} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштен |
је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно |
после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру |
сти нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којој јединој као н |
а ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели |
ила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све |
послетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p |
је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није |
и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене б |
има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви веру |
апита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим |
у тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је |
пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво про |
вао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све |
али у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S |
о писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се ра |
је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима |
кве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може |
е научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али |
и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, |
авранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим г |
љ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја са |
офију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако посл |
не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао |
пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један |
мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете твр |
>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Ње |
и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студент |
е видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се |
p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету |
ешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издале |
гоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} |
S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом |
кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природ |
.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој |
дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, чов |
и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И |
смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан. |
јем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није |
} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе |
на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољим |
ше и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине |
Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руск |
а математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не вер |
ањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене |
зуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непозн |
и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у |
, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице |
моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пе |
а је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, |
="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога д |
о оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била |
али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једн |
у.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она ни |
Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n=" |
не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе м |
нице!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се д |
и пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на је |
у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетк |
епоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише и |
у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ј |
он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} С |
деће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова п |
љег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите је |
да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{ |
м само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне |
о би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То |
свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве у |
тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада |
<pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још в |
Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све |
о одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овд |
луђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — пре |
слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, |
> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кије |
уском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна |
вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за |
е тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели |
<p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење |
ори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина |
сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{ |
апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој з |
их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати свој |
ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим |
пљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га з |
ња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте |
најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику леп |
да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, а |
р као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема ра |
ао дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S |
а које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и и |
од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, за |
ајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верује |
најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала. |
у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и сам |
е <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек ника |
ма, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, |
<p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је. |
:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад ве |
бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете са |
незналица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква ј |
ности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можд |
м свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</ |
з Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да ј |
е дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они |
атура и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али н |
ђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: к |
а од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да |
писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим д |
узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напоме |
ио у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад тр |
ељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ак |
не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоћ |
ај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали |
а, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сл |
ла: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би |
на.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала |
али њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек |
кадемија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу |
пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује |
часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа. |
лој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која |
И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> ј |
или сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још бо |
шљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да мног |
{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она ст |
, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врло детињастих сн |
била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Ј |
изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина та |
и без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у |
им мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} |
ити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На св |
а човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А цркв |
и између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда на |
доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније |
вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> |
н.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можд |
а и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој харти |
у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркас |
{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем |
ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло |
може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он |
е почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако |
вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука |
им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарств |
, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацит |
} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о ње |
ије она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} |
учавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају краје |
ога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је |
} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигам |
а, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Ч |
од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа ко |
слила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам |
и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста нем |
ојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не |
ако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изн |
етно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због т |
ење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године |
ј јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у |
ико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа |
како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери ме |
ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана о |
у верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек п |
исли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда груб |
говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде в |
мбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се дец |
обија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог |
љу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и к |
е код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем |
е своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне |
скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна |
са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треб |
Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много ра |
ела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и до |
ођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} |
врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је би |
S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} |
о и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њ |
к који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама |
о ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и |
пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа |
о изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је о |
тељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријате |
је љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/ |
лила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао. |
.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али |
, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да |
чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожа |
алуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само |
треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била вел |
лазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небе |
> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није |
ео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није до |
једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече: |
да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом по |
књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме л |
оме било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак ни |
упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав крата |
Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хт |
вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начин |
а се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} |
мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па |
} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсол |
да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг |
леко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љ |
нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љу |
природнији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики бол |
уске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се ни |
студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружо |
рени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> < |
.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су |
ло све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се б |
сећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више зав |
е кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могл |
евојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је |
и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не |
нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али нај |
познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што |
ла да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља |
а позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одгов |
за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улаг |
но, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа |
абавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинул |
пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захв |
а и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прош |
и изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не м |
ла и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему зб |
е учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} |
била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога |
е руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јо |
нога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доц |
је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости |
мо мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош |
Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним ш |
се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> |
а мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, |
ије захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао |
алуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, |
стала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Руси |
нат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више |
и Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео ид |
војој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је св |
и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко ве |
ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих ра |
атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — ве |
ји.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манаст |
гледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?« |
се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли |
ш су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши при |
једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после |
убе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </bod |
му због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој |
у и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да кал |
ао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаље |
сећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој д |
а да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости к |
ер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини |
у која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, |
јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци д |
ила њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она ко |
али, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скром |
ије јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срц |
</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојил |
т дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било |
пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хте |
е знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мис |
еби допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А |
о недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се |
е друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеско |
тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста |
тња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетил |
з <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље поз |
о је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и о |
рага туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим |
у религија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.< |
ачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника |
ђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад ниј |
пути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме |
смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу |
.љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, завол |
а писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било неч |
слити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога ка |
њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 19 |
19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...« |
«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показива |
у карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Та |
еликога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и |
е сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, |
еја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али ко |
крили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да пра |
я, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увре |
чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли |
су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умир |
ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни наг |
тска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као |
ма један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље иску |
е увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и |
<p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем пис |
таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам в |
рце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојн |
на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми |
велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном |
ји је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина пон |
удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се |
ојима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало н |
једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Са |
те јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као в |
а тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио п |
зумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се |
природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, кој |
ге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског пре |
по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста зани |
в одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један |
сао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала н |
добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава |
још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав |
еднако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и да |
илозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религ |
више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет д |
е, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености из |
<p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако назив |
S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Ч |
али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} |
манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може вероват |
убављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то |
амо ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако св |
сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малог |
а стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгле |
за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мисл |
но не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одг |
иља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном |
p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство п |
а и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се д |
оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим м |
далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и траж |
а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њ |
је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметнос |
лестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Про |
ead> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала је |
це.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је |
а је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је чест |
и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила |
ине, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад |
отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко |
, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је ум |
некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила њ |
S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се |
а није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!< |
одатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и |
усију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долаз |
уб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће |
хова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и пошт |
шим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче |
нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« |
ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео д |
ти из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа |
да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли слик |
ешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у р |
буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег пис |
а је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера бил |
о лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевно |
и су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровал |
нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвен |
у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве |
тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Нику |
о на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтел |
ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправ |
дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерас |
и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно |
а.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је вол |
ну, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њи |
е потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пако |
лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изја |
ке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја |
ва месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p |
ина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнет |
у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим није |
ди калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, |
ни да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међут |
ује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и ми |
а тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на с |
о земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене бреск |
и узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, |
је, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p> |
?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем |
} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између |
ила сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« |
ју не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би |
дну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам? |
игу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила се |
ајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљи |
ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар к |
после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} |
то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има. |
овек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S |
но и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала исто |
тела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили б |
ћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слобо |
ед лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу |
ако ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у цркве |
ивота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да |
ветога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не р |
а поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не веруј |
ло мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видит |
и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} М |
ју писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске |
ад Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели |
ађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако див |
сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ј |
мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</ |
м Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она |
од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше |
ите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте д |
зарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је моли |
овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке |
ико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па |
н човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте. |
таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите |
а карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој с |
ји од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви может |
ечи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И т |
е допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он |
га, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после с |
бо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љуб |
нео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали з |
људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим ва |
орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба н |
то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а на |
те деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдогла |
гу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, |
Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав ка |
у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је |
блуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p |
а.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је |
ало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад |
} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете |
после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему: |
ете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, чов |
вљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно ка |
има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се |
S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваш |
зик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, |
{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не бог |
Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској зем |
Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо! |
ожда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више чит |
з икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, моли |
ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јер |
литература. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље с |
а јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје т |
у велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човеч |
душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Бо |
који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима та |
ао једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно |
ла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она с |
је ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари |
тварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него |
м чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт |
је са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су |
илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била |
постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољс |
исци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност |
S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не т |
целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у д |
ад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира |
је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање |
и зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пун |
награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али с |
овечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која ј |
леће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, н |
абуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире |
това, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена н |
страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се х |
<p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није |
ли немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одг |
а и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер в |
као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} В |
> <head>Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала |
дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и ко |
тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар |
да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже |
ве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, |
е њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте м |
е позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не |
p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона |
мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно слика |
p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина |
есте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одгов |
онашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога |
можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова м |
еровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пре |
, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред ико |
еља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности? |
шку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S |
могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, |
> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас |
уку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да ни |
рате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезиј |
у пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одгов |
S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не зна |
да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, пе |
нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свес |
е питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте |
истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе |
оптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} |
пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем |
на.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био ис |
вно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, |
душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у та |
или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.< |
е молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметнич |
дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељ |
те догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у |
налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће |
рујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју |
епоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак |
о одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S |
послетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто м |
пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази су |
»<foreign lang="RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</ |
убави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам |
ан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па |
а је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели зн |
угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мо |
као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што мно |
Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изне |
бодно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња |
њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добр |
која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је б |
уску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињам |
e>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу |
воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофс |
јасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске |
и нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</ |
о је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она |
е верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу пи |
руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калу |
е постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета |
p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са ва |
тпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме |
јатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше т |
</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали |
га писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да |
одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало па |
за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер |
е, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Њег |
верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме |
моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујет |
а и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> д |
, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам по |
дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али |
ене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврди |
м и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није м |
себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђер |
ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда |
е поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас прија |
оме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма |
уша налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да |
Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђује |
, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли уве |
ћна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла преба |
и кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела |
верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у ко |
.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изнена |
лутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замис |
лепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, |
у то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате у |
сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опрости |
ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем |
.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} |
ине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је дај |
дине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то |
на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само зе |
Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пр |
ег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме |
само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би |
очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остан |
да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти |
можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи |
тности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири ме |
колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и |
месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболел |
у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград |
ла: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су гов |
у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватре |
сма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговор |
јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: пре |
недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу ниј |
вно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, |
ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не вид |
и са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минх |
а Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је прав |
и и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чи |
рад, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и вид |
око нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Кр |
.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/> |
о обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Бог |
то га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи. |
кушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долет |
Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ... |
арој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је мана |
р из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око се |
нете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад во |
у и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао ј |
најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помо |
p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се |
настирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најб |
<pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском |
јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне з |
међу човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту и |
после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре некол |
b n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријате |
очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности к |
волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим |
сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да п |
жбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се н |
} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред љу |
на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се |
неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то: |
лико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> < |
о идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине |
е једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{ |
овори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или |
казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било |
ом обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И ув |
Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} |
љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></ |
налица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је ко |
ли није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложит |
на и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна ј |
вљу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десет |
и сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али ви |
ска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим н |
ина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, |
ам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који |
је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита |
мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је |
амисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво |
, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Д |
{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} |
ку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који |
, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном од |
сли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која |
деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распе |
ков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега м |
о су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави |
S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато |
е је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</ |
ше свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом |
стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису |
ели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два |
о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела |
н и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, |
је крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој м |
Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу |
е она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу |
ена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији |
посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам |
о много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас стра |
е може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је наук |
умене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под |
е узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> < |
имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо нај |
нија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време б |
финитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као ср |
риродину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био за |
та је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} |
му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, раз |
} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој |
ар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се |
чи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету |
тва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да л |
p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни |
поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се не |
оју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица |
морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Ина |
и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога |
ign lang="RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreig |
и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири лет |
ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима |
своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам д |
ори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јун |
.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми |
дим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер |
ашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет д |
кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске из |
> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} |
от слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пр |
а врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни |
S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови бого |
ас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом |
су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је |
е из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав |
ло да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага |
вима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="3 |
знате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевно |
више апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међ |
вала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим љ |
а да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога да |
све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми ј |
у шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месе |
па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од |
ој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из е |
едложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи |
истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она н |
>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говор |
те али неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга чов |
је плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>С |
{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби |
детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и к |
о се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се |
а више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло |
је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске |
висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то н |
алуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а |
сао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли |
сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако ј |
.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља |
итао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много не |
дног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15 |
град и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеном |
чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о св |
Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она |
склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да вид |
али су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате |
није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо оти |
му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> < |
која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} |
као гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали. |
ђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да |
дрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па ств |
ад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолути |
е и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не с |
ити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да с |
им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али |
ставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да п |
да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина кој |
о ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засек |
котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Н |
увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љуба |
је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{ |
ђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила те |
пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и н |
ега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега. |
тењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади к |
ије доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе дру |
ти желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао н |
, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолил |
Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ |
ужао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Он |
ју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и он |
ео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем |
шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем м |
ло — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> |
з једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је |
на и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је |
да са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су п |
уђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој леп |
p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а |
ме путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И |
о хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра |
не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише |
ислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбо |
једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њ |
а бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него н |
ешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неве |
е, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно |
з црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени з |
цу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена пис |
сећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се |
е могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мал |
S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне предел |
»кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар о |
о истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хо |
лала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, са |
на Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Мо |
о искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило < |
више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то |
у, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не |
љива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији. |
..</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежн |
волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси у |
оме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{ |
/p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни |
а понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се ж |
и се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на тера |
> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан ник |
после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{ |
оворила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у П |
она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово |
у писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га |
или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та при |
од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упозна |
аша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, М |
анастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од |
расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала ко |
на да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави |
једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет. |
ој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са |
да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни |
до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, в |
епих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непо |
м од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога п |
на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна |
е може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p |
авала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и чит |
, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позива |
<p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и |
ела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза т |
?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није в |
и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да |
м?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна гра |
6"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је т |
често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још |
« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, |
ђе <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на др |
м друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, зашт |
ине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да |
арао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери шт |
ла да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и |
он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла |
>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке н |
p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем |
е питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио |
о затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што ж |
ада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њ |
му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је |
чито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час ј |
ју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} |
и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена пес |
вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло пос |
на та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала д |
Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријат |
ећ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву? |
уре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змај |
Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био |
вету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би с |
последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га и |
човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у о |
у то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А о |
дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љу |
није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду д |
те дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовни |
ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се с |
овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</ |
што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљ |
у на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то н |
{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/>< |
упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изг |
ске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, |
желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је в |
је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми и |
ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала б |
овати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и п |
бине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне |
, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатељ |
да у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође |
месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише п |
<pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним |
а сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, |
луђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се |
ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, ста |
лабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће ок |
х мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уме |
да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми |
урби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби ј |
ла његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњ |
како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форм |
ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, б |
ра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много р |
нотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема |
{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори |
и и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, на |
том послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из |
морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно |
абуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка. |
није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да на |
се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, |
мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мис |
е то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »жите |
идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепо |
тала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван непо |
и коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ |
она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задово |
, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме не |
мала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не |
је умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, |
бор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено пр |
ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени конце |
о мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души |
а била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жали |
} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у |
о несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после |
ем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу |
ки страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} |
ратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила |
Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам ј |
мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и реп |
то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била ј |
мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јо |
ело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она а |
ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза |
Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и за |
ако је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не |
и, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи к |
> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је |
јити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у М |
опада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ниш |
а, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</ |
ки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа |
ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које п |
> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им |
им очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобност |
мо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — так |
црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да ос |
ности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млад |
тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му унифор |
рице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се ме |
поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међу |
ко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, жури |
да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сањ |
рвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцр |
овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толс |
о је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не |
емачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставн |
овала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и |
би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и |
це се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бо |
радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb |
души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n= |
орила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> |
њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreig |
чај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да по |
.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности изм |
кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено п |
познаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда млад |
о, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи кој |
гу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Рус |
нило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у ман |
да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има |
већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју он |
ену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну |
{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започ |
S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олг |
еће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, дода |
а, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Не |
елела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме чов |
а побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њо |
ри месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{ |
то се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли м |
з живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играч |
им буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и |
о на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је п |
тири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену наш |
а није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била ј |
> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и |
ђак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још б |
астиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тиши |
<pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимал |
другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он мо |
учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање |
бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг кој |
ати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и ж |
лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне теж |
и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей залив |
акога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> < |
он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сак |
вим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће т |
<pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако |
више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је да |
његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и |
е разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увре |
ојим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у |
видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска ва |
врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљ |
иван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски. |
ину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољ |
е својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумева |
што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се ч |
ски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека |
њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и п |
ијатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то приј |
е мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријате |
да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију |
ало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> < |
.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, |
м, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и |
ељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. |
Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што забол |
о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, |
и.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зв |
о не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли ва |
е читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много |
мисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истин |
у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које |
ење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми н |
ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала |
што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава |
раду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је |
у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за нек |
тиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво |
блаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: |
Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маск |
и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметнич |
ша честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, к |
да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву |
ара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалу |
калуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или |
крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало |
обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељ |
а је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постиг |
Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеник |
S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим |
а се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више |
ме ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели д |
, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме |
само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико д |
једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n= |
урнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита |
е пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели |
репи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот |
је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више |
једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се вар |
ругоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад пом |
малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студен |
.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустил |
и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је ст |
ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како С |
од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му про |
да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој ј |
рави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој |
ала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој: |
Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у ње |
није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак |
писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он |
емо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео |
p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене |
била је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журб |
.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p |
} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она |
је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је бил |
арству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то н |
.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је |
се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш прија |
рао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово са |
и о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И д |
тајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још |
ртијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави ов |
његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта |
прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку |
ехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу |
није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="4 |
, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господин |
роград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и |
им што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се |
ца чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о |
не — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} |
одећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је |
оме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само ос |
ма ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идућ |
жње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>П |
души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била |
ком друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на р |
ње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим н |
ију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу |
о је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и п |
} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак и |
.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док |
г лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била |
ане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Над |
Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако |
ладика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да вид |
и је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> |
јао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, |
<pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту н |
ој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се вид |
оли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако |
рема таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, шт |
а да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није дов |
<p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива |
мо топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра умет |
емији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> < |
тете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту |
положена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} |
и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, |
раћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не |
то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, |
души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког |
и Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од с |
ама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас н |
а сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по. |
положена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да рад |
чима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирс |
није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове |
ик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико и |
почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему |
мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поези |
на се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дот |
ра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе |
што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <p |
} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки |
већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p |
></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он |
је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на г |
лити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да |
е осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, ме |
з егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што |
сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака на |
мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је же |
во срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би з |
ого више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <titl |
исокога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{ |
не облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу нау |
тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало ру |
p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осе |
слити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени |
орела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и |
је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и по |
и.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далма |
више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја с |
а се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах |
и да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода. |
етила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S |
осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела |
изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што |
у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она |
ринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од њ |
огла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућу |
хови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналиц |
штовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није |
лне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p |
еразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није си |
престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма ка |
и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и приро |
а који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васк |
рекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам л |
слила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да |
вао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је |
тпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и |
p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> |
{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним око |
p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотеж |
.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси |
ћ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздрав |
да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама ње |
се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да |
рститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, и |
ли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, |
ала је она и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађ |
рела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су св |
На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у се |
ћи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је бил |
једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и |
а је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ру |
рили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увре |
ите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум н |
оштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељ |
И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И |
а, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је |
на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи с |
к светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{ |
} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло ж |
ољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситни |
сију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је мо |
жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{ |
ста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровал |
е воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она ј |
бука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је ка |
ма гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер |
и неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: |
ха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> < |
и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколи |
Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живо |
да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преок |
ицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен кал |
але трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и |
<pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи ча |
здом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Хр |
јала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стој |
на боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не х |
а.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не см |
униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да |
али су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је |
аца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види |
непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар |
во.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње ид |
оцијалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности |
веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако ути |
S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живо |
гова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто преба |
нас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорил |
а идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>» |
и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на |
војачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметн |
— почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него м |
ица, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за |
="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности |
е симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не |
било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сли |
опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то б |
овори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да |
ади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас |
И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичас |
јлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жали |
г времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руск |
исли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметно |
она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више леп |
ја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распуст |
ријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно |
е, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово ј |
нило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло |
Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n=" |
другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њ |
ку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га |
<p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш з |
Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1 |
{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да позд |
зи у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личн |
је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и |
и од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи поми |
ије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили б |
као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је |
а већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да |
сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја |
Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> < |
одине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, мо |
луђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој нево |
мо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми |
р у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежњ |
енађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без |
ему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, је |
{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од |
еверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, |
на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у се |
д око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А на |
мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим |
а.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумел |
и не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, |
ш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођ |
д им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога, |
а дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хт |
од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и |
позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели |
ше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти |
ина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над |
од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га |
ула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} О |
век човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писм |
него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има |
иче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Т |
удима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} А |
а њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А |
што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и који су живели свакојако, др |
белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела са |
амо оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он поста |
} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера н |
да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад |
ше познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смеш |
м приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} |
ада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему заце |
о се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несре |
у много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у С |
спослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да |
вну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно |
рода не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било ј |
а седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја рели |
требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требал |
вари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13" |
и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39" |
га у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни в |
и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало уд |
к <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и приј |
а је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштв |
је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и дол |
и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно |
и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била |
p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без |
лите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само |
оплоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са м |
.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она по |
здравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарст |
гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то год |
молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од |
ла да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о |
можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као |
ви за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога талас |
"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу |
зимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се в |
пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи |
</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно |
номе човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву от |
трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента |
а.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих ј |
ишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је |
ила мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је вер |
, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом д |
кве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и та |
ад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним моли |
а позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разуме |
требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n=" |
о ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мир |
ни да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено до |
е преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било ј |
ћ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даљ |
ана од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који ј |
ја не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика им |
е ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да < |
к им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</ |
би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му |
. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу. |
о десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било |
ље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са |
успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала |
официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, |
црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историј |
тили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а пос |
има, међу професорима, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калу |
ма, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Ш |
осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију |
личине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не |
метничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви |
ним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и бић |
ченика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у |
дговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, и |
раћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао |
тињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женско |
брегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу |
Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су пост |
додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петрог |
ше упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно д |
и себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски к |
верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и на |
ајближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из |
поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похв |
жењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, н |
ји јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Рус |
ије ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цв |
ријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш с |
осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама рус |
у душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, с |
?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајн |
отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њем |
омрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да |
пора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није |
ежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крстите |
к схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала |
поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Ме |
е Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви |
ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске ме |
необјашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окруж |
њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек жив |
овек из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за |
се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога |
маљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала |
: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више вољ |
није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује |
тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела |
.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много |
и ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је |
велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} |
{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као ј |
себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које |
уше«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="3 |
> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} |
инове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на св |
трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и ле |
овог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим |
ка дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу |
у му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није |
м кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; а |
} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску |
олико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем живот |
чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе п |
ећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам |
ата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у ваш |
а сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме |
оворили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то в |
сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да ч |
вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ств |
злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чи |
може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру |
>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада о |
е знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из пост |
ше завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођ |
p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се об |
за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љ |
{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да |
нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се збли |
е.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао. |
да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубил |
="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да |
мрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није пи |
{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече |
а се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то |
смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русиј |
да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у мана |
се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који |
а таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што х |
на им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} |
таје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му |
.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спаса |
одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослиц |
бна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у бе |
{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној с |
одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задово |
уме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу |
мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му |
на коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не вол |
и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има ра |
»идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар |
уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар обј |
рицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, Т |
р и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предлож |
ирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тиш |
ао ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртво |
је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{ |
за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може |
другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искре |
а малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима |
ђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нароч |
ју није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји св |
ежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу ду |
живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упозн |
није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се к |
преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање о |
> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није |
што садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живо |
а и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек пи |
b n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту накл |
ене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} С |
уди којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи ним |
огови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} |
ерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царств |
И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан су |
рополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али |
икад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је |
} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који слу |
амеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да |
, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не |
дика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Влад |
ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: мла |
слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада |
ела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма о |
е опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато д |
слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се ра |
оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> |
боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај |
се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута |
у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају |
и дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} В |
а тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p> |
дским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и |
Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао ил |
вуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар |
ек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она ј |
овољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, |
едан део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само |
човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину |
а се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описив |
јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} |
ли за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и који су живели с |
вољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он ј |
ивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одгово |
Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена д |
оловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда |
боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Труди |
ш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање |
ве чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати |
ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао кре |
а не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот с |
стом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину пре |
27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори |
ам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а т |
што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много в |
</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велик |
је обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи |
а да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="3 |
поколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен с |
оли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је: |
мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{ |
сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је о |
ког престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма |
велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика ка |
лента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само |
ас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује ш |
ла сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ор |
епа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, |
рке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одуш |
ји од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике в |
студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушл |
је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је пр |
млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним м |
> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали ром |
ши.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да п |
{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То ј |
а мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се |
вако у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.< |
ена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доноси |
делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви ст |
ам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n=" |
хове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, бил |
љива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептичн |
код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и |
већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако |
у озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је м |
, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш |
ање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далек |
рзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула |
јући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и |
S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њ |
бе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако |
луђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унап |
ала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обој |
е ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежн |
И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са |
у године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често |
барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју су |
а, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило |
болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умр |
волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођ |
адајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним о |
ко дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срц |
после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она узд |
њу и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тем |
да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му |
атељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново ос |
ма више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је |
едавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са |
ћа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и та |
ки као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођ |
ошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била |
никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жел |
тао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку |
} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање |
и једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} |
задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} |
нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину д |
је се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схва |
као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. < |
за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако |
.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да |
анастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, с |
еде.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить х |
давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли д |
он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; |
алазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати ру |
нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она |
на песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да дол |
је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како |
и сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неко |
Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају п |
друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога култу |
ло би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — ми |
о сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске икон |
> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он |
ристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило с |
оћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао крив |
пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један узда |
адост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поч |
описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђ |
савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све пес |
.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> позн |
ену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме дав |
скреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свог |
} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јеса |
а је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашт |
{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И |
и који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно |
свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само |
вим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да позд |
требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S |
"26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко среди |
рода пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла |
живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, шт |
ога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу« |
ијатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликата |
нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између н |
карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској |
проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та он |
није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећ |
егова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га ј |
икада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно друго |
хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треб |
тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и |
Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме |
а и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чем |
ахвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наруг |
аћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само ј |
да добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако д |
{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и в |
више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} |
се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14 |
ала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам по |
а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. |
1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она бол |
захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно дру |
ло повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом |
што јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37 |
ате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој |
лим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало |
ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежно |
епа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет |
ом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко |
духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напр |
би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста |
а, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, при |
је било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет ни |
бина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, он |
н се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{ |
осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега же |
зе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не в |
уски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство |
готово унапред нерасположена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је бил |
{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> |
лике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили |
опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново |
низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпун |
азио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога |
ам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо пева |
{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се |
духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини |
или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртв |
а их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их |
еликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији |
је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебди |
мљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми |
ј башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу |
но у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, |
само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, |
ивети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапа |
Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владик |
а нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} К |
васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале |
Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силази |
био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у д |
свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку |
век који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} |
али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> |
и.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је ш |
уске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика предано |
ет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је п |
х од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p |
е и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није исти |
да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило свој |
</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руск |
е.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да |
авно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала |
ек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски р |
о одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И |
шљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни |
S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да с |
очитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи |
душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По |
и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и брод |
<p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва |
ше ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пр |
ки је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе |
азујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} |
да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој зан |
о средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим |
немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је цркв |
тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом посла |
ти да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш ра |
убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после |
примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је мо |
на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачн |
ју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, ал |
ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{ |
дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сва |
ше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ак |
ога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио с |
ћање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део слике у |
страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је бил |
а срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Он |
и ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује п |
скресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процвета |
Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела ј |
S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је н |
манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је на |
ло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што |
неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, до |
ао аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, а |
} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{ |
душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен д |
аљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављ |
ега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>» |
<p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и ду |
чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Пр |
>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме ч |
га се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>» |
живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље кој |
8"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској баш |
тимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог к |
је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} |
рте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} |
е. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није он |
што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском и |
вали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, |
а и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој п |
тва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не |
а није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, ос |
само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим с |
<p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је забо |
да само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефини |
ле два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на г |
сио много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас ст |
умена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол ле |
лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{ |
ример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се н |
агала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко |
лази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој ли |
био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако н |
који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је два |
је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама с |
олила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, доб |
Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла. |
ни, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p |
ала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала лите |
леде, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због ње |
а мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља |
} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђу |
/p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему ниј |
> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити |
ли »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђ |
заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више |
ажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јо |
а свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе сам |
с често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казн |
у сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за ко |
ницу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила ј |
мате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има |
о знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго |
у на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калу |
ма крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру |
S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у жи |
је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега |
ше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. к |
је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зн |
не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> |
рти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{ |
јавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Б |
овим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се н |
ла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре |
S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли с |
оме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње |
Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала д |
јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га с |
а молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо о |
ди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У |
ом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми ув |
ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> |
ера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално < |
је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ва |
n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и |
, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао |
ко је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је |
поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико п |
штанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готов |
ива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори к |
оетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла ка |
вене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бден |
не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} |
рио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њ |
рма побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он |
је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је остави |
ису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се сам |
далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Р |
мен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода |
усије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и с |
ебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не м |
