у много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, п |
оменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p |
ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учин |
о и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа в |
ао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га |
не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше |
end="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, |
гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто св |
постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу |
, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником |
азуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па д |
истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокоп |
ри, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="T |
ропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови д |
дног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p r |
Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и |
е очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, |
а пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Te |
и, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се п |
добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се |
овно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, п |
мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљи |
т као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На м |
о, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му п |
а хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као пам |
е, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, т |
кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буд |
од појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” |
дају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, до |
ekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— |
вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас |
рина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила. |
добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком др |
неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="T |
Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отре |
тац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао |
емљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst |
Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштин |
ве трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде ма |
очеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки к |
тиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамиј |
Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што с |
ику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p |
два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађан |
Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру |
Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што |
з своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време руч |
као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, |
ћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај прест |
и свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним е |
Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то |
и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво де |
</p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи |
озиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p |
а исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сир |
прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, п |
је књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите |
осно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, дод |
ови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да |
="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он |
го путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Ч |
су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </ |
ан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, |
="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нов |
p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p r |
послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина |
ћи и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан кака |
S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми |
добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! |
а крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један л |
и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра дец |
ekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst"> |
н из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Teks |
ло и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра дец |
ј на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме п |
остепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој |
ји од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И п |
ица, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— |
ости; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодне |
ора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупш |
што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ шт |
Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове |
у прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни но |
жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели |
ук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="T |
ати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње |
ekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах п |
чну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне |
ју признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{ |
смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све рад |
еш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p ren |
неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш |
ш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко |
ју и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабри |
јна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако се |
> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нароч |
убивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љу |
но добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, |
своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку |
о је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела ин |
Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним |
укне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опаснос |
ина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве в |
бис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} По |
у њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек |
p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он би |
ста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је |
.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} С |
но дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и |
} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле |
енути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он о |
слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је |
ђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p |
ити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше те |
удећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а ми |
е, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. < |
илина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да пома |
сме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. < |
ekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог луд |
тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак н |
а многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди |
Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изглед |
d="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти чи |
та једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негд |
аиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има м |
вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и |
ико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, п |
имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покре |
их идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хип |
мају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта |
е рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу г |
што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште и |
никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког св |
истар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те |
с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима |
уд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мал |
егде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S |
оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају б |
зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати с |
st">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас |
о изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. |
"Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</ |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа |
а сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, |
="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. |
а луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </ |
end="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst" |
вне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, |
d="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хи |
! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јар |
смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна су |
мпромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не |
kst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањир |
а јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не |
!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато |
и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па је |
а уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што |
ekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Te |
/p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— П |
е, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, |
чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p re |
непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста |
и савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред н |
еница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се |
би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> < |
и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне шк |
ако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам призн |
рво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. < |
</p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, |
о мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне о |
ти.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете у |
т уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> |
да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишља |
ина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основн |
p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законс |
о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење наруша |
не, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, ова |
, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што |
ишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неко |
хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног пок |
тавци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с |
/p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рек |
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p |
без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чу |
и) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговор |
, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) |
увај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекр |
е да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, к |
>— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> < |
ekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p re |
p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја |
, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst"> |
ици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, б |
стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, ко |
стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква ни |
а најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам |
к што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за |
ело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишље |
ош се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прођ |
смена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те |
о, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Остави |
ти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласн |
p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама |
у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, к |
p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, може |
е се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Та |
S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образо |
, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновн |
како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију |
рапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од по |
е предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његов |
на?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први |
="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарад |
">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогл |
површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне зем |
ризнати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} С |
х на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим т |
ици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као пос |
ћом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Па |
nd="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с буква |
поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а друг |
есту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend |
ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утиц |
уу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад |
шле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли и |
сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те компози |
х песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p |
екиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а |
е све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, |
>Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у г |
ло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у |
S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много доп |
бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили саве |
, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем |
баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend |
ути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бака |
не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема |
а очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{ |
end="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а иск |
t">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у сме |
ко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо |
нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико сли |
в 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p r |
kst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и |
е, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина м |
p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> |
st">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, ал |
поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрве |
ка остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је т |
ачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати |
е, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво |
">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши гр |
му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' |
о своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гла |
име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{ |
тру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукерв |
алакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не занос |
ли су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, к |
(тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио |
читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господин |
>Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупре |
ekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луд |
} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него |
грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </ |
ји је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, м |
ти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Ст |
kst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно |
поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и по |
ла!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко |
ам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак пр |
о не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где |
не грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали м |
Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и |
Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'а |
уги. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве. |
тички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у с |
— рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника |
и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, |
опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! < |
везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се с |
ари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случ |
кама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tek |
— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! |
при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше |
ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски г |
уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, гру |
ваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рука |
тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бри |
реба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово ис |
ата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S |
дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаш |
p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не |
слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад |
</p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и |
штво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опас |
р, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над |
бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Та |
добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну к |
у главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је |
кве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се б |
ањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари |
ореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изр |
би, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дрем |
е где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био р |
ве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није |
</p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада |
уде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, |
неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst" |
шта. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може |
паст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилег |
а се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну пов |
} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија |
оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">С |
друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког мес |
ице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за пла |
ајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаруг |
за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} |
онари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрс |
а, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — уп |
ра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и по |
као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди |
ли читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је т |
етио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њи |
ије горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Цело |
nd="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и |
та, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје |
>— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрик |
">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окре |
ekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, |
="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У мно |
тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код на |
Па? </p> <p rend="Tekst">— Ништа...{S} Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </ |
rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по |
Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те |
е тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим ист |
{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту |
какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих н |
често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским |
слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади |
Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, |
, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже |
, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Tekst"> |
<p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре |
, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве |
к се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора |
t">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{ |
ма и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, |
да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као |
револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револу |
гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p r |
промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник н |
гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p ren |
мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би |
начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и т |
збори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти каж |
е многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву ( |
Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање |
руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун к |
а, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се о |
преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби |
ако иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се чо |
кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако |
ује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend=" |
наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p |
">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику по |
збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па ш |
, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Кит |
. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{ |
што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухап |
представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач полит |
позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвиде |
о? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече ироничн |
а дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. < |
и ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! |
еше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као |
ће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уо |
</p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу су |
мати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</ |
слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst"> |
једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Teks |
ребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетош |
од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или гд |
} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба ш |
d="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна ж |
чи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније |
kst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </ |
доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како |
у. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу напад |
t">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима |
едњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу н |
комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе |
и исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили пр |
p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да оста |
аћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — пит |
е мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде |
но да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ства |
на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p ren |
рина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што с |
а јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађен |
макне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно не |
?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} К |
.{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота |
rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог паме |
Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и |
кочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак ш |
ику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фаб |
ekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, |
ијатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не ода |
научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на |
ловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у |
раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </ |
пео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио |
наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst" |
о сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постој |
— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно пожив |
најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота де |
дити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опози |
оже видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале |
оста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли о |
е, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном с |
по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S |
врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобраз |
има.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се вл |
праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно |
м, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} |
воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend=" |
к мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале |
трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> </div> </body> </text> </TEI> |
а овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> < |
збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали |
дно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хла |
дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу у |
еваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра вла |
.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уостал |
би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, |
ду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били см |
много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, про |
ца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножи |
ди научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да |
S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против |
било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да |
иција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. |
не и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, ве |
мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Teks |
>— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p |
и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пос |
уме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tek |
end="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим до |
меј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о на |
еме вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p |
зи право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Мн |
тњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после веч |
е боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек |
хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина |
говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Te |
иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћ |
ој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито |
чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не |
личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно т |
ца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седа |
ком, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, б |
емежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једно |
мне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хука |
а виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара |
смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту пр |
<p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли буд |
шту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у |
! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, п |
опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице |
ао дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му |
правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је н |
на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst" |
и и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мор |
омном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чи |
јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозици |
о пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу друг |
Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи при |
долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тро |
</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: |
ekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути др |
и. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да |
соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из |
да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личн |
аменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одг |
опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> < |
згуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажа |
ари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трч |
ића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри |
године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити та |
влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у пита |
о мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изг |
у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто |
{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опст |
онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе |
ди образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, с |
.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао к |
, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене |
и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По сврше |
тим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend=" |
ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа |
далу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће д |
ркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо |
крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лис |
грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst"> |
о против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> < |
кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, |
нда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а т |
монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем |
е извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Доб |
ри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полиц |
с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе |
х напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{ |
Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и ле |
адан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: |
како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S |
ка политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха |
о!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите ње |
своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Мил |
је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички р |
може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из |
ну пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="T |
ј који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелн |
неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао сво |
е био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И до |
оводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> |
st">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и |
га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи |
д буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терам |
пети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у д |
сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начел |
kst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео |
у, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали вик |
е куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас |
ка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па пос |
а мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој сл |
Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да кр |
">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, |
kst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend |
мо разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт п |
лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. < |
а дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све |
ности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно |
нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима по |
t">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tek |
d="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло доб |
ни не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо |
као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви мо |
оварају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају |
ер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уостало |
отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину |
звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нит |
рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће |
и! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао |
дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ уч |
нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кућ |
е у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а пос |
аче добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих к |
rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш |
руштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје н |
идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале |
не, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје поко |
само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, по |
крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и |
нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки кр |
игне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> |
дитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, |
а и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
ам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, |
брењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tek |
а ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 1 |
ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по св |
ији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи |
ко је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мот |
као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, свако |
з дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, |
ај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица |
улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочита |
рене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само |
kst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чем |
.{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начин |
добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Ш |
покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме |
Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="T |
рио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Ник |
авник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког |
end="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи |
="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="T |
опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p re |
Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сут |
а грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равноду |
<p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале |
p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Te |
</p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника |
весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури |
{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентн |
Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Д |
чајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, |
земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, |
ко њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што |
ба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, раз |
аман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових компози |
бо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је кри |
ећ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> |
оре, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа в |
се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озб |
не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко |
пала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговор |
ам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst"> |
чало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке б |
ан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, |
>— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да ј |
и је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Ка |
м ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не |
се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква |
ишта више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. < |
му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту |
беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци |
ија! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опо |
вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— |
овек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у |
е исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да |
так да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он неш |
аком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текл |
поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља |
kst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, |
што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, не |
ело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{ |
носно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst" |
остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређ |
ко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начи |
p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дод |
могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о б |
, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако д |
о, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно с |
ше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми |
еше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки кој |
тра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса. |
но да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га |
end="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица |
е, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете испл |
с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби |
и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша |
ње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Срби |
у приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с то |
уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по |
горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погле |
де се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спав |
ло, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путу |
е ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни д |
еко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> < |
д петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај |
ажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си лу |
ође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Te |
Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с |
узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е |
нију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="T |
амо му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сла |
мо, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша |
е него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету |
е стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакални |
подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, |
е, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме к |
тиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике н |
kst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се |
Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пи |
да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право |
у, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, за |
p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив |
, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) |
, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан пр |
, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромн |
.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, па |
бате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник обја |
убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде к |
га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst"> |
} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу |
реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као ш |
ише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утица |
и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовн |
учерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила ј |
будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима шт |
као: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледа |
еднику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— |
рсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине |
лути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џан |
му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива сме |
то својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово о |
утито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек заши |
коле право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође ку |
т тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижи |
, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> < |
два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву |
ели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак |
самаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на |
="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не |
Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не рем |
га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина |
"Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар |
>— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst" |
"Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба чести |
</p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend |
трина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> < |
ђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се |
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </ |
ном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p |
љда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји хр |
rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити |
рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крст |
наче, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај дет |
</p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. |
на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тај |
Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго |
де као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта |
и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута |
вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек г |
шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Teks |
<p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав |
/p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може |
но ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опози |
тељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разг |
и испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и |
p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице |
м дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst |
а су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га доч |
друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је |
не службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га пр |
је читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури ли |
kst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког нар |
ри, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није |
t">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ |
Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Ср |
смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обе |
баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда |
и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да |
предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције |
а има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst |
анашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланов |
ном из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га |
оби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голу |
расни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гл |
еле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам |
Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше |
творене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче |
ји, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} На |
кодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни |
а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудо |
ово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси |
тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend= |
се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p re |
оли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника у |
</p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађ |
ез ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. |
да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљу |
ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да |
и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst |
ус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручк |
ет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да |
т дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас |
: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Te |
о младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којека |
овник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презим |
d="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је |
стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубо |
ек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сирот |
S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечит |
о коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима |
ашинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst |
са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{ |
земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да с |
ичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стој |
а својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — го |
здане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начел |
легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, ка |
— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst" |
чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> < |
">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје служ |
Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао св |
d="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је |
>— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе прич |
е: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} М |
ekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend=" |
утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем д |
е знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани |
во-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба полити |
по, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и р |
се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелни |
овор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, п |
њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар |
више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> |
рузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како |
ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му |
енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз |
бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опе |
ве и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, |
ипа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не |
пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се чест |
жавни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви мог |
да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само |
.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Teks |
p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пу |
ди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хуу |
еђутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повије |
, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стој |
гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она |
end="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— |
устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> |
му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш |
олио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је т |
едај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако |
ла прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, мла |
е с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владин |
аквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, је |
а се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако |
калницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми усп |
о, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend |
/p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси |
о неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленил |
аш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политичк |
вај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари |
вај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Моли |
дао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај |
ekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend=" |
и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Teks |
и, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на |
вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И оп |
Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији |
зе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у осн |
<p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми неп |
је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послуш |
нађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже нар |
ај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа |
<p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чи |
/p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши кака |
то добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо |
ено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и при |
жност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— В |
.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ поч |
бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и |
ичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности |
довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То |
rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала |
чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне слу |
е такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што мо |
ш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; |
је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук |
опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. < |
у!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она |
и легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трља |
се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И мл |
>— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, бори |
ице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се к |
те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Teks |
p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — гов |
ика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке пој |
то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што р |
асања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје у |
ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Te |
ујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко |
а и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе н |
и за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по |
док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је г |
а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с т |
Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеал |
и ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, г |
последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју к |
е ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и и |
нањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче н |
та уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место |
nd="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> < |
ко други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на |
ану, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Уз |
rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласа |
рво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџаци |
</p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја т |
ким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српск |
га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћ |
ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">П |
о је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, |
увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{ |
адиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне |
kst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend= |
S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механ |
ут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> |
а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> |
пе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу |
ише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном све |
школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука мн |
сало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио са |
али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он п |
коле па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадниц |
веком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: н |
ekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми |
се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише м |
ме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радос |
а? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала дец |
се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Ниг |
ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што ј |
о нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и па |
је што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек зако |
ази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' |
дала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко |
окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, са |
</p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрин |
rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst |
хових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спре |
друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријате |
сања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и |
ами тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и |
? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли |
ући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Ва |
не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујућ |
е више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Упот |
данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бор |
а раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми |
е збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречи |
њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И понови |
себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешт |
сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, |
ни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst" |
азно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Ост |
"Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о |
р сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан |
етна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. |
руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend=" |
ла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмук |
!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се на |
ту добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst"> |
рко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што |
">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend |
еде тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку |
даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> |
на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као ка |
крсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гл |
рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p re |
ју очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{ |
омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је |
еже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: |
, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред |
st">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, |
. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити |
каст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tek |
и. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. |
олике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кон |
па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана |
плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и г |
мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, п |
где по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређе |
реди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> |
ио тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао |
г часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње дин |
е га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend |
Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шт |
праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао смета |
куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја |
дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— |
не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{ |
</p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене. |
? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, м |
мејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је |
кају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћур |
</p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам |
">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Зат |
боду, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже |
оји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, ј |
сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst" |
гао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као |
је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име То |
а? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p r |
адак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst |
к објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у поједин |
средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо |
класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend |
о данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји |
ovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика м |
на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> |
а тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли |
p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p r |
иште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други |
злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним |
задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! |
а нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве леп |
оја се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst" |
а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend |
на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друшт |
етном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и ст |
није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p r |
у били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликам |
{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и |
rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окр |
е, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала н |
нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Ториче |
о растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна дру |
Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друг |
т затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да |
! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо ш |
до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Про |
ебе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као |
<p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{ |
на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, пе |
подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с ом |
ави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, |
слушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p |
rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам |
и имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на |
ни мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p |
све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. |
.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> |
S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребит |
а и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје к |
екипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја |
име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ће |
га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале г |
е ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које са |
За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом плато |
јавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и |
</p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не порем |
ајвише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просвет |
сталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као |
дузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше |
ортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само |
т пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и |
Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гл |
аправи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет х |
ичице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{ |
морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету |
е да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p ren |
а лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба по |
за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један |
м на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она |
не под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко |
S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Teks |
и принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су |
мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у нач |
лећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, ј |
ње поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по њего |
опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало нака |
н кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> < |
еме да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend=" |
Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд чо |
ало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p re |
сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шам |
end="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом |
ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, |
о један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никак |
очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе ма |
d="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; |
њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не рад |
о негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: |
rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбиј |
само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та |
Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и |
у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без о |
а седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди |
rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> < |
rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p |
о сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и |
p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се |
! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађ |
а!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend=" |
<p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега |
p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне |
ба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гл |
е. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљ |
у владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорит |
покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и |
о два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, п |
ивући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улаз |
седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p |
ање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </ |
так добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација |
ко треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, |
обра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Teks |
обра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p r |
</p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па и |
е добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете |
</p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби |
о ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисм |
слушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрв |
end="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгаја |
што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst"> |
рнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и |
ај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садрж |
послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим |
и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички проти |
неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="T |
овне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, |
="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до |
е, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p |
ог и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то |
досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фа |
ти, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend=" |
трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend= |
>Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend |
нолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tek |
ј, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке |
им да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао |
ти.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако ср |
говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} |
ора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан |
ао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верује |
нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на |
t">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође глас |
д носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="T |
мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар |
ете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје |
каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу г |
су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> < |
један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар д |
уги с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело |
н! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод |
чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се ком |
мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend= |
p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш |
ок се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво гово |
Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} М |
звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком и |
лужбе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песни |
с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по је |
што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли |
rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман п |
више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна д |
послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} |
ekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да ј |
раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p |
чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend |
радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако с |
дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају |
и своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташн |
деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у |
гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: |
непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете св |
nd="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из |
и бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али м |
о у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину сва |
корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца |
а и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се |
је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађа |
дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p re |
а ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то б |
Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, |
rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио д |
к срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака |
го што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање доса |
лију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби |
и ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џанда |
други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице в |
њу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7 |
<p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет |
тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="T |
опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда |
еко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нане |
ај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој |
м: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне го |
t">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, п |
и и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па с |
воју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, |
други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефиц |
се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо. |
се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред но |
nина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из по |
p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Ду |
ну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби влад |
задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, д |
пак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слуш |
лија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S |
е у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно де |
ива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p |
rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво |
/p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар да |
застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар |
е додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли |
„Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од |
st">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу |
st">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси |
чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао |
— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst |
од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p ren |
а.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више |
разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, |
ју, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и |
не дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник |
и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, |
еда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије |
начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> |
итао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листов |
и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљав |
ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на свој |
ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне тр |
рима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те |
а слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој гла |
у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ |
">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процв |
пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђ |
у протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене харм |
те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, |
а: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку лел |
уу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Te |
} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и д |
аки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преве |
државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар |
онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легн |
ила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фра |
ну, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка по |
. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту |
не, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, уда |
ер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику |
елник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим г |
нском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend=" |
ам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је б |
. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеал |
kst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку |
добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управ |
алимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже вре |
послетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> |
"Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p rend |
обар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst"> |
и учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p |
p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? < |
rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— |
} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да |
аквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и |
познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од |
био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име |
. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су у |
Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Teks |
њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово зб |
ао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па х |
м: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— |
> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело ова |
"Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође |
и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и |
S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p re |
ећ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од |
хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче |
nd="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био ду |
м тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору |
е.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зат |
нстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као |
еала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити |
ав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште |
га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што |
о у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба |
реношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} |
ковање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p |
.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том |
спава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због |
несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века |
и, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко и |
не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у |
d="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против |
ло једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако ц |
огунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а |
де да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Пад |
и, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: |
ђани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а |
ду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем |
доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласањ |
вољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је п |
ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми |
ора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уст |
>Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа ни |
м на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђ |
ојих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозби |
пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мње |
у из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p ren |
вога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не |
ала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби с |
може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p |
е, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латин |
Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p |
би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овог |
године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више |
мах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школ |
то, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протерив |
елник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати |
Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, |
ите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смире |
ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">П |
о подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и д |
ћ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам т |
па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tek |
же, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S |
алине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком |
хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као памет |
p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — |
дине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! |
оће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два |
"Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узм |
поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врл |
nd="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него д |
оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре. |
лати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, |
човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја |
. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из прин |
јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да |
и, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend= |
те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, ми |
ете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не |
и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у |
државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{ |
> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, с |
мука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава |
а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. |
литичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, |
ва грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин |
ар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, к |
rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од |
, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одјед |
с посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције проти |
ње задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким |
р на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— П |
е готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима |
p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао н |
ок се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један чо |
сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да |
борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник |
</p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научник |
од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче |
, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дре |
ле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst"> |
тко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади компо |
је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас |
ања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није чит |
ка ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и ста |
о и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend=" |
во је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад |
и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, про |
мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се п |
е све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад. |
гове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst |
/p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог ма |
...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, |
баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, как |
словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не у |
итати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (т |
рану и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква |
но, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти лу |
p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst |
мамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљи |
st">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког |
а и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули кр |
ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. |
ако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend=" |
ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Не |
разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте |
ушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру |
<p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има |
ве живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend |
. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tek |
му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га ви |
га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми п |
rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену |
воју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао |
у дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам д |
новато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред |
rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину |
<p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst |
оримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као |
и почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па |
на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а лев |
Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tek |
Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Te |
од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога |
вих композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљ |
"Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро |
је оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по др |
о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало н |
илане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још јед |
предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> |
штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{ |
изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србиј |
једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза |
могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала |
везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има |
ђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па |
опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра |
занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може ви |
је научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опе |
човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p |
о ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно |
е чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био р |
ад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се н |
. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнак |
премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо |
сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> |
.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је памет |
то нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш? |
али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад |
аре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да |
вника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али |
ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програ |
Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала |
nd="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи |
та стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од |
ља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на |
end="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге п |
<p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} |
тно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очаја |
/p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог |
t">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанс |
ик не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негод |
S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој н |
са по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих гов |
ekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло бр |
ојавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вр |
, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> |
д истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме |
ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} У |
уте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава |
што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да |
000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у |
и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и та |
ом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај |
чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један |
ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима |
коване папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом |
а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на |
исто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Х |
фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слат |
ошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао |
{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за |
калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и пл |
огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за |
аки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни |
у, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гл |
kst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случа |
не танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} |
е.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јо |
и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила |
ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у ов |
часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих |
да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више такви |
опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне к |
си се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али |
ије било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи д |
на тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судб |
ала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p re |
, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој у |
где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је до |
да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на в |
раза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на и |
не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst"> |
какви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да |
р је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Бата |
ћ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p r |
је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савет |
ише пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend |
рним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и зак |
један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборав |
end="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог та |
опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p re |
као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради нек |
вања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па |
/p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник |
ж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, |
о, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Зборо |
е.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му |
rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> |
апочео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало до |
е год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочек |
д, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете на |
</p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} |
та имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не |
kst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у на |
дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и зас |
етној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p |
у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече |
милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају |
о би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из С |
одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дод |
едлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p |
дан предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst" |
о да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио н |
а на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јес |
ко, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, |
ђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="T |
ке пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома |
гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. |
дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у гл |
и у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама как |
ремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи |
о он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека |
глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, |
..{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па с |
ериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш |
па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Та |
> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код |
ио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не зн |
ј је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом |
сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p re |
kst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одго |
и ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом до |
лу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чист |
, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tek |
Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против |
и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева |
остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend |
ену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p |
уте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, у |
ком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешт |
rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: |
Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пак |
— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> < |
, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи ле |
е, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, |
мају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; за |
уже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; |
пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређ |
бе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: < |
мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица ( |
победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, зат |
у и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. |
а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је на |
екић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отреса |
„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, п |
ајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, п |
да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуз |
оји је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што |
је него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико др |
вољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољст |
ра од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, ст |
! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се сво |
Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — шт |
p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, дод |
м очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к' |
време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа држав |
Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су бил |
м збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се |
ки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање |
на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p |
них и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошт |
упили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам д |
S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себ |
kst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend=" |
к свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су т |
оумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— М |
тиван и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, ал |
p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. |
е тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да на |
не. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га з |
а устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунц |
као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: < |
начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, под |
ши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— З |
м се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно |
нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Каже |
p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, |
оче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало |
извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом с |
мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, сам |
м убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. < |
помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све |
о, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво св |
па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему на |
дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">Посл |
То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је д |
nd="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се |
једљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst"> |
ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend= |
оги су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хар |
низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да |
е некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не |
рдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жуде |
них услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозици |
и. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе |
еза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} |
е ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst |
више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко |
ину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда |
а онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има |
Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим чов |
после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} |
ности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, јед |
могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео та |
руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сази |
nd="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима |
омислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хук |
старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дрем |
p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки п |
а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Te |
врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијо |
важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после т |
о будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело цел |
гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше |
чи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине |
бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много бољ |
слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend |
м их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни |
и на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, |
трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма |
ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето |
ш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао с |
појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, узд |
као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јад |
једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— В |
и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, мол |
о научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! |
} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при та |
о исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, уп |
искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и |
st">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend=" |
ионаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре оп |
у кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и |
>— Што? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tek |
нам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и сл |
nd="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ура |
ече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи |
ачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> |
нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Ба |
хов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми |
ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код на |
Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоће |
рице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трг |
ће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге |
бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst"> |
прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, |
Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта ј |
он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ра |
но, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце д |
е луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend |
, мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се |
тит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не м |
пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst |
тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst"> |
ив владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend |
ик власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збо |
руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин |
затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важни |
(двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Т |
да, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према ко |
некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да |
kst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек |
је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после |
о се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки пом |
="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, п |
доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p |
љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend= |
бне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни |
ој, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки д |
удре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Са |
гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у |
чувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако исп |
наде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те сп |
мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно |
у воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, бил |
ваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мањ |
st">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву |
атрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од |
рајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од се |
..{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да |
то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју |
а, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у ст |
али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па м |
nd="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. |
му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p re |
и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђ |
о што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдил |
ти какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend= |
живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> |
ако је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари |
квих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалн |
јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> < |
севи морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у бу |
јних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на к |
де предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p |
Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst" |
у присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — р |
роз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није в |
ликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бис |
с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„ |
напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућам |
опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После св |
љен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити |
орити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум |
rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, заста |
<p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу |
тито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tek |
Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} |
е посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина |
t">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост прон |
Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засме |
је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи |
који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао |
цати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p r |
ису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
пао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови дру |
Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се |
Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао з |
15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем а |
рбији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с други |
ело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и о |
власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p |
тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква из |
ваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — реч |
</p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присут |
} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не м |
зразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— |
ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана по |
а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S |
е укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то в |
ekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{ |
а до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у П |
зиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нит |
ло само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи т |
тало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке |
ачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се пре |
кројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој |
Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Пови |
а увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи |
а не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добр |
и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tek |
девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p |
">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то |
о су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, п |
ади наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да |
емљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и |
Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта |
огледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> |
ту што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ух |
ме моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се |
, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst |
{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане |
везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупшти |
S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, оп |
да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; т |
ле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књиг |
м опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се з |
ак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!... |
говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али |
што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p |
и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{ |
Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је глед |
чнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих с |
с само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је |
на поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду |
ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поук |
и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из |
село, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурн |
вако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато ј |
ђе ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хуу |
ише, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p |
обра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све в |
јој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и |
ма хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> |
/p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти пл |
и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — р |
атио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не |
kst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју |
све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst" |
/p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. |
"Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност ј |
јоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="T |
оји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота ма |
{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се у |
а и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, сл |
за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокре |
вар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Teks |
и Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tek |
а, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на д |
..{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор |
за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор против |
ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи |
да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му |
литиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst" |
у, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а |
d="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p re |
Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечер |
владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољ |
ви се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве. |
ите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мал |
када доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </ |
st">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те но |
ну министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. |
ом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај |
ело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p |
а је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити |
>Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли |
олитички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, |
љи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честита |
преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући на |
, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се та |
скоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено |
ибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да |
кала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра де |
{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Teks |
о гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико н |
(ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стр |
ла, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан |
напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после |
st">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стри |
и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљ |
rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће с |
<p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми о |
рати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend |
а га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколици |
ротивници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племен |
Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у |
много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добр |
ој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у са |
">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и |
чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” |
Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е |
не, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет |
ју свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фот |
е у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако ис |
и.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање оп |
<p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао |
, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно на |
андидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Доб |
ан и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја |
есника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend=" |
лој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једн |
о из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и |
е, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо раз |
ћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> |
љ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p re |
оде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала |
d="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и нева |
га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа ниј |
и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с |
rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили др |
што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Б |
но време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно оствар |
м из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од стариј |
бра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p re |
тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви он |
.{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, пе |
” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио |
дела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као д |
вна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински јези |
рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило с |
итане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад |
kst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају д |
ekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Teks |
но поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада |
прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво |
триотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Ус |
ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? |
ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу сам |
е неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Teks |
и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима |
чно и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Н |
пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Х |
дне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне |
етне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види нек |
Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле х |
Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p ren |
ионе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тог |
наре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А |
бора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре |
за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако |
главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за о |
азда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и т |
против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} |
итица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> |
добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему |
ладог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао н |
ете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад м |
интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из |
и.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се |
р и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ак |
">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и |
јавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p re |
t">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p |
какав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од |
се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свим |
ње шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="T |
сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели с |
ено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити |
аставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно |
да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начел |
новило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, |
— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам г |
и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и |
ност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој ид |
доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ в |
ве причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са с |
гунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо д |
сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи |
у? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! |
исла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла |
потребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречи |
тне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађ |
халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под свако |
и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје |
ре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p |
но бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне |
">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, |
а је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend= |
у владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против в |
ве што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} З |
беђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend= |
д ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице |
дно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог |
борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгу |
га деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, |
ог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Так |
као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике инди |
. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо м |
<p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лиц |
овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће |
о да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p ren |
ајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти |
е мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разум |
, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима |
</p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича |
</p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра д |
t">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. < |
.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади |
ву.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Te |
отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике ни |
а њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за б |
или добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst"> |
"Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло |
ан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласа |
о његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом |
већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто в |
ој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција по |
и? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — б |
оду, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан на |
место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за с |
пет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже |
диш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао |
теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а |
је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прош |
алом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање |
ик овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромит |
rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред |
, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан ј |
онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубив |
о да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. |
зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, п |
трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у |
може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде. |
{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба |
алеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише |
ки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend= |
ак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend=" |
срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су проти |
с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом |
им узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да ч |
вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара исп |
сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек |
зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> < |
крене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} |
е умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те в |
ekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар |
) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затв |
а и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких |
рина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила ва |
нђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јар |
спричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционар |
је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазд |
на.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у то |
ат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер |
ле с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које с |
по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и |
Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји |
оже да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, |
с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) |
{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармони |
ађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p |
није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучн |
ела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори с |
и оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се жур |
е одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече др |
о у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све жи |
а јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се |
.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поре |
ло и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p |
сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав пред |
мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим ј |
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p r |
p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се |
полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође |
да се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не зв |
о на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долаз |
ч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и с |
адати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа п |
е предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ћ |
ад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, |
kst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у м |
нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекл |
аква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. |
жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло |
лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу |
нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало и |
време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре |
аре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</ |
арод!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина |
го проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p |
опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш |
оду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="T |
еца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не |
танемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Т |
ити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не в |
ли смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више |
упе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се |
одне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сена |
громном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анар |
Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан |
ањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а |
!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а пос |
боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. |
и: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда |
t">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p |
учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били |
одољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прв |
t">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају доб |
а овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се |
морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доб |
само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чуд |
nd="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињућ |
да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, д |
не земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрц |
амо зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да |
а, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело |
из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из на |
ако је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа п |
и провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под п |
ти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушнос |
</p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема пос |
овника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend=" |
не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. |
ли где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је м |
а грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта |
у у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три |
влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу п |
kst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извешт |
ка се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и п |
ма, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговара |
з Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није вер |
измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се т |
пено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам |
јеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да в |
ене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Ко |
не, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S |
научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p re |
ладог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p |
озница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да бе |
лада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p |
наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох |
ме, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти |
. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tek |
ири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецим |
се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако |
>— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а |
је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за |
="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане сме |
провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле |
kst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за |
не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набро |
, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа влас |
времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нис |
каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Te |
о бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и у |
аку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да см |
S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. |
гледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе кли |
се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти |
не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, |
нђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да |
очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало мод |
њом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар |
и другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> |
пруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S |
ом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а |
прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом |
одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити |
случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tek |
жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет сме |
о. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у де |
ох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушај |
ам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst"> |
аног чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> < |
одине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете |
итам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем |
аковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина м |
д кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: |
ји и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и о |
лан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру вл |
је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, в |
анина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Или |
S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </ |
<p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав |
џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” < |
} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, |
им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две гр |
од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево |
едан другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{ |
којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.< |
{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције |
st">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> < |
Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend=" |
</p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору |
kst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p |
/p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је |
то се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако н |
е све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква |
"Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако |
ају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Te |
век боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора м |
> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst"> |
ви другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвал |
оја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, |
на била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васп |
? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst"> |
е годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо ов |
им се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста им |
Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно з |
оје сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај |
и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају ве |
и, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе |
Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: је |
с није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Ваш |
о сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружи |
његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом пе |
реврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му с |
— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и посл |
ооо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противн |
подину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајен |
доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не тр |
и у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улиц |
Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико |
урчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње |
а меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу |
јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не |
да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p> <p rend="Te |
и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), |
какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="T |
мао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту поја |
о чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу мор |
ересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из држ |
на, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S |
м пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже ра |
> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, |
ојој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полет |
дог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао нау |
ива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој |
ој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће ик |
м причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђ |
ekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело др |
ваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tek |
узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из |
<p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> |
зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у меха |
ли му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је |
зивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, |
ронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше |
прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књи |
ем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник би |
песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, зд |
би неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто н |
ekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Teks |
па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Te |
о шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Уст |
> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише че |
о у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица к |
ред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој |
јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајн |
дне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час |
песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који |
rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — у |
Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгл |
поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="T |
нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове пе |
квим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и |
{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама |
маћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, и |
ала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи |
>„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим |
је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; |
..{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би |
оди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— |
тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч |
у пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, упр |
послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend |
rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло |
Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста |
ма се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно н |
ња.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте ник |
е које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се |
rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим |
мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој |
о паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, п |
"Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p |
/p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије ника |
ног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не |
ута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а |
nd="Tekst">— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p ren |
— боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве груп |
асао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тр |
азговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нис |
— рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — ре |
лабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. < |
="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!. |
опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> |
из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst" |
се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst |
е па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, |
у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан |
/p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми |
хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије |
ли се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми |
их, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на кра |
у чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, са |
">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина |
</p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо мес |
="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву |
е разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и |
у нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима |
} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш |
о? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— |
ују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао не |
ек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p re |
тао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе |
га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш св |
оре, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, к |
треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је |
та срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто ма |
, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, |
ог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! |
позициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били у |
двикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало |
пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојч |
е се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу |
с не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара |
из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма |
нако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак |
сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их ка |
не службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> |
p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песм |
ачин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је |
мева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у о |
бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиља |
нђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем на |
ан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} |
покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од ка |
rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Пок |
део да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у т |
ало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне |
уу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истрешт |
азе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на |
{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиром |
занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим |
Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, к |
е, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како |
да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто |
ас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. |
је му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, а |
егли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају |
По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, |
о вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p |
је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, |
а: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и со |
тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и има |
/p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, о |
а стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p |
од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и |
ље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p |
>Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а |
т. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst" |
шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p |
слутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним оч |
а.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист прот |
е да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год н |
не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend |
недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst"> |
, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му |
у леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Се |
?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајс |
ушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је |
Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, сол |
<p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, памета |
је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције |
еца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро на |
и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само ма |
се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те |
читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прек |
ке не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спре |
нар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend=" |
е на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сирома |
ам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна чо |
ука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо на |
ју везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко |
ас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали |
ико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима |
га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Пов |
ојих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и пос |
о и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаг |
по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му |
d="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем |
ну. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се |
end="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадуј |
одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По сврше |
и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p ren |
стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан с |
намо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али п |
Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толи |
г Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше св |
евој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst |
тичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног |
њене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле ш |
отпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ст |
еници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и про |
батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S |
"Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири та |
а се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али са |
појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше |
и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може н |
од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог б |
егодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направ |
лас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор про |
</p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком |
у земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи |
о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> < |
помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? |
никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, б |
с за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? < |
ило име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваља |
ђанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био нев |
е, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Мно |
ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> |
ло с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну |
а тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поу |
сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбу |
без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p |
Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је |
позиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући о |
="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да |
гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за свој |
има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац |
прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, |
кан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} |
ао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног |
це још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га поз |
теран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је тол |
те исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако |
p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а |
ује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами |
онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опоз |
асни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун |
младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушк |
аге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прос |
еба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је ше |
сту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, |
Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p |
} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га ни |
>— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p |
тво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође д |
политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tek |
ла ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend= |
ekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у |
изу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему н |
о је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта |
други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="T |
е. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Teks |
се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу пох |
ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавид |
крене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, |
у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочит |
неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврће |
јавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу ут |
де мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познаје |
је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и |
> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прођ |
девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име |
<p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— |
p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опа |
и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, ј |
стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим |
аче био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришка |
хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико |
о ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p r |
о ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, ми |
р је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити мона |
оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, |
а ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се |
, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њ |
а шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обич |
ађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из |
неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан |
ао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада з |
е могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, пам |
редујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео н |
p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — в |
а сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смет |
рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, поја |
p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друшт |
— опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па |
нистру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цук |
и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођо |
ко мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч уч |
Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете |
слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и ина |
ло-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким |
енуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p re |
у гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> |
н друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композициј |
="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговор |
не хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> |
е могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархи |
је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити пр |
дина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p |
Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — |
>— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, |
Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend=" |
оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет зат |
израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо |
ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p ren |
е улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — ја |
беђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у |
послетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити вел |
t">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он с |
ем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је ус |
и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек |
у башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” |
ек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провал |
је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад чо |
су биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Пон |
да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} |
ије свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење |
у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности |
но и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst"> |
а ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, |
дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок ми |
и будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа |
, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </ |
ко иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечу |
на садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се |
таде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало |
учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ки |
добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго де |
раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухват |
ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам |
цали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. |
пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. < |
nd="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори |
">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди шт |
е на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледа |
отив те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p |
кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог |
оји не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра |
rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био |
end="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, д |
е разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не к |
kst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та при |
о пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милан |
} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Јед |
дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом |
="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Teks |
радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tek |
матрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кр |
и, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10 |
удили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме ш |
да државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни п |
st">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tek |
ће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би |
деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и с |
пора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један изме |
t">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </ |
— помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и |
о улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као |
боко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки |
/p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам |
p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— |
? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тр |
еш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја те |
колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљ |
бро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — |
nd="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је т |
већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни л |
ли, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом |
едује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло |
агње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрин |
не.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} |
Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Тр |
зрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Којешта!... |
чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук ус |
На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка с |
еља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читав |
ена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и |
вашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тум |
зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина ху |
много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p |
го ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, |
ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend="Teks |
пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром М |
не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да |
"Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; ког |
а будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и не |
први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личн |
оликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p re |
а зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— |
рло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend= |
ала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то |
рице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирн |
не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> |
обар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази |
риц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стр |
да је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пр |
су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских го |
елник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p |
без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивн |
диних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Teks |
ој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, такв |
сто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за |
беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако |
ојој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испа |
ата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих изва |
и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по |
могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни |
од нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се сла |
окојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено |
има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде |
мије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вече |
рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има лу |
азиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="T |
је, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} |
. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend |
е каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, п |
rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане |
а преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби ста |
о, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p re |
="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за с |
м! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она ув |
ре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Сапл |
како занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он |
да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tek |
d="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очи |
на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, |
правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— |
<p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред |
Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не |
ekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? |
> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> |
> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема х |
<p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?. |
та! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем |
ђанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како |
и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Моли |
их, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се |
ekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је |
rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </ |
јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдук |
дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst" |
и.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p |
ву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, с |
ле с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматра |
иди неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> |
kst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p ren |
. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend |
ном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буд |
Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а |
елом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> < |
сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, а |
искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ов |
али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> |
.{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико к |
end="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p re |
довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? < |
st">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— |
ојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији |
итет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем |
на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се |
па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p r |
паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда |
ише не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Д |
и сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} |
жак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Teks |
' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учинил |
по објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p |
} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког гр |
је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла ст |
ости као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике |
но тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. |
ћи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти г |
{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете |
овуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, |
карактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да ј |
ити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да |
посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина о |
на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет ја |
/p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улиц |
да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они |
S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор |
</p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. < |
речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом |
ше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, ш |
и, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански си |
<p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да чо |
">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара |
другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ног |
за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скрој |
не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете |
ко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p re |
— прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Сед |
потакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на л |
ј прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлет |
">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове |
ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га за |
свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енг |
ослом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Ми |
ру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Или |
и буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Te |
нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено пр |
зизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst" |
а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пр |
то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче |
спитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, |
сања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правич |
end="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте м |
, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш в |
ки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посл |
нске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под с |
ekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредн |
бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије |
о је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име |
шем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање п |
таде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још ва |
паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђа |
хати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p re |
st">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је |
рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог ка |
алин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па с |
раво револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и ре |
говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p |
end="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p |
свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tek |
— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, |
ekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p |
имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, е |
лика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста ре |
и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве св |
још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: < |
квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презре |
ове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе ка |
ом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар |
, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; у |
ekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научни |
прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Ал |
није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> < |
је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с |
трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хо |
ekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, |
и с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мад |
ожити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно б |
и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па дод |
кцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p re |
ерно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и п |
"Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љут |
композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме с |
јаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бу |
списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер |
да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричава |
школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p r |
, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов м |
му и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лу |
н...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, с |
ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, |
{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико о |
е компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти |
.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у св |
{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си лу |
ас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнут |
у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p ren |
ри места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најод |
.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непо |
S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весе |
ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штикован |
м груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изнен |
укао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} |
и, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. |
! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ства |
d="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p re |
да, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав бил |
ме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа лис |
ав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све |
у смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ |
и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају |
трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, |
кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се |
азом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти |
полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађа |
ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а |
kst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p r |
сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бо |
ем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Te |
ирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабач |
st">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио нек |
/p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хте |
и ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p ren |
его овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразо |
као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, о |
шчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти |
— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Teks |
крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p |
а се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на |
{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место |
аче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, г |
вачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко |
т.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас |
о био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена |
е управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ |
<p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! |
</p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у |
.{S} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при |
— питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="T |
, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђ |
а ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама по |
амо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњава |
та има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} О |
тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, |
рисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добр |
зиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива |
не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо пр |
и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше жел |
end="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора за |
end="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног призн |
ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај |
ога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господ |
. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрс |
па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе |
ади лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се пре |
<p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научни |
не!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мње |
брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </ |
прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Б |
луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се д |
пет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паме |
био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend=" |
а.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, окра |
сто!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара |
</p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, п |
м да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фра |
">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене н |
лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tek |
ад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад поста |
ekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, у |
династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на распол |
ас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њих |
трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по ц |
, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет ко |
шта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не |
<p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не |
.{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви л |
о: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има |
чића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p re |
ка!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — ка |
човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја |
.{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p |
прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> |
ајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време |
д овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је на |
rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p |
о време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ет |
Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend=" |
напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао |
а жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Ј |
размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој поко |
ребало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да |
"Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и е |
/p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Ч |
rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p re |
да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз |
е остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државно |
е и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити |
атрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други у |
ршини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило некол |
ду је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На ми |
"Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пу |
отпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst" |
зи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да |
ekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? < |
е!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Как |
"Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? |
ину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то н |
ак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, ш |
</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући |
је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, прету |
d="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће свако |
м учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако да |
алаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер б |
драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуциона |
најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p r |
млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безоб |
легла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади ком |
у.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или |
стан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама |
и, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, |
ца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бе |
лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да паз |
="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p |
</p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p |
ричица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна |
о, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити не |
рочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају у |
Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst"> |
ђоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како |
„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из с |
ем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна ст |
и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ на |
е знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима постављ |
служујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја поко |
бором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је |
како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво нек |
чинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Ј |
е, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлог |
не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде |
ажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p |
в. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави |
end="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву |
ожаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспр |
{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — |
а? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ва |
— само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend |
? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Te |
— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која |
и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу |
'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад гов |
дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Пес |
црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. < |
"Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p r |
глеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми д |
о.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало не |
га друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, и |
d="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, |
еких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, сла |
р. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би |
како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, |
ић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend |
омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од в |
причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основн |
љато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,, |
пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко |
ницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут |
оба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је посла |
о.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу |
end="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда |
се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили |
је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по б |
ровали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под поја |
е, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у ру |
моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року о |
дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. |
пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Или |
у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и л |
">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пен |
="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера |
уке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему вид |
и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он |
толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогу |
оску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће |
авише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне пр |
рије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да с |
добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо ми |
љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и привед |
st">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{ |
приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с п |
у пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књ |
рена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске гла |
жицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{ |
се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под |
слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му пов |
аве климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути |
о својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од |
} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се уми |
па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она |
ам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на |
зан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под |
шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” |
е у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре. |
својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвал |
ј деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно |
удала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S |
ама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p |
набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Teks |
<p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </ |
ори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </ |
сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жа |
у, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан наче |
> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да |
из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p r |
. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рад |
и политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помисл |
свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки |
о се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tek |
— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p re |
ењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим |
но друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљи |
астане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, |
</p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајду |
p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p |
rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којеш |
> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну |
шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: ј |
о је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда са |
али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита |
ekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као |
нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— И |
.. — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Teks |
важити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с доса |
а! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће |
у. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта |
да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend= |
, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Ча |
нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговор |
ури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од |
уку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да глед |
учице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту ту |
стију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом до |
жи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић зн |
Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје к |
ознајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину |
kst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што сам |
бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне та |
ли коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропип |
рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала |
га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешно |
="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p r |
сању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и |
едају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изнен |
се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </ |
главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p re |
о не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се |
ekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задат |
ла ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У дет |
ољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst" |
им, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p |
о: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поре |
господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије |
гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама |
ндари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Teks |
="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p rend="T |
Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њег |
>— Па шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и |
те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? |
"Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} |
rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, |
<p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да и |
рко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} |
р власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Вла |
у. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p re |
о!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допа |
</p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било |
боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој |
крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га н |
аука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може |
”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он с |
<p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође у |
уги веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом |
а додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а о |
ам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пи |
оким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може |
посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармо |
ам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, |
{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у |
о лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одјед |
човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико д |
ве Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли с |
, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда у |
тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врх |
ве то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па |
ан човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико |
а се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то |
еној Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи |
реговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционар |
укнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што |
цом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и р |
</p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Ник |
st">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога др |
родужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада |
аква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради |
че било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим о |
пет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па за |
/p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— |
вољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хо |
Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? |
носи се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, а |
отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја до |
ело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође п |
о целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p |
пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst |
„Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се |
е син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млати |
"Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... |
> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочек |
слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не ост |
гну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S |
сак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној п |
грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом |
а неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу н |
нутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе н |
у, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке ме |
rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тич |
оле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају т |
свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове пес |
брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те ко |
ричај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим т |
па која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција з |
васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа м |
то их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, пре |
ије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али |
ekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследи |
рава, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p ren |
ви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали |
је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, |
прављамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ ка |
ја је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пив |
t">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: |
{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> |
ика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— |
ист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам |
био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, ма |
рној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочи |
полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа в |
.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> </div> |
тељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После ду |
окрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак |
Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме к |
ране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, са |
у, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend=" |
да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подић |
т, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend= |
вато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да |
ма и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох п |
њирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, пор |
а, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућ |
ио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође п |
">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, |
слиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири ру |
{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за |
трину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме |
ва није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p |
окојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку с |
су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу |
ан за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих |
био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица шт |
а додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар н |
ekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прог |
rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst"> |
ашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на р |
седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p |
ком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди |
природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе |
дивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што |
дали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">М |
уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држа |
ице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, |
е тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу |
ним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="T |
е озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била |
ољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школ |
нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза |
ави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst"> |
, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на ш |
...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке |
е.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бака |
t">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p |
нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не |
/p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија |
ази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта чо |
, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мот |
левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом п |
после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане |
ђанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој ку |
вој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет |
лог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се т |
а се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења |
— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништ |
читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па ш |
ро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта |
збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, |
d="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а |
"Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p r |
nd="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— |
нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, |
по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, |
.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни |
ад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста она |
е, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине |
ипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо |
, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, |
а, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S |
у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на мо |
ро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у рок |
што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове бас |
И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. < |
t">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек до |
и то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана пост |
ам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од полит |
Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки |
ик. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? |
rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиц |
> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Teks |
да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— |
Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, |
ико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} |
чи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако |
шта власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваш |
у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p |
!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, |
иче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати о |
еда да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне пр |
ин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини с |
ити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то с |
nd="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири |
ити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом |
end="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. |
номе било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и |
и добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </ |
ан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је б |
ла тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан |
дидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри |
па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно |
лом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у рук |
и те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи |
а стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужује |
ај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна |
иметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет н |
адити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у |
тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst |
од се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жало |
државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из др |
његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам забо |
У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као ко |
: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принци |
жио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољ |
: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмав |
а тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је |
по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали |
има познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дрема |
пасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио |
ња.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђ |
t">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево |
ини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend=" |
упи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљ |
ђе у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> < |
це уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади |
зи од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у шк |
онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако не |
и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутра |
мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме |
<p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети р |
p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, од |
своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спреми |
време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, о |
и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво з |
вео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој |
ратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас в |
и хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ак |
о владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви так |
чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чека |
ије, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, мес |
p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9. |
блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно |
>Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од |
то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврш |
месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Teks |
Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишље |
начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа ту |
се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну тр |
а чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико |
ез нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10.</p |
ебе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па сед |
сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и |
st">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мње |
S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend= |
уштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. |
а одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га |
иције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револ |
исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако дос |
апасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после то |
у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо |
тво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p |
о и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких |
и сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико |
нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убе |
kst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а лу |
гове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, </p> < |
="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписива |
<p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Св |
е што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други |
ли последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да |
тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боло |
, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милин |
хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко |
путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чуд |
с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив.. |
</p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p |
у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну |
политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремај |
живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи |
главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гл |
; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњењ |
{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ д |
асвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се |
ekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, |
хапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend=" |
{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај до |
и, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p |
а.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету ч |
д нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не в |
зе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стере |
увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” ли |
ст по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p |
{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као стран |
тила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беш |
шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну |
оже да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све |
авне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог |
вуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно |
бе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend |
без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без |
врши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, |
негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек |
упреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усме |
тивници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племенит |
.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да |
што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новина |
, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличи |
е та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од на |
едва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих |
тајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> < |
тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар |
а њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> |
Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до тр |
} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нис |
ешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се |
Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође п |
нски језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско пи |
азним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу |
у вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад |
го гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина ( |
Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> < |
а!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом раз |
некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="T |
арода? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Teks |
устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остав |
о се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што има |
сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend |
и су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst" |
јатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се иј |
ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк но |
, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одго |
тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начи |
st">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, из |
жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, |
да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би д |
ekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, |
ви трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што |
Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend= |
ј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! |
а музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три овак |
стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; п |
не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише |
ни: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p |
Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> < |
емљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад н |
/p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово п |
kst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, мили |
крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst" |
ко дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала |
тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву о |
удим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Нар |
овек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} |
нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вра |
риповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, бе |
је пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој с |
е, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио пр |
да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој |
ага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели сра |
крет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се наси |
се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend=" |
чајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком |
лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу |
аша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству м |
тине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је |
— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p ren |
— рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend=" |
едузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend=" |
па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tek |
челник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће дру |
гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p re |
p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. < |
а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чинов |
st">— Без ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет |
kst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tek |
г мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst |
пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend |
kst">Пљус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Б |
kst">Опет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst |
атим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним |
Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника |
међу њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> |
који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p r |
и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар к |
хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend |
ишта, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пи |
t">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, |
штина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} |
rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по |
чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst |
p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{ |
биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко |
</p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овак |
еда државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне служ |
нама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Од |
ар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног по |
сле он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пи |
, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се |
одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> < |
>— Шта сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо о |
ext> <body> <div> <p rend="Glava">МРТВО МОРЕ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б< |
овек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, н |
јас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Н |
читељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би с |
Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, |
0"> <text> <body> <div> <p rend="Glava">МРТВО МОРЕ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch |
убило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком |
</p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нем |
ваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!.. |
а и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="T |
тав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ј |
сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да |
су.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="T |
луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од см |
којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му |
> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа |
у отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре пра |
лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њи |
ву.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било |
d="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Б |
нам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и п |
ижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца) |
о да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му с |
и, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, |
путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека |
ега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода |
ше га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш |
ио рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, п |
> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у др |
але. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend |
свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш. |
да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се та |
иромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по ш |
адоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужа |
ма младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осу |
чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу |
или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, не |
тко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ћ |
ноги од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи |
/p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </ |
а се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђа |
и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растури |
ве то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">П |
боравио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и са |
заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и |
е дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво ши |
х направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалите |
њем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се јед |
nd="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опас |
заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја п |
га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га та |
ти трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p re |
плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, |
ка као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, |
аше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја х |
нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p ren |
> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">П |
ти се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: |
, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње! |
и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања |
} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке |
ћ (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и |
ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све т |
де и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштв |
њижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од ку |
искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео са |
мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напаст |
оче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p |
мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубо |
="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог дру |
ице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> |
ду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излаз |
ледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи |
и! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: |
ј, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </ |
рича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један |
позиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После сврш |
ционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити |
из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и о |
успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по |
егне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је би |
а мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, сла |
ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили |
кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ј |
е.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око |
и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да |
</p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да о |
тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће |
а наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињств |
кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прођ |
<p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? |
у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опас |
га — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p r |
kst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер |
Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. |
ву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p |
асно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је за |
ом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се |
<p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p re |
ам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опоз |
d="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у см |
а изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где |
вицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот |
аво умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и такв |
и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом |
„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и так |
колу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend |
у од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и из |
лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, пр |
{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми и |
твар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst"> |
мо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако |
"Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p ren |
ор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења подели |
исак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви с |
рије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: |
ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стри |
ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала б |
> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам |
провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по ко |
end="Tekst">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити |
ет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бр |
збрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и л |
уму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени так |
они, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудн |
Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и |
узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у пос |
па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се |
како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">С |
нда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — |
ти као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се |
камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Е |
ако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова си |
Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, |
та ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо |
ку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту |
</p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању |
у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем д |
никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су з |
ојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај |
а да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није |
а, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање |
и и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мисле |
ту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остал |
артије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу |
шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особ |
ама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао нека |
противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац поли |
е. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свир |
Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак. |
. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном |
се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и к |
Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> |
отињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst"> |
, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </ |
постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Teks |
е сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— |
st">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар д |
енијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </ |
према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет |
ом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд би |
атак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и п |
м новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше напис |
и. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S |
а, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар н |
>У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p re |
. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба но |
р уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst" |
мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. |
оштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај |
е уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: |
rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му мас |
и.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло |
л. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења пол |
рно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам усп |
Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само лич |
изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урад |
итати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места |
Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> |
ака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одо |
е још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигне |
аучнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се |
<p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успева |
То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} |
тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоно |
узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и |
саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> < |
слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог с |
p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљи |
е да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </ |
<p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда — одгово |
и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мор |
> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотск |
о уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst |
певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разиш |
и и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље |
како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} |
екуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађ |
.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p |
ему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава с |
то нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш |
итог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10.</p> <p ren |
учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst |
учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и нева |
еца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много |
по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари д |
ушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њих |
труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по |
end="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли чит |
rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се |
S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење о |
е?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> < |
е у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић |
и: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-т |
пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан |
t">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! |
ријих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна де |
ekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p re |
опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да |
рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича у |
мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на свој |
ји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор |
ли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој зем |
ао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Б |
p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> |
е ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst"> |
е из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, уп |
олу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, |
rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми неприј |
у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш в |
исе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разу |
Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим |
Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tek |
>— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су |
Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не |
rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend= |
паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Te |
ојави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука! |
а ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па |
и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа виш |
ном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматр |
>Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> < |
ђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> < |
"Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{ |
е може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друшт |
есником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних |
разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем д |
ита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море |
вило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, уп |
"Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је с |
позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су |
, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се з |
и паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="T |
. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се по |
х говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат |
асање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уо |
нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— |
rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује пре |
p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господ |
Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу |
>— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други л |
">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути |
ом крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p r |
и кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем п |
ајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објект |
пречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p ren |
розивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке |
ма по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учи |
дносно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква проме |
ико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је п |
начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у |
">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у о |
"Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам |
уве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали |
ом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Х |
ко више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је |
!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend= |
Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекак |
ји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим ок |
остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл. |
> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну с |
све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, а |
човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а |
могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> < |
био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају |
а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно |
да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички п |
на да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијал |
} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst" |
би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој р |
е може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе |
несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дош |
ом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање ј |
овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, по |
к у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, д |
звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни спи |
погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе |
> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубок |
њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао |
, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, н |
у, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и |
end="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не |
в!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, п |
илика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави јед |
ети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месе |
ст помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на |
</p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну |
ће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то на |
а деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну вод |
rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, је |
не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накрат |
ш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. < |
и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и н |
иси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> |
ади ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код |
писао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато так |
едаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто свој |
ирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво |
као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На мој |
ти; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневн |
">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему х |
} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио |
креће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме лу |
дне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Teks |
p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! < |
даци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав по |
ри да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; л |
</p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. |
ише и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употреб |
упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. < |
p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл |
а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа н |
Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, |
<p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише |
рно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend |
и.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи обр |
ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска прав |
! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend |
S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав в |
не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде |
деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Св |
деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend=" |
а деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, |
">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до |
с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у д |
а ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита он |
ико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власт |
.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што |
ко се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну |
љиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нит |
>— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </ |
st">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и вас |
бе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. |
једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> |
