 
ekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у  
изу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему н 
о је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта  
 други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="T 
е. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Teks 
 се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу пох 
ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавид 
крене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, 
у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочит 
 неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврће 
јавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу ут 
де мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познаје 
је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и  
> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прођ 
 девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име 
<p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">—  
p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опа 
и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, ј 
стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим 
аче био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришка 
хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико  
о ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p r 
о ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, ми 
р је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити мона 
 оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, 
а ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се  
, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њ 
а шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обич 
ађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из 
неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан  
ао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада з 
е могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, пам 
редујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео н 
p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — в 
а сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смет 
рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, поја 
p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друшт 
— опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па 
нистру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цук 
и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођо 
ко мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч уч 
 Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете 
 слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и ина 
ло-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким 
енуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p re 
у гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> 
н друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композициј 
="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговор 
не хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p>  
е могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархи 
је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити пр 
дина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p 
Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! —  
>— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, 
Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend=" 
оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет зат 
 израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо  
 ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p ren 
е улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — ја 
беђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у 
послетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити вел 
t">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он с 
ем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је ус 
и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек 
у башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” 
ек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провал 
је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад чо 
су биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Пон 
да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} 
ије свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење  
 у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности  
но и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst"> 
а ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо,  
дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок ми 
и будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа  
, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </ 
ко иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечу 
на садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се 
таде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало 
учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ки 
 добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго де 
раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухват 
 ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам  
цали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније.  
пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. < 
nd="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори 
">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди шт 
е на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледа 
отив те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p 
 кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог  
оји не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра  
rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био 
end="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, д 
е разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не к 
kst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та при 
о пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милан 
} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Јед 
дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом  
="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Teks 
 радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tek 
матрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кр 
и, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10 
удили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме ш 
да државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни п 
st">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tek 
ће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би 
деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и с 
пора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један изме 
t">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </ 
 — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и 
о улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као 
боко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки  
/p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам 
p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">—  
? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тр 
еш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја те 
колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљ 
бро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! —  
nd="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је т 
 већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни л 
ли, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом  
едује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло 
агње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрин 
не.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S}  
 Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Тр 
зрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Којешта!... 
 чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук ус 
 На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка с 
еља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читав 
ена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и  
вашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тум 
 зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина ху 
 много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p 
го ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, 
ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend="Teks 
 пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром М 
не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да 
"Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; ког 
а будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и не 
 први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личн 
оликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p re 
а зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— 
рло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend= 
ала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то  
рице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирн 
 не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> 
обар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази 
риц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стр 
да је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пр 
су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских го 
елник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p 
 без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивн 
диних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Teks 
ој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, такв 
сто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за  
 беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако 
ојој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испа 
ата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих изва 
и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по  
могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни 
од нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се сла 
окојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено  
 има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде 
мије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вече 
рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има лу 
азиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="T 
је, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S}  
. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend 
е каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, п 
rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане 
а преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби ста 
о, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p re 
="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за с 
м! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она ув 
ре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Сапл 
како занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он  
да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tek 
d="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очи 
 на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно,  
правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— 
<p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред  
 Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не  
ekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? 
> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p>  
> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема х 
 <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?. 
та! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем 
ђанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како 
 и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Моли 
их, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се  
ekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је  
rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </ 
јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдук 
дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst" 
и.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p 
ву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, с 
ле с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматра 
иди неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> 
kst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p ren 
. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend 
ном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буд 
Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а  
елом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> < 
 сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, а 
 искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ов 
 али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p>  
.{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико к 
end="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p re 
довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? < 
st">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">—  
ојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији  
итет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем  
на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се  
 па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p r 
паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда  
ише не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Д 
и сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} 
жак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Teks 
' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учинил 
по објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p 
} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког гр 
 је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла ст 
ости као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике 
но тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. 
ћи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти г 
{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете 
овуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом,  
карактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да ј 
ити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да 
посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина о 
 на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет ја 
/p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улиц 
 да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они  
S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор 
</p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. < 
речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом 
ше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, ш 
и, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански си 
<p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да чо 
">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара  
другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ног 
 за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скрој 
не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете 
ко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p re 
 — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Сед 
потакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на л 
ј прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлет 
">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове 
 ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га за 
свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енг 
ослом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Ми 
ру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Или 
и буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Te 
нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено пр 
зизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst" 
а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пр 
 то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче 
спитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, 
сања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правич 
end="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте м 
, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш в 
ки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посл 
нске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под с 
ekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредн 
бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије  
о је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име  
шем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање п 
таде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још ва 
 паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђа 
хати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p re 
st">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је  
 рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог ка 
алин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па с 
раво револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и ре 
говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p 
end="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p 
 свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tek 
— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, 
ekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p  
 имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, е 
лика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста ре 
 и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве св 
 још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: < 
квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презре 
ове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе ка 
ом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар 
, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; у 
ekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научни 
 прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Ал 
није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> < 
је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с  
трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хо 
ekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко,  
и с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мад 
ожити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно б 
и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па дод 
кцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p re 
ерно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и п 
"Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љут 
композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме с 
јаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бу 
списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер 
да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричава 
школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p r 
, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов м 
му и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лу 
н...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, с 
ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти,  
{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико о 
е компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти 
.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у св 
{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си лу 
ас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнут 
 у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p ren 
ри места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најод 
.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непо 
S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весе 
 ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штикован 
м груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изнен 
укао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S}  
и, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. 
! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ства 
d="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p re 
да, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав бил 
ме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа лис 
ав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све  
у смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ  
 и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају 
 трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим,  
 кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се 
азом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти 
полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађа 
ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а 
kst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p r 
сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бо 
ем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Te 
ирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабач 
st">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио нек 
/p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хте 
и ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p ren 
его овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразо 
 као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, о 
шчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти 
— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Teks 
крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p 
а се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на 
{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место 
аче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, г 
вачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко 
т.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас 
о био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена 
е управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ 
 <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један!  
</p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у 
.{S} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при 
 — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="T 
, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђ 
а ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама по 
амо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњава 
та има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} О 
тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, 
рисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добр 
зиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива  
не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо пр 
 и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше жел 
end="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора за 
end="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног призн 
 ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај 
ога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господ 
. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрс 
па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе 
ади лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се пре 
 <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научни 
не!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мње 
брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </ 
прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Б 
 луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се д 
пет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паме 
 био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend=" 
а.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, окра 
сто!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара 
 </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, п 
м да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фра 
">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене н 
лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tek 
ад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад поста 
ekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, у 
династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на распол 
ас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њих 
трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по ц 
, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет ко 
шта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не  
<p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не  
.{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви л 
о: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има 
чића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p re 
ка!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — ка 
човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја 
.{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p 
 прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> 
ајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време 
д овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је на 
rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p  
о време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ет 
Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend=" 
напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао 
а жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Ј 
размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој поко 
ребало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да 
"Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и е 
/p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Ч 
 rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p re 
 да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз  
е остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државно 
е и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити 
атрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други у 
ршини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило некол 
ду је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На ми 
"Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пу 
отпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst" 
зи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да  
ekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? < 
е!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Как 
"Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао?  
ину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то н 
ак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, ш 
</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући  
је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, прету 
d="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће свако 
м учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако да 
алаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер б 
драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуциона 
најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p r 
 млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безоб 
легла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади ком 
у.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или  
стан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама 
и, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови,  
ца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бе 
 лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да паз 
="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p 
</p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p 
ричица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна 
о, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити не 
рочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају у 
Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst"> 
ђоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како  
„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из с 
ем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна ст 
 и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ на 
е знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима постављ 
служујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја поко 
бором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је  
како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво нек 
чинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Ј 
е, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлог 
не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде  
ажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p 
в. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави  
end="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву  
ожаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспр 
{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — 
а? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ва 
— само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend 
? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Te 
— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која  
и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу  
 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад гов 
 дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Пес 
 црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. < 
"Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p r 
глеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми д 
о.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало не 
га друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, и 
d="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској,  
еких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, сла 
р. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би 
 како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, 
ић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend 
омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од в 
причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основн 
љато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,, 
 пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко  
ницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут  
оба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је посла 
о.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу 
end="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда  
 се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили  
 је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по б 
ровали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под поја 
е, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у ру 
моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року о 
 дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. 
пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Или 
 у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и л 
">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пен 
="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера 
уке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему вид 
 и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он  
 толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогу 
оску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће 
авише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне пр 
рије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да с 
добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо ми 
 љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и привед 
st">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{ 
приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с п 
у пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књ 
рена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске гла 
жицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{ 
 се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под 
 слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му пов 
аве климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути 
о својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од  
} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се уми 
 па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она  
ам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на 
зан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под 
шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак”  
е у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре. 
 својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвал 
ј деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно  
удала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S 
ама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p  
 набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Teks 
 <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </ 
ори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </ 
 сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жа 
у, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан наче 
> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да 
из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p r 
. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рад 
и политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помисл 
 свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки  
о се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tek 
— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p re 
ењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим 
но друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљи 
астане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, 
 </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајду 
p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p 
 rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којеш 
> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну  
 шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: ј 
о је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда са 
али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита 
ekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као 
нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— И 
.. — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Teks 
важити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с доса 
а! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће  
у. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта 
да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend= 
, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Ча 
 нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговор 
ури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од 
уку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да глед 
учице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту ту 
стију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом до 
жи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић зн 
Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје к 
ознајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину  
kst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што сам 
 бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне та 
ли коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропип 
 рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала 
га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешно 
="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p r 
сању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и 
едају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изнен 
се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </ 
главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p re 
о не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се 
ekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задат 
ла ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У дет 
ољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst" 
им, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p 
о: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поре 
 господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије 
 гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама 
ндари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Teks 
="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p rend="T 
 Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њег 
>— Па шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и  
те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле?  
"Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} 
 rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, 
<p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да и 
рко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S}  
р власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Вла 
у. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p re 
о!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допа 
</p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било 
боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој 
крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га н 
аука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може  
”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он с 
<p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође у 
уги веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом 
а додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а о 
ам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пи 
оким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може  
посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармо 
ам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, 
{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у 
о лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одјед 
човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико д 
ве Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли с 
, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда у 
 тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врх 
ве то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па 
ан човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико 
а се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то  
еној Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи 
реговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционар 
укнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што 
цом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и р 
</p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Ник 
st">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога др 
родужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада 
аква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради 
че било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим о 
пет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па за 
/p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— 
вољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хо 
 Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? 