твених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али |
волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се о |
о умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и дра |
мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Ру |
{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу |
ја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мириса |
само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није пр |
а о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни иск |
ћи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама |
за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} К |
Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала. |
тири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети |
лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили не |
а од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упоз |
то није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да |
n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка |
ер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и ми |
а ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, н |
живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, нагр |
говом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, |
сна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли тал |
девено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздраг |
атура. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S |
.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да |
а и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све он |
рца имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљност |
> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље |
дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно |
сма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју |
о слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним |
> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, |
а вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно |
се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавал |
а.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквен |
вом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога |
угог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежн |
били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер |
а да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавањ |
амо гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и него срећан чов |
ла ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јаб |
Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а |
човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара |
ала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на |
је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније |
опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, ка |
е: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним |
есна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и |
беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускрш |
ржала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и |
ти и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бун |
а се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ства |
</p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не л |
а живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад |
време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је |
нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила д |
осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после наме |
ја на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>С |
, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина |
и да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у пи |
е црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана |
дишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође д |
ро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дош |
вари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажем |
се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта же |
е да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као |
е лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ак |
, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p |
пуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме |
.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљи |
ашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли |
мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа |
е њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»В |
Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, |
"22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одго |
ихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим харти |
је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је |
чку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и |
ђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она ик |
ушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све т |
тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не |
се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је |
ас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну т |
м цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам стр |
е на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофи |
иста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали |
кве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако |
аздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радов |
ш и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само д |
исокога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се |
изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој |
{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког време |
ј се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама и |
роз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе игр |
свим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци |
а туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ни |
ала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих |
омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она |
ња, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли у |
ане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са |
интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да ве |
а и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас |
а су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не ум |
месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за вре |
песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је |
ашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и |
жали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа жи |
p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађењ |
нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{ |
лао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је |
аде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа и |
овори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ исти |
четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену н |
ве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага |
кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је |
рило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били оп |
вљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли ј |
икин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, |
Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири мес |
дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило |
бији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из мана |
ану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла |
је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико |
на је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабос |
у, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не по |
рству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не |
јка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била |
p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од |
ла и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешњ |
ого је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада |
у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она с |
Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, |
м калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о |
/p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње |
да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога |
свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, |
, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек х |
Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још |
ивот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам |
се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми |
суства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хт |
веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. < |
у науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, н |
} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »ри |
давно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека |
> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да |
мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су |
шњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарс |
ем животу није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, пон |
пустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину п |
црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила |
е своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенци |
ли је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметн |
руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</ |
у.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, бога |
n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатнос |
ј немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је цр |
41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет чове |
етнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад |
су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији |
розе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не |
лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само п |
умњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p |
м писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да |
осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савлад |
ила велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него незналиц |
, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја |
сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} О |
да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви б |
само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раск |
и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које ј |
} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{ |
и низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потп |
у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела |
оље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети |
м песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не п |
кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-з |
Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу |
анастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је ти |
.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим кал |
на и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста н |
сту шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном ме |
је му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не в |
ала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, т |
великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте |
м казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> |
сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју |
љно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њег |
Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим то |
то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p |
е, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем |
у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признава |
> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у |
Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре |
.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче |
у љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, ал |
на може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На к |
станови била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда ни |
а <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло заним |
но другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он |
азумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било |
оћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпоч |
ла да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да |
и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у љу |
нско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљ |
ико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она ни |
в.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта |
је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазле |
одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, |
је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљ |
ш.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Киј |
се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота |
а.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како |
лену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мири |
причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и |
оје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога |
ђутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, |
н у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте |
говори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} |
дожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, |
има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се допис |
је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто на |
живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да |
његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га |
ано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} |
Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незнал |
олази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тад |
оје највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле |
Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ћ |
една Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели |
ла вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је д |
стирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у т |
а живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, |
S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} |
ше никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад ж |
амцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена п |
не књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо л |
нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И |
и у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ват |
} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним |
инхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Уп |
лоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви з |
орим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад с |
а желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити б |
тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече. |
зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она |
смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уско |
спет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане ка |
који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није п |
»не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност |
ном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, с |
оту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и с |
.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој д |
се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што ма |
»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно дру |
је могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S |
пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на |
ила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на пу |
га сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову |
себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није та |
никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студ |
чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} |
</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се |
е осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој |
опочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса к |
ју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они |
другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је чове |
поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која ни |
нала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускра |
је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p> |
треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме |
ожда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> |
лео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он |
зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} |
дах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, не |
је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без |
ежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема ви |
ла је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човеча |
дном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу |
несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ћ |
рила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да |
вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега |
p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умр |
, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимн |
оздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да по |
а вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не веру |
ћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и |
ла нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од |
е ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је |
p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, |
видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли с |
во.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени |
који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, н |
засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећ |
ного лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им ко |
или.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да дево |
чки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно о |
ећ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «м |
мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мир |
ав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17 |
Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију д |
ли и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Ст |
тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљен |
ло у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и ка |
ој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеист |
се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се н |
помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантим |
мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« и |
у се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела са |
презни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какв |
вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је дос |
по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је |
најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики |
} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S |
и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда по |
} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није |
vella" xml:id="SRP1919a"> <head>Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је бо |
у личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, а |
и се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Ка |
д у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака |
, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су |
у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као |
овољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и |
гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} |
је могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја |
али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је |
ед мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја виш |
равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} |
идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n |
телигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива г |
у фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој свој |
рво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију |
иске нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је |
<pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мисли |
лао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад |
стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и ка |
ала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему |
известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Пр |
ш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Ру |
змеђу човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине |
ало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње |
мо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском |
у, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величин |
м по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега |
сти: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створи |
одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се |
> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два м |
ако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од ње |
није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде |
толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако |
лагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава жи |
смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени |
и од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мис |
љне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основ |
{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати |
{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Р |
али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу |
о вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени с |
мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати ба |
стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу по |
ела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала с |
пала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати |
није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> < |
ер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи |
г светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и М |
лем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или ц |
га светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и |
ко то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица ч |
ли цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све ч |
идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је |
им да поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не в |
д почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} |
«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то тра |
е препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толи |
и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био |
она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живо |
или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она |
кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, |
есма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, наме |
то што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, н |
о даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било |
Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме |
о осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републ |
ест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за с |
та занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге гене |
е остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко врем |
његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, послав |
се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: |
аволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школуј |
Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећ |
има, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу ра |
ек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави |
човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа нал |
слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прат |
реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Ак |
, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека до |
на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву без |
} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви |
: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су љу |
шта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад |
ине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а н |
њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити |
е, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нем |
Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, в |
о што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p |
друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, |
о шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она |
да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је |
ица и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девој |
</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале ра |
а ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њем |
идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, том |
жава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него |
истините али неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се нару |
цати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно |
ладости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред све |
омпарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто |
оле.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за ум |
о склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њ |
љу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозо |
ацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хт |
рујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и п |
дити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени |
уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђер |
: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа миса |
дну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњи |
ред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа в |
или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њ |
да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да |
Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је досто |
ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, |
ико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за |
рижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена |
о, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана |
о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могл |
ац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да доврши |
> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала ш |
ска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истин |
ишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су ве |
врдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда пра |
оставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и |
{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како с |
лом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али |
"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могл |
на се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога |
а увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чоч |
рати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања |
ења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то |
анови била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није |
искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја |
о сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво см |
тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешт |
{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто |
туљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«. |
тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> < |
а је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb |
што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати |
човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} |
ју према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него л |
му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не вол |
ли смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врло дети |
ек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а ч |
{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако с |
трах, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да |
у из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и |
уши, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души |
захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с мла |
ти како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не |
сму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешт |
је посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Било је |
ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} П |
ала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици с |
дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да |
ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало уп |
е спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не ра |
чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей заливает |
n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у |
ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да и |
ад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се |
и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никад |
их друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчењ |
их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини |
ама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском |
p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није сл |
д она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила. |
ално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и |
у отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што |
.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у |
еље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесн |
<p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> |
би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и ужива |
олим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирс |
S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме ми |
варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и пое |
од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако жел |
— пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију. |
веку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му од |
тепене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало оп |
е, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Ни |
у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак по |
н.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не |
мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А ц |
ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја |
овати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда с |
ада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је |
слетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>З |
ита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим < |
жу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, |
> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: засл |
а довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем |
мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља по |
не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја жи |
<p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књ |
једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да свар |
и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, а |
луђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим цар |
писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ј |
а је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једн |
еши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте |
а су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало год |
р га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, |
да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће п |
га овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после св |
латка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И |
орка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Им |
еријалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови |
ла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусет |
8"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расе |
е знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто нали |
ољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих пис |
де у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава посла |
оју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на ко |
о.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је зн |
е за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму о |
предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим |
г његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умел |
но на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је и |
ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам ка |
ој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у М |
, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та с |
је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто |
о срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене |
о њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежни |
онили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види л |
су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате ка |
је ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло |
није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>» |
прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да |
није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју о |
више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} |
ебацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и ниса |
абила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што во |
ва свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу препи |
и кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагл |
, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој |
у?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се д |
а теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није |
изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али |
n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним пи |
о и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао |
морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да |
о било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ К |
ална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота |
вредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непоз |
умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, ал |
му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му |
да да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа |
ла.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и не |
вицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писм |
Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу И |
n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, |
инило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање тр |
је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио |
ели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош |
радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да |
} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, жел |
у оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су |
безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисм |
е и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла |
е осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више ник |
у руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студентки |
доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била з |
p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је кал |
вога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах од |
бить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искуси |
ао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја н |
ао детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона |
илија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захва |
нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то |
блије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који |
овој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се |
и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да от |
прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она ж |
а женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су п |
равља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и неср |
знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Вол |
не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу у |
увала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погле |
а, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела |
одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју |
епоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што н |
</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку |
воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна |
да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задов |
ад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у |
орча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} |
рила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде и |
</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала |
и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца ра |
} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} |
ањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има |
бољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да уч |
</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> |
је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој |
е што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала |
а треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би |
невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све виш |
својити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је |
изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду |
ст помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сан |
е допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла |
свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена |
орили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад |
.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на ч |
дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам црк |
а није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар |
зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би та |
угословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Бе |
ознанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад |
а да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој |
ла »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у |
рећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топ |
на душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} |
задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опрошта |
ти, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је |
ило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и б |
о је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријате |
ложењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и испра |
е топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна с |
не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сл |
ст, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била же |
о кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знан |
тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, ле |
itle>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литерат |
ол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин! |
лавно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никад |
или нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислил |
а забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они ги |
треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој |
разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове н |
>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није гово |
се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, д |
е и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није з |
Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филоз |
да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило |
уштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама се |
иступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од |
иће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера ј |
што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви пое |
а слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} |
учају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји |
ењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како |
p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А о |
је воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је |
ста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ би |
е душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зо |
објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштан |
аве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она |
ећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> п |
хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну |
је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} И |
васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по з |
ало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и по |
а та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела |
> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска ли |
оје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, за |
миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још та |
је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то пис |
ним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и ш |
вих шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни |
в.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било ј |
нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њен |
да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов ко |
се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога |
је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после н |
ковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам |
гла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе. |
да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас с |
јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву |
у хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав |
а осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душ |
а снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p |
е све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио |
у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је најве |
кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије с |
а-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом н |
олела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, |
се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим |
} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну зми |
тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну |
ном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш |
вету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалу |
на, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовањ |
е, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: |
њих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвал |
га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али са |
тим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својо |
водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада дево |
е и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла пис |
b n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не |
а мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да ни |
њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба |
S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала икон |
стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} |
а да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о |
лим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p |
е.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабук |
бока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је п |
засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: |
чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја |
- горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} |
не да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро |
сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме зан |
ромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда |
кад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он |
и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њо |
реплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} |
рага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младост |
једнога културнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради о |
, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели |
гу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религи |
не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се о |
сији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да н |
д се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text |
поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењ |
, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчи |
ском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много бо |
о врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашл |
ву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преиско |
е земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски |
с живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: |
навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може жив |
мно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је |
и због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као |
ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} |
од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} По |
И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкино |
, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свог |
занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерац |
че, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је са |
предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града |
њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било |
им тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивн |
омислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога |
амо осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада |
Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страста |
»лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плод |
показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без |
у је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена сл |
душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа з |
ад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога нар |
ре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта |
иви само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину |
размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са бо |
уге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се |
наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често |
љина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и д |
p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Ак |
ву смрт слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како |
живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију |
ак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине ш |
а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац |
и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писц |
х је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој н |
само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме по |
раче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена ч |
пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више |
само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака влад |
какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопшт |
ки и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није шт |
и су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави о |
ер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула |
рзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S |
ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n=" |
е вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} А |
мо недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне виш |
жи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нече |
n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више. |
е, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако |
ри о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није м |
едела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему |
ј се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{ |
тадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна |
и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n=" |
било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је х |
да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољн |
p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није ви |
а не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркасти |
љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и |
»ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће |
и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу р |
већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једно |
но је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је не |
је зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране |
не пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабл |
лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се |
туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} |
игија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> < |
>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и та |
ге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на заба |
путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S |
Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја ду |
Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души |
вог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У |
своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сирома |
а мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. г |
у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{ |
мро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да |
ечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно |
Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, |
а: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног д |
у вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које пош |
природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Бил |
ло Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им ј |
лика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део |
е била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она |
а, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замисли |
чила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја р |
варали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је ск |
сиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али ви |
се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће кој |
/p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ј |
оцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога |
се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бо |
тим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу |
ико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах |
ојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба |
тавили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у |
, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко о |
ру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усво |
о Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је са |
те?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показ |
и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мал |
ична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота |
како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном слика |
но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је ве |
сао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочи |
ешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не про |
} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задал |
реме«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људи |
едну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} |
би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p |
зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Ок |
на тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике |
у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја |
змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да |
о дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о |
орчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео |
>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пр |
1"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title |
оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Ру |
а друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> < |
и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се |
ао једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Рус |
ого лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји је |
ика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљ |
толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p |
есет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада б |
у говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо |
ој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њен |
фско-религијску књигу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу |
ји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потп |
ечју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум ни |
не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није |
ити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А |
какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не б |
а је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и |
т је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледи |
а, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, и |
и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: |
реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине п |
ад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, |
зала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је б |
у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду пров |
на живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} |
толу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се |
који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која ј |
чима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичн |
довољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву к |
жемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати на |
пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, |
мо зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошл |
е чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога |
би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрп |
, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који н |
и. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе см |
сме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се м |
</p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађ |
оби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у ов |
што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, |
некад, страшно неправична природа којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се |
тину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала |
месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »А |
пуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, |
S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука б |
ла.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, вели |
ној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала |
ење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, по |
а осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђер |
ест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и фи |
ојимање једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере |
Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће |
.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег п |
сти.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрен |
ем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђу |
се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му ј |
ко нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свем |
.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није |
И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да п |
ота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражи |
из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обрати |
је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она |
, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су за |
анимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, |
ео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује са |
тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јер |
једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако с |
ника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију д |
се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} С |
а је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и |
на, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских пред |
нета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је предлагао да |
изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту |
ослао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће мо |
ла је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и |
т није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да |
е зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.< |
једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га |
у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао |
/p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу н |
е познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакш |
узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу ств |
умети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било м |
> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — |
>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одговорила му је: |
уђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се он |
је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја |
има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан |
епоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа |
ледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратил |
уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га |
е хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо зна |
је ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је |
и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја |
а, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кра |
ишта пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем |
добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца ж |
ало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време« |
роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у |
n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москв |
ког, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S |
а мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао |
осебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске с |
и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно ж |
ошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{ |
.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p |
и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S |
а сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерас |
еровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубок |
ка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се ра |
и су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала д |
Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послал |
нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му мо |
незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад с |
јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је бил |
ша у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачк |
Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најпр |
на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јован |
ије говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога |
средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим д |
обожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој м |
ога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита ст |
ко је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n |
ш издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{ |
и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је |
су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала. |
свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је вре |
ње трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба мла |
p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије ум |
зучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећ |
ћање једнога културнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изра |
у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>» |
о је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати же |
а.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је |
дели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Нека |
а Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-ре |
кад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да |
> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одговорила му |
калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато с |
у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: |
и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </ |
признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је |
на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се |
шла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- с |
дговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да ј |
тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ак |
године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна н |
о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио |
Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој |
и и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти ми |
леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њено |
казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, |
ио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај наро |
и груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле |
углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут |
сала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Мест |
о не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег |
и и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу кој |
помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом к |
ости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био р |
е песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која |
послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само |
чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила как |
о и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала |
="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</ti |
но оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у |
о за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p |
ли.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога ро |
онађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, |
су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила с |
д земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћ |
еском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« |
у за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не в |
емоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодиј |
чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменило |
твар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две по |
ме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, с |
неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и спос |
забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се |
се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4" |
Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S |
и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је |
а.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је д |
која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била |
е ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да проле |
а је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла ј |
поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми из |
д долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са |
писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се разм |
Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{ |
је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, не |
доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге |
са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је |
Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације. |
анела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варат |
и је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и |
и је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао |
.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: |
прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што ј |
ливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и |
а имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности |
ле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњи |
сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога |
ази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада |
шла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су |
убила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако х |
век били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је |
оносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је би |
ам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвен |
ујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме пис |
Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће |
.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руск |
у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим д |
је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше леп |
азуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у |
ас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врл |
м своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао |
"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте делика |
око.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/ |
о је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму к |
о <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манаст |
израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} |
елу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Ина |
ре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S |
а да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дан |
е и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровал |
каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S |
она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га зб |
се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{ |
а и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ак |
во обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи |
вропска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога п |
.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — сва |
је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим |
ужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељ |
он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику к |
еалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко ј |
ље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} |
једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине |
ке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> |
шао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве |
нео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажањ |
а атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то |
ма он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било |
и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и |
је умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају |
амо људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећа |
се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али а |
ти руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода |
ског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да г |
руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена и |
е калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича и |
говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто н |
их предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према |
и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички у |
јим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвр |
а би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <p |
о прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају в |
једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао . |
о је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што |
ао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она |
огослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - н |
ашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не п |
ље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали |
S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казу |
гинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се |
идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви им |
и њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој |
ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве крити |
ожда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуца |
и ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће |
уо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овц |
ратско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, м |
ложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али ни |
рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да |
од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и |
су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, пос |
орено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="1 |
желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приме |
посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту |
дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мис |
налица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је ле |
type="novella" xml:id="SRP1919a"> <head>Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седе |
<p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда |
и, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија |
и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познав |
ах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и г |
редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам при |
униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако |
жда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим |
се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала д |
равдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђ |
нтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, ос |
њом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руск |
рну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени злат |
где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Сре |
ију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послуш |
овори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако |
зивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи |
ао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој ж |
сала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све в |
ка блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна м |
а, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не |
ра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећал |
ројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> < |
к њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој сл |
ио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се |
скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако |
но другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад |
у у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да с |
ему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узај |
ка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Ч |
њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и |
шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир. |
к симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија |
тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове |
њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S |
{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен приј |
ство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само |
ко, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што |
аву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са ст |
4"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезиј |
умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга |
окога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Б |
реокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желе |
а пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву д |
да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, |
трашно неправична природа којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори. |
ску; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на |
довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на |
њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попу |
ити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити из |
ко исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна |
љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после |
е хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та |
и још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га |
не зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише |
алеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Рус |
p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она |
вила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромона |
живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{ |
ана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега |
ен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Кри |
е био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло |
блиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била вр |
и се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће д |
и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студе |
познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се д |
усију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће |
ој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p> |
летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш з |
што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку с |
те и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведр |
, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је ст |
их речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни св |
на је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S |
p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а т |
послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи. |
једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једно |
S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу |
Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење |
а и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S |
их разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је |
ш боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде |
жам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим |
Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то |
причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помисл |
мне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb |
њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може и |
а«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја |
?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајућ |
> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики П |
г Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила к |
а до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприродниј |
а лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише да |
рећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене леп |
стављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{ |
ала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чи |
у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој |
ини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих пок |
најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са |
о не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што ј |
реба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат |
утује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка ко |
која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верује |
уше и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, |
из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све |
к његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену д |
о.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како ст |
вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Он |
жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала |
није прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад |
нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена |
и пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, је |
не, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа |
ут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана |
ог здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и |
богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више |
огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми т |
ете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тв |
мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите од |
ла се под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христ |
веталог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на љ |
а је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би |
цију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин усл |
дан дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења |
тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{ |
о ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она ј |
он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо мири |
} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечиј |
нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</ |
ест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, го |
оди и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је |
а обећање једнога културнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица |
вана кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библ |
ка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном та |
м Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звез |
} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи |
иди.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах м |
писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је прет |
болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екста |
е кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са ње |
животу није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понаш |
оји не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није пло |
оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар ус |
у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са |
ије живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на је |
оезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у мана |
едан део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он |
незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми |
гу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једн |
рила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз |
к једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако ж |
на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се п |
ушу овако у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личн |
, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочи |
тар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао с |
, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, је |
се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте |
на, а некад, страшно неправична природа којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања |
даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мисл |
ла као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе |
о су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не ли |
ешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играл |
ру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетск |
ам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на к |
<p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четир |
болело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је |
ијатељство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је |
ога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе |
скрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену ве |
жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно |
ли много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да посто |
тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само не |
чи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади |
боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све |
{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном |
ца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву |
на је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Руси |
S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити ка |
љутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} |
нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки стра |
у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата |
вих руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофи |
м тадашњем животу није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били бр |
која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли |
ео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто |
т Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушал |
им мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само |
и на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, |
м шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни п |
"23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз нај |
о наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није ним |
и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да |
штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} |
упљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презира |
рошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, |
есни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да опр |
еди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да в |
ешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и |
S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, |
о човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p |
астир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље к |
ју.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгуб |
е даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допад |
"RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> < |
</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву ја |
су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје з |
у да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у час |
олетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговар |
ом сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је |
ојој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепо |
и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руск |
на још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви см |
ијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је предлагао да јој прек |
тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио |
отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изнен |
тся, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала ув |
имало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осе |
, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb |
боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; |
ише, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је |
ност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви зад |
о ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме позна |
идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Миса |
сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што |
сто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна пес |
изма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не з |
ичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћ |
7"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба |
> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p |
ге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад чове |
у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цве |
И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико туж |
о писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она |
видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагор |
а, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео |
у, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он |
је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био једа |
ика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да |
казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их |
м и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао в |
стоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читал |
на збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у ј |
на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све |
е врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављај |
е велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипал |
нтиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити |
ју.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како мо |
свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовање п |
{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега |
пка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држ |
ежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU |
е само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ |
ичу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и с |
тим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, н |
е доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p |
било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} |
личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога |
у пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад |
о вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном |
пота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <p |
олико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено |
уше не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: ос |
ки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души пр |
умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за дру |
вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре х |
?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, |
о мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и код |
ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незнали |
племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> |
ше и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ неж |
м није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, сво |
рености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да н |
е Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необј |
к схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази |
калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с |
ма, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и |
анику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше доле |
цу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је |
нети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, бр |
ледњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изаз |
ека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очим |
ама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али |
еђутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у св |
ти, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада д |
угоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда |
S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване |
боле и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла |
шта после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже. |
еном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћем |
срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пр |
ица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте бил |
S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметнош |
и сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{ |
вену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, |
из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне |
иста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и непоколе |
пазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одгов |
предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Русији изуча |
кушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и пре |
дрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре н |
нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије мо |
е слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у лико |
г.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јов |
ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој ј |
е највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, |
је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је п |
, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао б |
у сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и |
је се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпати |
е представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што чове |
="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и г |
бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју м |
.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме ј |
, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којој једи |
још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку сит |
ум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја веру |
ја је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, вел |
ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако |
расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека дра |
<p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово |
потом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њо |
ово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То |
ав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смр |
је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литератур |
јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и |
, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне |
је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога |
је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Руси |
је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искре |
срећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео ј |
ма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{ |
једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задово |
и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да |
забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас .. |
ије ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош |
међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ св |
и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње |
олим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини зв |
јног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: по |
не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, п |
о хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имам |
ега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазле |
миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време |
цу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога са |
нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео |
стара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} А |
о да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. |
свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а н |
а девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом ли |
је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви де |
Међу министрима, међу професорима, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има |
на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су пи |
.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је у |
ње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n= |
сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала |
они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило |
уских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена пр |
човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који ј |
речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је нај |
ој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке |
е нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га |
.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега н |
> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко средине и не б |
је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у Петрогра |
причати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S |
се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и неп |
поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изуч |
ог лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом ј |
више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи |
бави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео ј |
светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима |
у да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала др |
и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљ |
ер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се теш |
ју и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и студент |
што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у |
м за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа чест |
више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p |
а тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било |
епој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли мн |
да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека |
"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава |
нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} |
шој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини к |
А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу |
јим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да |
он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад ј |
рујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати |
ко што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем |
обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој оде |
га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је |
о.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видел |
олиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рад |
ток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу н |
у продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Дал |
лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам ш |
Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за с |
зни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какву с |
и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеле |
у да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пр |
нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне |
ђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и |
ек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се |
а ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{ |
и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим |
да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се |
да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било м |
Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књи |
еограду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} |
амислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је не |
ткуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа |
и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n |
ог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунил |
ти никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> < |
ричао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у |
ину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да с |
лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала |
вовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хо |
гу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер |
ам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} О |
ет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један у |
.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да |
руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га ни |
м вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало |
ко брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одг |
ити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем |
већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} |
ао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па и |
сма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима свих друштвених редова им |
смрт слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је |
знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша |
ених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али са |
<p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима свих дру |
о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала |
рироде, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољ |
нила против те претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао. |
} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтел |
олу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једн |
у« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем сва |
аграде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате до |
p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, |
една ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна сла |
век хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете он |
и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се ч |
ећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће м |
математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не веруј |
у и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи |
»ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђуј |
итике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да ј |
11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вер |
ва мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао |
није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што |
ова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у на |
S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су |
а пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n |
е да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња |
се уметност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је м |
ићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна с |
ло некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, с |
рпкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се д |
ли, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>О |
ије је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није наш |
S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћ |
жда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, |
</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово ка |
p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас |
тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је т |
Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> |
није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ |
ење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то сао |
мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је ја |
пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да |
душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какв |
ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се |
а нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је |
n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио |
ће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи |
{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, х |
заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непо |
вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb |
чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да дов |
личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што ј |
S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као |
г времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно |
иге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу |
ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пр |
капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осе |
убављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре де |
више волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљ |
>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера ј |
интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позив |
га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите |
ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} |
х, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души. |
ако сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре не |
почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за до |
много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у осви |
ао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. |
у нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој |
е сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text> < |
а ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш |
свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима свих друштвен |
ко прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Рус |
{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме тр |
2"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и |
се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали |
аучи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој с |
се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Р |
от и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се |
рујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који мо |
ји не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно друг |
ао осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала ј |
о, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Об |
ко је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суров |
се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога |
осе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p> |
</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је не |
су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала. |
е тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он |
е, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеа |
те: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела т |
да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је о |
пис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати к |
ао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу |
какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује |
једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа р |
желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити бољ |
пазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се |
сује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ прон |
, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и вер |
писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли на |
да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из |
ужа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на т |
а руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их |
лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S |
а зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да |
а, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са |
6"/></p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекц |
, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу |
рло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметно |
а млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да |
е?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и бил |
само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинити |
ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари |
тајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну |
: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се |
овек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара се |
калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о м |
а као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и |
вао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: ду |
да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати |
S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој душ |
им <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли |
от леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друг |
Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> |
ој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икон |
е, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то мо |
у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21" |
а и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по |
ун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспос |
азлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да |
</p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је мор |
та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да |
сија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који |
а њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично |
неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манас |
И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза |
и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у шко |
нио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести н |
n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу ст |
<p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од д |
ужичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је |
е моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Ак |
е сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и |
раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше слав |
много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарст |
p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и р |
олела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су н |
која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте ос |
себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њих |
ме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознат |
а сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не мож |
ило смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ Кије |
епе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечу |
м здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо с |
То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створи |
сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам дос |
и да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђе |
деждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела сам још ви |
остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је |
мо за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада |
ече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли |
p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су пис |
виту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као неб |
ална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што н |
њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да |
вао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала |
ли загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је побед |
— тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, доне |
е дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта |
а <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој |
лио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим ф |
е. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада |
е претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала |
ознавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се п |
он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га ј |
етила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладал |
снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S |
ар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је |
а боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и |
ише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и |
поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала |
љалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну н |
унакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу ли |
религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не |
да, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретк |
а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још |
црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана д |
им.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се |
пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> < |
грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руск |
а се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким |
о што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека |
го?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> |
вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад |
ају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богов |
{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, |
е, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S |
но ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли. |
он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духо |
нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се он |
Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та л |
ило жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} |
жника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо приј |
и богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вр |
научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња ме |
коне.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем ше |
ме сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени б |
му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мај |
мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да вид |
е.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру |
у и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожн |
ромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је ње |
ужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не вер |
к.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном |
знаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено |
одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда зна |
Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на л |
препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво м |
у, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као о |
а лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верује |
лободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све с |
ам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштуј |
ш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја |
атика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у |
е ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих не |
сма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу |
ни тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} В |
S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, ко |
ресује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она |
девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија |
мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> |
ао небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе |
ном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна |
<p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја о |
звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој |
pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се |
осличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је од |
И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му |
вој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите |
вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога |
д Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природ |
мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поре |
рирода којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не |
велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули |
са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочит |
жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уо |
а душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њих |
о сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили д |
о иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} |
д.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте |
а неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте |
само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе. |
— рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Р |
е ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да |
природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Мог |
им знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ |
е.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пре |
и истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једн |
његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих |
послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из его |
оју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ ви |
ила толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила. |
да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам |
ов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у м |
животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као |
у десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тад |
непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осети |
је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ |
а јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се |
а му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је н |
о јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву |
озофско-религијску књигу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књи |
споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} П |
уру, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и |
ила и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и по |
е да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, |
а кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> |
, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га |
} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум |
и бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му |
поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на ре |
ек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јо |
о воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и |
а би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} |
ме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда ни |
бацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} |
е према таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, |
само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нит |
ни какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто н |
и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p |
она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу |
ност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гл |
а тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвал |
Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— В |
ове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек ј |
ога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити. |
е свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње ш |
угог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек |
страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се н |
ог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; |
?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, сме |
анку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је п |
чава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора в |
грала се под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Хр |
јно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећ |
ку тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико |
пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпо |
p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за че |
авало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека |
{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми сил |
е одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао |
можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју в |
о је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и |
само зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и пр |
ње и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа њего |
њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој |
овног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијо |
сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се |
лим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевн |
инула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала ма |
.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га |
а тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: с |
ла сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао |
страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо |
је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека |
е њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу |
и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напиш |
смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљн |
.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који |
их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То |
х, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато т |
у и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресава |
.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се |
, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна |
сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову см |
.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кр |
но три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p |
их официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њи |
етог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурил |
ни су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтева |
ло и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се сп |
е волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини |
а.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла |
ама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојен |
ке светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима |
="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она ј |
олом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, |
{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамн |
м само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја ос |
мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да в |
е би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљ |
се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> |
љ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковал |
ате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о |
ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало |
града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге с |
п.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рек |
воју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њ |
манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земљ |
религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, |
усију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се из |
им.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима свој |
спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна |
дан руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леона |
<p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај |
е послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће |
звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Сол |
се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу |
ти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња |
и.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске кар |
две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња мла |
, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од љу |
="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, р |
9a"> <head>Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледа |
а за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, м |
је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да пре |
арем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није н |
је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p |
тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећ |
S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логи |
ење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изне |
есно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, ка |
{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му ника |
беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S |
неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам |
ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да |
ако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне |
и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њ |
оћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђ |
опадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb |
леног дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око м |
ирода воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постан |
едно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> < |
нага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Ис |
ва тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела |
ог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе в |
о ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, ка |
аруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен |
ли да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, |
сећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{ |
енада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду че |
епша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> |
од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од |
ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Бо |
<p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму гд |
ра била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икад |
а хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са д |
у и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пр |
у.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само в |
ега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Бр |
<pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: |
и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној |
према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата |
овршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S |
буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и вил |
кружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да |
ађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од св |
«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није |
жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посмат |
на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије |
о <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то |
ила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она |
с не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, к |
није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу од |
ји, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Б |
је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир |
ија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га пи |
>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духо |
похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите а |
рла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног |
исму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би |
ичи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто |
е, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему н |
смехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој м |
ви у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и л |
детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> |
чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли |
сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору з |
спољашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда |
дну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почел |
пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад |
угу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љу |
расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, |
мојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговара |
Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим букв |
мо мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику |
мпану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p> |
ашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије к |
снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Т |
месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} |
и месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла |
а пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од |
еђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао |
ше читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало |
ана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човеч |
јвиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{ |
> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако п |
зно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због |
је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
ну преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} |
ико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да |
о врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у |
е коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђер |
} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и неталенти |
{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као |
моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђ |
ра мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу |
исма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама |
ку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који |
Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, |
ово освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: чо |
и тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је са |
бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која |
не жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао те |
сле неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је с |
у казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{ |
м и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> < |
умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа |
пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни при |
, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам |
ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, |
Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено |
е Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и |
е, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{ |
и је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао |
е јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу |
итању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту |
та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да п |
ховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign l |
очитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књ |
су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага |
онети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо м |
м више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски |
е у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно с |
а је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, је |
јатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узи |
уске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у л |
лодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде н |
лећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу |
у пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} |
шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи он |
му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспос |
и шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{ |
али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, |
требна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у |
ња.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њено |
азвео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није |
апредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да |
И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна |
је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и зад |
рби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само |
.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у |
да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} |
ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет |
, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он по |
да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> < |
у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма ос |
је истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у т |
е јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не ум |
се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Го |
<hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она |
ко једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не ре |
е тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Отк |
ја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у |
бе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили |
о је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате умет |
ног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало прија |
што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само |
е за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S |
цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомен |
епирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико о |
труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно |
ам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи сло |
Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог |
на ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њо |
</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у в |
алуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она |
а његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као |
здравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писа |
<p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сад |
уђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се |
з роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме? |
прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају ка |
е ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себ |
Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ |
стину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека |
а чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу |
.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што |
човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељск |
не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа пос |
ачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S |
а сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{ |
у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но |
ода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом |
:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме |
аса »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњеп |
обода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли р |
им, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем |
ему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да |
о обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да би |
ас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} |
у лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недоста |
њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот н |
се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам ка |
је душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вам |
ла са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда ј |
видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, |
оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шум |
ну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не веру |
а,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње |
емаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и |
а дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу |
посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала |
уше, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре |
пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и |
енитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{ |
илазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да |
јима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска ли |
ећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује |
међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разуме |
ао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије |
метила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на с |
окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у |
} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не |
чност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S |
некад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни др |
ена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од тубе |
а тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што |
много боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p> |
нта — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли |
ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S |
кар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и |
уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студи |
и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас з |
аше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе |
S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n |
сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него |
у незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једн |
мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће |
ако је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да |
љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепш |
и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост |
има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој ж |
и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је уве |
{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски |
Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допа |
е опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} |
могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} |
не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било |
ност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и дет |
о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она ј |
ла је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његово |
иви.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Св |
еосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек б |
S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и него |
м више него незналица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S |
природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне |
"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечи |
уће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је |
о се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису в |
олико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њ |
S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је т |
а из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <p |
и нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којој јединој као нес |
де има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којо |
ати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски |
ору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је н |
сли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су о |
че можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да у |
} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чув |
ацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора |
ивело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња к |
боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb |
непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књи |
палила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разум |
рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једн |
животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горк |
их некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људ |
пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног т |
е гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урад |
сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере п |
безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, |
њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се опр |
у — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плав |
сију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се |
е знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам т |
о бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, |
е.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их |
испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно не |
пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Но |
искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подјед |
ри што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ва |
није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљин |
у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће годин |
S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било не |
т као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је сам |
је има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истин |
човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан а |
<pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »пол |
вом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, к |
о називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњи |
ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у по |
ом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари. |
љајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} О |
ско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <p |
е лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну |
недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне више т |
ура. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} |
кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта |
то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којој јединој као несвесној сили мор |
е, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили |
биљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова. |
жена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим с |
М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога позива, она се н |
се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, нерасп |
но неправична природа којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} |
} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ић |
дила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не мож |
друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не |
није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да < |
pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био мн |
Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p |
т допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему |
и се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у П |
{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни в |
обро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу ча |
е, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та |
ше не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га остав |
јатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа |
ад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела... |
ар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни |
а растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском |
да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље. |
нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је ради |
исао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души |
егове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела м |
овољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у ж |
тала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само чита |
спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и |
тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило |
<p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је п |
ула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао |
езадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и нео |
ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи к |
музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људс |
И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па |
уђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише рус |
бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали |
ена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која ни |
о није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала с |
нађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако и |
<p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетк |
Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун |
ога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздрави |
моћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење |
тала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дош |
стојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: |
е тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда |
нети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвен |
ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p |
ош лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да к |
ва поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва |
а оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p |
чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то в |
="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и п |
о вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спо |
его лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот |
е радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила м |
.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/ |
и нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете пос |
ваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ак |
није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свако |
Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно |
ћу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Рус |
т, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је |
ли уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вође |
тали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су |
вор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини |
долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} |
а се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а н |
ило још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла |
него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх |
крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица |
ђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она |
што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, н |
ко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је |
p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је пом |
а и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело |
о?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, как |
ачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађан |
постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учи |
ти лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. |
на и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога т |
по миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и |
S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са сво |
тељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде |
{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгле |
другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу |
е мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о сво |
} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били |
/p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је и |
а и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне |
ије писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године. |
н на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њ |
марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писа |
да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, и |
мињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</ |
о јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та слал |
Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је т |
о ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
а увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече |
зум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни |
ј је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална |
ли сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите |
у као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла м |
и, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у |
е.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим |
далека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} О |
ала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Јед |
ако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} |
а тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошт |
тив те претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p> |
чничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје окол |
к сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} |
захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно |
»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за в |
долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тог |
ој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је |
о њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Госп |
младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p |
им држава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — |
ало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да |
Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар |
а гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да д |
е да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, ба |
з тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разум |
{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру. |
ње на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно |
ама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна. |
ш тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири мес |
радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само з |
а је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер |
ронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална |
у само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њ |
его што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном ме |
ешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и који су живели свакојак |
а Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која је знала св |
умем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми |
ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, ал |
и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој при |
етност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и му |
ивети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту с |
честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад |
икад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су г |
брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одгова |
} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад во |
осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало |
еп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако |
ро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њем |
ловом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друш |
лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, |
им, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље д |
ом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама |
радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} |
ила срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> < |
тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која |
мо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест |
свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се м |
<p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — |
37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S |
сије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пр |
авно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни |
се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Раз |
<pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} К |
Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована о |
о погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек к |
којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни ж |
ега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} |
а ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар |
са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео |
у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и посл |
и</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ ок |
грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али |
> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и |
лазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Пет |
говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави р |
говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти |
му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа |
:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} |
жите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — |
лину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, |
ала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су |
ва писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у од |
ли су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина |
преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о |
једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се |
погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило ј |
Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или бо |
е красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да |
тао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је пита |
су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти |
те.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то изр |
ила потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, оде |
уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која ј |
} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да по |
је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате |
уме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је див |
ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Оз |
мислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је он |
ла сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге |
еју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте |
нанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке при |
пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевност |
ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да |
а да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се |
књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу п |
сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жали |
Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, н |
м на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је доста |
жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену |
p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пр |
ете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју веру |
и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се спора |
ога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко ва |
одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не зам |
варања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Јед |
рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду |
мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина ј |
мире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често |
беркулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже ж |
све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није |
ј болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила |
обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихо |
ти?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда не |
ој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га скл |
угачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да |
ао мала литература. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено |
ала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женског |
сао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи ц |
илозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било |
и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која је |
о унапред нерасположена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и ј |
но је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{ |
S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила д |
ио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Ал |
ено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S |
лима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сест |
на га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје раз |
ха и готово унапред нерасположена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада ј |
речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="2 |
опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но |
} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је |
>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племени |
и кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb |
е њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да |
више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« |
, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у в |
"46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писми |
је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорил |
исао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њ |
ећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена |
, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у |
посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освоји |
то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> с |
ранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га |
ако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у |
шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре |
ла мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Што |
p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је |
као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је гра |
вао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не п |
о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само нед |
је протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања. |
ј никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу |
најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема ти |
зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тро |
ква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да у |
0"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздр |
туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништ |
дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Какв |
рави, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тем |
ра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} |
дила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознат |
сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој пис |
етензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помир |
је су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и |
у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад ј |
ила задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад |
ве оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто дра |
драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и |
е пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се изв |
е око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећ |
јатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју |
«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те |
S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, н |
жевности.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: |
«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} |
Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну |
и, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} О |
S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и шт |
ијатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>» |
одине 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и сврш |
.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/> |
Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву |
а је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад да |
аљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побож |
смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да |
ну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на |
Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и |
лиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила |
огопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »д |
и у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} |
не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели |
су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S |
уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="16"/></p> < |
олета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се м |
ињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов |
, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгу |
е.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S |
ност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало див |
02. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} |
а?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју с |
оравила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо н |
а који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве ко |
азни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала т |
ност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у по |
Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је мног |
анашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба. |
ште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске о |
иромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Њего |
само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину го |
ка и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често ни |
Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, б |
ће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њи |
било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се |
а форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литера |
и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунто |
и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла |
помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао |
овој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма ње |
све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Се |
ова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да с |
{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота |
као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} За |
им писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То |
?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> < |
песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} |
какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто пре |
био и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мисли |
идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али |
о ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало ви |
на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекин |
Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{ |
} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, мо |
аго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његово |
ој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што |
на Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада им |
ако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери |
.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали |
И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писа |
да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашт |
влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунц |
е веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и ду |
зала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдит |
пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да |
бликанци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсн |
да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изг |
смо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако |
књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> |
е као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} |
S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан |
о што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку |
="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — в |
је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте |
не песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бдениј |
сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Ње |
у познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само |
ло се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опре |
а вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога ко |
на, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази |
писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало позна |
бро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје |
исивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одго |
је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да |
ах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова м |
у«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књиг |
ше посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може осво |
еним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} Т |
ту.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има с |
н и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава ј |
> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о с |
се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више |
е тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Реч |
ваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} |
се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} |
у.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђер |
била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је предл |
ту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не о |
се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и |
презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да уч |
.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заб |
сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душ |
смехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и република |
p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови. |
је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је в |
очитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса кој |
младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је |
ку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота |
оме није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок њег |
, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у мана |
сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>» |
о је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца в |
а љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p> |
је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била са |
си умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође ј |
долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за со |
чега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да |
метношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим |
ски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} |
.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе предст |
</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњи |
нати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима |
се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари |
вор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у ч |
емир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски |
"29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер |
чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете д |
преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало пору |