све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p ren |
а више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах |
ekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend |
ађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у п |
ви од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p |
st">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} |
Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, |
деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, с |
ао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато |
="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="T |
ати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чин |
— Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> |
рнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора |
а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад |
породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опо |
а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комед |
а, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не б |
у. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше нека |
ан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао |
<p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> < |
и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, |
уди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, н |
ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> |
="Tekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend=" |
удибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свог |
р да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти |
зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ра |
талом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло мно |
грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да |
ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједан |
="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се бор |
стави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, |
S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p re |
смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пиш |
аква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три о |
свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и |
nd="Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па з |
нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позелен |
научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, греш |
Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве |
о странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с |
Tekst">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив |
ма, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p r |
не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра |
прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас |
е шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта рад |
">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека |
огаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицо |
t">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју по |
> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плат |
бар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, |
оју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао |
поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', |
есма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. < |
и човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: |
јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, |
p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Та |
н, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи пр |
е се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје. |
сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, |
л' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао с |
вно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црве |
разовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари |
рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од |
ве басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да падне |
аше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело |
end="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати |
логуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу |
о! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу |
кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што |
t">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend= |
м, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па д |
ете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Че |
ашно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst" |
Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи |
на лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цве |
неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис |
последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угл |
х најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек увр |
није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека |
едном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцка |
а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— К |
="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупи |
шта није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} |
тује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} |
ему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — |
. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="T |
и грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворе |
ни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. не |
{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови. |
упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки з |
>Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја т |
ј да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, и |
луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! |
="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавно |
хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога м |
аја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S |
и се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један и |
ему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хт |
пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend |
ре, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остал |
учника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тим |
rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њ |
бро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда св |
односи образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди |
{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се |
отрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у двори |
хвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? |
о.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ј |
ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини уст |
Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне |
ијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. < |
једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, о |
цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис |
му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи сл |
Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор п |
ра крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова бру |
из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажња |
хватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд в |
ју равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, доте |
о исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, |
е непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало |
kst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно п |
таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све |
ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="T |
Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и |
p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Б |
једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend= |
ле пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. |
е куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у |
меј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас |
ног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— |
p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а |
е авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па те |
не: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, п |
лужбе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а кам |
леног таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно |
ама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушн |
нију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се |
е!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрић |
16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна |
кад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, боја |
на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичк |
ки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде ј |
ан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одм |
дрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотрен |
S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне нед |
друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, |
ца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка |
ржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакн |
је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p re |
ди нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њи |
у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи |
end="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све |
их немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну |
> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то |
оће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Teks |
о за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражи |
вим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— К |
d="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотеж |
и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже р |
убе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, |
божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стри |
е књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хап |
ника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учин |
нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... < |
из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих |
да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се |
о: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst |
вао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, |
олубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} |
end="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их н |
у о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омалова |
дим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какв |
end="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем ка |
} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, |
д бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— |
а, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и посл |
три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после мног |
ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стран |
л. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузима |
лутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад оп |
чником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар |
Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сази |
уписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио |
неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим |
ан, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што о |
а по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Ни |
и по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} |
ости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst"> |
rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог |
d="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала |
сла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради на |
омичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> </div> </body> </text> </TEI> |
спут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледа |
rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако о |
p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда |
све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су |
па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не |
акве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од сви |
Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му |
а знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, п |
био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не рад |
вор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испра |
и један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Чов |
авнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! — одг |
ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а кам |
ентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{ |
Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад |
апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте с |
дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до р |
и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— С |
раде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном г |
оворили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али е |
више његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend |
владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против вла |
е противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошал |
посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ |
њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња |
, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађан |
е како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то |
end="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинкти |
Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> |
оје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исп |
у човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам |
много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац д |
Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он с |
пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се о |
ме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки с |
е, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уз |
узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми |
а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">У |
ети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину у |
о мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу |
челника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, н |
и чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се с |
ћни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мир |
. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како ј |
да свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жа |
елише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По |
друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год д |
</p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети |
="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p ren |
14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst"> |
ац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песнико |
ника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Te |
н нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан чов |
се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудор |
с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend= |
, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! |
!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, |
е положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих н |
топис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека зем |
уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име |
којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помисли |
rend="Tekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p r |
ихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="T |
зе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— |
рави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?! |
како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> < |
читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst |
к спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала |
ви као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком д |
е јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први |
ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. |
рини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је |
остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда |
на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер |
опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и ош |
опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!. |
и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и глед |
о да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није |
у кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим ус |
аква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начел |
све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга де |
а.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа н |
у с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах н |
лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолу |
м погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревно |
власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме |
исмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да |
дају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, ник |
нтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у г |
ст протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. |
нио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико в |
nd="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Ништа...{S} Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што буд |
шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{ |
и.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, |
учник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — д |
st">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Њ |
ама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. |
то рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путов |
>Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tekst">С |
ује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви |
љан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода |
S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Мо |
ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке |
је, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p r |
првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend |
ленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. |
к се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! |
доше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете д |
о дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? |
ликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сли |
ислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије |
један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ |
. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научн |
ијатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде ду |
ознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само |
ече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело свој |
ава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а з |
д идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав! |
ро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно |
уће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, ос |
е из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад д |
у, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје |
рво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Te |
дук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, |
обива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно |
} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га |
рађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно |
уме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Бољ |
nd="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Ж |
дравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p ren |
болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања д |
ела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Ни |
Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра |
појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Ш |
ви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да как |
p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да |
rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећ |
рио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби |
ем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамил |
р, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме |
<p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шт |
лник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију п |
и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> |
и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакал |
ekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Крити |
вом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песник |
човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад |
о десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна л |
жбу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он |
ставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, без |
ше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери |
акав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, |
добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, |
а, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, |
огли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи |
владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашњ |
. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није ра |
шем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива |
стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на св |
ова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцве |
право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али |
st">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, св |
лица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} |
је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па |
</p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмев |
ако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, |
ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била |
</p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема |
но око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане |
у пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе ко |
лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузе |
у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, про |
ни су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— |
велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести р |
{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесе |
и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој |
о горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлач |
нари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их |
мном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархис |
као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као |
допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање |
и, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Ота |
знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Н |
само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази с |
н гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедо |
о добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опе |
земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и луд |
end="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сва |
ачелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> |
="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> < |
d="Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог до |
о позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да с |
ога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим г |
?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и пред |
— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. |
њ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, он |
ез смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна |
начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква |
нске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, н |
законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p re |
</p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац. |
ину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добр |
огу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смис |
свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опаснос |
ачелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде |
политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављу |
езултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која ј |
аке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се в |
ричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари |
се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на сл |
јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend |
е утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p> <p |
један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владави |
тио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много п |
ље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Te |
ст. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеа |
а ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је о |
? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онд |
о ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Се |
</p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покој |
и очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврш |
Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Teks |
ој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, к |
/p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клеч |
/p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> |
/p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. </p> <p re |
/p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </ |
/p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p |
/p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пр |
ао да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењ |
</p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прст |
а се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst |
{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем |
нати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све |
цније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ вла |
е!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst |
ио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p |
шао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па у |
песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst"> |
ено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Госпо |
S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песм |
ције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме при |
и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да по |
лим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </ |
о остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко з |
"Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље о |
бро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан сва |
дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пр |
е: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. </p> <p |
узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој с |
Tekst">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с ко |
композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљају |
на, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злос |
везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти |
Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко врем |
о сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуциона |
ож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био |
ика удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tek |
новнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе |
мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, |
бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прич |
<p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с мн |
не, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубим |
ним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у с |
. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасв |
о: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да г |
о беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав |
>Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покој |
е дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> |
="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар у |
12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се |
</p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, |
револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових ошт |
тина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да |
тима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага мој |
а сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што ј |
морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како |
еше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог ск |
да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовим |
ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се к |
end="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ства |
уно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствар |
ослушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер |
ури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — ре |
у шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што не |
="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> |
p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што |
ељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причиц |
еле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек |
есто.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред н |
<p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: с |
ог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао |
p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли |
"Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, |
е његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst |
ашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Teks |
оставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора |
пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као д |
ијатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} С |
је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико |
ико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' нека |
, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Ср |
, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми |
паметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с |
а гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене |
рно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p r |
амоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, |
адан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи б |
nd="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend= |
Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p r |
о мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ј |
итанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> |
</p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> |
би и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> < |
ст хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и |
ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним послови |
м, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p ren |
Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p |
е рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџб |
, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца |
да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причи |
p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, п |
окобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst"> |
ја? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend= |
/p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је стар |
</p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда ни |
<p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> |
себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p r |
упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А ш |
листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на |
, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка |
новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом с |
дњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц |
д постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран |
успешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Ш |
своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и пог |
учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да |
. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из па |
амо и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те |
хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три |
и, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба влада |
е у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или би |
у, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беш |
емљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и |
nd="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим ма |
рне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на |
ушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p re |
могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> < |
акође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. < |
и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако нег |
="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </ |
ложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се м |
неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и |
то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у најв |
и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако |
S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се гото |
шеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког |
: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме |
авете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у по |
че! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! |
ко да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је с |
Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и о |
ор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </ |
погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Teks |
бри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који |
је таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са |
као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јет |
адоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опо |
начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опоз |
ече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет сл |
” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија |
одили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су |
, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крај |
ј гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњ |
асти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. < |
— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту |
ете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде бо |
окопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' |
ти трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на ж |
p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље |
ди и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? < |
год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Teks |
рику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којеш |
заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и |
више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазн |
еда у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збо |
да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S |
задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, тро |
ц му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао н |
љице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst"> |
исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиром |
и по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да ј |
од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И пон |
а избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти |
!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Не |
st">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве п |
<p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одгово |
рти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће н |
екивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме с |
то да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst |
јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се н |
чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па ч |
мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири |
> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, |
p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљад |
тера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопал |
очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, п |
p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, |
rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p ren |
њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) д |
еланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шт |
и, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p r |
снијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беш |
> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост |
/p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, ра |
. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tek |
p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> |
данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> |
</p> <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мис |
ше него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање |
чима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућка |
започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађ |
м га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је кр |
тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и преп |
акле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p |
право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно |
S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! |
, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, та |
ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како |
и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом п |
ekst">— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој поса |
м је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у |
еба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све |
во неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шт |
ва, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право св |
и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје |
изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав? |
глуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и ов |
је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем вла |
гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико ниј |
љској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се |
/p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат |
те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна |
и близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Че |
е што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А |
з ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p re |
е фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му |
мен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане дов |
постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењак |
о пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је |
...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне |
олеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— |
о у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити б |
био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у |
/p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? |
/p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра дец |
ди? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а как |
јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати |
акав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне с |
трина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много |
чин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свак |
оја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу |
збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће |
аде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта м |
де на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, л |
ући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, гр |
рве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И т |
сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче |
ли, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хв |
кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита прв |
бра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека |
е на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни |
nd="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда |
говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читат |
хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst"> |
kst">— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tek |
>— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по стол |
rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђ |
rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан к |
ућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tek |
као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst |
ругог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Мно |
јаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе |
што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: |
кање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо |
одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друш |
чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије ка |
<p rend="Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— |
Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али дру |
ише, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, |
наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог науч |
одине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, ов |
није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. |
/p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет г |
ушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! — одговори |
оду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем он |
другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, |
и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га |
> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. < |
kst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме пр |
Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужн |
и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и |
ај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, |
уги лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, им |
ј, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ств |
јаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> |
. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим |
Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </ |
да динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па |
ењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, к |
ваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што с |
ера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да з |
е и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мир |
тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мер |
одиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуш |
ме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво доч |
<p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} В |
а, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја |
исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p r |
х личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, за |
е звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па |
у, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а руч |
rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буд |
човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> < |
Што будалаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} |
„Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице бе |
, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљал |
ка што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један |
француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у сакс |
и пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend= |
се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако |
рво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је |
у, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже са |
бог угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би долико |
>Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални пол |
моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и иск |
end="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили друг |
, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достиг |
буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи |
них, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и |
писивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као |
је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у |
о мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по |
васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика д |
се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки помен |
заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="T |
дини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и н |
у био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натр |
на кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сва |
во трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се |
а учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му б |
скочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; з |
младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђив |
интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно |
прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке! |
, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек ра |
онео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и |
; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? < |
ију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе позна |
ица, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у |
мен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта |
разну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног |
на метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој н |
погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p |
као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне |
се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S |
дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле |
ом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и да |
је.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку в |
и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> |
рветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре по |
е да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешниц |
злук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> |
{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради бо |
пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, |
S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend= |
има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај |
ју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких н |
тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ћ |
тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} |
ли: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији |
а закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда |
ишта!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, |
Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у ку |
и и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p r |
анин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче |
ода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као |
купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ о |
, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао које |
луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="T |
аше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стан |
е знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p |
а не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} М |
ар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме к |
стар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпус |
не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне с |
">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све |
овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збо |
а за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— За |
ао пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га мно |
него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчин |
"Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — п |
читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете р |
<p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало го |
rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и слом |
е још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан по |
еба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри |
и дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не |
а онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избо |
улуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p re |
стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!.. |
дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ фина |
а је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, |
ритичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природно |
ке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој зем |
! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— |
<p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја те |
уштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли |
о, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p |
ранке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тог |
руга тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада |
{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} |
на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него |
ој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичар |
да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа |
е по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: |
ца, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да |
е слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и |
се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па |
st">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p |
p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га рад |
да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска п |
Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја |
то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p re |
м пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p ren |
ладу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на т |
="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси |
слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку сит |
<p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на веш |
то — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посл |
>— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође к |
, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, кој |
о хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби има |
<p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Вр |
{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако |
ра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си д |
тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја |
о своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад пол |
Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Ст |
аху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако |
спава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право |
ишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, тре |
и се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима г |
е чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! |
разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Te |
псити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst" |
тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај |
бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шт |
ије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из сво |
њао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта |
"Tekst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — о |
Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Ништа...{S} Будалаштине! </p |
и ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом |
Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Так |
ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, |
колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!. |
! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, |
столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при ч |
нђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да |
ђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равн |
ekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, |
ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи вер |
као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> |
рчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, |
се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </ |
и, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати |
а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” |
ј пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је |
што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки |
лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне |
љи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, |
едмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али јед |
, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме |
м из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров не |
ојасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пук |
ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него |
Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио |
које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не |
дговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас п |
ко то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и гр |
без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.< |
</p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... м |
о будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p |
хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, |
јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повука |
end="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љут |
, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правил |
и наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у |
оси завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Teks |
усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „С |
ст, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам |
ала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где |
тким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас |
аде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да |
и добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Св |
хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једн |
rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари |
утим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже не |
обар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом пла |
а одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре |
вакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} |
тећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи |
е рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst" |
е скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), |
у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко |
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. </p> <p rend="T |
rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. |
бина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst |
еца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, |
>Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend |
овао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може ос |