носи се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, а 
отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја до 
ело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође п 
о целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p 
 пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst 
 „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се  
е син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млати 
"Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... 
> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочек 
 слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не ост 
гну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S 
сак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној п 
грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом  
а неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу н 
нутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе н 
у, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке ме 
rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тич 
оле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају т 
свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове пес 
 брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те ко 
ричај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим т 
па која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција з 
васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа м 
то их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, пре 
ије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али  
ekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследи 
рава, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p ren 
ви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали 
је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, 
прављамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ ка 
ја је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пив 
t">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: 
{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p>  
ика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">—  
ист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам 
био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, ма 
рној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочи 
 полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа в 
.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> </div> 
тељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После ду 
окрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак  
Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме к 
ране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, са 
у, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend=" 
 да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подић 
т, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend= 
вато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да  
ма и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох п 
њирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, пор 
а, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућ 
ио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође п 
">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог,  
слиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири ру 
{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за  
трину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме 
ва није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p 
окојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку с 
 су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу 
ан за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих  
био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица шт 
а додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар н 
ekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прог 
 rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst"> 
ашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на р 
 седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p 
ком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди 
 природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе  
дивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што  
дали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">М 
 уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држа 
ице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије,  
е тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу  
ним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="T 
е озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била  
ољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школ 
 нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза 
ави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst"> 
, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на ш 
...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке  
е.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бака 
t">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p 
нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не  
/p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија 
ази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта чо 
, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мот 
 левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом п 
 после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане  
ђанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој ку 
вој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет 
лог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се т 
а се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења 
— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништ 
 читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па ш 
ро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта  
 збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи,  
d="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а 
"Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p r 
nd="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— 
 нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас,  
 по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, 
.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни  
ад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста она 
е, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине 
ипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо  
, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш,  
а, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S 
у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на мо 
ро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у рок 
што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове бас 
 И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. < 
t">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек до 
и то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана пост 
ам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од полит 
 Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки 
ик. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? 
rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиц 
> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Teks 
да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— 
 Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан,  
ико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S}  
чи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако  
шта власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваш 
 у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p 
!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, 
иче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати о 
еда да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне пр 
ин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини с 
ити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то с 
nd="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири 
ити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом 
end="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. 
номе било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и  
и добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </ 
ан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је б 
ла тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан 
дидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри 
па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно  
лом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у рук 
и те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи 
а стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужује 
ај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна 
иметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет н 
адити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у  
тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst 
од се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жало 
 државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из др 
његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам забо 
У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као ко 
: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принци 
жио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољ 
: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмав 
а тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је  
 по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали 
има познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дрема 
пасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио 
ња.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђ 
t">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево  
ини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend=" 
упи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљ 
ђе у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> < 
це уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади 
зи од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у шк 
онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако не 
 и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутра 
мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме  
 <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети р 
p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, од 
своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спреми 
 време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, о 
и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво з 
вео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој 
ратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас в 
и хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ак 
о владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви так 
 чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чека 
ије, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, мес 
p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9. 
 блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно  
>Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од  
то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврш 
 месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Teks 
Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишље 
 начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа ту 
се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну тр 
а чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико 
ез нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10.</p 
ебе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па сед 
 сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и  
st">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мње 
S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend= 
уштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама.  
а одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га 
иције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револ 
исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако дос 
апасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после то 
у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо 
тво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p 
о и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких  
и сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико  
 нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убе 
kst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а лу 
гове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, </p> < 
="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписива 
<p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Св 
е што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други 
ли последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да  
тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боло 
, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милин 
хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко 
 путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чуд 
с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив.. 
</p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p 
у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну  
 политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремај 
живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи 
главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гл 
; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњењ 
{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ д 
асвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се 
ekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром,  
хапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend=" 
{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај до 
и, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p 
а.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету ч 
д нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не в 
зе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стере 
увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” ли 
ст по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p  
{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као стран 
тила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беш 
шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну 
оже да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све  
авне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог 
вуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно  
бе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend 
без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без  
врши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета,  
 негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек 
упреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усме 
тивници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племенит 
.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да  
 што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новина 
, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличи 
е та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од на 
едва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих  
тајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> < 
 тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар 
а њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> 
 Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до тр 
} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нис 
ешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се  
Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође п 
нски језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско пи 
азним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу  
у вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад  
го гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина ( 
 Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> < 
а!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом раз 
некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="T 
арода? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Teks 
устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остав 
о се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што има 
 сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend 
и су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst" 
јатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се иј 
ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк но 
, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одго 
тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начи 
st">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, из 
 жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти,  
да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би д 
ekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, 
ви трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што 
Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend= 
ј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише!  
а музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три овак 
стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; п 
 не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише 
ни: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p 
 Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> < 
емљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад н 
/p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово п 
kst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, мили 
крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst" 
ко дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала  
 тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву о 
удим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Нар 
овек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S}  
нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вра 
риповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, бе 
је пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој с 
е, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио пр 
да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој  
ага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели сра 
крет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се наси 
се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend=" 
чајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком 
 лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу 
аша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству м 
тине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је  
— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p ren 
— рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend=" 
едузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend=" 
па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tek 
челник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће дру 
гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p re 
p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. < 
 а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чинов 
st">— Без ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет 
kst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tek 
г мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst 
 пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend 
kst">Пљус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Б 
kst">Опет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst 
атим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним  
Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника 
међу њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> 
који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p r 
и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар к 
 хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend 
ишта, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пи 
t">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, 
штина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} 
rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по  
чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst 
p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{ 
 биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко  
 </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овак 
еда државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне служ 
нама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Од 
ар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног по 
сле он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пи 
, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се 
 одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> < 
>— Шта сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо о 
ext> <body> <div> <p rend="Glava">МРТВО МОРЕ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б< 
овек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, н 
јас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Н 
читељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би с 
Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина,  
0"> <text> <body> <div> <p rend="Glava">МРТВО МОРЕ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch 
убило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком  
</p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нем 
ваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!.. 
а и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="T 
тав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ј 
 сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да  
су.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="T 
луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од см 
 којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му 
> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа  
у отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре пра 
лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њи 
ву.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било 
d="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Б 
нам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и п 
ижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца) 
о да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му с 
и, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, 
 путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека  
ега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода 
ше га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш 
ио рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, п 
> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у др 
але. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend 
 свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш. 
 да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се та 
иромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по ш 
адоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужа 
ма младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осу 
 чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу 
 или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, не 
тко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ћ 
ноги од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи 
/p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </ 
а се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђа 
и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растури 
ве то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">П 
боравио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и са 
 заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и 
е дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво ши 
х направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалите 
њем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се јед 
nd="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опас 
 заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја п 
 га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га та 
ти трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p re 
 плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом,  
ка као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман,  
аше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја х 
 нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p ren 
> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">П 
ти се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: 
, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње! 
 и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања 
} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке 
ћ (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и 
ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све т 
де и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштв 
њижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од ку 
искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео са 
 мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напаст 
оче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p 
мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубо 
="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог дру 
ице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> 
ду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излаз 
ледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи 
и! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом:  
ј, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </ 
рича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један 
позиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После сврш 
ционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити  
из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и о 
 успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по 
егне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је би 
а мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, сла 
ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили 
кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ј 
е.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око  
 и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да 
 </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да о 
тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће  
а наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињств 
кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прођ 
<p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш?  
 у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опас 
га — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p r 
kst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер 
Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. 
ву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p 
асно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта 
="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је за 
ом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се  
<p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p re 
ам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опоз 
d="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у см 
а изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где 
вицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот 
аво умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и такв 
 и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом  
„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и так 
колу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend 
у од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и из 
лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, пр 
{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми и 
твар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst"> 
мо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако  
"Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p ren 
ор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења подели 
исак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви с 
рије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело:  
ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стри 
ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала б 
> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам 
провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по ко 
end="Tekst">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити 
ет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бр 
збрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и л 
уму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени так 
они, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудн 
 Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и  
узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у пос 
 па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се  
како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">С 
нда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. —  
ти као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се 
 камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Е 
ако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова си 
Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу,  
та ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо 
ку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту  
</p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању 
у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем д 
никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су з 
ојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај  
а да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није  
а, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање  
и и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мисле 
ту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остал 
артије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу  
 шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особ 
ама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао нека 
противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац поли 
е. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свир 
Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак. 
. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном  
 се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и к 
Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> 
отињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst"> 
, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </ 
 постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Teks 
е сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">—  
st">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар д 
енијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </ 
према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет 
ом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд би 
атак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и п 
м новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше напис 
и. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S 
а, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар н 
>У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p re 
. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба но 
р уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst" 
мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем.  
оштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај 
е уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: 
 rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му мас 
и.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло  
л. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења пол 
рно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам усп 
Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само лич 
 изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урад 
итати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места  
Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p>  
ака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одо 
е још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигне 
аучнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се 
<p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успева 
То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S}  
тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоно 
узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и  
 саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> < 
слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог с 
p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљи 
е да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </ 
<p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда — одгово 
и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мор 
> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотск 
о уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst 
 певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разиш 
и и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље  
 како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S}  
екуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађ 
.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p 
ему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава с 
то нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш 
итог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10.</p> <p ren 
учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst 
учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и нева 
еца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много  
 по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари д 
ушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њих 
труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по  
end="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли чит 
rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се 
S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење о 
е?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> < 
е у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић 
и: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-т 
 пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан  
t">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?!  
ријих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна де 
ekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p re 
опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да  
 рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича у 
 мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на свој 
ји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор 
ли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој зем 
ао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Б 
p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p>  
е ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst"> 
е из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, уп 
олу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, 
 rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми неприј 
 у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш в 
исе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разу 
Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим  
 Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tek 
>— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су 
Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не 
rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend= 
паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Te 
ојави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука! 
а ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па  
и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа виш 
ном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматр 
>Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> < 
ђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> < 
"Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{ 
е може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друшт 
есником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних 
разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем д 
ита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море 
вило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, уп 
"Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је с 
позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су  
, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се з 
и паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="T 
. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се по 
х говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат  
асање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уо 
 нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">—  
rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује пре 
p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господ 
Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу 
>— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други л 
">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути 
ом крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p r 
и кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем п 
ајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објект 
пречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p ren 
розивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке  
ма по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учи 
дносно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква проме 
ико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је п 
начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у  
">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у о 
"Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам 
уве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали 
ом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Х 
ко више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је  
!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend= 
 Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекак 
ји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим ок 
остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл. 
> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну с 
 све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, а 
 човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а  
 могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> < 
 био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају  
а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно 
да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички п 
на да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијал 
} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst" 
би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој р 
е може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе 
несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дош 
ом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање ј 
овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, по 
к у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, д 
звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни спи 
 погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе  
> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубок 
 њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао  
, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, н 
у, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и  
end="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не 
в!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, п 
илика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави јед 
ети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месе 
ст помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на  
</p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну 
ће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то на 
а деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну вод 
 rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, је 
 не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накрат 
ш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. < 
 и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и н 
иси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p>  
ади ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код 
писао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато так 
едаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто свој 
ирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво 
као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На мој 
ти; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневн 
">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему х 
} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио  
креће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме лу 
дне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! < 
даци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав по 
ри да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; л 
</p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца.  
ише и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употреб 
 упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. < 
p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл 
 а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа н 
Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, 
<p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише  
рно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend 
и.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи обр 
 ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска прав 
! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend 
S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав в 
 не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде  
деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Св 
деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend=" 
а деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће,  
">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до 
с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у д 
а ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита он 
ико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власт 
.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што  
ко се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну 
љиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нит 
>— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </ 
st">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и вас 
бе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. 
једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p>  
 све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p ren 
а више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах 
ekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend 
ађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у п 
ви од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p 
st">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} 
Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, 
 деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, с 
ао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато 
="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="T 
ати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чин 
 — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p>  
рнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора  
 а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад 
 породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опо 
 а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комед 
а, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не б 
у. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше нека 
ан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао 
<p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> < 
 и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, 
уди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, н 
 ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> 
="Tekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend=" 
удибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свог 
р да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти  
зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ра 
талом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло мно 
 грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да 
ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједан 
="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се бор 
стави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу,  
S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p re 
смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пиш 
аква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три о 
 свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и  
nd="Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па з 
нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позелен 
научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, греш 
Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве  
о странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с  
Tekst">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив  
ма, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p r 
не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра  
 прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас  
е шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта рад 
">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека  
огаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицо 
t">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју по 
> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плат 
бар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему,  
оју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао  
 поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд',  
есма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. < 
и човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича:  
 јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, 
p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Та 
н, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи пр 
е се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје. 
сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, 
л' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао с 
вно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црве 
разовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари  
рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од 
ве басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да падне 
аше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело 
end="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати 
логуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу 
о! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу 
 кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што  
t">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend= 
м, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па д 
ете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Че 
ашно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst" 
 Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи 
на лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цве 
неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис 
 последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угл 
х најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек увр 
 није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека  
едном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцка 
 а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— К 
="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупи 
шта није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} 
тује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} 
ему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — 
. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="T 
и грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворе 
ни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. не 
{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови. 
упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки з 
>Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја т 
ј да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, и 
 луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем!  
="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавно 
хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога м 
аја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S 
и се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један и 
ему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хт 
 пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend 
ре, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остал 
учника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тим 
rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њ 
бро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда св 
односи образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди 
{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се 
отрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у двори 
хвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? 
о.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ј 
 ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини уст 
Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне  
ијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. < 
 једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, о 
 цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис 
 му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи сл 
Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор п 
ра крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова бру 
из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажња 
хватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд в 
ју равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, доте 
о исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте,  
е непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало  
kst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно п 
 таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све 
 ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="T 
 Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и 
p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Б 
једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend= 
ле пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. 
е куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у  
меј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас 
ног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— 
p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а  
е авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па те 
не: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, п 
лужбе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а кам 
леног таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно 
ама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушн 
нију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се 
е!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрић 
 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна 
кад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, боја 
на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичк 
ки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде ј 
ан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одм 
дрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотрен 
S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне нед 
 друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, 
ца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка 
ржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакн 
је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p re 
ди нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њи 
у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи 
end="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све  
их немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну  
> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то  
оће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Teks 
о за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражи 
вим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— К 
d="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотеж 
 и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже р 
убе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито,  
божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стри 
е књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хап 
ника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учин 
 нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... < 
из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих 
 да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се 
о: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst 
вао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се,  
олубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S}  
end="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их н 
у о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омалова 
дим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какв 
end="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем ка 
} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, 
д бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— 
а, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и посл 
три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после мног 
 ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стран 
л. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузима 
лутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад оп 
чником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар 
Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сази 
уписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио 
 неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим 
ан, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што о 
а по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Ни 
и по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S}  
ости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst"> 
rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог 
d="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала 
сла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради на 
омичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> </div> </body> </text> </TEI>  
спут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледа 
rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако о 
p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда  
све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су 
 па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не  
акве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од сви 
 Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му  
а знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, п 
 био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не рад 
вор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испра 
и један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Чов 
авнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! — одг 
 ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а кам 
ентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{ 
Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад  
 апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте с 
 дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до р 
и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— С 
раде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном г 
оворили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али е 
више његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend 
владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против вла 
е противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошал 
посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ 
њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња 
, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађан 
е како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то 
end="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинкти 
 Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> 
оје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исп 
у човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам 
много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац д 
Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он с 
пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се о 
ме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки с 
е, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уз 
 узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми 
 а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">У 
ети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину у 
о мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу 
челника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, н 
и чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се с 
ћни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мир 
. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како ј 
да свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жа 
елише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По  
 друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год д 
</p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети 
="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p ren 
 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst"> 
ац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песнико 
ника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Te 
н нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан чов 
 се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудор 
с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend= 
, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! 
!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, 
е положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих н 
топис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека зем 
уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име 
 којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помисли 
 rend="Tekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p r 
ихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="T 
зе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">—  
рави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?! 
како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> < 
 читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst 
к спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала 
ви као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком д 
е јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први 
 ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. 
рини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је 
остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда 
 на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер  
опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и ош 
 опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!. 
 и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и глед 
о да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није 
у кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим ус 
аква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начел 
 све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга де 
а.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа н 
у с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах н 
 лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолу 
м погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревно 
власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме  
исмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да 
дају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, ник 
нтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у г 
ст протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу.  
нио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико в 
nd="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Ништа...{S} Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што буд 
шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{ 
и.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, 
учник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — д 
st">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Њ 
ама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. 
то рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путов 
>Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tekst">С 
ује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви 
љан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода 
S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Мо 
ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке 
је, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p r 
 првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend 
ленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже.  
к се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника!  
доше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете д 
о дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? 
ликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сли 
ислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије 
 један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ 
. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научн 
ијатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде ду 
ознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само 
ече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело свој 
ава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а з 
д идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав! 
ро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно 
уће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, ос 
е из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад д 
у, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје 
рво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Te 
дук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, 
обива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно 
} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га 
рађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно 
уме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Бољ 
nd="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Ж 
дравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p ren 
болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања д 
ела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Ни 
Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра  
појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Ш 
ви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да как 
p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да 
rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећ 
рио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби 
ем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамил 
р, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме 
<p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шт 
лник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију п 
и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p>  
 и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакал 
ekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Крити 
вом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песник 
човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад 
о десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна л 
жбу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он 
ставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, без 
ше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери 
акав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица,  
добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, 
а, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, 
огли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи  
владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашњ 
. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није ра 
шем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива 
стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на св 
ова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцве 
право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али  
st">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, св 
лица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} 
је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па  
 </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмев 
ако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, 
 ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била 
</p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема 
но око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане 
у пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе ко 
лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузе 
у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, про 
ни су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">—  
велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести р 
{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесе 
 и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој 
о горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлач 
нари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их  
мном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархис 
као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као 
допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање 
и, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Ота 
знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Н 
 само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази с 
н гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедо 
о добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опе 
 земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и луд 
end="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сва 
ачелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p>  
="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> < 
d="Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог до 
о позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да с 
ога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим г 
?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и пред 
— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај.  
њ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, он 
ез смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна  
 начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква  
нске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, н 
законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p re 
 </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац. 
ину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добр 
огу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смис 
свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опаснос 
ачелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде  
политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављу 
езултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која ј 
аке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта  
rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се в 
ричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари  
се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на сл 
 јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend 
е утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p> <p  
један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владави 
тио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много п 
ље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Te 
ст. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеа 
а ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је о 
? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онд 
о ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Се 
 </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покој 
и очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврш 
Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Teks 
ој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, к 
/p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клеч 
/p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> 
/p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. </p> <p re 
/p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </ 
/p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p  
/p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пр 
ао да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењ 
 </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прст 
а се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst 
{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем 
нати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све  
цније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ вла 
е!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst 
ио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p 
шао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па у 
песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst"> 
ено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Госпо 
S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песм 
ције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме при 
 и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да по 
лим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </ 
о остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко з 
"Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље о 
бро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан сва 
 дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пр 
е: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. </p> <p  
 узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој с 
Tekst">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с ко 
 композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљају 
на, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злос 
везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти  
Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко врем 
о сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуциона 
ож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био 
ика удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tek 
новнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе 
 мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, 
бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прич 
<p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с мн 
не, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубим 
ним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у с 
. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасв 
о: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да г 
о беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав 
>Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покој 
е дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> 
="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар у 
 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се 
</p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, 
 револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових ошт 
тина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да  
тима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага мој 
а сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што ј 
 морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како  
еше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог ск 
да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовим 
ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се к 
end="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ства 
уно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствар 
ослушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер  
ури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — ре 
у шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што не 
="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> 
p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што  
ељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причиц 
еле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек 
есто.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред н 
<p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: с 
ог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао  
p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли  
"Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, 
е његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst 
ашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Teks 
оставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора 
 пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као д 
ијатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} С 
је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико 
ико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' нека 
, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Ср 
, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми  
паметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с 
а гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене  
рно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p r 
амоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, 
адан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи б 
nd="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend= 
Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p r 
о мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ј 
итанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> 
</p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p>  
би и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> < 
ст хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и  
 ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним послови 
м, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p ren 
 Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p  
е рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџб 
, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца  
 да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причи 
p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, п 
окобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst"> 
ја? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend= 
/p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је стар 
 </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда ни 
<p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p>  
себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p r 
 упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А ш 
 листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на  
, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка  
новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом с 
дњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц 
д постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран 
успешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Ш 
 своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и пог 
 учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да 
. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из па 
амо и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те 
хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три  
и, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба влада 
е у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или би 
у, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беш 
емљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и  
nd="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим ма 
рне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на 
ушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p re 
могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> < 
акође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. < 
 и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако нег 
="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </ 
ложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се м 
неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и 
то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у најв 
 и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако  
S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се гото 
шеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког 
: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме  
авете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у по 
че! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво!  
ко да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је с 
 Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и о 
ор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </ 
 погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Teks 
бри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који 
је таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са  
као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јет 
адоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опо 
 начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опоз 
ече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет сл 
” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија 
одили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су 
, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крај 
ј гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњ 
асти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. < 
— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту  
ете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде бо 
окопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал'  
ти трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на ж 
p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље  
ди и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? < 
 год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Teks 
рику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којеш 
 заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и 
више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазн 
еда у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збо 
да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S 
 задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, тро 
ц му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао н 
љице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst"> 
исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиром 
и по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да ј 
 од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И пон 
а избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти  
!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Не 
st">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве п 
 <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одгово 
рти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће н 
екивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме с 
то да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst 
јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се н 
чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па ч 
 мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири 
> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја,  
p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљад 
тера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопал 
очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, п 
p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи,  
rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p ren 
 њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) д 
еланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шт 
и, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p r 
снијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беш 
> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост  
/p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, ра 
. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tek 
p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p>  
данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> 
</p> <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мис 
ше него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање 
чима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућка 
започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађ 
м га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је кр 
тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и преп 
акле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p 
 право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно  
S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! 
, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, та 
ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како 
и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом п 
ekst">— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој поса 
м је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у 
еба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све 
во неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шт 
ва, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право св 
 и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје  
 изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав? 
глуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и ов 
 је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем вла 
гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико ниј 
љској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се 
/p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат 
 те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна 
и близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Че 
е што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А  
з ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p re 
е фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му  
мен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане дов 
постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењак 
о пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је  
...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне 
олеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">—  
о у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити б 
 био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у  
/p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича?  
/p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра дец 
ди? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а как 
 јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати  
акав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне с 
трина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много  
чин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свак 
оја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу 
збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће 
аде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта м 
де на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, л 
ући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, гр 
рве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И т 
 сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче 
ли, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хв 
кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита прв 
бра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека  
е на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни 
nd="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда  
 говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читат 
хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst"> 
kst">— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tek 
>— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по стол 
 rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђ 
 rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан к 
ућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tek 
као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst 
ругог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Мно 
јаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе 
што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: 
кање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо 
одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друш 
 чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије ка 
<p rend="Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— 
 Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али дру 
ише, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма,  
наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог науч 
одине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, ов 
 није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита.  
/p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет г 
ушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! — одговори 
оду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем он 
другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, 
 и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га  
> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. < 
kst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме пр 
Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужн 
 и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и 
ај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај,  
уги лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, им 
ј, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ств 
јаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p>  
. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим 
Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </ 
да динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па 
ењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, к 
ваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што с 
ера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да з 
е и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мир 
тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мер 
одиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуш 
ме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво доч 
 <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} В 
а, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја  
 исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p r 
х личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, за 
е звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па 
у, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а руч 
 rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буд 
човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> < 
Што будалаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S}  
 „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице бе 
, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљал 
ка што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један  
 француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у сакс 
и пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend= 
 се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако  
рво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је 
у, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже са 
бог угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би долико 
>Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални пол 
моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и иск 
end="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили друг 
, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достиг 
 буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи  
них, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и  
писивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као  
 је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у  
о мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по 
 васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика д 
се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки помен 
 заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="T 
дини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и н 
у био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натр 
на кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сва 
во трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се 
а учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му б 
скочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; з 
младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђив 
 интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно 
прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке! 
, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек ра 
онео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и  
; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? < 
ију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе позна 
ица, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у 
мен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта 
разну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног 
на метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој н 
 погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p 
као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне 
 се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S 
 дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле 
ом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и да 
је.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку в 
и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p>  
рветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре по 
е да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешниц 
злук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p>  
{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради бо 
 пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, 
S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend= 
има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај  
ју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких н 
 тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ћ 
тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S}  
ли: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији 
а закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда 
ишта!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, 
Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у ку 
и и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p r 
анин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче 
ода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као 
купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ о 
, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао које 
луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="T 
аше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стан 
е знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p 
а не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} М 
ар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме к 
стар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпус 
 не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне с 
">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све  
овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збо 
а за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— За 
ао пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га мно 
 него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчин 
"Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — п 
читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете р 
 <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало го 
rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и слом 
е још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан по 
еба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри 
и дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не  
а онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избо 
улуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p re 
стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!.. 
 дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ фина 
а је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико,  
ритичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природно 
ке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој зем 
! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— 
 <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја те 
уштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли 
о, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p 
ранке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тог 
руга тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада  
{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} 
на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него  
ој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичар 
 да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа 
е по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито:  
ца, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да 
е слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и 
 се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па 
st">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p  
p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га рад 
 да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска п 
Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја  
то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p re 
м пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p ren 
ладу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на т 
="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси  
 слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку сит 
<p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на веш 
то — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посл 
>— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође к 
, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, кој 
о хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби има 
<p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Вр 
{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако  
ра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си д 
 тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја 
о своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад пол 
 Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Ст 
аху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако  
спава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право 
ишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, тре 
и се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима г 
е чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! 
разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Te 
псити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst" 
 тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај 
 бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шт 
ије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из сво 
њао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта  
"Tekst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — о 
 Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Ништа...{S} Будалаштине! </p 
и ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом 
Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Так 
 ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, 
колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!. 
! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није,  
столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при ч 
нђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да 
ђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равн 
ekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро,  
 ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи вер 
као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> 
рчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, 
се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </ 
и, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати 
 а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.”  
ј пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је  
што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки  
 лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне  
љи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде,  
едмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али јед 
, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме  
м из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров не 
ојасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пук 
 ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него  
Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио  
 које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не  
дговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас п 
ко то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и гр 
 без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.< 
 </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... м 
о будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p  
 хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба,  
јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повука 
end="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љут 
, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правил 
и наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у  
оси завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Teks 
 усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „С 
ст, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам 
ала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где 
тким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас  
аде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да  
и добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Св 
 хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једн 
 rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари  
утим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже не 
обар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом пла 
а одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре 
вакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S}  
тећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи  
е рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst" 
е скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), 
у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко 
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. </p> <p rend="T 
rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње.  
бина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst 
еца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду,  
>Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend 
овао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може ос 
?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend= 
дан човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне д 
ње доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и 
> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме о 
p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели је 
исао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p re 
 изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна 
ни зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не поднос 
 Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. </p> <p rend 
 до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему 
могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па ч 
рку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и ид 
оше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави г 
факцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега 
поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, 
ћи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није н 
>Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у доб 
 и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се т 
ри, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, </p> <p rend= 
е он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, зајед 
 била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете м 
ту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пр 
st">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може  
рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из пр 
авља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора оп 
акције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, 
зиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend= 
Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пи 
="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и со 
 rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst"> 
.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тог 
ек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ниш 
пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут 
у је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она троји 
ад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога врем 
rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише мно 
/p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="T 
е опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, оп 
и, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним сл 
не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — в 
ког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, 
 ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико да 
озбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Го 
име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине,  
о тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала бо 
ом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен о 
<p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је  
. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту но 
! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозиц 
 би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на 
ш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— П 
/p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} 
 <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — од 
осле тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> 
 ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, зати 
nd="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже ра 
p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме  
длогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst"> 
 маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам  
?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p> <p rend="Tekst 
претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> 
часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три час 
 rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино 
 нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак  
руго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, 
rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још д 
уде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и с 
акве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може  
_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје 
добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутн 
ојена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој шт 
рота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели сво 
еш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с  
ежима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног 
ђанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” 
>Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне пот 
ekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p 
t">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend="T 
end="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди з 
танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међ 
ач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђ 
мати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend=" 
вај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, ов 
ту државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор з 
 беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћ 
је дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог прим 
; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему  
купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док с 
 у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, 
шан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако ми 
из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> < 
к, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба  
злике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, ве 
удале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била  
ом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst"> 
ти одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложи 
мата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба 
површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило не 
ити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} О 
 насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора  
"Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та  
већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало  
љишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и ос 
не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није  
 путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није сни 
 rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држ 
носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гл 
kst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа 
било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p>  
го допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко м 
први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове т 
, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо 
и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему 
о у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним  
st">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мал 
(а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се  
еступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте м 
еку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале 
ло уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком паж 
> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Ч 
је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестад 
о време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухв 
ћа што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно прод 
ав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могл 
 маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не 
озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи. 
} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толик 
 жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, м 
мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет м 
ш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, 
 јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се н 
ле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима гр 
ла руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </ 
а, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, мест 
 презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се 
епа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: 
ло голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у проз 
о, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и ост 
t">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слу 
Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита с 
и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго 
 коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро 
ладавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопасн 
 па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње,  
и јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи н 
е потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца,  
<p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуо 
ина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више ни 
ише не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах ус 
S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14. 
и пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, 
принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p r 
силно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора уви 
а иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} По 
Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p  
Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати 
ева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рука 
слушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани 
rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p>  
 и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја п 
ава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво 
ознајеш ли Мику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst 
 Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако напр 
ао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и 
не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p r 
и и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — ве 
а личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с 
и. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p  
о дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки 
и то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у  
p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако 
p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше 
ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није 
таде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе.  
: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влад 
ене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се о 
им истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друш 
ем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна де 
о за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе 
изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па т 
ј уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на св 
трина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, 
t">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц 
чети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћер 
у, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} 
пште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst 
p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, 
— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и д 
ва, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако  
идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасно 
 или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш  
етку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за 
 наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намуч 
оја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста 
 модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је неп 
аквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst" 
мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, 
<p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је 
} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела 
ка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да  
е тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји 
} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко  
кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} 
се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав с 
зраза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит 
јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно и 
Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу 
своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу 
а би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти 
из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, т 
еколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило о 
и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Све 
st">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p>  
— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tek 
оји год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пр 
 главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не из 
="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет с 
Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и мо 
, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; ку 
 желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</p> <p re 
у нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. < 
тно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све  
епо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, 
ним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат 
ову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани др 
слао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Teks 
10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend=" 
сади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите  
не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend=" 
!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Дод 
 Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим  
 спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-де 
ође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> < 
ом Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p  
очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S}  
и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> 
, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни лу 
шње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прс 
бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између 
ekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту 
а ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србиј 
њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за буд 
лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево н 
ла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла,  
 </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу  
то може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p r 
— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— 
дао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником,  
е: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p>  
Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу 
ирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се доб 
 или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </ 
>Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији 
а!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, 
посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, 
о да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индиви 
 с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су  
 грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече 
 позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend 
end="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> < 
5.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако 
, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="T 
t">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића шт 
ди, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илиј 
ју, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки он 
о и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, 
Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend= 
мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека вр 
 где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за сво 
е на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице 
 Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади п 
="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује;  
 тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто  
е и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне 
ем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико би 
 заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst" 
критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst"> 
и.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа  
 указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S}  
p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком зб 
 живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, 
d="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве т 
ликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи свој 
 буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор р 
</p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи  
 многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре род 
олази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S 
уме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до  
, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tek 
пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Teks 
, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вод 
 rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе  
/p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник 
t">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p  
а говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst" 
хе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изл 
ме се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p r 
ега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни 
d="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, 
оји је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком 
еде у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по 
 приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудори 
ђе, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">На 
зни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tek 
од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и изми 
 не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном  
 причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са сво 
nd="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред с 
а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је  
ији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих ста 
само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је ге 
 поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду,  
оро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено в 
ла какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као дец 
 поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада в 
 саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се ве 
ekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је  
а у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образов 
 оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хи 
окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нист 
т пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Ч 
 пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је  
мо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку  
љубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва д 
 кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозицио 
ти га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је мног 
t">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је 
и му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише 
 појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” П 
ло својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst 
о да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, је 
 идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жар 
оука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас греш 
 огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом 
авне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst 
државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за с 
/p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се м 
 почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, одн 
ако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. < 
били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој 
мо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији 
трине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добр 
причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пит 
и тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно неста 
> <p rend="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. < 
оварали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два гр 
 опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} За 
р, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве в 
ињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како  
> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диж 
присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — реч 
сан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспоз 
 један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне  
 власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „ 
ед кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хуу 
 rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{ 
жа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst 
 „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{ 
сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год т 
м те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учин 
 осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, 
хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учи 
ерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пр 
 проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван  
им, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборит 
 Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви шт 
ђење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те 
ј кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p>  
штрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tek 
 <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав с 
ас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори,  
вориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то 
е могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Чо 
ви нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. < 
овек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst 
 представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања 
му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми  
ју луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста  
>— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механ 
p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не 
механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у пос 
воје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p 
ас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Ва 
себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p>  
уго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен 
суђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пор 
</p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst"> 
принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начел 
ао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tek 
 ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узви 
 Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, к 
ога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да б 
 таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом 
а је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p ren 
удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека  
ли други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Т 
 државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако 
="Tekst">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. < 
</p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, ка 
аметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким  
 ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода п 
ше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни 
 сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </ 
 да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— 
и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких н 
отив себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p  
ох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као 
nd="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане 
 и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту м 
о сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје  
те иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S}  
 школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави  
шу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера,  
раво кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, ос 
 исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и с 
 класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест 
у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад  
ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушн 
="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући 
 обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} С 
свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и с 
и, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с лог 
, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, паме 
 и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механ 
ега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Так 
ажним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом обј 
t">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову о 
 <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Нич 
вагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то  
овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индуст 
те и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p 
, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst 
а каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по наш 
о пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десит 
нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Teks 
 министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н 
S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst" 
ве грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један д 
 гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst"> 
 најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p>  
 бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бак 
певати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, 
Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје пр 
омах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула 
ог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме р 
разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљењ 
ече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да 
удно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— П 
 се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви д 
оје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту. 
nd="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом 
Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је?  
p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре при 
рави.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља ма 
набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се 
то смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Бил 
st">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend=" 
 за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="T 
 књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и до 
тем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине 
пасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести република 
у да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p r 
p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође н 
ође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као 
 трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало 
 начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} 
ожда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прек 
rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже рук 
а контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, 
да доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> 
.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их 
 Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван п 
</p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, ј 
p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав прог 
 да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели 
год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. < 
 одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упи 
>И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронес 
меј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То п 
и.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције  
 предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник 
 народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали да 
 rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младо 
е посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек,  
истем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак н 
ачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена 
="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне држ 
у те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend 
ekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tek 
 гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође  
} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после  
е је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p 
опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збо 
p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p r 
е песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а 
hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне с 
е вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не вид 
 То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно,  
рно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. 
/p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одвр 
ом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажа 
end="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што рад 
у нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла  
нам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— 
 где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је 
 </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не  
 поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђе 
 свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па 
једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Мо 
те! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба 
та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">—  
ционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља,  
а га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто 
 мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто  
м нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову 
 прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука  
{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој  
nd="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p  
 у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина 
ионара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опо 
кве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говори 
ekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде пр 
ом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако г 
еш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу,  
тигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површ 
ереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх 
помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још в 
к и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, 
иведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst" 
ави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, 
где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја 
м у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га  
, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај н 
 дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато,  
<p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend 
ле толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Тама 
тајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst" 
мала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало  
ији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда  
ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који и 
и од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Teks 
акве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква 
/p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И по 
 било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с през 
ма младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на др 
де ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са и 
мо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше  
тних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече пос 
 rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се за 
t">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend=" 
S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако д 
st">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако леп 
 опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје  
 је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако 
ав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амби 
(а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе 
 породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и свој 
и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити раду 
еко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Teks 
 rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више и 
end="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава  
другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, не 
 се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна х 
p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, кр 
 киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? 
а је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му  
економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаник 
је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење пошт 
ало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласо 
ло, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне  
војка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p>  
ујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, шко 
е власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ  
о она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела  
неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као 
амење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и 
ту.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњо 
слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себ 
олест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам уп 
>— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори 
а пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и н 
да, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозици 
е округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата  
 би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не мо 
, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да 
рам; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати  
и. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда  
заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти 
лике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дан 
ане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад чи 
челник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е,  
и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му нек 
 али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у  
к, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја зн 
рупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкуј 
 опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да  
 само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може 
 На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свач 
 прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> < 
ше ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да ј 
ош једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуб 
ери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче  
S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на  
а му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође 
це му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да  
његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако 
сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољн 
/p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend=" 
t">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="T 
од појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p ren 
ма под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговор 
 затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, погле 
 си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с боло 
"Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p>  
ма Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p rend=" 
том.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде 
ју успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету држа 
 то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} З 
и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p 
 удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стр 
у дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, свако 
="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учите 
Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек в 
 </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, 
ешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгл 
путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енгле 
 <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место,  
рло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну 
колико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је  
према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно д 
"Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно д 
d="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција 
на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се  
, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Мла 
ђе сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки ј 
 што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Зас 
е најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p ren 
и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, на 
пако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не ш 
родицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиц 
уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, не 
рича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А 
ог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S 
вају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам 
.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о 
други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на сва 
t">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га 
<p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на ди 
омах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' 
 другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па к 
 трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде ули 
 се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, бр 
о, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p 
ekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tek 
о што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради  
е, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуна 
> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Прич 
му хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити.  
ш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћ 
а тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна с 
још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у ин 
длештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некакв 
ако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа  
rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост проту 
 обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није ј 
 Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није н 
>Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпит 
 одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око 
удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и 
Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових 
Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право  
="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пи 
p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p r 
end="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </p> <p re 
 ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p re 
пих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понам 
у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник  
{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни,  
p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском  
 <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и такви 
 и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешир 
t">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чу 
ицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансиј 
товима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што т 
а те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворе 
ломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно  
ош љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Прв 
олуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњењ 
о што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, је 
ојешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сва 
е школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам иш 
">— Његова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијен 
? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p  
ебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли чи 
ekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа д 
<p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибоксн 
">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тич 
ари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, б 
могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозици 
олази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p ren 
 тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је  
</p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш н 
ти, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у стр 
kst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта ов 
леда тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p 
ци, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочитане  
 по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича 
че: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети  
d="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, ш 
са...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се 
у. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад г 
ника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> < 
ше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од д 
 пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овак 
end="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио 
и им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се 
озитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, ш 
о су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју ј 
зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су св 
 и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док  
end="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде н 
рајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петн 
ког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да  
е раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не реч 
слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим г 
еду похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом п 
образио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно ј 
ица, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за дру 
nd="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних 
е. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек бо 
> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њег 
Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветр 
 како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У  
м, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S 
да зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и 
ри свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што п 
вака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим пр 
аф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} 
а.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на о 
разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на д 
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!. 
у. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, г 
да сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и сле 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Нач 
st">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселиј 
t">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом уб 
бокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога д 
 један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S}  
"Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваља 
 службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Ми 
 опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чу 
већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним п 
ојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути з 
иње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} 
боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Te 
kst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! < 
> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </ 
ли срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, госпо 
 најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гаји 
а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником т 
d="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злоко 
 rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — 
укнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потег 
куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Паз 
еђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишт 
уком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слу 
е затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! 
ви се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита 
по, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend=" 
стреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с др 
end="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда  
ко и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже как 
ћам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас 
t">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му 
овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су  
ок се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst 
ти је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на дв 
пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„К 
кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">—  
е тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да 
оришта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Пол 
 књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђа 
у, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их 
опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад  
овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај пе 
осла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и ру 
end="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним зло 
<p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? 
ице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посвети 
штину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише њег 
ик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, па 
 данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За члан 
 жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мој 
вати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на 
, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, ал 
траше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Це 
вијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан из 
камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из двориш 
еко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да 
е прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима глав 
књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, п 
ра природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролаз 
ekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао,  
 улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{ 
 би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко 
ву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p 
 хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а пот 
ину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице.  
укавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по закон 
p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} 
з куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} П 
И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, ча 
о несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог ве 
тићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није 
о је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, п 
="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихва 
.. </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исм 
 Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бор 
ад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало би 
</p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? 
p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst"> 
 <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Бољ 
гим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изн 
st">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику  
и живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, ти 
ед бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Б 
довољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома  
>— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песм 
овукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S 
заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, 
. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Не 
 у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни д 
жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Te 
ај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p re 
 rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео чита 
 и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну 
индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић шт 
 рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело св 
го гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p 
 се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати 
мо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend 
онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Свак 
свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не рад 
е читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић 
а од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, раз 
 овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромитов 
и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то  
а, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад и 
„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохват 
моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је проду 
а се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд 
учник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а 
тање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, 
оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друшт 
су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре 
 сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба 
у му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како 
ењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, 
 ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} 
њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јад 
оја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно  
 Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} 
Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као  
ekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву сам 
 Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, 
ајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже  
е: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Teks 
о. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Св 
н у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити?  
не списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, 
 је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад  
е поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад ч 
? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало с 
 тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дет 
<p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tek 
, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће  
та. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — уп 
љда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи гр 
 изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — го 
ије ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само га 
ку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике оп 
 верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што река 
тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући п 
> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и уд 
 мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте 
оварају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису ч 
срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало  
рећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а м 
 опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend=" 
м дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да ј 
тије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу 
, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највиш 
у: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чино 
иотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Уста 
оги помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њ 
да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној п 
анак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их и 
d="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема 
 камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска ш 
о некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му ник 
з њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно  
 завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том кра 
мљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни 
 дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ћ 
 мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како 
ана друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ при 
омислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и уче 
у!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све ми 
рећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протица 
ање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није та 
жила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Шк 
ури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p 
значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> < 
на, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлиј 
џацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде кук 
 неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге ка 
опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради ни 
"Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p  
">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p>  
>— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p ren 
нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта  
ли да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади науч 
</p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако  
st">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те  
ико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи 
и, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова 
о је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа.  
Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </ 
 зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="T 
х. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и 
пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за ж 
а (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="T 
и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако  
; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега в 
емој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Ко 
о, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала 
о. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да пра 
сној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и  
м, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачк 
. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не 
и ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — реч 
свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказ 
Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко и 
требљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим  
е, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p 
ekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, та 
ића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред  
ушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће уск 
">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се п 
слушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="T 
и где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корис 
 рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и про 
 год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужн 
И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се  
рана пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мир 
ику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него д 
огли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је 
е хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да 
</p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Је 
"Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опаснос 
З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња)  
 rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политича 
м за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па оде 
st">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p ren 
 је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом нес 
у.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. 
 rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. 
о, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно  
под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француск 
 rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, 
порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умн 
оћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— П 
ја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја б 
де како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да 
видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом пород 
 овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми  
иљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чист 
вој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузи 
певају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по на 
ekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и пр 
требе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у ра 
е махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађош 
ао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз г 
чи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гун 
ије хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним 
ара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак 
фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из шко 
 ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од д 
и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слаб 
nd="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан мо 
што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та гро 
 Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да с 
талице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку з 
рам уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада оства 
зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема  
ицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, св 
а” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend=" 
укала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске 
е код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, 
 из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добит 
 направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p 
о ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, приву 
шњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у  
 помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги,  
е на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети,  
 мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политич 
>Чл. 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и гл 
азе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављ 
 две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сва 
о крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чуднов 
 она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у стра 
 луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p r 
 данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао  
с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend=" 
али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никак 
аучник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с н 
 сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не  
е својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и 
ло по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке п 
е непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и 
 шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасност 
 дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав ка 
{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру 
итам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — По 
е будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу,  
а ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити мож 
пољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, једа 
! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе с 
д себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изгов 
, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данаш 
Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не  
 све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што 
а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба ова 
товао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио,  
nd="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе д 
} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верн 
и ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памт 
земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на том 
 поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p ren 
д је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде  
к!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кућ 
">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Te 
им мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви 
данпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж).  
ј: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то 
латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињск 
це и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Te 
и покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се  
ма што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки у 
 крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако  
ути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче проз 
 У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="T 
врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту 
и, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend= 
и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tek 
ну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst" 
 ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p>  
шту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend 
то се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="T 
 друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу  
— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— В 
та, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} П 
о је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то п 
асности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ  
огледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!... 
зиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где че 
им, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је з 
друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприл 
а учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један пр 
а се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад:  
м, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законо 
ице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће  
 умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог  
у, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="T 
нин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па п 
 зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти 
али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а 
> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, 
а преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опр 
е борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштв 
После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> 
м, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S 
десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје 
е чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! 
рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја 
шна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас с 
буди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово 
олико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне служб 
Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, 
 и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и 
Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је си 
 Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окр 
 ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере з 
кој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде к 
храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица пог 
 који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим 
ки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече  
лија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и ниј 
у, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандид 
ог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази св 
елник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Ник 
ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="T 
дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен 
 највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лиц 
аве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати  
 </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да 
> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у м 
 су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запит 
d="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водил 
 дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па уз 
 упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у  
ила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете ф 
 <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Teks 
е не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако от 
све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="T 
 <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! < 
t">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tek 
з ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst"> 
ли жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет  
ст је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло 
st">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални  
о зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, гени 
 шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: 
сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и 
е то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, ник 
 </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу ви 
о и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам с 
ом.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није 
, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси 
игде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памет 
а, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко виш 
бор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише  
га, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише  
тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао де 
аса хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династ 
било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома  
бјави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединост 
анас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на  
ући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави п 
 иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа ми 
ћ знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помич 
о је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу 
се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га 
се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то  
име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst" 
 како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непоми 
има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поу 
озиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада дина 
ремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује,  
авно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде  
а!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а  
st">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! 
нам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p re 
{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме које 
 остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне спис 
пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи  
d="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи н 
лушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и па 
end="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради у 
"Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузе 
о дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде 
де, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, 
свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама 
прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа 
nd="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> 
Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и  
 површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како  
а стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди к 
аше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst 
ву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па он 
 ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а  
 младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека  
лужбе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премес 
ова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема чове 
пехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Teks 
упим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ре 
оме гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p  
о!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам 
и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прић 
итивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући,  
ари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збо 
 су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бру 
буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одб 
 на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S 
мпозиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као р 
о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају 
тије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се пр 
ар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задов 
е ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је ко 
 </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са д 
, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у шк 
ова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу 
 <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу раз 
ље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будн 
по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом јед 
ekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлешт 
но мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким д 
шој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте по 
ад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и со 
џбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p re 
купштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воћ 
онети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сл 
о имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p ren 
у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend=" 
<p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник 
редупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове у 
ekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити 
вршину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљиц 
а свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те,  
/p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одг 
end="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд ја 
алаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао 
ругог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тим 
ом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажа 
ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Te 
p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="T 
одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend=" 
своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, п 
сли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној  
и да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну  
деала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипноти 
 се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </ 
"Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака  
ао да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, уме 
јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} У 
Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p  
а смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно  
више многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше кав 
а. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </ 
ад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо 
то рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и 
end="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог  
а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. < 
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </p> <p 
устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико та 
p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tek 
 Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tek 
 гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и пр 
адовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задово 
савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p>  
а буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њег 
твари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и н 
ет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле  
отицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармониј 
ове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, пос 
,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, а 
ади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају з 
лим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа  
} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућо 
н другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S}  
 напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била при 
— рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као 
ао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста 
а своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу ми 
штај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника дан 
јој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти  
спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође вр 
е причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати такви 
е песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати 
праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Н 
човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У си 
 уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоћ 
му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нес 
едњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прич 
обро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, раз 
 кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индиви 
 гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности,  
е подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави,  
ко испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> 
дмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде  
асположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио н 
ако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног поли 
пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна 
еним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа 
авестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги пес 
забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Teks 
по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да п 
 домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се 
ада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у  
аквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више,  
Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја с 
чи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу 
И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ств 
купштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла. 
p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни р 
, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министа 
ија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде 
end="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тог 
отле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а др 
 већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изи 
ротериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Вид 
жавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се 
ржавне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљар 
 и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један про 
е било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> 
и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем 
та је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p 
, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по за 
st">Чл. 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и 
климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну,  
ладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, 
вно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком з 
t">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења 
е иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не из 
ш и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у  
ади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Су 
, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мње 
ушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на з 
у на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Н 
ко себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </ 
..{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти 
 <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па  
еваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Ту 
може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p  
 било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан. 
т! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с д 
и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла до 
орне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечис 
леда квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с п 
 друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend 
 <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду 
и, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отима 
S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешт 
них кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst" 
овеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — 
е диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни 
а да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвик 
им дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” < 
азе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако 
ду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend= 
а? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака 
 свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотог 
 rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуб 
rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно 
end="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p r 
ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хуу 
ekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга  
воје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази 
се га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="T 
rop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима с 
 наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сва 
, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нис 
трого је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболел 
 поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst 
ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње  
 Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет 
ких побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава,  
лаву, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да куп 
је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих 
тре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пре 
 rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изи 
час — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа с 
штва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. 
е, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други вел 
 </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и доби 
 ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу  
 Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити 
зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици 
су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, 
ст сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! < 
о га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али посл 
ом се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S 
 њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не  
} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти лев 
што нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ради? </p> < 
е у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} П 
У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без б 
ци, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и пропла 
 за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жа 
борити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. 
бре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком друг 
ској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама ( 
уда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на об 
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p rend= 
оја јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља 
, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га 
ва ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, 
d="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуд 
 по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати ка 
Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда  
пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим 
/p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило у 
.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи пом 
 Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у стр 
<p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатн 
во задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика ш 
другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди 
име се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p ren 
и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и 
е да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у на 
 додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, 
ала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, 
љици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео 
 За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за ме 
 </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Буд 
"Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме  
о и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не  
 ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадни 
а лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти 
 упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} Т 
осле неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S 
.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике б 
ење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{ 
 слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини  
, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле  
ником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Teks 
</p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">З 
акони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је 
 фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рек 
правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да ми 
 rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете  
, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико 
вакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за с 
у, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита  
о на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p re 
во теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи д 
 бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним пос 
ме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мора 
промитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи. 
вном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакц 
о је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови друго 
сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> < 
 гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горк 
ас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tek 
рестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђ 
 мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ 
, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се т 
 <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванр 
ekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Teks 
е, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p r 
"Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји 
ин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваља 
 у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних 
е сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што  
ј посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се  
штином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће,  
 само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовање 
nd="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер м 
end="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 1 
ет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и дру 
вора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га н 
="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новос 
на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво п 
 устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некип 
 изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде 
аука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама уз 
? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек он 
о нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми она 
S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а зна 
ављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst"> 
 rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> 
етати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му  
акав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер св 
, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задата 
ком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сан 
ело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тог 
це, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), г 
о ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда —  
е све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати с 
ти само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког см 
 мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на дру 
ле.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много 
лкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо с 
ни таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-ви 
 ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили  
мо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tek 
 то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те см 
је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину 
тали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шета 
изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучн 
nd="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, пој 
к ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато  
ек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у је 
аспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика,  
 rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем своји 
свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао 
 <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се при 
kst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом 
st">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљ 
ећином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вин 
 господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поко 
 </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — бол 
х пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опр 
учка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде  
ечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испри 
тају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Мног 
kst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, оч 
стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш  
ега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и по 
под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа он 
едан млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Кој 
">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искрен 
. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело 
е њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало- 
су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пас 
ост. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву  
пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst"> 
истичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после м 
аквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и о 
ригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да пл 
дства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо рев 
шали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после 
ан. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку п 
ама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана д 
о поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постане 
је веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвал 
земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцани 
трине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend 
 себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јав 
 који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста  
 <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има пр 
.2.</p> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="T 
rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst 
т година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> 
љавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово  
 не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет с 
рло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике н 
 с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије д 
 нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квар 
оликог свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много 
ан и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни  
штења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst" 
Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst 
тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и на 
>Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубав 
да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </ 
тпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре прашта 
 се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети 
уди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га  
 је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p ren 
је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и об 
</p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком м 
и, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend= 
 пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло до 
ало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја с 
а и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зач 
уги. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Teks 
вола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат. 
их покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, ал 
S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам вр 
 дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, 
маловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који 
 што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овак 
е књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу стран 
и.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно  
 rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и 
 они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И т 
шио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> < 
у будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не поја 
 друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, нарав 
nd="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p  
ворио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst 
јима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, по 
 добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у 
познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} 
и преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што с 
 него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз 
мо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко вр 
 па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S 
мљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава и 
 играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, д 
укама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на  
 моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се у 
rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне 
rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напред 
"Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Te 
и, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове триц 
Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој  
 хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио  
Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи 
 десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући њ 
оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које с 
S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} П 
о, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не  
а, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но  
овољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. 
вету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?! 
аја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кол 
о дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама  
рекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, пог 
вни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најја 
 какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна  
> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле раз 
! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, т 
рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо иск 
 земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Љ 
радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} 
а је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и 
ству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина,  
је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="T 
из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапато 
у. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа 
рам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се  
аза ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота. 
 мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју о 
едали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли п 
сним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислит 
 и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре шко 
/p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одгово 
</p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стр 
јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, пр 
ки гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, п 
<p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утв 
У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа 
а за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — наб 
се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозниц 
се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p 
их оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремај 
е одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред на 
ке индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић 
p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} 
з батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни 
 стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше  
>— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије  
олазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов ст 
ојих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала.  
 rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су 
е прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="T 
 још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само 
 влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst" 
 се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гла 
"Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend= 
ост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно  
ђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели ч 
оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, 
"Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </ 
 и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p r 
<p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, по 
покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне н 
прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног  
остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst" 
арни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су  
ер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предуз 
идају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећ 
према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше  
ино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчи 
лад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам и 
 смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst"> 
 шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tek 
! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је б 
, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цв 
âче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступи 
горчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и напи 
, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као  
и прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, г 
по разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јуч 
 пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="T 
 у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и  
ас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Te 
мо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по  
па. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како  
ру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја уб 
вој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не  
атком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке  
озиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа 
иционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{ 
г одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозицио 
да, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то о 
нове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда,  
ше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај 
реди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p ren 
ције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара. 
оложењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагл 
утито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="T 
не странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога  
ре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А в 
ра опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре о 
 опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако в 
лавног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опо 
да: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај 
ротив данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За 
ица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> < 
кав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Е 
е „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина:  
отиву владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче гов 
kst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </ 
ан глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор 
о сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} На 
..{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S}  
ајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p r 
 узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја су 
еби чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не  
есати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики 
 на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца. 
ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрин 
} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркива 
кашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако ка 
игу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљ 
 </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго п 
једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан,  
сто, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сли 
 има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти 
сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашњ 
главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, упр 
азбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p 
ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стиг 
, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве ш 
 умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно,  
ве снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу 
ме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и 
не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што  
ао револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавн 
о вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави не 
d="Tekst">— Што? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p  
своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и 
не причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Ил 
! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како тре 
 потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend=" 
о на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф с 
ца, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на сво 
 наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p ren 
о се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо 
p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљс 
 Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">—  
ола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у  
ем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам 
дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Би 
ије тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног 
а не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се  
полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито —  
д основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина б 
бећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће 
о школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је б 
само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди с 
 доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило  
 власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту посл 
 </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећ 
 Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе 
ekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и 
на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар чо 
 искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна  
ше, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузет 
саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се је 
којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма  
 без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба д 
вршину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се  
мећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини  
еленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али  
rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Кој 
учник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="T 
ућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од и 
је слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади 
мља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, ве 
дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. 
 <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што 
изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако поко 
ао да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука 
енат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, п 
у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ру 
у се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи др 
, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} 
>— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А  
вљени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање 
ст, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло ради 
ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </ 
екакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S}  
="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надл 
ли трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у 
е јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова 
ми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p  
прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади  
и за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и 
наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећа 
а сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади  
 стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шт 
где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млад 
иматају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} М 
 време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> 
азумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ј 
 rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта ј 
p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Te 
</p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то јед 
ар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tek 
х. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst" 
о: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst" 
бода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">—  
="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p 
 ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам и 
S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је 
Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је  
азумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта 
додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend= 
 књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књи 
бро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се ид 
е, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с 
и је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке  
тави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p ren 
есме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није  
Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p re 
 л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне ст 
по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буд 
е, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слаб 
ош као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с ру 
nd="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да 
 Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли ус 
 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло мно 
 Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све сна 
а њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољ 
â што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не рад 
"Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: ј 
<p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Teks 
у мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај ш 
Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Ма 
зимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном 
Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, 
екакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем  
би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S}  
н ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдил 
 у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је 
ћи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и д 
 можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љути 
ње још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst" 
ђен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питањ 
пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изго 
 па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књи 
можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњ 
што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрн 
</p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </ 
под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — б 
ко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Мож 
сти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа 
p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук д 
end="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> < 
nd="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта. 
p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је  
t">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чу 
— Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst"> 
грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљаним 
питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Teks 
аучне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет ни 
јешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му ка 
ете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапс 
— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p> <p rend="T 
ину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његов 
у устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </ 
х испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смеј 
ком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tek 
посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, мн 
 слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно н 
оверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражи 
нанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, пом 
ом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много  
аде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пиј 
ашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи д 
и ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? < 
 и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tek 
ионарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари  
st">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst 
 да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера н 
ори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend 
/p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Нау 
и; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </ 
у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И да 
">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпорт 
d="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати мој 
теље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="T 
апредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се в 
ати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу  
си! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би о 
 rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-чет 
значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз вл 
штине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно  
оје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} 
а, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? 
во прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још  
ње дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ 
! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. 
акар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли  
, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, 
ете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљат 
">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер са 
у и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту п 
 љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале н 
лио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког  
у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени  
 опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и 
тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да 
х старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послуш 
а своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> 
 да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p  
о је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је не 
још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познај 
 за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуд 
 и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с 
испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p 
, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којо 
, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после са 
">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву п 
ви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџе 
, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан,  
, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као послед 
ам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уоб 
отисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо дис 
лушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеал 
разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend=" 
ако је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се п 
 и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p 
— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst"> 
="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критич 
екају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу углед 
се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништ 
вост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst"> 
тни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још с 
на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и поза 
уну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend= 
егово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">О 
а часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретн 
остављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу к 
јд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} 
 од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког в 
каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дођ 
ри. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што 
Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не мож 
тиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— 
атим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Н 
цкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам з 
ри о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где  
ан народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стр 
емља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим 
 од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком  
p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше не 
не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слат 
ред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца 
ке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научн 
</p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst">—  
бар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бај 
ина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, т 
 вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не м 
то нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од на 
јена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан изра 
S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он 
је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао н 
ћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе  
иционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршено 
 дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend= 
> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и бо 
промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што с 
> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst" 
те ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, инач 
ти на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p ren 
ного више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро  
ногих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се,  
 против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно  
еђао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst"> 
три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будал 
t">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. < 
раг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, п 
 па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони 
ају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> 
> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p 
е доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај  
обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и  
rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p r 
х, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из  
јасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend 
nd="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек с 
м везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице  
твима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је мог 
"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се 
метан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Teks 
<p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </ 
 погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{ 
укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ 
 бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме 
у.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу глав 
p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} К 
ви лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет харти 
 буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="T 
и: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређ 
st">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од се 
икну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свест 
осподине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера 
Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> 
а чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу,  
ћ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напа 
фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најз 
ж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта да 
 не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело. 
>Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштве 
неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све п 
од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p re 
остигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p re 
 цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без п 
, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p>  
ављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи бр 
аљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан вет 
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди 
> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну во 
та ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њ 
аву. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да  
а их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измил 
аписмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, 
би и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни пред 
си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с такв 
а се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупшти 
радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, с 
лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим  
к смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">Т 
ивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у т 
дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и обра 
 <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зе 
ао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрст 
kst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта с 
да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо  
асти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p re 
 на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S 
Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не 
t">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="T 
се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> 
јчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име њего 
розивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Teks 
 министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „ 
хану на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S 
х је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле и 
шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице 
абачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситниц 
ре се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи 
там. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да  
а паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло 
прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде как 
о ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И  
 онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког вр 
">— Не познајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе маха 
ре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли 
бимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у 
генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне  
о.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p 
им што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове  
лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него ова 
— онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла,  
влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си доба 
и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и 
а шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у ме 
сподине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Каж 
ницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предви 
отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p 
а, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање  
д хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst"> 
 rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p 
ним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и 
излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо препл 
што је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем  
е кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво 
>— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— 
а Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој:  
там ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и у 
е донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином 
с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, 
уу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у наш 
љењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> 
ужио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудо 
не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста,  
решног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се п 
Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску б 
 <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад в 
ти и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Д 
. море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам 
ку од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или 
и, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу  
 Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему  
ног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а нек 
/p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутни 
и зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати 
браја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше к 
ekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend 
Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасно 
ом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шеш 
ерујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, ш 
 и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И 
брооо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као проти 
решио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> 
 ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не по 
 у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како м 
ричи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и г 
 који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирк 
 то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу м 
нда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S}  
 хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чи 
Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу!  
âм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је  
ог дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p ren 
 и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав  
тепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој са 
следњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу 
део сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S}  
/p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и  
д бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја пр 
> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с  
ше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијан 
јски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, 
челник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију 
рађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој  
авне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p 
само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наш 
Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истре 
Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције про 
послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p>  
ekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зач 
Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, 
?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали нек 
правише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне  
 одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписа 
ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Нек 
kst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе? 
оре него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом све 
време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend 
је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а о 
p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се п 
 свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази оп 
едлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се 
е добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, дол 
ше маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао са 
 пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје мес 
ну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S 
војчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име ње 
његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tek 
и пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst"> 
ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, 
ш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски 
ој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиц 
вати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је мн 
ра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала  
 негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан! 
то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да бу 
 Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је 
ојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љуб 
{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није ве 
 у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у ј 
озор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!”  
Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме  
/p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гле 
апијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. 
тније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само  
нтересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из д 
их од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатко 
} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне 
е, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p 
 и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових о 
нели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, гос 
7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајућ 
о свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Чит 
е, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трај 
 Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама  
.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако 
</p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p 
 </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог  
.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а  
реним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у 
 пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, н 
где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакал 
оли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штамп 
</p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше  
о је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао 
молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.”  
 је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда,  
 ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одв 
..{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањ 
, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес  
.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Te 
ита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, н 
— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор 
етна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програ 
ајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и за 
 односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква про 
 истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с  
ање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор св 
 то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети как 
јазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне п 
Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба камен 
ekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је нев 
? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласа 
 то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник н 
де.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и  
таријих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна  
уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tek 
ајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, ј 
та преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреб 
у кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst"> 
о.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју доб 
 да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишље 
ваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="T 
rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погле 
леду је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На  
жу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе н 
p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми  
d="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на  
 систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак 
а увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља”  
ју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина,  
} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противни 
{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи 
st">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst" 
">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно 
ламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато 
ика, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад 
 — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико нећ 
 потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која ј 
 за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, 
јну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео  
nd="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend 
 ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend= 
 претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Te 
р.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности с 
"Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p> <p 
t">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— О 
ислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела 
ењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправљ 
рком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави 
Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему 
те што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јав 
 је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као де 
стра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле г 
ју се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим поглед 
kst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прог 
ме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а р 
оди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око 
е ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с 
ане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пи 
nd="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа 
огао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметн 
 не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако  
ом руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пу 
ао бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огро 
уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити 
.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је мило 
 дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Ш 
 узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да чит 
тње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти ј 
, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и 
идео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све  
е покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend=" 
о не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле 
 се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бр 
н се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, и 
{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да ти 
си ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p 
 у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор,  
Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који 
вај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испал 
е тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогун 
бије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst 
<p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, к 
Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то је 
="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања 
је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло ле 
о, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме 
утку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Ис 
емо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, а 
end="Tekst">Чл. 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, св 
тво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tek 
их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако  
„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{ 
ажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо 
с, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те п 
">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.”  
о неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p  
удорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и  
p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на с 
меја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„На 
дом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог.  
ете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те  
није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спр 
 важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесре 
е, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постав 
<p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> 
ва.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време 
 друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, исп 
ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p 
="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угле 
док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе укло 
и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде доб 
итички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, п 
презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је ин 
 многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, це 
д се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), 
Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати басно 
ви да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима 
тички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се 
да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништ 
путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га  
тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфак 
ало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и  
 </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било 
ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p ren 
p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — о 
st">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— 
ekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на 
ију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p rend="Tek 
p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизр 
/p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на крити 
сности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Teks 
е у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писм 
о и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас н 
олицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав ј 
опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалашт 
у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства 
ко крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они  
али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више,  
доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, п 
им ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, т 
утујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Пр 
и једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје мес 
андури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћу 
уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, а 
је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Ч 
варили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја 
 да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче 
а: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па сл 
орисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута  
а.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара  
ерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне гра 
">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио од 
и нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира  
глед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако 
 жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљиш 
опште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, 
после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасно 
">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дуж 
авице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законск 
 за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басама 
ти! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, от 
дбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата 
од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе удари 
нако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори. 
му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек 
ане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, шт 
мо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим 
 и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница 
/p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што долик 
</p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зел 
 уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дал 
 не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредит 
<p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра  
да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да н 
 сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте повер 
жњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа 
паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p re 
ца, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто она 
јективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозвол 
меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од  
удрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо 
ас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{ 
ста, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају п 
ја, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дат 
</p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и  
т, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend= 
ајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико талас 
ла.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца 
ији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим  
у причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и п 
ча? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако ј 
прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала 
">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend=" 
о дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не т 
черупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи к 
у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst 
rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији  
то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да  
ог, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл 
н био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га ј 
овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S 
одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и кла 
end="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели 
о више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst" 
t">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Te 
а деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend 
> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај г 
нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави 
"Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се п 
премио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето 
 <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности  
на треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend= 
 </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! < 
} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покре 
ом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика 
 хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p 
се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst"> 
мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учите 
мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојиц 
ино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За к 
месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније с 
</p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отп 
да па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу! 
ке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога:  
ekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички  
kst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, 
о неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једн 
е поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже 
о и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са с 
ог дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда н 
ишта не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, 
и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију  
а има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај д 
 тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтел 
а данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не д 
ај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе  
 сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој речениц 
ном, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst 
мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче год 
о улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке боле 
њу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко 
ам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он м 
ди. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љу 
, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на  
е дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, раз 
е тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу 
равља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах! 
>Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружит 
</p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима,  
ико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и с 
 да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа,  
</p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се  
но и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуш 
 помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури н 
транац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с пес 
ако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и  
p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, 
иче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква изра 
, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} 
довањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи л 
ао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину д 
t">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити вр 
ра наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, а 
аче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{ 
Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образован 
 стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под пој 
после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па 
S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећ 
ко пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p>  
едвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај ка 
о стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p ren 
ама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а 
, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у ц 
 свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} 
 злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок 
 rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја по 
одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се с 
па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S 
ек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, к 
е? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљд 
арочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p r 
 ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу! 
st">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у  
една, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, 
г калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жу 
учак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи на 
kst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се 
Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држи 
kst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то н 
сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Ен 
зе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина 
лаву. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју  
вољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То ко 
атко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend=" 
пет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари 
 осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је ниј 
 дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест  
а се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било је 
у.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га  
ле!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и м 
 окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst 
с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда  
ко једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из ку 
н одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме 
rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с р 
оловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били 
/p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивањ 
се младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се зв 
 окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, с 
р, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустит 
земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари д 
у, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди  
в мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst"> 
о од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој з 
ekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопшт 
ке опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести репуб 
лада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету. 
 Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде во 
ивника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да 
леда и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ј 
} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. < 
="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог талас 
заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише  
, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S 
 ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својо 
 ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst" 
nd="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p>  
ло и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас уч 
 дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас пр 
једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на 
"Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допу 
...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предуз 
{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Teks 
 па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прич 
 измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{ 
t">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао зами 
ekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешн 
алин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме сва 
nd="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којеш 
ед сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„ 
{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор,  
рно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на  
т да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми с 
љала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не с 
 прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Мног 
ио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савеста 
ви шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину ми 
одина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог мест 
вао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компром 
ем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за 
ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није овол 
ници, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим н 
затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласа 
це да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тиш 
 rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто,  
 очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала не 
rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, т 
kst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Te 
ане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом за 
уку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читал 
пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само  
> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то н 
а полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тог 
нио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енгл 
написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али  
ка књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку,  
а се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси 
е тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам п 
жда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, 
="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p r 
— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно 
="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и 
о разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме 
ем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-к 
ређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако и 
ржавним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не 
ту од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Ср 
ико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има поч 
оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне с 
е државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мис 
ор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без раз 
00 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народн 
е се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> < 
тно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица рад 
заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се с 
ножи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случа 
рез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе стр 
: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, нар 
а на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повиши 
ње нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не 
политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p r 
платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, т 
</p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p ren 
ти веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и пос 
 с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Teks 
обода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим т 
еки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра пок 
p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђав 
 занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да и 
ати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није  
ође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Teks 
а шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко ј 
е гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> 
st">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не  
трина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који 
и.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, п 
о, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплеће 
моније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p ren 
био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм з 
 подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p r 
 се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све 
 бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из свој 
 </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камо 
мамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задово 
звали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету 
урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, б 
?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло. 
но, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„ 
чник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешник 
же, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst" 
лучајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако ми 
ко ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и  
су хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колик 
њигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па п 
ују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ства 
 кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! 
Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам с 
ју и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа д 
” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Teks 
d="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање  
вакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим  
кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst"> 
а храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ 
авају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зева 
окушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то знач 
 <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! 
ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је мно 
уче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затворено 
nd="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој по 
ко сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па мал 
 цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од см 
о сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — 
. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих лич 
е разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај ск 
, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај иг 
 несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за млад 
у шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бор 
апињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог 
а? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tek 
али како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашч 
end="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако  
end="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га ра 
Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="T 
добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долаз 
ама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успе 
ала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она ч 
end="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} 
ekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов 
авету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, с 
ршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од  
ле сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-да 
 <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као па 
</p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се 
итељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сас 
ко као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Teks 
даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му  
ред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место 
> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа 
на жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми 
стор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и запо 
.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и се 
луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим  
, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Te 
опште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи зн 
особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и м 
ке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким ч 
</p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно 
га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо  
ко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише пе 
 дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој з 
ну, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће ви 
кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам ње 
и? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда 
 ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет  
.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаме 
ритике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво  
аше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу пе 
t">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те 
ама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! 
 горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— 
уша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником н 
ротолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми с 
неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се да 
>— Па шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места  
 си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди о 
иционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p re 
неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца  
 и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца  
на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме пог 
ов неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра 
у, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зо 
нцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта д 
 је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има 
арише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, си 
ико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{ 
о, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, а 
а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зн 
то су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним прил 
p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу?  
ви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи ч 
а брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имам 
 </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ни 
менима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтед 
види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да вид 
нглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беш 
е могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst"> 
рогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредуј 
 опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву ша 
погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с ов 
ало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у  
а га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испре 
то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Глав 
м!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико 
на скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и сми 
! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бој 
 ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као 
p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих поко 
{S} Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, моли 
не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од н 
мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин мин 
рочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p re 
 све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али  
и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећ 
додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не поз 
ник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовањ 
 </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S}  
о да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна панду 
Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и 
та — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако;  
рмонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале  
рвасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да пр 
о иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се чове 
 једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst"> 
д њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, мол 
рави зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p ren 
наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да је 
задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он 
ње и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да  
/p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst 
p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и 
те му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и ома 
се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне слу 
аче познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери 
Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га греш 
<p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и 
ада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог т 
 <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију ј 
и (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она т 
аде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S 
која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати с 
">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, л 
 али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање проме 
 начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важниј 
ти моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето т 
 моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла  
ише изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали п 
жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Л 
ани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учите 
<p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инсти 
 да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бо 
онт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стад 
оји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком,  
е иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му р 
го дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други,  
ујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити. 
 не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако н 
амо зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће д 
 таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst" 
), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, 
 зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p>  
умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници 
е, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} 
"Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући и 
 воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S}  
ки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tek 
ко; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{