све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена |
и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава |
рмонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да сп |
задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не по |
о дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све |
вољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више у |
на је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што г |
међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није |
на се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су кар |
га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак |
је су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивил |
је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Не |
S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није мо |
астичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога |
на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто вр |
ћа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Ж |
мнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и |
не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она г |
словенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Беогр |
јем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку |
е живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, в |
.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одриц |
а он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цвет |
говарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отвор |
сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога |
на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђе |
еднога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко |
а јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис и |
ујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она |
е увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете |
толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, |
{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не |
иља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и |
е са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред не |
и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену |
на и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која |
жња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци |
foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју п |
а није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање |
је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не |
о руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика пред |
Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли |
ка варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера |
смехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакв |
то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упо |
што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врл |
поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он д |
у генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме |
истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте |
ише лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо ш |
им да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засе |
у, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нис |
Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на прим |
стрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно к |
, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да |
ерујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је |
<p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допа |
у мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак |
је иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте и |
ј једну филозофско-религијску књигу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочит |
ад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Вол |
је слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад |
само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да |
и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је |
није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скр |
акар овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у М |
Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала |
и, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену сви |
који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости |
њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у ч |
што не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела |
и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показ |
уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, |
.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S |
ваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} |
био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има |
ла двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгле |
хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам |
астир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и и |
става, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, |
<p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претер |
еране искрености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је об |
.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити |
аварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој |
ко скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку к |
ју.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто |
о руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p |
ма имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и ч |
сивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и |
ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек по |
је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, |
ебу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице |
} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана |
ла је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је бил |
а не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зе |
о.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно из |
манастирског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опа |
И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и |
љашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се |
је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јо |
да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабу |
И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то |
.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о др |
болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од приј |
у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак |
пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога по |
он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опрости |
о добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу |
та њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе би |
равим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци д |
условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом д |
се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га |
његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма |
амо упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кр |
кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе о |
е помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма т |
, само осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и т |
S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни стра |
е било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{ |
е оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао д |
Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе п |
ем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене б |
{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није |
ла све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p> |
о му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена |
од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам ка |
рала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би |
да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пре |
="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не тр |
е задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастични |
у је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није |
а она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је н |
његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и д |
д плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек |
ивота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којим |
азвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој м |
ли.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живо |
и своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочел |
ине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да ва |
х ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели зна |
разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју ду |
оз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од опис |
и кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога |
о пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је ма |
, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само ист |
видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Н |
се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са |
тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни о |
е зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива б |
друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су |
м на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско |
ра наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви че |
никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, |
ложена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања |
и је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он |
нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго |
о и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опр |
је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је б |
авести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му |
вредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура |
ературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољ |
љи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са |
о што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога при |
ријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све прест |
оље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} И |
асположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и и |
даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољ |
на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није |
је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то |
: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световн |
болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је бил |
тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак |
ка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на |
ико тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја« |
ктичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже вре |
а</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску лит |
о што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато ш |
ла је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазва |
ку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна |
дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је |
дмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам н |
то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала |
ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о |
рнога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:< |
ита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проуч |
о.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све б |
видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се жи |
ме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} А |
S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој н |
чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И ми |
це!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да |
ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло же |
Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим бе |
грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби |
авили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и нек |
.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад д |
ке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су он |
ве њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{ |
кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су |
де пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одр |
ја, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвално |
не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела леп |
> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку пле |
ли су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би |
те?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, |
или на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у ист |
лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна |
ји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила |
зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагал |
е.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочи |
пасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да |
ихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало |
ући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи д |
<pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да дево |
два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на гри |
де, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због њего |
> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није |
славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад |
ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабук |
живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад н |
ећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће |
ечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} |
ад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју н |
у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и |
на је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој с |
о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, |
ије више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са » |
ј болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p |
14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и |
знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обра |
умње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће |
ујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако |
песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му ни |
{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан ф |
даност Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на |
сама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост |
ди и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чин |
е што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве |
е и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има ј |
се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{ |
и да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргини |
<p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. |
я, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она и |
атно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да |
на показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А |
ад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је от |
да јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и |
ење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/ |
што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да посто |
али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако |
лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је т |
у све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и |
о, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок |
збиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она |
р мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као д |
необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и |
олебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скеп |
да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p |
наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за |
ца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда |
цију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пр |
ерујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема н |
да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он при |
чај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи |
је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало |
то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и |
ожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би г |
и интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме |
њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између ч |
кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова |
ак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S |
так опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко ј |
p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме ни |
јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му ниј |
ротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце |
ву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и |
S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, не |
еби љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводе |
. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да т |
горела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање н |
и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо ј |
арао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено |
нову филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то |
да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студ |
као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њем |
вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и |
га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} |
натоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила сим |
ам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мор |
вот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, наград |
} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирско |
били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељ |
то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се |
рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Са |
да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио о |
еретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и |
о да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} Он је п |
лади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залив |
Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S |
о и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо |
м достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога |
да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећ |
и.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и д |
се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на ос |
азуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало н |
лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже |
вда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>» |
<p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам |
и ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та |
побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом |
ажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да |
учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовоље |
и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оц |
ь хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила |
е њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, |
умевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежн |
ати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о дру |
на девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и о |
њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пр |
и би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28 |
ене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора |
p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслуша |
ише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поези |
м са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна |
тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико бо |
покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао ј |
али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у ва |
не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас ч |
или социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижев |
осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на |
S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувал |
а није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} |
му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом |
сли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер н |
ико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изуча |
у, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о том |
и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових |
да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори |
ј свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> |
а госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остав |
упачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људ |
е претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и к |
жити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је о |
оклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате |
еба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да |
ари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно |
и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што в |
дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница |
и у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим |
име и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} |
и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка неб |
мимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са болов |
рту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако с |
н њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46" |
уду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку. |
пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она |
ости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око њ |
вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} |
е тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} |
политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису поз |
ту уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} О |
1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одс |
> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну ку |
а и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав |
трахопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Ису |
ак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да пос |
пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не ж |
и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јо |
мима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, |
свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огор |
е то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиљ |
еприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она |
вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сум |
ити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — |
дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз ду |
толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и |
а грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорч |
крио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец д |
То је само зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота |
чела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све ч |
ра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите |
Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаес |
што није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у св |
м једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа с |
>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} |
но слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме т |
е добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви |
веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењ |
ла шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} |
S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им ј |
о гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и него срећан човек |
м их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја |
Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....< |
е, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовање према |
Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверн |
ре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега и |
сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен |
јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S |
да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одг |
ши, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика |
овечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хор |
даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у |
те мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађа |
а вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да |
ок ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је в |
пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову |
м у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} |
уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тро |
оману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тре |
ја »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не |
но сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и му |
Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми |
да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави с |
Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S |
вако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву |
ати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што |
ви оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световн |
да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су |
ја била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала два |
есеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време |
.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто |
ас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добије |
науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно |
{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега в |
оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природ |
е тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били так |
ко не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећ |
b n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Мн |
.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену |
Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијск |
осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада во |
1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</ |
и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем с |
исмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова |
ним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S |
постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежн |
да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физички |
желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло |
4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дан |
пустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово приј |
, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није |
т нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима р |
, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољн |
ада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} |
пој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање |
ите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Ру |
о много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не |
<p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље ра |
рзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она н |
лима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само матер |
демократско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професор |
на«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са |
дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се |
осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душ |
нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је б |
о зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Ал |
<pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко |
рвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопо |
Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а о |
су све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били о |
добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да |
{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бо |
е месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да ниј |
побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици |
час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} |
ивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписк |
S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском цркв |
арата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према |
руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и разве |
ного је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре |
а њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јо |
то налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али то |
дно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одгов |
о он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се стар |
цити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам с |
е казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико < |
љи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не |
е жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незнал |
нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако прист |
/p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо је |
ве једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила ј |
атељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гл |
атуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што жели |
?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би м |
неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце |
чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да |
, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђ |
у душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и а |
и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и нап |
се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Он |
црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p> |
иту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко |
стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књ |
поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због ње |
/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти |
после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих не |
ришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма |
о један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар ми |
вој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је б |
<pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> |
у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више уп |
ему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} К |
да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије |
им васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се ниј |
д јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и |
не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност п |
ој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: зна |
говори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне |
жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама |
али и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис о |
Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и |
побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало б |
је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било |
она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је |
коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових |
била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико |
<p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој |
вати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова |
ећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао к |
о, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ |
неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, в |
у поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да |
речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у |
и да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осе |
не више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста? |
х неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да пр |
ала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> |
ику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад ниј |
у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакри |
жда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} |
наје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих |
и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немој |
а који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећ |
је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетск |
ме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више |
S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да р |
., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек |
амо њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није проч |
лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да п |
ала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можд |
о и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње« |
ад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страс |
«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писм |
не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после т |
опадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас |
анске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово |
нерасположена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода |
сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мис |
у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русиј |
у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и не |
огу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се т |
{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«. |
изичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му по |
ска врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Руси |
е било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика |
из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није |
една моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у |
е и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И |
ти своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, |
исмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете постав |
еписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са |
вори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Об |
у варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало ого |
рен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно |
им животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, |
ао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да ж |
.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свог |
верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликат |
страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не |
о јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} |
мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући ма |
ову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дан |
есној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти. |
освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек |
поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се |
цем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не |
нања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S |
лод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли д |
проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка |
зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гд |
Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљач |
едао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо |
расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904 |
о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« |
ла њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити |
="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тр |
"35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много б |
е она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији |
на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имал |
то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S |
обрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је |
који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек к |
трашно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>А |
јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо |
вели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у доб |
је душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј |
а њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Сам |
и све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца |
>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?« |
у и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо н |
едујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да он |
цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страх |
поразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бој |
ов. <pb n="6"/></p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да доб |
ти ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и пост |
уђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или ва |
сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред |
науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не |
своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције |
као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души |
српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{ |
писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично |
не, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија |
мо је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, ка |
тигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био о |
ћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} В |
но да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и ле |
ило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво |
ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и |
то дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{ |
2"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одгово |
Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} |
изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи |
вечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину |
у учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} С |
У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је чове |
и да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали |
>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или п |
Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и |
Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунал |
ила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добиј |
често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, |
е и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се |
њао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> |
{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта ј |
искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S |
дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком |
едан једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у |
жем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n= |
те Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са |
ори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам т |
клони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао |
бе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута д |
спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, |
е.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели |
, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одгово |
и опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p |
Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све |
равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга ве |
онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како |
е«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S |
прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребац |
може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На кра |
ет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад |
е да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како |
еди.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела |
ивот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{ |
а створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољст |
еговој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но ко |
.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после свак |
дегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекр |
силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} |
и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не мо |
ном. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно сло |
/p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се |
ма: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја р |
уна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S |
?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела д |
о удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, мног |
p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у рус |
ћете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> < |
казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> < |
ожда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећ |
ме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је |
идите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — так |
вуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је |
их на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - |
тило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег д |
<p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више |
о живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, |
свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Доби |
те. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, а |
ни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, |
а њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> |
ора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S |
е рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да |
студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем |
то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом о |
цање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам исприч |
ала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и |
она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, полит |
{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати |
али слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, |
о како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини |
ислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак инте |
историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе |
ича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је |
емље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и с |
.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе |
оји је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш |
мољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S |
више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он |
није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује |
ге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манаст |
Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себ |
је у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песм |
ма њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима |
ба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као п |
ио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опр |
ју и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да си |
охујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од сво |
тем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили н |
у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да во |
е се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</ |
исмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, пост |
ута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без ве |
остигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пред |
а се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћ |
је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча |
атоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли |
о да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али ј |
ају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није посла |
ише рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Беогр |
и разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад ниј |
стите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} О |
адовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна с |
ски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загле |
ћни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим |
етљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да |
но дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпун |
и јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей заливается, |
хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви |
а и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско цр |
е, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети пл |
у са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки ц |
е њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала |
ика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занел |
а две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха |
ла да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и |
својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је п |
ам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже |
днога културнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од м |
филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и мла |
се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — |
исму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>М |
писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да ж |
на историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће |
писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црн |
тела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала ка |
и отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан |
њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су би |
чено маказама тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он са |
свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипен |
рту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српск |
ем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{ |
ла плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p> |
а.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/>< |
b n="43"/> Осећала сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{ |
она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се |
е без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <p |
тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад бол |
> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметн |
га.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зи |
н неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} |
озофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуц |
ти.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="16"/></p> <p>Његов |
у.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали. |
судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и к |
Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на |
ко утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као га |
.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу |
аставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она. |
што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који м |
ем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на |
о не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив |
огла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је |
25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократ |
се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро ра |
љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати ле |
а да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја са |
анимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је |
S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада. |
азуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредил |
ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Р |
и вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успет |
ле ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу |
ви, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је п |
аопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада с |
ла да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у |
ећ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га н |
.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академ |
о не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није |
могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љ |
, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала г |
е, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта |
, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми пи |
Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла |
о од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38" |
а.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стар |
ојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју само нис |
ари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју |
односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи |
врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се раз |
о, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру |
{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Р |
инхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, |
јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у |
што прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче |
је писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забри |
S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да ва |
не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам |
генције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда |
ад логична, а некад, страшно неправична природа којој јединој као несвесној сили мора човек без |
е са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у вазд |
и цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако ј |
} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или |
јем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А |
душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђе |
је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону |
о свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте |
ма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је неж |
во и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећ |
на, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш |
твари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати |
гу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермон |
лодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да |
као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да и |
студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: |
ти проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живо |
смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он |
е остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видел |
иромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да |
, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми |
</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> |
де.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говор |
ајлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели кам |
дине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље пе |
{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке |
ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир. |
енут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога ва |
уда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође на |
тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу ген |
њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви |
е двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p |
иле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној душ |
кад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехар |
...</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да бу |
и је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{ |
ије умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је с |
p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и се |
у, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <p |
не: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам |
младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свел |
одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим није могла о |
старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p |
алуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима свих друштвених редова има нев |
у пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југослов |
и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, ко |
егова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љу |
а му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових ру |
ија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њен |
а та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на жив |
заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још |
p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: |
ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је п |
а.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, а |
д није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборав |
слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним де |
не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би с |
ети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> |
сли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем |
песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печ |
икакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а |
а верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек кој |
о ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој |
га. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које нај |
орила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p |
у, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и спо |
а пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се |
мња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и |
смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико д |
.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не чи |
е о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо сам |
се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се п |
у лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена |
малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио м |