?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend= |
дан човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне д |
ње доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и |
> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме о |
p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели је |
исао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p re |
изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна |
ни зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не поднос |
Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. </p> <p rend |
до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему |
могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па ч |
рку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и ид |
оше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави г |
факцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега |
поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, |
ћи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није н |
>Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у доб |
и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се т |
ри, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, </p> <p rend= |
е он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, зајед |
била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете м |
ту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пр |
st">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може |
рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из пр |
авља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора оп |
акције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, |
зиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend= |
Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пи |
="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и со |
rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst"> |
.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тог |
ек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ниш |
пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут |
у је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она троји |
ад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога врем |
rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише мно |
/p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="T |
е опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, оп |
и, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним сл |
не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — в |
ког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, |
ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико да |
озбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Го |
име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, |
о тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала бо |
ом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен о |
<p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је |
. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту но |
! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозиц |
би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на |
ш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— П |
/p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} |
<p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — од |
осле тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> |
ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, зати |
nd="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже ра |
p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме |
длогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst"> |
маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам |
?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p> <p rend="Tekst |
претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> |
часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три час |
rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино |
нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак |
руго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, |
rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још д |
уде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и с |
акве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може |
_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје |
добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутн |
ојена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој шт |
рота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели сво |
еш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с |
ежима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног |
ђанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” |
>Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне пот |
ekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p |
t">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend="T |
end="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди з |
танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међ |
ач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђ |
мати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend=" |
вај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, ов |
ту државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор з |
беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћ |
је дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог прим |
; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему |
купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док с |
у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, |
шан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако ми |
из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> < |
к, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба |
злике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, ве |
удале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била |
ом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst"> |
ти одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложи |
мата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба |
површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило не |
ити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} О |
насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора |
"Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та |
већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало |
љишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и ос |
не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није |
путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није сни |
rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држ |
носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гл |
kst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа |
било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> |
го допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко м |
први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове т |
, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо |
и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему |
о у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним |
st">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мал |
(а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се |
еступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте м |
еку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале |
ло уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком паж |
> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Ч |
је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестад |
о време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухв |
ћа што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно прод |
ав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могл |
маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не |
озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи. |
} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толик |
жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, м |
мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет м |
ш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, |
јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се н |
ле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима гр |
ла руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </ |
а, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, мест |
презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се |
епа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: |
ло голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у проз |
о, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и ост |
t">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слу |
Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита с |
и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго |
коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро |
ладавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопасн |
па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, |
и јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи н |
е потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, |
<p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуо |
ина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више ни |
ише не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах ус |
S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14. |
и пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, |
принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p r |
силно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора уви |
а иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} По |
Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p |
Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати |
ева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рука |
слушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани |
rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> |
и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја п |
ава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво |
ознајеш ли Мику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst |
Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако напр |
ао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и |
не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p r |
и и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — ве |
а личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с |
и. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p |
о дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки |
и то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у |
p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако |
p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше |
ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није |
таде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. |
: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влад |
ене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се о |
им истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друш |
ем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна де |
о за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе |
изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па т |
ј уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на св |
трина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, |
t">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц |
чети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћер |
у, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} |
пште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst |
p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, |
— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и д |
ва, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако |
идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасно |
или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш |
етку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за |
наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намуч |
оја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста |
модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је неп |
аквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst" |
мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, |
<p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је |
} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела |
ка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да |
е тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји |
} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко |
кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} |
се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав с |
зраза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит |
јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно и |
Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу |
своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу |
а би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти |
из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, т |
еколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило о |
и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Све |
st">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> |
— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tek |
оји год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пр |
главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не из |
="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет с |
Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и мо |
, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; ку |
желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</p> <p re |
у нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. < |
тно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све |
епо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, |
ним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат |
ову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани др |
слао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Teks |
10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend=" |
сади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите |
не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend=" |
!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Дод |
Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим |
спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-де |
ође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> < |
ом Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p |
очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} |
и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> |
, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни лу |
шње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прс |
бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између |
ekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту |
а ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србиј |
њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за буд |
лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево н |
ла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, |
</p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу |
то може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p r |
— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— |
дао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, |
е: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> |
Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу |
ирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се доб |
или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </ |
>Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији |
а!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, |
посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, |
о да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индиви |
с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су |
грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече |
позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend |
end="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> < |
5.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако |
, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="T |
t">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића шт |
ди, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илиј |
ју, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки он |
о и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, |
Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend= |
мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека вр |
где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за сво |
е на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице |
Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади п |
="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; |
тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто |
е и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне |
ем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико би |
заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst" |
критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst"> |
и.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа |
указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} |
p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком зб |
живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, |
d="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве т |
ликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи свој |
буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор р |
</p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи |
многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре род |
олази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S |
уме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до |
, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tek |
пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Teks |
, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вод |
rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе |
/p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник |
t">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p |
а говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst" |
хе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изл |
ме се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p r |
ега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни |
d="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, |
оји је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком |
еде у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по |
приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудори |
ђе, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">На |
зни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tek |
од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и изми |
не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном |
причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са сво |
nd="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред с |
а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је |
ији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих ста |
само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је ге |
поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, |
оро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено в |
ла какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као дец |
поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада в |
саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се ве |
ekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је |
а у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образов |
оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хи |
окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нист |
т пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Ч |
пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је |
мо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку |
љубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва д |
кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозицио |
ти га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је мног |
t">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је |
и му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише |
појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” П |
ло својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst |
о да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, је |
идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жар |
оука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас греш |
огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом |
авне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst |
државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за с |
/p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се м |
почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, одн |
ако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. < |
били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој |
мо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији |
трине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добр |
причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пит |
и тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно неста |
> <p rend="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. < |
оварали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два гр |
опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} За |
р, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве в |
ињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како |
> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диж |
присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — реч |
сан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспоз |
један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне |
власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „ |
ед кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хуу |
rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{ |
жа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst |
„Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{ |
сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год т |
м те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учин |
осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, |
хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учи |
ерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пр |
проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван |
им, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборит |
Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви шт |
ђење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те |
ј кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> |
штрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tek |
<p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав с |
ас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, |
вориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то |
е могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Чо |
ви нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. < |
овек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst |
представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања |
му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми |
ју луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста |
>— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механ |
p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не |
механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у пос |
воје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p |
ас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Ва |
себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> |
уго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен |
суђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пор |
</p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst"> |
принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начел |
ао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tek |
ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узви |
Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, к |
ога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да б |
таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом |
а је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p ren |
удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека |
ли други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Т |
државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако |
="Tekst">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. < |
</p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, ка |
аметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким |
ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода п |
ше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни |
сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </ |
да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— |
и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких н |
отив себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p |
ох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као |
nd="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане |
и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту м |
о сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје |
те иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} |
школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави |
шу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, |
раво кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, ос |
исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и с |
класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест |
у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад |
ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушн |
="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући |
обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} С |
свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и с |
и, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с лог |
, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, паме |
и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механ |
ега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Так |
ажним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом обј |
t">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову о |
<p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Нич |
вагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то |
овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индуст |
те и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p |
, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst |
а каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по наш |
о пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десит |
нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Teks |
министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н |
S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst" |
ве грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један д |
гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst"> |
најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> |
бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бак |
певати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, |
Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје пр |
омах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула |
ог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме р |
разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљењ |
ече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да |
удно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— П |
се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви д |
оје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту. |
nd="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом |
Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? |
p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре при |
рави.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља ма |
набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се |
то смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Бил |
st">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend=" |
за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="T |
књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и до |
тем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине |
пасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести република |
у да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p r |
p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође н |
ође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као |
трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало |
начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} |
ожда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прек |
rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже рук |
а контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, |
да доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> |
.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их |
Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван п |
</p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, ј |
p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав прог |
да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели |
год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. < |
одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упи |
>И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронес |
меј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То п |
и.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције |
предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник |
народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали да |
rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младо |
е посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, |
истем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак н |
ачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена |
="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне држ |
у те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend |
ekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tek |
гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође |
} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после |
е је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p |
опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збо |
p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p r |
е песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а |
hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне с |
е вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не вид |
То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, |
рно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. |
/p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одвр |
ом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажа |
end="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што рад |
у нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла |
нам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— |
где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је |
</p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не |
поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђе |
свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па |
једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Мо |
те! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба |
та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— |
ционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, |
а га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто |
мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто |
м нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову |
прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука |
{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој |
nd="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p |
у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина |
ионара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опо |
кве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говори |
ekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде пр |
ом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако г |
еш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, |
тигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површ |
ереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх |
помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још в |
к и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, |
иведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst" |
ави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, |
где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја |
м у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га |
, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај н |
дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, |
<p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend |
ле толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Тама |
тајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst" |
мала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало |
ији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда |
ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који и |
и од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Teks |
акве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква |
/p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И по |
било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с през |
ма младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на др |
де ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са и |
мо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше |
тних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече пос |
rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се за |
t">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend=" |
S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако д |
st">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако леп |
опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје |
је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако |
ав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амби |
(а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе |
породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и свој |
и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити раду |
еко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Teks |
rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више и |
end="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава |
другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, не |
се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна х |
p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, кр |
киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? |
а је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му |
економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаник |
је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење пошт |
ало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласо |
ло, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне |
војка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> |
ујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, шко |
е власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ |
о она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела |
неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као |
амење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и |
ту.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњо |
слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себ |
олест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам уп |
>— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори |
а пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и н |
да, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозици |
е округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата |
би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не мо |
, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да |
рам; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати |
и. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда |
заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти |
лике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дан |
ане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад чи |
челник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му нек |
али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у |
к, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја зн |
рупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкуј |
опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да |
само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може |
На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свач |
прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> < |
ше ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да ј |
ош једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуб |
ери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче |
S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на |
а му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође |
це му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да |
његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако |
сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољн |
/p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend=" |
t">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="T |
од појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p ren |
ма под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговор |
затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, погле |
си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с боло |
"Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> |
ма Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p rend=" |
том.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде |
ју успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету држа |
то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} З |
и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p |
удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стр |
у дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, свако |
="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учите |
Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек в |
</p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, |
ешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгл |
путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енгле |
<p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, |
рло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну |
колико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је |
према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно д |
"Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно д |
d="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција |
на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се |
, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Мла |
ђе сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки ј |
што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Зас |
е најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p ren |
и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, на |
пако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не ш |
родицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиц |
уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, не |
рича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А |
ог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S |
вају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам |
.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о |
други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на сва |
t">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га |
<p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на ди |
омах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' |
другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па к |
трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде ули |
се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, бр |
о, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p |
ekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tek |
о што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради |
е, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуна |
> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Прич |
му хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. |
ш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћ |
а тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна с |
још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у ин |
длештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некакв |
ако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа |
rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост проту |
обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није ј |
Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није н |
>Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпит |
одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око |
удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и |
Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових |
Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право |
="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пи |
p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p r |
end="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </p> <p re |
ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p re |
пих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понам |
у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник |
{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, |
p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском |
<p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и такви |
и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешир |
t">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чу |
ицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансиј |
товима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што т |
а те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворе |
ломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно |
ош љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Прв |
олуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњењ |
о што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, је |
ојешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сва |
е школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам иш |
">— Његова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијен |
? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p |
ебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли чи |
ekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа д |
<p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибоксн |
">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тич |
ари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, б |
могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозици |
олази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p ren |
тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је |
</p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш н |
ти, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у стр |
kst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта ов |
леда тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p |
ци, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочитане |
по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича |
че: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети |
d="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, ш |
са...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се |
у. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад г |
ника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> < |
ше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од д |
пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овак |
end="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио |
и им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се |
озитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, ш |
о су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју ј |
зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су св |
и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док |
end="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде н |
рајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петн |
ког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да |
е раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не реч |
слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим г |
еду похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом п |
образио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно ј |
ица, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за дру |
nd="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних |
е. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек бо |
> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њег |
Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветр |
како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У |
м, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S |
да зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и |
ри свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што п |
вака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим пр |
аф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} |
а.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на о |
разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на д |
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!. |
у. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, г |
да сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и сле |
ти. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Нач |
st">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселиј |
t">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом уб |
бокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога д |
један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} |
"Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваља |
службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Ми |
опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чу |
већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним п |
ојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути з |
иње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} |
боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Te |
kst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! < |
> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </ |
ли срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, госпо |
најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гаји |
а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником т |
d="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злоко |
rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — |
укнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потег |
куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Паз |
еђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишт |
уком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слу |
е затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! |
ви се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита |
по, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend=" |
стреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с др |
end="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда |
ко и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже как |
ћам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас |
t">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му |
овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су |
ок се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst |
ти је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на дв |
пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„К |
кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— |
е тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да |
оришта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Пол |
књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђа |
у, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их |
опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад |
овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај пе |
осла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и ру |
end="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним зло |
<p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? |
ице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посвети |
штину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише њег |
ик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, па |
данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За члан |
жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мој |
вати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на |
, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, ал |
траше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Це |
вијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан из |
камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из двориш |
еко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да |
е прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима глав |
књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, п |
ра природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролаз |
ekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, |
улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{ |
би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко |
ву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p |
хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а пот |
ину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. |
укавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по закон |
p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} |
з куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} П |
И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, ча |
о несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог ве |
тићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није |
о је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, п |
="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихва |
.. </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исм |
Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бор |
ад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало би |
</p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? |
p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst"> |
<p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Бољ |
гим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изн |
st">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику |
и живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, ти |
ед бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Б |
довољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома |
>— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песм |
овукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S |
заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, |
. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Не |
у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни д |
жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Te |
ај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p re |
rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео чита |
и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну |
индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић шт |
рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело св |
го гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p |
се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати |
мо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend |
онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Свак |
свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не рад |
е читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић |
а од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, раз |
овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромитов |
и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то |
а, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад и |
„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохват |
моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је проду |
а се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд |
учник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а |
тање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, |
оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друшт |
су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре |
сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба |
у му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како |
ењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, |
ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} |
њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јад |
оја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно |
Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} |
Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као |
ekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву сам |
Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, |
ајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже |
е: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Teks |
о. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Св |
н у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? |
не списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, |
је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад |
е поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад ч |
? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало с |
тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дет |
<p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tek |
, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће |
та. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — уп |
љда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи гр |
изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — го |
ије ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само га |
ку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике оп |
верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што река |
тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући п |
> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и уд |
мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте |
оварају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису ч |
срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало |
рећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а м |
опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend=" |
м дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да ј |
тије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу |
, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највиш |
у: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чино |
иотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Уста |
оги помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њ |
да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној п |
анак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их и |
d="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема |
камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска ш |
о некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му ник |
з њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно |
завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том кра |
мљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни |
дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ћ |
мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како |
ана друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ при |
омислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и уче |
у!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све ми |
рећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протица |
ање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није та |
жила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Шк |
ури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p |
значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> < |
на, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлиј |
џацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде кук |
неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге ка |
опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради ни |
"Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p |
">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> |
>— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p ren |
нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта |
ли да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади науч |
</p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако |
st">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те |
ико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи |
и, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова |
о је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. |
Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </ |
зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="T |
х. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и |
пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за ж |
а (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="T |
и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако |
; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега в |
емој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Ко |
о, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала |
о. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да пра |
сној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и |
м, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачк |
. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не |
и ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — реч |
свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказ |
Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко и |
требљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим |
е, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p |
ekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, та |
ића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред |
ушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће уск |
">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се п |
слушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="T |
и где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корис |
рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и про |
год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужн |
И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се |
рана пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мир |
ику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него д |
огли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је |
е хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да |
</p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Је |
"Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опаснос |
З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) |
rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политича |
м за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па оде |
st">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p ren |
је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом нес |
у.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. |
rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. |
о, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно |
под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француск |
rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, |
порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умн |
оћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— П |
ја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја б |
де како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да |
видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом пород |
овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми |
иљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чист |
вој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузи |
певају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по на |
ekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и пр |
требе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у ра |
е махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађош |
ао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз г |
чи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гун |
ије хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним |
ара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак |
фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из шко |
ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од д |
и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слаб |
nd="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан мо |
што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та гро |
Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да с |
талице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку з |
рам уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада оства |
зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема |
ицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, св |
а” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend=" |
укала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске |
е код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, |
из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добит |
направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p |
о ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, приву |
шњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у |
помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, |
е на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, |
мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политич |
>Чл. 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и гл |
азе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављ |
две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сва |
о крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чуднов |
она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у стра |
луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p r |
данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао |
с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend=" |
али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никак |
аучник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с н |
сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не |
е својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и |
ло по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке п |
е непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и |
шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасност |
дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав ка |
{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру |
итам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — По |
е будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, |
а ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити мож |
пољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, једа |
! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе с |
д себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изгов |
, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данаш |
Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не |
све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што |
а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба ова |
товао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, |
nd="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе д |
} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верн |
и ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памт |
земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на том |
поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p ren |
д је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде |
к!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кућ |
">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Te |
им мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви |
данпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). |
ј: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то |
латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињск |
це и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Te |
и покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се |
ма што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки у |
крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако |
ути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче проз |
У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="T |
врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту |
и, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend= |
и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tek |
ну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst" |
ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> |
шту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend |
то се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="T |
друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу |
— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— В |
та, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} П |
о је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то п |
асности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ |
огледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!... |
зиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где че |
им, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је з |
друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприл |
а учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један пр |
а се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: |
м, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законо |
ице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће |
умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог |
у, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="T |
нин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па п |
зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти |
али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а |
> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, |
а преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опр |
е борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштв |
После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> |
м, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S |
десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје |
е чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! |
рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја |
шна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас с |
буди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово |
олико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне служб |
Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, |
и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и |
Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је си |
Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окр |
ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере з |
кој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде к |
храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица пог |
који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим |
ки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече |
лија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и ниј |
у, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандид |
ог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази св |
елник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Ник |
ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="T |
дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен |
највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лиц |
аве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати |
</p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да |
> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у м |
су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запит |
d="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водил |
дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па уз |
упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у |
ила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете ф |
<p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Teks |
е не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако от |
све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="T |
<p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! < |
t">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tek |
з ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst"> |
ли жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет |
ст је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло |
st">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални |
о зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, гени |
шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: |
сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и |
е то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, ник |
</p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу ви |
о и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам с |
ом.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није |
, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси |
игде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памет |
а, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко виш |
бор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише |
га, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише |
тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао де |
аса хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династ |
било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома |
бјави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединост |
анас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на |
ући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави п |
иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа ми |
ћ знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помич |
о је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу |
се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га |
се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то |
име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst" |
како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непоми |
има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поу |
озиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада дина |
ремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, |
авно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде |
а!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а |
st">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! |
нам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p re |
{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме које |
остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне спис |
пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи |
d="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи н |
лушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и па |
end="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради у |
"Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузе |
о дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде |
де, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, |
свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама |
прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа |
nd="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> |
Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и |
површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како |
а стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди к |
аше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst |
ву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па он |
ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а |
младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека |
лужбе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премес |
ова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема чове |
пехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Teks |
упим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ре |
оме гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p |
о!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам |
и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прић |
итивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, |
ари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збо |
су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бру |
буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одб |
на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S |
мпозиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као р |
о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају |
тије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се пр |
ар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задов |
е ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је ко |
</p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са д |
, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у шк |
ова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу |
<p rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу раз |
ље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будн |
по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом јед |
ekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлешт |
но мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким д |
шој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте по |
ад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и со |
џбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p re |
купштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воћ |
онети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сл |
о имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p ren |
у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend=" |
<p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник |
редупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове у |
ekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити |
вршину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљиц |
а свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, |
/p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одг |
end="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд ја |
алаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао |
ругог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тим |
ом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажа |
ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Te |
p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="T |
одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend=" |
своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, п |
сли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној |
и да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну |
деала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипноти |
се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </ |
"Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака |
ао да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, уме |
јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} У |
Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p |
а смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно |
више многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше кав |
а. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </ |
ад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо |
то рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и |
end="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог |
а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. < |
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </p> <p |
устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико та |
p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tek |
Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tek |
гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и пр |
адовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задово |
савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> |
а буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њег |
твари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и н |
ет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле |
отицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармониј |
ове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, пос |
,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, а |
ади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају з |
лим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа |
} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућо |
н другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} |
напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била при |
— рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као |
ао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста |
а своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу ми |
штај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника дан |
јој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти |
спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође вр |
е причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати такви |
е песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати |
праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Н |
човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У си |
уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоћ |
му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нес |
едњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прич |
обро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, раз |
кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индиви |
гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, |
е подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, |
ко испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> |
дмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде |
асположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио н |
ако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног поли |
пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна |
еним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа |
авестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги пес |
забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Teks |
по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да п |
домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се |
ада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у |
аквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, |
Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја с |
чи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу |
И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ств |
купштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла. |
p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни р |
, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министа |
ија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде |
end="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тог |
отле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а др |
већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изи |
ротериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Вид |
жавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се |
ржавне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљар |
и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један про |
е било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> |
и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем |
та је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p |
, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по за |
st">Чл. 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и |
климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, |
ладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, |
вно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком з |
t">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења |
е иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не из |
ш и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у |
ади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Су |
, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мње |
ушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на з |
у на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Н |
ко себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </ |
..{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти |
<p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па |
еваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Ту |
може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p |
било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан. |
т! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с д |
и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла до |
орне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечис |
леда квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с п |
друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend |
<p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду |
и, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отима |
S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешт |
них кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst" |
овеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — |
е диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни |
а да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвик |
им дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” < |
азе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако |
ду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend= |
а? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака |
свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотог |
rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуб |
rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно |
end="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p r |
ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хуу |
ekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга |
воје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази |
се га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="T |
rop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима с |
наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сва |
, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нис |
трого је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболел |
поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst |
ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње |
Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет |
ких побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, |
лаву, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да куп |
је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих |
тре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пре |
rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изи |
час — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа с |
штва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. |
е, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други вел |
</p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и доби |
ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу |
Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити |
зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици |
су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, |
ст сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! < |
о га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али посл |
ом се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S |
њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не |
} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти лев |
што нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ради? </p> < |
е у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} П |
У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без б |
ци, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и пропла |
за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жа |
борити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. |
бре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком друг |
ској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама ( |
уда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на об |
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p rend= |
оја јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља |
, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га |
ва ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, |
d="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуд |
по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати ка |
Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда |
пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим |
/p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило у |
.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи пом |
Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у стр |
<p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатн |
во задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика ш |
другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди |
име се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p ren |
и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и |
е да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у на |
додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, |
ала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, |
љици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео |
За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за ме |
</p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Буд |
"Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме |
о и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не |
ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадни |
а лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти |
упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} Т |
осле неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S |
.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике б |
ење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{ |
слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини |
, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле |
ником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Teks |
</p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">З |
акони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је |
фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рек |
правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да ми |
rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете |
, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико |
вакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за с |
у, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита |
о на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p re |
во теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи д |
бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним пос |
ме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мора |
промитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи. |
вном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакц |
о је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови друго |
сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> < |
гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горк |
ас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tek |
рестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђ |
мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ |
, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се т |
<p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванр |
ekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Teks |
е, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p r |
"Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји |
ин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваља |
у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних |
е сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што |
ј посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се |
штином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, |
само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовање |
nd="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер м |
end="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 1 |
ет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и дру |
вора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га н |
="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новос |
на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво п |
устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некип |
изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде |
аука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама уз |
? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек он |
о нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми она |
S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а зна |
ављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst"> |
rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> |
етати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му |
акав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер св |
, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задата |
ком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сан |
ело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тог |
це, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), г |
о ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — |
е све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати с |
ти само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког см |
мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на дру |
ле.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много |
лкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо с |
ни таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-ви |
ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили |
мо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tek |
то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те см |
је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину |
тали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шета |
изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучн |
nd="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, пој |
к ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато |
ек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у је |
аспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, |
rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем своји |
свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао |
<p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се при |
kst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом |
st">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљ |
ећином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вин |
господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поко |
</p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — бол |
х пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опр |
учка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде |
ечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испри |
тају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Мног |
kst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, оч |
стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш |
ега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и по |
под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа он |
едан млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Кој |
">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искрен |
. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело |
е њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало- |
су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пас |
ост. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву |
пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst"> |
истичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после м |
аквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и о |
ригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да пл |
дства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо рев |
шали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после |
ан. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку п |
ама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана д |
о поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постане |
је веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвал |
земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцани |
трине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend |
себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јав |
који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста |
<p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има пр |
.2.</p> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="T |
rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst |
т година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> |
љавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово |
не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет с |
рло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике н |
с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије д |
нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квар |
оликог свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много |
ан и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни |
штења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst" |
Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst |
тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и на |
>Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубав |
да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </ |
тпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре прашта |
се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети |
уди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га |
је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p ren |
је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и об |
</p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком м |
и, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend= |
пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло до |
ало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја с |
а и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зач |
уги. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Teks |
вола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат. |
их покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, ал |
S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам вр |
дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, |
маловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који |
што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овак |
е књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу стран |
и.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно |
rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и |
они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И т |
шио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> < |
у будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не поја |
друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, нарав |
nd="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p |
ворио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst |
јима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, по |
добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у |
познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} |
и преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што с |
него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз |
мо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко вр |
па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S |
мљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава и |
играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, д |
укама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на |
моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се у |
rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне |
rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напред |
"Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Te |
и, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове триц |
Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој |
хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио |
Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи |
десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући њ |
оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које с |
S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} П |
о, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не |
а, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но |
овољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. |
вету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?! |
аја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кол |
о дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама |
рекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, пог |
вни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најја |
какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна |
> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле раз |
! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, т |
рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо иск |
земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Љ |
радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} |
а је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и |
ству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, |
је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="T |
из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапато |
у. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа |
рам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се |
аза ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота. |
мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју о |
едали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли п |
сним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислит |
и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре шко |
/p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одгово |
</p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стр |
јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, пр |
ки гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, п |
<p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утв |
У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа |
а за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — наб |
се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозниц |
се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p |
их оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремај |
е одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред на |
ке индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић |
p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} |
з батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни |
стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше |
>— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије |
олазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов ст |
ојих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. |
rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су |
е прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="T |
још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само |
влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst" |
се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гла |
"Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend= |
ост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно |
ђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели ч |
оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, |
"Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </ |
и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p r |
<p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, по |
покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне н |
прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног |
остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst" |
арни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су |
ер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предуз |
идају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећ |
према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше |
ино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчи |
лад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам и |
смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst"> |
шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tek |
! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је б |
, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цв |
âче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступи |
горчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и напи |
, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као |
и прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, г |
по разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јуч |
пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="T |
у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и |
ас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Te |
мо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по |
па. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како |
ру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја уб |
вој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не |
атком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке |
озиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа |
иционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{ |
г одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозицио |
да, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то о |
нове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, |
ше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај |
реди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p ren |
ције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара. |
оложењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагл |
утито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="T |
не странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога |
ре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А в |
ра опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре о |
опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако в |
лавног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опо |
да: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај |
ротив данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За |
ица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> < |
кав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Е |
е „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: |
отиву владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче гов |
kst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </ |
ан глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор |
о сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} На |
..{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} |
ајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p r |
узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја су |
еби чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не |
есати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики |
на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца. |
ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрин |
} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркива |
кашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако ка |
игу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљ |
</p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго п |
једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, |
сто, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сли |
има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти |
сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашњ |
главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, упр |
азбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p |
ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стиг |
, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве ш |
умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, |
ве снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу |
ме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и |
не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што |
ао револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавн |
о вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави не |
d="Tekst">— Што? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p |
своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и |
не причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Ил |
! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како тре |
потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend=" |
о на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф с |
ца, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на сво |
наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p ren |
о се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо |
p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљс |
Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— |
ола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у |
ем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам |
дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Би |
ије тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног |
а не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се |
полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — |
д основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина б |
бећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће |
о школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је б |
само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди с |
доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило |
власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту посл |
</p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећ |
Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе |
ekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и |
на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар чо |
искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна |
ше, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузет |
саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се је |
којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма |
без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба д |
вршину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се |
мећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини |
еленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али |
rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Кој |
учник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="T |
ућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од и |
је слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади |
мља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, ве |
дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. |
<p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што |
изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако поко |
ао да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука |
енат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, п |
у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ру |
у се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи др |
, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} |
>— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А |
вљени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање |
ст, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло ради |
ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </ |
екакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} |
="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надл |
ли трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у |
е јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова |
ми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p |
прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади |
и за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и |
наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећа |
а сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади |
стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шт |
где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млад |
иматају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} М |
време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> |
азумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ј |
rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта ј |
p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Te |
</p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то јед |
ар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tek |
х. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst" |
о: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst" |
бода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— |
="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p |
ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам и |
S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је |
Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је |
азумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта |
додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend= |
књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књи |
бро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се ид |
е, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с |
и је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке |
тави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p ren |
есме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није |
Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p re |
л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне ст |
по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буд |
е, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слаб |
ош као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с ру |
nd="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да |
Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли ус |
11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло мно |
Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све сна |
а њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољ |
â што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не рад |
"Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: ј |
<p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Teks |
у мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај ш |
Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Ма |
зимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном |
Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, |
екакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем |
би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} |
н ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдил |
у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је |
ћи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и д |
можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љути |
ње још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst" |
ђен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питањ |
пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изго |
па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књи |
можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњ |
што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрн |
</p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </ |
под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — б |
ко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Мож |
сти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа |
p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук д |
end="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> < |
nd="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта. |
p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је |
t">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чу |
— Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst"> |
грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљаним |
питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Teks |
аучне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет ни |
јешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му ка |
ете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапс |
— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p> <p rend="T |
ину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његов |
у устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </ |
х испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смеј |
ком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tek |
посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, мн |
слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно н |
оверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражи |
нанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, пом |
ом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много |
аде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пиј |
ашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи д |
и ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? < |
и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tek |
ионарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари |
st">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst |
да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера н |
ори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend |
/p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Нау |
и; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </ |
у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И да |
">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпорт |
d="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати мој |
теље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="T |
апредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се в |
ати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу |
си! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би о |
rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-чет |
значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз вл |
штине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно |
оје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} |
а, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? |
во прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још |
ње дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ |
! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. |
акар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли |
, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, |
ете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљат |
">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер са |
у и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту п |
љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале н |
лио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког |
у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени |
опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и |
тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да |
х старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послуш |
а своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> |
да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p |
о је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је не |
још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познај |
за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуд |
и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с |
испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p |
, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којо |
, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после са |
">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву п |
ви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџе |
, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, |
, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као послед |
ам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уоб |
отисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо дис |
лушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеал |
разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend=" |
ако је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се п |
и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p |
— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst"> |
="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критич |
екају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу углед |
се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништ |
вост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst"> |
тни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још с |
на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и поза |
уну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend= |
егово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">О |
а часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретн |
остављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу к |
јд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} |
од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког в |
каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дођ |
ри. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што |
Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не мож |
тиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— |
атим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Н |
цкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам з |
ри о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где |
ан народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стр |
емља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим |
од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком |
p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше не |
не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слат |
ред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца |
ке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научн |
</p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— |
бар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бај |
ина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, т |
вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не м |
то нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од на |
јена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан изра |
S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он |
је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао н |
ћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе |
иционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршено |
дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend= |
> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и бо |
промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што с |
> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst" |
те ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, инач |
ти на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p ren |
ного више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро |
ногих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, |
против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно |
еђао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst"> |
три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будал |
t">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. < |
раг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, п |
па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони |
ају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> |
> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p |
е доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај |
обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и |
rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p r |
х, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из |
јасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend |
nd="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек с |
м везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице |
твима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је мог |
"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се |
метан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Teks |
<p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </ |
погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{ |
укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ |
бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме |
у.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу глав |
p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} К |
ви лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет харти |
буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="T |
и: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређ |
st">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од се |
икну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свест |
осподине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера |
Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> |
а чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, |
ћ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напа |
фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најз |
ж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта да |
не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело. |
>Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштве |
неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све п |
од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p re |
остигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p re |
цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без п |
, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> |
ављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи бр |
аљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан вет |
p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди |
> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну во |
та ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њ |
аву. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да |
а их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измил |
аписмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, |
би и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни пред |
си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с такв |
а се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупшти |
радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, с |
лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим |
к смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">Т |
ивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у т |
дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и обра |
<p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зе |
ао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрст |
kst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта с |
да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо |
асти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p re |
на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S |
Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не |
t">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="T |
се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> |
јчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име њего |
розивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Teks |
министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „ |
хану на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S |
х је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле и |
шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице |
абачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситниц |
ре се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи |
там. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да |
а паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло |
прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде как |
о ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И |
онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког вр |
">— Не познајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе маха |
ре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли |
бимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у |
генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне |
о.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p |
им што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове |
лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него ова |
— онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, |
влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си доба |
и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и |
а шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у ме |
сподине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Каж |
ницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предви |
отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p |
а, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање |
д хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst"> |
rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p |
ним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и |
излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо препл |
што је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем |
е кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво |
>— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— |
а Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: |
там ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и у |
е донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином |
с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, |
уу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у наш |
љењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> |
ужио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудо |
не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, |
решног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се п |
Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску б |
<p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад в |
ти и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Д |
. море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам |
ку од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или |
и, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу |
Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему |
ног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а нек |
/p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутни |
и зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати |
браја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше к |
ekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend |
Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасно |
ом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шеш |
ерујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, ш |
и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И |
брооо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као проти |
решио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> |
ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не по |
у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како м |
ричи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и г |
који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирк |
то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу м |
нда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} |
хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чи |
Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! |
âм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је |
ог дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p ren |
и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав |
тепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој са |
следњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу |
део сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} |
/p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и |
д бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја пр |
> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с |
ше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијан |
јски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, |
челник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију |
рађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој |
авне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p |
само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наш |
Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истре |
Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције про |
послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> |
ekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зач |
Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, |
?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали нек |
правише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне |
одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписа |
ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Нек |
kst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе? |
оре него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом све |
време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend |
је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а о |
p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се п |
свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази оп |
едлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се |
е добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, дол |
ше маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао са |
пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје мес |
ну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S |
војчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име ње |
његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tek |
и пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst"> |
ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, |
ш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски |
ој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиц |
вати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је мн |
ра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала |
негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан! |
то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да бу |
Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је |
ојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љуб |
{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није ве |
у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у ј |
озор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” |
Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме |
/p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гле |
апијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. |
тније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само |
нтересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из д |
их од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатко |
} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне |
е, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p |
и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових о |
нели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, гос |
7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајућ |
о свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Чит |
е, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трај |
Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама |
.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако |
</p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p |
</p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог |
.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а |
реним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у |
пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, н |
где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакал |
оли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штамп |
</p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше |
о је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао |
молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” |
је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, |
ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одв |
..{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањ |
, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес |
.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Te |
ита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, н |
— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор |
етна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програ |
ајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и за |
односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква про |
истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с |
ање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор св |
то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети как |
јазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне п |
Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба камен |
ekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је нев |
? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласа |
то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник н |
де.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и |
таријих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна |
уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tek |
ајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, ј |
та преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреб |
у кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst"> |
о.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју доб |
да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишље |
ваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="T |
rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погле |
леду је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На |
жу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе н |
p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с |
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми |
d="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на |
систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак |
а увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” |
ју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, |
} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противни |
{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи |
st">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst" |
">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно |
ламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато |
ика, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад |
— и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико нећ |
потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која ј |
за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, |
јну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео |
nd="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend |
ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend= |
претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Te |
р.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности с |
"Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p> <p |
t">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— О |
ислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела |
ењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправљ |
рком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави |
Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему |
те што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јав |
је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као де |
стра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле г |
ју се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим поглед |
kst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прог |
ме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а р |
оди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око |
е ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с |
ане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пи |
nd="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа |
огао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметн |
не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако |
ом руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пу |
ао бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огро |
уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити |
.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је мило |
дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Ш |
узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да чит |
тње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти ј |
, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и |
идео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све |
е покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend=" |
о не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле |
се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бр |
н се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, и |
{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да ти |
си ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p |
у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, |
Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који |
вај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испал |
е тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогун |
бије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst |
<p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, к |
Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то је |
="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања |
је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло ле |
о, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме |
утку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Ис |
емо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, а |
end="Tekst">Чл. 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, св |
тво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tek |
их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако |
„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{ |
ажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо |
с, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те п |
">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” |
о неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p |
удорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и |
p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на с |
меја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„На |
дом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. |
ете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те |
није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спр |
важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесре |
е, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постав |
<p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> |
ва.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време |
друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, исп |
ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p |
="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угле |
док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе укло |
и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде доб |
итички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, п |
презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је ин |
многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, це |
д се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), |
Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати басно |
ви да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима |
тички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се |
да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништ |
путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га |
тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфак |
ало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и |
</p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било |
ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p ren |
p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — о |
st">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— |
ekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на |
ију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p rend="Tek |
p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизр |
/p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на крити |
сности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Teks |
е у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писм |
о и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас н |
олицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав ј |
опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалашт |
у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства |
ко крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они |
али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, |
доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, п |
им ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, т |
утујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Пр |
и једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје мес |
андури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћу |
уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, а |
је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Ч |
варили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја |
да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче |
а: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па сл |
орисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута |
а.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара |
ерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне гра |
">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио од |
и нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира |
глед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако |
жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљиш |
опште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, |
после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасно |
">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дуж |
авице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законск |
за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басама |
ти! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, от |
дбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата |
од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе удари |
нако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори. |
му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек |
ане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, шт |
мо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим |
и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница |
/p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што долик |
</p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зел |
уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дал |
не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредит |
<p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра |
да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да н |
сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте повер |
жњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа |
паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p re |
ца, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто она |
јективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозвол |
меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од |
удрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо |
ас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{ |
ста, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају п |
ја, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дат |
</p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и |
т, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend= |
ајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико талас |
ла.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца |
ији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим |
у причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и п |
ча? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако ј |
прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала |
">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend=" |
о дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не т |
черупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи к |
у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst |
rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији |
то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да |
ог, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл |
н био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га ј |
овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S |
одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и кла |
end="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели |
о више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst" |
t">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Te |
а деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend |
> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај г |
нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави |
"Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се п |
премио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето |
<p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности |
на треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend= |
</p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! < |
} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покре |
ом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика |
хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p |
се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst"> |
мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учите |
мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојиц |
ино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За к |
месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније с |
</p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отп |
да па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу! |
ке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: |
ekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички |
kst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, |
о неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једн |
е поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже |
о и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са с |
ог дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда н |
ишта не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, |
и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију |
а има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај д |
тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтел |
а данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не д |
ај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе |
сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој речениц |
ном, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst |
мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче год |
о улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке боле |
њу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко |
ам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он м |
ди. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љу |
, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на |
е дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, раз |
е тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу |
равља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах! |
>Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружит |
</p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, |
ико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и с |
да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, |
</p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се |
но и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуш |
помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури н |
транац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с пес |
ако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и |
p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, |
иче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква изра |
, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} |
довањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи л |
ао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину д |
t">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити вр |
ра наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, а |
аче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{ |
Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образован |
стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под пој |
после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па |
S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећ |
ко пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> |
едвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај ка |
о стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p ren |
ама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а |
, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у ц |
свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} |
злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок |
rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја по |
одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се с |
па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S |
ек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, к |
е? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљд |
арочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p r |
ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу! |
st">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у |
една, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, |
г калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жу |
учак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи на |
kst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се |
Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држи |
kst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то н |
сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Ен |
зе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина |
лаву. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју |
вољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То ко |
атко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend=" |
пет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари |
осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је ниј |
дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест |
а се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било је |
у.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га |
ле!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и м |
окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst |
с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда |
ко једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из ку |
н одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме |
rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с р |
оловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били |
/p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивањ |
се младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се зв |
окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, с |
р, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустит |
земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари д |
у, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди |
в мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst"> |
о од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој з |
ekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопшт |
ке опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести репуб |
лада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету. |
Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде во |
ивника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да |
леда и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ј |
} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. < |
="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог талас |
заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише |
, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S |
ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својо |
ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst" |
nd="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> |
ло и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас уч |
дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас пр |
једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на |
"Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допу |
...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предуз |
{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Teks |
па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прич |
измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{ |
t">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао зами |
ekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешн |
алин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме сва |
nd="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којеш |
ед сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„ |
{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, |
рно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на |
т да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми с |
љала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не с |
прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Мног |
ио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савеста |
ви шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину ми |
одина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог мест |
вао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компром |
ем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за |
ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није овол |
ници, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим н |
затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласа |
це да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тиш |
rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, |
очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала не |
rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, т |
kst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Te |
ане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом за |
уку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читал |
пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само |
> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то н |
а полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тог |
нио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енгл |
написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али |
ка књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, |
а се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси |
е тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам п |
жда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, |
="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p r |
— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно |
="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и |
о разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме |
ем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-к |
ређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако и |
ржавним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не |
ту од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Ср |
ико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има поч |
оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне с |
е државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мис |
ор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без раз |
00 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народн |
е се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> < |
тно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица рад |
заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се с |
ножи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случа |
рез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе стр |
: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, нар |
а на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повиши |
ње нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не |
политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p r |
платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, т |
</p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p ren |
ти веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и пос |
с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Teks |
обода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим т |
еки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра пок |
p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђав |
занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да и |
ати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није |
ође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Teks |
а шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко ј |
е гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> |
st">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не |
трина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који |
и.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, п |
о, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплеће |
моније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p ren |
био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм з |
подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p r |
се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све |
бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из свој |
</p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камо |
мамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задово |
звали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету |
урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, б |
?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло. |
но, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„ |
чник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешник |
же, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst" |
лучајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако ми |
ко ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и |
су хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колик |
њигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па п |
ују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ства |
кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! |
Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам с |
ју и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа д |
” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Teks |
d="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање |
вакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим |
кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst"> |
а храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ |
авају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зева |
окушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то знач |
<p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! |
ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је мно |
уче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затворено |
nd="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој по |
ко сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па мал |
цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од см |
о сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — |
. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих лич |
е разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај ск |
, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај иг |
несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за млад |
у шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бор |
апињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог |
а? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tek |
али како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашч |
end="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако |
end="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га ра |
Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="T |
добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долаз |
ама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успе |
ала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она ч |
end="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} |
ekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов |
авету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, с |
ршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од |
ле сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-да |
<p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као па |
</p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се |
итељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сас |
ко као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Teks |
даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му |
ред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место |
> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа |
на жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми |
стор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и запо |
.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и се |
луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим |
, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Te |
опште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи зн |
особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и м |
ке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким ч |
</p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно |
га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо |
ко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише пе |
дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој з |
ну, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће ви |
кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам ње |
и? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда |
ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет |
.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаме |
ритике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво |
аше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу пе |
t">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те |
ама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! |
горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— |
уша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником н |
ротолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми с |
неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се да |
>— Па шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места |
си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди о |
иционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p re |
неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца |
и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца |
на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме пог |
ов неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра |
у, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зо |
нцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта д |
је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има |
арише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, си |
ико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{ |
о, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, а |
а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зн |
то су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним прил |
p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? |
ви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи ч |
а брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имам |
</p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ни |
менима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтед |
види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да вид |
нглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беш |
е могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst"> |
рогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредуј |
опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву ша |
погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с ов |
ало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у |
а га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испре |
то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Глав |
м!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико |
на скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и сми |
! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бој |
ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као |
p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих поко |
{S} Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, моли |
не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од н |
мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин мин |
рочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p re |
све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али |
и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећ |
додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не поз |
ник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовањ |
</p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} |
о да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна панду |
Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и |
та — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; |
рмонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале |
рвасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да пр |
о иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се чове |
једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst"> |
д њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, мол |
рави зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p ren |
наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да је |
задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он |
ње и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да |
/p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst |
p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и |
те му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и ома |
се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне слу |
аче познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери |
Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га греш |
<p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и |
ада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог т |
<p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију ј |
и (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она т |
аде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S |
која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати с |
">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, л |
али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање проме |
начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важниј |
ти моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето т |
моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла |
ише изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали п |
жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Л |
ани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учите |
<p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инсти |
да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бо |
онт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стад |
оји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, |
е иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му р |
го дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, |
ујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити. |
не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако н |
амо зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће д |
таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst" |
), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, |
зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> |
умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници |
е, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} |
"Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући и |
воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} |
ки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tek |
ко; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{ |