што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чи |
имбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми |
на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма |
је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ стр |
не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Рус |
т година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је д |
тност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно. |
одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S |
ам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забав |
ожена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не |
им са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пи |
о порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Мо |
оли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан |
је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећ |
рескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим |
{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним |
} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; |
а са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако п |
и са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела сам још више вел |
душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и |
ст.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио |
</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот омр |
ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока |
кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињ |
вио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бог |
сти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водил |
ну свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мириса |
ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више |
тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Рус |
осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта |
о не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n |
и и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мен |
м била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињал |
ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу д |
ју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непо |
оме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да с |
е и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је ла |
деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је |
а само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му |
очита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љ |
је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их ч |
.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежн |
Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb |
i>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тад |
душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{ |
а, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту к |
и изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене |
у пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нис |
лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гај |
на што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је |
дог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љуб |
ога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и кој |
<pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без реч |
у собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој уст |
е најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отиш |
осле сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем |
као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати |
о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљ |
рофесорима, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} |
секао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он |
е«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима |
ој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро |
} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S |
о не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала |
о изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих о |
пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је |
о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала ва |
дне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, |
, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков пред |
ава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарств |
ем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије |
а се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави |
астан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо так |
била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у |
ер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме |
она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији ко |
колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересу |
ачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да |
братила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих ш |
чи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Руси |
авремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Ду |
сао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој с |
исто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се |
су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненад |
дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога |
једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године поче |
знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго ш |
но што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Пи |
4"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцр |
и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростит |
>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа |
је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била |
ер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек |
руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учи |
е.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лек |
етовно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају крајева поред сви |
ена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави г |
<p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова м |
ди лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђ |
ј народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>— |
} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је кал |
ије.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која |
сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и траж |
ауку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под |
му што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, к |
на.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се виш |
игију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, ма |
нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и ро |
па прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само поч |
диној као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живо |
/p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљиво |
и да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p |
знаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено п |
реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио су |
p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>За |
кше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога |
тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад б |
, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у п |
венео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили |
ица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо |
духу се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовал |
небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунц |
слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни |
пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> |
дили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка |
мо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена т |
утити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметр |
акосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрв |
ула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није уме |
la" xml:id="SRP1919a"> <head>Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болес |
ичим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако |
мешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то |
, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за ме |
чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, |
обро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеа |
S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и |
а изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна |
да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је с |
цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко и |
вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога с |
ју, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, |
задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више нам |
да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству. |
ћа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи |
да ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да н |
Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} |
им.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се |
и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од к |
а стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и посл |
етроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сам |
љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али |
лично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црк |
ало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која н |
глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој |
идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристај |
ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављале њену с |
ц је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љу |
баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руск |
и да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S |
p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на чети |
ку од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</ |
но, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим зна |
и да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа |
иди душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, де |
ло нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, |
ога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је бил |
књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} О |
пом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песм |
га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме с |
} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да |
Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај је |
о што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако кр |
} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</ |
већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му |
рат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упо |
> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мал |
ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у поб |
, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у ш |
м оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој ш |
писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и |
црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији у |
вели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S |
а је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби о |
шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем р |
осподине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако ј |
икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се так |
а умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је |
томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учини |
да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна. |
— тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p |
скрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљ |
ји.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх |
а.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и |
већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихо |
пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> < |
добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. |
уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>М |
ад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-зад |
чињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И он |
ихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало |
ела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи к |
Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за дана |
у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време до |
долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци цело |
амоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно сл |
сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини |
е могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и с |
{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је |
оворило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути |
.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред |
о године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и с |
ију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8 |
у га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави орги |
сети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада би |
а сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, прис |
а каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се |
м пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пр |
анство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад јој |
долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитал |
ст природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и би |
а је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да с |
ни у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Јо |
он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то |
м да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и |
.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику |
а кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Б |
и она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.< |
кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну гу |
ако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} |
ла све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускрати |
спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепш |
о је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада с |
стичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна |
Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети |
људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским би |
ик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{ |
мо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор. |
било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није |
њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој леп |
Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак |
дно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n= |
леда, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само |
Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао |
задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите |
ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја на |
ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зач |
отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb |
и верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако |
ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писм |
према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долаз |
, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, |
.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пуш |
она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, |
p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, |
оји је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обож |
цу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој |
веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који ј |
радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и б |
томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем |
еколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта ос |
ји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде чов |
дговорила је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љ |
и.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана б |
нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је зн |
бода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Др |
хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога ком |
> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верује |
ма.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као д |
ајвеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пет |
и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам п |
еском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка ид |
о желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем с |
о га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који |
епота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> |
ања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам |
} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:< |
а: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наив |
шта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до |
то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је у |
{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијев |
о, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођак |
тпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обаве |
та да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану |
ло је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{ |
рате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не |
вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог оп |
, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја ве |
е обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прес |
оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> |
, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблу |
нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке |
ше калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужи |
а било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери |
на чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о |
иди да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек м |
век је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна ш |
која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb |
бог језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као шт |
ужити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више св |
а, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део сли |
једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија |
владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он ника |
сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Гос |
ан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати |
о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по |
рошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао и |
Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава чо |
је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, з |
итање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Ми |
у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упозна |
, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене |
опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <p |
верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање |
сма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега |
ћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више н |
е изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је п |
љство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чин |
ој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све |
и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на |
ног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад с |
> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S |
а: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу |
р није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} |
писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње д |
уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радн |
опала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће |
авршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је раз |
руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда |
} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} О |
а и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их н |
.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштв |
/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је |
се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму |
у и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила |
да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање |
је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада |
ао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја о |
н ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам с |
ру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо |
ина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да |
сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се |
а ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она |
ом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не |
Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе« |
ни концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу |
, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и з |
о ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега |
едини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим |
огу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем у |
носило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добр |
е написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што |
остите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S |
и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу ник |
иња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају ни |
вакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о |
а има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична |
сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он |
ики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као е |
е више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали јед |
а ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нем |
говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каж |
м срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, мо |
рство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све с |
искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције имала |
брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као шт |
n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирско |
ом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж |
ена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да |
ијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на |
Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> |
намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слоб |
види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише |
те, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут |
је могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Как |
па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и |
тела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљи |
ве дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били |
ки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне |
његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није |
је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Деша |
кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је об |
од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за |
сала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Бо |
ом, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — |
ише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му |
је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, ша |
казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, стр |
асна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манас |
зи и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{ |
лом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет ч |
рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случ |
вом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је |
Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе |
сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметнос |
едног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дуб |
на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрч |
расе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и пружа |
еровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb |
нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога друго |
изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <h |
драстао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да |
е личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душ |
"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност д |
ст, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, о |
о и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb |
хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног ду |
није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на слу |
пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У поче |
им царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, и |
ле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскош |
ме и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило |
ин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а |
нистрима, међу професорима, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу |
b n="6"/></p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије пр |
никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га с |
осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће |
а то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/ |
огла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама |
он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара дру |
венске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд |
ћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n=" |
е заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме л |
околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју рел |
о и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје |
ене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врл |
ичности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бел |
ма и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, |
покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посе |
вршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црн |
тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> < |
што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он |
исати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познава |
ели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с |
слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све |
о <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје з |
младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мат |
љно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорче |
мрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је сп |
ла и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха. |
да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за |
је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан |
А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»С |
ежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваш |
ивота, какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га инте |
разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p |
и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је |
<p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себ |
будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и |
а данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу |
ово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартија |
<p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, та |
p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литер |
ла толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем ж |
је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њ |
ђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му ј |
еру да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да |
обије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање црта |
ја је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} За |
омна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало с |
> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да |
о да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што ј |
да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и гр |
поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чек |
е нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десе |
у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb |
рао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за |
а.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољ |
есвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смр |
довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је о |
лиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, |
а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p> |
га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он |
Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела |
допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде |
, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болу |
беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо |
ло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.< |
.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан. |
, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <p |
ћавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу д |
ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника к |
} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.< |
маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p |
p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> < |
снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она та |
тву са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то наро |
ову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли |
и која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била ду |
ика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{ |
се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, |
а му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела |
ши.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког вр |
уховну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срда |
више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га ос |
поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ п |
било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се ви |
pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један |
ажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Је |
ли ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш сав |
јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захва |
астарој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је м |
у танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му ј |
рвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Љу |
ћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Т |
ашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно |
и немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизост |
довала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он успео.< |
са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама |
она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад |
веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику туг |
пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S |
е да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној ц |
друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Ман |
било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу |
дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један рус |
на према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања кар |
да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и ра |
е настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опаз |
ли.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот |
а суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међ |
би.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њен |
ст Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крај |
ујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изглед |
за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и уз |
кине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је ни |
у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је м |
S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити |
на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму и |
му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допа |
је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није б |
де човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем кој |
ихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рек |
под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова у |
тку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> |
ту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати |
собан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше каз |
на, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено ру |
жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно ш |
{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Он |
не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била дели |
дину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Доби |
амо да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између чове |
у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не м |
челе, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у прир |
</p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном ум |
ски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељст |
} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зат |
на би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би |
о да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љуба |
као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов |
је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S |
крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљ |
S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић |
део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њо |
слима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи |
ојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као ш |
, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопшт |
шем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да ути |
Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као вет |
ремена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љу |
и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу де |
елице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам |
ого радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту |
у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb |
Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, |
.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вер |
ој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на |
>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвећ |
јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавам |
ак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— |
на њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати |
и кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе |
говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </ |
ности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда |
е то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26 |
то воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врл |
а својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време д |
вој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<for |
нају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је зна |
случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да |
читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са |
ори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он |
о сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви |
ругом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да |
и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особи |
рму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература |
дговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне |
упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђен |
о да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пи |
м љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу |
нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је с |
оди душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Бого |
на да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p |
ова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши |
зи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности |
и, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она |
ао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њен |
је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма |
емљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкрес |
њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смеше |
се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма |
pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му од |
уђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чи |
е упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда м |
зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упоче |
небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах |
ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу |
</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији. |
је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го кам |
ву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо |
Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам |
у кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школ |
тво и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристај |
Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.< |
ичали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судб |
че преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама |
Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој прир |
ношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме н |
она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види |
познатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила |
за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што |
и да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још |
ветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајим |
или тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у |
"33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњ |
послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана |
бро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1 |
ма, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео |
нском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И |
оме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разбо |
цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад |
се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој |
.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у с |
болела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писм |
ило страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> |
е живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепот |
ислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се пр |
ед свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</ |
е сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако в |
{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била а |
лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп |
е болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ве |
то више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни |
Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p |
>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је забора |
.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има сам |
њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чи |
дала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала т |
живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> |
{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне ко |
Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и |
аже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и висок |
га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био ма |
!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осе |
не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, |
Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и |
х писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на ру |
ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Б |
узе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела пр |
} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} |
живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој у |
је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто |
е и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није |
очитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлост |
Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот. |
смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звезда |
змеђу најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну в |
м ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у пр |
чна природа којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолут |
је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиг |
n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина п |
Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла |
ж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она |
анственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по бел |
него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су њ |
о о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим |
к је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Глав |
е њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој б |
ана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам ј |
само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку |
му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре ниј |
Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге прете |
желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на К |
то је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да |
овори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, б |
ла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног з |
наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмо |
смо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> |
довољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа |
чено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и |
. .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љуба |
ирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се с |
е.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам пот |
40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, н |
вала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бел |
послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није |
ма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ни |
ли у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе |
ла сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била ру |
изма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{ |
у и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постој |
и се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа ј |
опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак с |
ије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Как |
познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само уп |
љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незнали |
тила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је кал |
се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> < |
неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих с |
и кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје |
а поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/>< |
есмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме све |
осле тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морал |
иканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсне |
ерујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разу |
томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену у |
етлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И |
тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је |
није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замис |
тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике св |
вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолут |
је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим с |
златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да бу |
ду науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са |
сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња |
ћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мо |
а не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да |
д свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред м |
да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи ду |
ше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за |
ерујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да |
} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз |
ивот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један д |
е више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља |
а.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот нека |
ре у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита |
пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај |
се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама има |
>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</ |
да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго |
а и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али нераз |
} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> о |
tle>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавал |
се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Ло |
} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да по |
уку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкч |
ји је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас |
Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас мог |
пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћ |
оји је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го |
прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у |
/p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао. |
ак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу својим ста |
а ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала мате |
би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љуба |
} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осет |
о што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је |
и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја ниса |
души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо |
црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на б |
ли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешк |
крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног |
те, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо нај |
днесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам ж |
Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је б |
сти.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауц |
их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, |
а да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разгово |
у, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочит |
топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметнос |
другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконск |
но штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</ |
њиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и < |
ије могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи |
на није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> |
лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако |
сто да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месец |
а граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због |
се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезн |
ли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто |
ш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и п |
аказама тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на к |
езика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не |
тем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунц |
је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам п |
ји је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је дваде |
им више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{ |
јку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем |
е срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећн |
и сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити шт |
ку књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тра |
је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је |
члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи н |
учности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Солове |
рене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела ј |
у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: |
га рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрав |
државале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практич |
оба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред |
љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико шт |
почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми ј |
горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у д |
лебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није о |
ишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и |
ело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са нек |
ветовним песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадн |
г дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, |
есу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљал |
писку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међути |
признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29 |
ли знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што |
руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство. |
т српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га изм |
м да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим |
знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на |
>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да ј |
цени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар. |
као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек за |
н суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем п |
</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> трун |
а никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да и |
ености између човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/ |
њижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на до |
о.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна леп |
.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Са |
ку вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{ |
били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она |
ељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежњ |
мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у п |
ли све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам пошто |
кле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је |
здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем в |
стру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити« |
у« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно |
есто нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан. |
питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте |
у је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте вид |
ја моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша п |
ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била |
.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и |
дима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за в |
једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања« |
ела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну ка |
у.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо |
ног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало ј |
лављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она |
Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{ |
да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази |
сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у |
још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу |
а.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се |
тву, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за |
тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, |
ан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и с |
илозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипа |
.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да п |
обро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после |
м чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велик |
је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавал |
{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којој јединој као несвесној |
има само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти |
, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас ка |
видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, ев |
Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа |
ије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са |
видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове |
тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру |
друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођа |
лица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало |
{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису с |
ована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или |
исли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи |
оме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисл |
туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуж |
ји од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша |
шљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су |
Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша |
ликатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан |
ма се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимои |
роцветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим ја |
је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У п |
о.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају грани |
тањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала |
а озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А |
имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Из |
се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаник |
њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су |
да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма? |
су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се |
лимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо дру |
била толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашње |
страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</ |
ту није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали с |
т, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим. |
, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{ |
напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашт |
, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступач |
у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И |
} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на ње |
у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млад |
е није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе |
оказала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то ј |
у били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао |
е били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књи |
рис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су |
скву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а |
n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им обј |
мња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихов |
још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши |
хену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југос |
и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога да |
добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Ал |
прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S |
е хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим ди |
мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је сла |
да у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду п |
било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велик |
икама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би ун |
ли једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, пос |
женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S |
="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену п |
ожда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисл |
реба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се |
га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> < |
не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Чи |
највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стиг |
ели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а |
ад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло п |
њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Ро |
е до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није |
та немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у |
<p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам пос |
тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Госпо |
им — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењет |
е свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> |
ан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: ил |
не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, ка |
ме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној |
амо једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо |
виђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хте |
оре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечи |
ису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p |
ош више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила |
нела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех |
отиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, |
епо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, |
а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето |
.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећа |
.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. |
на није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су о |
една слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета. |
војке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су |
жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да |
случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Бо |
де послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка ни |
по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је и |
све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме |
лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећ |
"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је |
у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="16"/></p |
ивопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора вероват |
исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, |
о треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би тален |
у одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пит |
<pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломов |
ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике изм |
ле смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом с |
ешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржава |
о сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S |
на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је виш |
рло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, |
о мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у |
астрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили |
/p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лаж |
ечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да |
његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одм |
ушу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и који су |
} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина |
овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> |
3"/> Осећала сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Вол |
ног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Ка |
ку лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије ду |
љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, |
јну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују н |
божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичност |
жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се допису |
ди коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад ч |
а разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима гово |
Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једно |
{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети п |
..«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно ни |
мо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало сар |
/p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на |
S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и |
журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла |
би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, ј |
Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви? |
позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, п |
ла је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко средине и не би на то о |
стаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове реч |
слила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и |
празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одр |
није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило на |
, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се |
ћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не п |
Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је неб |
то много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из |
ена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепо |
мер, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нис |
на није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S |
или браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер ве |
рквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила д |
њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> |
еба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме ка |
шли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и ни |
аслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дак |
него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божи |
залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} |
о!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге |
ашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика |
ли са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини |
из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он |
ији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим дан |
еба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики |
е није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада |
Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, |
са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која ј |
је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га |
њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз ј |
он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала паж |
това, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји |
оту у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, н |
свим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомо |
е оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} |
шој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n=" |
ави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, |
ао да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова пис |
њу љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати |
је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према |
љи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу |
о у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> |
а ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и ре |
у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње |
мање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка |
а га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може в |
, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим. |
горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати |
и кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <p |
била у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасв |
жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћ |
ије ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и с |
њу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, треб |
но другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом каза |
е љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж |
ј се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много леп |
ислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колик |
ма пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи сво |
м још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p |
p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?< |
јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ва |
реба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два |
елика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма на |
Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њихово |
> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S |
eign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју прир |
и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје н |
p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је |
ст.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивањ |
ћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признад |
е ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Акаде |
месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпу |
S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једн |
лила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједно |
могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које |
енти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казал |
ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p> |
е у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде пос |
а се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према |
то прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог |
а сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; |
вет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је |
мо нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p |
било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад и |
е слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један д |
а је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} |
, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу зами |
научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ј |
оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је |
не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља к |
га дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>» |
} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је |
три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> < |
стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу ид |
плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у |
S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте |
није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим |
а, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична прир |
пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} |
збожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо п |
није постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била зане |
шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осе |
калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој н |
м из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље |
претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се по |
а«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се |
а и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њих |
да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: ру |
и дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преп |
и и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни |
аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али |
<p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, в |
одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{ |
е допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ не |
ња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> |
ле смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А м |
вољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите зна |
p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била |
нда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће |
а осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јо |
у истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Н |
сли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђ |
..</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете ка |
/p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе! |
ачини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашт |
} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њено |
о бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најм |
} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим. |
она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је не |
ј Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не жели |
н њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветало |
пар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико |
га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, р |
е слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само |
ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач |
.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку |
је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам |
ењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно |
20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби |
кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што |
је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећањ |
е кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела |
еволуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали з |
рило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S |
ам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала |
руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага при |
ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, нег |
њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њен |
какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико |
жава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега. |
да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} |
{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим |
ла:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити? |
њижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p |
песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију |
} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, |
о само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, ова |
их«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задаје |
е жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечан |
сам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кади |
радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да |
стави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много |
ређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изглед |
уђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер |
ти плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мири |
, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} О |
руго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </di |
е калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније ј |
са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се св |
де да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, |
о да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко |
акве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> |
имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат ствар |
е се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Беог |
мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бу |
ји урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да |
{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова |
ј старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. |
кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је суви |
ошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један м |
имало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације |
очетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви |
умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом |
, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео |
се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се |
сије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила паж |
{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао |
те ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила |
ла да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није н |
ва у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сли |
квари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим |
варе, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. л |
ци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} |
од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да м |
једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом к |
з најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели |
је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак вл |
апеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 19 |
ина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице |
ој души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима ужи |
, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у |
иде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна сл |
ту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посл |
ме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстој |
годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Д |
осте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко в |
мо ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико доба |
у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да |
и само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између ч |
о ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, |
човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да |
ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дођ |
трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види |
ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало |
а Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће |
нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског ж |
Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Ад |
>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p> |
тку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замо |
био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као |
рава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} |
њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се |
у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само |
високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве |
сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високо |
сете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, |
м уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што |
шкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на |
се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели |
вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо гор |
можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више ч |
="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одгово |
рквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастар |
има.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она ј |
воју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и |
еће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем прол |
ољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навика |
на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто п |
ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{ |
по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене бре |
роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, т |
држина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова препис |
ла руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам у |
ине почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства так |
} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за |
како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црк |
бави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога тал |
="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се уду |
ица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била муч |
м њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} |
и захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с м |
Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после |
степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега ч |
слио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} |
рад.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нист |
се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је |
тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Р |
црвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се врати |
убазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала |
иблиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорил |
јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> < |
настиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од з |
без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, мо |
о не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, |
<p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што |
и вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наук |
неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као |
ше се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохуја |
едне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеист |
то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не |
..«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против т |
о се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> |
држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичег |
и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више н |
е да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанств |
рећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ић |
овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москв |
био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, о |
окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је |
научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој |
да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и |
се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа |
луђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином |
гов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни једа |
и који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек |
ас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало по |
роз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пел |
убе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме дове |
кине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њ |
ир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба |
вољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огор |
овек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p> |
ежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада |
ље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски |
уровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међути |
Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она ј |
исмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари |
страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p |
ожда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да |
ја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепот |
онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој ве |
тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују |
ајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види шт |
>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалим |
н то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво. |
крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру д |
вено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздраган |
} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена |
есма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је н |
.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, |
ства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтел |
у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је |
ивот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да с |
икад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студир |
писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећ |
15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност |
аменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла |
то ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте ј |
о то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> |
е као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она |
дједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и |
у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{ |
му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Д |
Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, |
адим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми с |
се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и о |
моћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Призн |
у.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме |
ашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb |
њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не зада |
да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини |
и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако с |
ти да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је |
пажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвали |
вет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек д |
ност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, |
{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?« |
Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала |
S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању |
а се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пу |
е. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зе |
е.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не б |
је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме |
ледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала |
у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегав |
и и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од |
е и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и при |
.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, |
.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{ |
рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{ |
много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе представља п |
а у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обича |
ровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: |
ој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца има |
ао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писм |
добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младо |
бука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у живо |
, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жен |
ољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична. |
ан, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песм |
ста који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је ва |
лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код не |
карство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика љ |
p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старо |
рах од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> |
ако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} |
моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошт |
шла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и по |
га Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много |
на није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети ве |
рујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је т |
стан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су |
ина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким жи |
врдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда |
лине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли |
p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али в |
ља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећн |
ешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отим |
мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја ве |
ли и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, п |
у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били д |
ност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је п |
о једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говори |
му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, в |
али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско |
као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала т |
я ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу |
ло се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пр |
е.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени |
која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> м |
жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једном |
ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p> |
оја је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугач |
а велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, |
у које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и |
ио сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врл |
у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су |
огом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, из |
а долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки чов |
е ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне ж |
т.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не же |
з врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте д |
убављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао ш |
оју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињ |
њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, ка |
ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем в |
воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учи |
озе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и |
одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу ниј |
ој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang |
и, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</ |
енскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писм |
неталентиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба |
да она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом б |
нију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »ум |
ио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био |
, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски |
бјасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми к |
ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, |
кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите |
отекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А |
човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли |
руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног друг |
много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и граби |
то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових све |
{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Врати |
жина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка |
та.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гле |
ељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима |
ови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико |
лага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молит |
сам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад |
у преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена боле |
унтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је |
S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине. |
често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу |
.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове пр |
није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је |
<p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око теб |
е престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и |
био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није пи |
огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, о |
се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{ |
је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је прича |
вцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, в |
ромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога позива, |
ознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак о |
може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој с |
волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него |
ти и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам |
да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинил |
нала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Ср |
ичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им |
сији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штого |
сто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n= |
се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се |
иди што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје |
.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и н |
> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{ |
ност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену ф |
ма и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} |
д и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме м |
теза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и |
руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} |
јгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну ко |
живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Се |
е деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небо |
о да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сир |
који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није ос |
лавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми |
аш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку ч |
и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали |
кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно вра |
n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се уч |
и сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замиш |
кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је |
а доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> |
матику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језик |
жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гл |
ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће г |
Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала |
ма пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописуј |
о трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/> |
ворити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне при |
слао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизм |
ј мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из |
ати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. годи |
коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велик |
војим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да о |
а му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те |
ове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, го |
али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите |
е била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна |
а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала њего |
ђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали |
у да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња |
су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о т |
књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли |
арочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И с |
е време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толик |
ј је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одговорила му је:</p> < |
што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чин |
> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он |
»риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у ма |
ло бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је |
{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа |
олико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имат |
ску књигу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње науч |
уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само сре |
ова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«. |
анастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако скло |
ак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који |
пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем |
стиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од зад |
ам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше црк |
ина.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, |
а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим |
исује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије к |
ни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли д |
беђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од |
Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} |
је наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите и да н |
елине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну с |
и и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S |
сна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од |
й заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је о |
вета.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад с |
успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> |
елики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу с |
право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Од |
у и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцниј |
радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минх |
<p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђе |
ла тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у у |
ом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу посла |
денти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социј |
е је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога д |
да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они |
ешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се |
Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је |
сећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљути |
о повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав ж |
ред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи. |
сењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле |
p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише в |
чна.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који |
и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задов |
амо земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота и |
над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа |
рство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људ |
или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или |
, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, |
кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведре |
и, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија ко |
ристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослуж |
»полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити |
е верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мис |
и имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је |
квеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у це |
е дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да |
трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено слика |
светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њих |
овала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је ле |
јама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај |
бо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, с |
иску.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен |
ље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико пот |
сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, |
тност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по |
посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете« |
страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи |
а је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Мин |
атким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни м |
»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи |
ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хла |
иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за |
ила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој |
Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако |
ислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, т |
један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо |
p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је |
не преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој |
рећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни до |
могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећ |
тепу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега чов |
је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>ш |
тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му з |
} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће |
дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала д |
оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као |
ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неде |
и су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако |
ве више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би |
оварао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакос |
нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сум |
може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и п |
обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи св |
емала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Мос |
је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи коли |
сеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судб |
S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p |
>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто ј |
, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ј |
са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>П |
воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло м |
уском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> |
награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа |
о треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="1 |
о је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада са |
ели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} |
а њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смеј |
ћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, |
а.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. |
ад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зо |
ом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је |
та мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине. |
су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши пис |
погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен |
хену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упоз |
к је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био ј |
ло ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза |
ра, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу |
<p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>» |
светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, вел |
воре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био сам |
могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је ве |
е.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда |
брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве. |
да од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом |
некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била за |
там све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу |
ачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављал |
Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љ |
и.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећн |
уденткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у |
{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје цр |
е, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепо |
и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах кал |
сле се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру мо |
а«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног д |
ња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа |
е он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p> |
а којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не веру |
размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан. |
ра и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи |
у веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поре |
манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} |
викао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети |
ји је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је в |
, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> |
а је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> |
церти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{ |
него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљ |
> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја веру |
да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писм |
знати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А |
жња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе |
тих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Жел |
ете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисл |
исао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, в |
ила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} |
еделе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природ |
ију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Мин |
нах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда тре |
најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад.. |
лио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разуме |
овековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам |
у и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величине која |
чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осме |
детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу по |
ске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је с |
Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И |
а то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут |
војим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао т |
о пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чини |
е, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи |
"13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у пис |
су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се са |
рве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио |
ко није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној |
је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак пече |
<p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p |
оје прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаш |
и и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају крајева пор |
ушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да |
е.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепш |
а.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на |
} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад |
а слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли тален |
изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва са |
S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђ |
а.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још |
г рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> |
је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њо |
мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — пом |
p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се му |
д је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бе |
разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није мо |
наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупост |
а.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични р |
ит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погле |
пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати д |
и.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} |
о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искре |
тересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ |
слушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непокол |
обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која |
живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за |
ере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред ле |
да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља |
а не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру |
тво божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себич |
дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Руси |
жну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{ |
која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, |
Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку рече |
толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сир |
а је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје . |
њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити |
карство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он при |
усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што тр |
е оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горд |
е имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они |
смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{ |
врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је |
еђутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиран |
{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположе |
душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, не |
Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо |
цу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је |
реме да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је би |
да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као де |
ко и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљск |
а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети д |
како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик ј |
ак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке |
рујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем п |
е тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот и |
бјасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што во |
} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} |
би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та |
еца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да |
тични разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад |
мпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и ле |
и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за м |
ела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њих |
.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја |
а му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкуло |
писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Раз |
м само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} |
</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам |
зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирил |
о је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико в |
ала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном с |
чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p |
гати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно |
да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријат |
ем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа |
му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристад |
да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћуте |
она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала ј |
отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сли |
удима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакв |
сте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познава |
ика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она |
дим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој |
ски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар |
Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{ |
ељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири |
ује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«. |
и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис окол |
а, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све ду |
а: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из с |
у и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у је |
чији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени |
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.rng" type="application/xml" sc |
<?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |