} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштен |
је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно |
после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру |
сти нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којој јединој као н |
а ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели |
ила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све |
послетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p |
је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није |
и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене б |
има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви веру |
апита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим |
у тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је |
пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво про |
вао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све |
али у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S |
о писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се ра |
је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима |
кве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може |
е научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али |
и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, |
авранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим г |
љ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја са |
офију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако посл |
не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао |
пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један |
мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете твр |
>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Ње |
и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студент |
е видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се |
p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету |
ешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издале |
гоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} |
S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом |
кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природ |
.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој |
дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, чов |
и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И |
смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан. |
јем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није |
} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе |
на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољим |
ше и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине |
Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руск |
а математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не вер |
ањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене |
зуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непозн |
и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у |
, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице |
моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пе |
а је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, |
="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога д |
о оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била |
али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једн |
у.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она ни |
Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n=" |
не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе м |
нице!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се д |
и пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на је |
у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетк |
епоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише и |
у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ј |
он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} С |
деће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова п |
љег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите је |
да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{ |
м само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне |
о би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То |
свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве у |
тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада |
<pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још в |
Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све |
о одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овд |
луђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — пре |
слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, |
> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кије |
уском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна |
вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за |
е тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели |
<p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење |
ори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина |
сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{ |
апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој з |
их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати свој |
ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим |
пљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га з |
ња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте |
најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику леп |
да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, а |
р као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема ра |
ао дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S |
а које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и и |
од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, за |
ајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верује |
најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала. |
у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и сам |
е <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек ника |
ма, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, |
<p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је. |
:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад ве |
бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете са |
незналица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква ј |
ности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можд |
м свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</ |
з Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да ј |
е дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они |
атура и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али н |
ђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: к |
а од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да |
писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим д |
узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напоме |
ио у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад тр |
ељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ак |
не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоћ |
ај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали |
а, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сл |
ла: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би |
на.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала |
али њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек |
кадемија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу |
пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује |
часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа. |
лој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која |
И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> ј |
или сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још бо |
шљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да мног |
{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она ст |
, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врло детињастих сн |
била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Ј |
изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина та |
и без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у |
им мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} |
ити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На св |
а човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А цркв |
и између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда на |
доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније |
вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> |
н.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можд |
а и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој харти |
у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркас |
{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем |
ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло |
може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он |
е почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако |
вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука |
им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарств |
, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацит |
} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о ње |
ије она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} |
учавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају краје |
ога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је |
} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигам |
а, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Ч |
од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа ко |
слила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам |
и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста нем |
ојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не |
ако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изн |
етно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због т |
ење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године |
ј јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у |
ико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа |
како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери ме |
ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана о |
у верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек п |
исли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда груб |
говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде в |
мбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се дец |
обија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог |
љу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и к |
е код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем |
е своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне |
скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна |
са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треб |
Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много ра |
ела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и до |
ођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} |
врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је би |
S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} |
о и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њ |
к који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама |
о ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и |
пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа |
о изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је о |
тељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријате |
је љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/ |
лила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао. |
.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али |
, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да |
чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожа |
алуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само |
треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била вел |
лазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небе |
> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није |
ео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није до |
једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече: |
да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом по |
књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме л |
оме било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак ни |
упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав крата |
Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хт |
вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начин |
а се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} |
мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па |
} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсол |
да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг |
леко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љ |
нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љу |
природнији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики бол |
уске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се ни |
студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружо |
рени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> < |
.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су |
ло све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се б |
сећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више зав |
е кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могл |
евојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је |
и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не |
нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али нај |
познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што |
ла да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља |
а позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одгов |
за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улаг |
но, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа |
абавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинул |
пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захв |
а и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прош |
и изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не м |
ла и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему зб |
е учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} |
била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога |
е руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јо |
нога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доц |
је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости |
мо мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош |
Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним ш |
се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> |
а мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, |
ије захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао |
алуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, |
стала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Руси |
нат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више |
и Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео ид |
војој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је св |
и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко ве |
ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих ра |
атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — ве |
ји.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манаст |
гледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?« |
се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли |
ш су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши при |
једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после |
убе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </bod |
му због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој |
у и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да кал |
ао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаље |
сећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој д |
а да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости к |
ер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини |
у која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, |
јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци д |
ила њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она ко |
али, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скром |
ије јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срц |
</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојил |
т дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било |
пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хте |
е знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мис |
еби допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А |
о недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се |
е друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеско |
тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста |
тња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетил |
з <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље поз |
о је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и о |
рага туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим |
у религија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.< |
ачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника |
ђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад ниј |
пути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме |
смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу |
.љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, завол |
а писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било неч |
слити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога ка |
њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 19 |
19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...« |
«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показива |
у карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Та |
еликога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и |
е сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, |
еја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али ко |
крили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да пра |
я, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увре |
чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли |
су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умир |
ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни наг |
тска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као |
ма један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље иску |
е увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и |
<p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем пис |
таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам в |
рце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојн |
на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми |
велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном |
ји је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина пон |
удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се |
ојима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало н |
једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Са |
те јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као в |
а тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио п |
зумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се |
природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, кој |
ге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског пре |
по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста зани |
в одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један |
сао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала н |
добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава |
још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав |
еднако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и да |
илозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религ |
више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет д |
е, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености из |
<p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако назив |
S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Ч |
али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} |
манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може вероват |
убављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то |
амо ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако св |
сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малог |
а стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгле |
за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мисл |
но не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одг |
иља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном |
p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство п |
а и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се д |
оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим м |
далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и траж |
а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њ |
је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметнос |
лестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Про |
ead> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала је |
це.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је |
а је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је чест |
и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила |
ине, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад |
отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко |
, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је ум |
некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила њ |
S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се |
а није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!< |
одатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и |
усију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долаз |
уб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће |
хова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и пошт |
шим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче |
нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« |
ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео д |
ти из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа |
да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли слик |
ешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у р |
буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег пис |
а је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера бил |
о лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевно |
и су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровал |
нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвен |
у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве |
тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Нику |
о на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтел |
ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправ |
дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерас |
и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно |
а.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је вол |
ну, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њи |
е потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пако |
лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изја |
ке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја |
ва месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p |
ина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнет |
у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим није |
ди калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, |
ни да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међут |
ује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и ми |
а тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на с |
о земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене бреск |
и узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, |
је, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p> |
?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем |
} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између |
ила сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« |
ју не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би |
дну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам? |
игу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила се |
ајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљи |
ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар к |
после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} |
то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има. |
овек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S |
но и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала исто |
тела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили б |
ћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слобо |
ед лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу |
ако ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у цркве |
ивота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да |
ветога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не р |
а поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не веруј |
ло мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видит |
и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} М |
ју писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске |
ад Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели |
ађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако див |
сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ј |
мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</ |
м Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она |
од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше |
ите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте д |
зарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је моли |
овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке |
ико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па |
н човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте. |
таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите |
а карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој с |
ји од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви может |
ечи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И т |
е допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он |
га, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после с |
бо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љуб |
нео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали з |
људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим ва |
орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба н |
то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а на |
те деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдогла |
гу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, |
Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав ка |
у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је |
блуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p |
а.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је |
ало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад |
} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете |
после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему: |
ете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, чов |
вљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно ка |
има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се |
S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваш |
зик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, |
{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не бог |
Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској зем |
Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо! |
ожда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више чит |
з икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, моли |
ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јер |
литература. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље с |
а јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје т |
у велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човеч |
душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Бо |
који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима та |
ао једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно |
ла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она с |
је ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари |
тварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него |
м чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт |
је са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су |
илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била |
постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољс |
исци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност |
S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не т |
целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у д |
ад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира |
је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање |
и зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пун |
награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али с |
овечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која ј |
леће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, н |
абуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире |
това, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена н |
страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се х |
<p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није |
ли немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одг |
а и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер в |
као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} В |
> <head>Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала |
дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и ко |
тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар |
да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже |
ве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, |
е њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте м |
е позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не |
p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона |
мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно слика |
p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина |
есте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одгов |
онашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога |
можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова м |
еровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пре |
, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред ико |
еља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности? |
шку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S |
могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, |
> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас |
уку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да ни |
рате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезиј |
у пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одгов |
S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не зна |
да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, пе |
нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свес |
е питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте |
истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе |
оптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} |
пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем |
на.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био ис |
вно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, |
душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у та |
или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.< |
е молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметнич |
дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељ |
те догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у |
налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће |
рујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју |
епоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак |
о одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S |
послетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто м |
пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази су |
»<foreign lang="RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</ |
убави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам |
ан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па |
а је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели зн |
угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мо |
као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што мно |
Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изне |
бодно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња |
њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добр |
која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је б |
уску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињам |
e>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу |
воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофс |
јасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске |
и нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</ |
о је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она |
е верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу пи |
руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калу |
е постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета |
p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са ва |
тпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме |
јатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше т |
</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали |
га писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да |
одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало па |
за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер |
е, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Њег |
верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме |
моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујет |
а и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> д |
, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам по |
дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али |
ене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврди |
м и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није м |
себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђер |
ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда |
е поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас прија |
оме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма |
уша налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да |
Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђује |
, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли уве |
ћна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла преба |
и кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела |
верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у ко |
.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изнена |
лутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замис |
лепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, |
у то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате у |
сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опрости |
ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем |
.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} |
ине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је дај |
дине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то |
на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само зе |
Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пр |
ег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме |
само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би |
очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остан |
да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти |
можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи |
тности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири ме |
колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и |
месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболел |
у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград |
ла: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су гов |
у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватре |
сма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговор |
јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: пре |
недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу ниј |
вно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, |
ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не вид |
и са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минх |
а Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је прав |
и и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чи |
рад, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и вид |
око нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Кр |
.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/> |
о обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Бог |
то га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи. |
кушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долет |
Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ... |
арој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је мана |
р из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око се |
нете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад во |
у и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао ј |
најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помо |
p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се |
настирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најб |
<pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском |
јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне з |
међу човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту и |
после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре некол |
b n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријате |
очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности к |
волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим |
сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да п |
жбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се н |
} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред љу |
на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се |
неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то: |
лико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> < |
о идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине |
е једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{ |
овори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или |
казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било |
ом обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И ув |
Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} |
љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></ |
налица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је ко |
ли није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложит |
на и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна ј |
вљу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десет |
и сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али ви |
ска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим н |
ина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, |
ам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који |
је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита |
мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је |
амисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво |
, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Д |
{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} |
ку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који |
, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном од |
сли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која |
деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распе |
ков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега м |
о су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави |
S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато |
е је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</ |
ше свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом |
стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису |
ели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два |
о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела |
н и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, |
је крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој м |
Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу |
е она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу |
ена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији |
посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам |
о много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас стра |
е може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је наук |
умене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под |
е узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> < |
имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо нај |
нија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време б |
финитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као ср |
риродину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био за |
та је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} |
му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, раз |
} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој |
ар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се |
чи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету |
тва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да л |
p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни |
поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се не |
оју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица |
морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Ина |
и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога |
ign lang="RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreig |
и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири лет |
ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима |
своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам д |
ори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јун |
.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми |
дим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер |
ашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет д |
кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске из |
> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} |
от слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пр |
а врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни |
S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови бого |
ас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом |
су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је |
е из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав |
ло да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага |
вима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="3 |
знате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевно |
више апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међ |
вала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим љ |
а да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога да |
све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми ј |
у шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месе |
па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од |
ој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из е |
едложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи |
истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она н |
>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говор |
те али неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга чов |
је плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>С |
{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби |
детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и к |
о се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се |
а више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло |
је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске |
висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то н |
алуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а |
сао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли |
сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако ј |
.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља |
итао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много не |
дног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15 |
град и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеном |
чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о св |
Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она |
склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да вид |
али су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате |
није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо оти |
му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> < |
која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} |
као гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали. |
ђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да |
дрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па ств |
ад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолути |
е и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не с |
ити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да с |
им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али |
ставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да п |
да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина кој |
о ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засек |
котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Н |
увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љуба |
је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{ |
ђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила те |
пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и н |
ега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега. |
тењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади к |
ије доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе дру |
ти желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао н |
, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолил |
Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ |
ужао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Он |
ју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и он |
ео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем |
шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем м |
ло — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> |
з једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је |
на и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је |
да са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су п |
уђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој леп |
p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а |
ме путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И |
о хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра |
не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише |
ислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбо |
једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њ |
а бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него н |
ешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неве |
е, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно |
з црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени з |
цу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена пис |
сећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се |
е могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мал |
S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне предел |
»кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар о |
о истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хо |
лала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, са |
на Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Мо |
о искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило < |
више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то |
у, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не |
љива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији. |
..</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежн |
волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси у |
оме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{ |
/p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни |
а понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се ж |
и се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на тера |
> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан ник |
после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{ |
оворила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у П |
она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово |
у писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га |
или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та при |
од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упозна |
аша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, М |
анастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од |
расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала ко |
на да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави |
једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет. |
ој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са |
да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни |
до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, в |
епих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непо |
м од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога п |
на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна |
е може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p |
авала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и чит |
, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позива |
<p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и |
ела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза т |
?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није в |
и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да |
м?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна гра |
6"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је т |
често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још |
« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, |
ђе <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на др |
м друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, зашт |
ине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да |
арао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери шт |
ла да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и |
он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла |
>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке н |
p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем |
е питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио |
о затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што ж |
ада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њ |
му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је |
чито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час ј |
ју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} |
и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена пес |
вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло пос |
на та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала д |
Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријат |
ећ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву? |
уре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змај |
Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био |
вету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би с |
последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га и |
човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у о |
у то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А о |
дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љу |
није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду д |
те дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовни |
ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се с |
овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</ |
што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљ |
у на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то н |
{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/>< |
упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изг |
ске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, |
желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је в |
је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми и |
ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала б |
овати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и п |
бине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне |
, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатељ |
да у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође |
месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише п |
<pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним |
а сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, |
луђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се |
ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, ста |
лабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће ок |
х мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уме |
да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми |
урби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби ј |
ла његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњ |
како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форм |
ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, б |
ра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много р |
нотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема |
{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори |
и и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, на |
том послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из |
морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно |
абуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка. |
није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да на |
се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, |
мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мис |
е то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »жите |
идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепо |
тала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван непо |
и коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ |
она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задово |
, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме не |
мала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не |
је умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, |
бор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено пр |
ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени конце |
о мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души |
а била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жали |
} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у |
о несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после |
ем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу |
ки страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} |
ратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила |
Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам ј |
мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и реп |
то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била ј |
мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јо |
ело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она а |
ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза |
Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и за |
ако је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не |
и, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи к |
> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је |
јити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у М |
опада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ниш |
а, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</ |
ки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа |
ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које п |
> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им |
им очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобност |
мо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — так |
црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да ос |
ности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млад |
тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му унифор |
рице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се ме |
поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међу |
ко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, жури |
да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сањ |
рвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцр |
овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толс |
о је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не |
емачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставн |
овала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и |
би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и |
це се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бо |
радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb |
души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n= |
орила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> |
њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreig |
чај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да по |
.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности изм |
кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено п |
познаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда млад |
о, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи кој |
гу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Рус |
нило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у ман |
да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има |
већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју он |
ену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну |
{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започ |
S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олг |
еће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, дода |
а, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Не |
елела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме чов |
а побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њо |
ри месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{ |
то се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли м |
з живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играч |
им буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и |
о на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је п |
тири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену наш |
а није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била ј |
> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и |
ђак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још б |
астиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тиши |
<pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимал |
другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он мо |
учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање |
бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг кој |
ати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и ж |
лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне теж |
и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей залив |
акога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> < |
он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сак |
вим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће т |
<pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако |
више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је да |
његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и |
е разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увре |
ојим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у |
видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска ва |
врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљ |
иван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски. |
ину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољ |
е својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумева |
што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се ч |
ски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека |
њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и п |
ијатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то приј |
е мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријате |
да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију |
ало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> < |
.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, |
м, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и |
ељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. |
Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што забол |
о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, |
и.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зв |
о не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли ва |
е читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много |
мисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истин |
у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које |
ење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми н |
ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала |
што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава |
раду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је |
у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за нек |
тиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво |
блаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: |
Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маск |
и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметнич |
ша честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, к |
да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву |
ара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалу |
калуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или |
крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало |
обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељ |
а је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постиг |
Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеник |
S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим |
а се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више |
ме ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели д |
, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме |
само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико д |
једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n= |
урнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита |
е пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели |
репи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот |
је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више |
једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се вар |
ругоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад пом |
малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студен |
.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустил |
и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је ст |
ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како С |
од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му про |
да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој ј |
рави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој |
ала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој: |
Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у ње |
није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак |
писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он |
емо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео |
p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене |
била је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журб |
.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p |
} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она |
је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је бил |
арству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то н |
.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је |
се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш прија |
рао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово са |
и о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И д |
тајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још |
ртијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави ов |
његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта |
прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку |
ехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу |
није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="4 |
, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господин |
роград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и |
им што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се |
ца чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о |
не — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} |
одећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је |
оме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само ос |
ма ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идућ |
жње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>П |
души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била |
ком друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на р |
ње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим н |
ију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу |
о је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и п |
} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак и |
.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док |
г лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била |
ане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Над |
Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако |
ладика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да вид |
и је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> |
јао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, |
<pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту н |
ој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се вид |
оли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако |
рема таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, шт |
а да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није дов |
<p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива |
мо топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра умет |
емији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> < |
тете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту |
положена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} |
и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, |
раћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не |
то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, |
души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког |
и Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од с |
ама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас н |
а сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по. |
положена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да рад |
чима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирс |
није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове |
ик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико и |
почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему |
мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поези |
на се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дот |
ра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе |
што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <p |
} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки |
већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p |
></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он |
је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на г |
лити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да |
е осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, ме |
з егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што |
сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака на |
мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је же |
во срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би з |
ого више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <titl |
исокога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{ |
не облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу нау |
тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало ру |
p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осе |
слити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени |
орела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и |
је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и по |
и.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далма |
више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја с |
а се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах |
и да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода. |
етила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S |
осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела |
изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што |
у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она |
ринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од њ |
огла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућу |
хови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналиц |
штовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није |
лне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p |
еразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није си |
престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма ка |
и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и приро |
а који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васк |
рекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам л |
слила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да |
вао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је |
тпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и |
p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> |
{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним око |
p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотеж |
.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси |
ћ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздрав |
да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама ње |
се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да |
рститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, и |
ли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, |
ала је она и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађ |
рела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су св |
На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у се |
ћи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је бил |
једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и |
а је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ру |
рили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увре |
ите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум н |
оштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељ |
И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И |
а, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је |
на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи с |
к светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{ |
} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло ж |
ољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситни |
сију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је мо |
жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{ |
ста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровал |
е воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она ј |
бука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је ка |
ма гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер |
и неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: |
ха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> < |
и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколи |
Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живо |
да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преок |
ицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен кал |
але трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и |
<pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи ча |
здом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Хр |
јала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стој |
на боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не х |
а.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не см |
униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да |
али су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је |
аца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види |
непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар |
во.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње ид |
оцијалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности |
веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако ути |
S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живо |
гова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто преба |
нас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорил |
а идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>» |
и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на |
војачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметн |
— почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него м |
ица, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за |
="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности |
е симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не |
било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сли |
опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то б |
овори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да |
ади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас |
И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичас |
јлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жали |
г времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руск |
исли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметно |
она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више леп |
ја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распуст |
ријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно |
е, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово ј |
нило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло |
Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n=" |
другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њ |
ку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га |
<p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш з |
Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1 |
{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да позд |
зи у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личн |
је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и |
и од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи поми |
ије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили б |
као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је |
а већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да |
сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја |
Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> < |
одине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, мо |
луђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој нево |
мо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми |
р у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежњ |
енађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без |
ему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, је |
{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од |
еверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, |
на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у се |
д око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А на |
мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим |
а.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумел |
и не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, |
ш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођ |
д им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога, |
а дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хт |
од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и |
позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели |
ше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти |
ина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над |
од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га |
ула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} О |
век човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писм |
него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има |
иче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Т |
удима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} А |
а њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А |
што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и који су живели свакојако, др |
белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела са |
амо оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он поста |
} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера н |
да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад |
ше познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смеш |
м приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} |
ада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему заце |
о се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несре |
у много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у С |
спослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да |
вну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно |
рода не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било ј |
а седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја рели |
требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требал |
вари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13" |
и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39" |
га у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни в |
и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало уд |
к <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и приј |
а је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштв |
је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и дол |
и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно |
и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била |
p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без |
лите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само |
оплоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са м |
.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она по |
здравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарст |
гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то год |
молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од |
ла да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о |
можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као |
ви за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога талас |
"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу |
зимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се в |
пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи |
</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно |
номе човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву от |
трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента |
а.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих ј |
ишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је |
ила мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је вер |
, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом д |
кве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и та |
ад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним моли |
а позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разуме |
требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n=" |
о ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мир |
ни да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено до |
е преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било ј |
ћ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даљ |
ана од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који ј |
ја не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика им |
е ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да < |
к им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</ |
би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му |
. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу. |
о десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било |
ље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са |
успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала |
официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, |
црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историј |
тили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а пос |
има, међу професорима, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калу |
ма, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Ш |
осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију |
личине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не |
метничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви |
ним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и бић |
ченика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у |
дговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, и |
раћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао |
тињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женско |
брегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу |
Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су пост |
додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петрог |
ше упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно д |
и себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски к |
верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и на |
ајближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из |
поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похв |
жењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, н |
ји јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Рус |
ије ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цв |
ријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш с |
осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама рус |
у душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, с |
?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајн |
отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њем |
омрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да |
пора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није |
ежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крстите |
к схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала |
поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Ме |
е Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви |
ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске ме |
необјашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окруж |
њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек жив |
овек из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за |
се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога |
маљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала |
: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више вољ |
није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује |
тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела |
.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много |
и ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је |
велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} |
{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као ј |
себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које |
уше«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="3 |
> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} |
инове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на св |
трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и ле |
овог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим |
ка дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу |
у му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није |
м кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; а |
} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску |
олико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем живот |
чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе п |
ећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам |
ата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у ваш |
а сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме |
оворили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то в |
сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да ч |
вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ств |
злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чи |
може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру |
>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада о |
е знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из пост |
ше завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођ |
p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се об |
за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љ |
{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да |
нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се збли |
е.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао. |
да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубил |
="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да |
мрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није пи |
{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече |
а се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то |
смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русиј |
да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у мана |
се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који |
а таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што х |
на им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} |
таје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му |
.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спаса |
одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослиц |
бна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у бе |
{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној с |
одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задово |
уме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу |
мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му |
на коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не вол |
и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има ра |
»идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар |
уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар обј |
рицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, Т |
р и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предлож |
ирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тиш |
ао ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртво |
је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{ |
за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може |
другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искре |
а малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима |
ђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нароч |
ју није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји св |
ежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу ду |
живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упозн |
није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се к |
преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање о |
> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није |
што садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живо |
а и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек пи |
b n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту накл |
ене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} С |
уди којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи ним |
огови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} |
ерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царств |
И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан су |
рополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али |
икад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је |
} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који слу |
амеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да |
, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не |
дика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Влад |
ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: мла |
слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада |
ела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма о |
е опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато д |
слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се ра |
оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> |
боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај |
се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута |
у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају |
и дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} В |
а тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p> |
дским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и |
Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао ил |
вуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар |
ек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она ј |
овољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, |
едан део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само |
човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину |
а се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описив |
јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} |
ли за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и који су живели с |
вољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он ј |
ивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одгово |
Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена д |
оловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда |
боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Труди |
ш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање |
ве чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати |
ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао кре |
а не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот с |
стом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину пре |
27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори |
ам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а т |
што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много в |
</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велик |
је обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи |
а да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="3 |
поколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен с |
оли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је: |
мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{ |
сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је о |
ког престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма |
велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика ка |
лента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само |
ас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује ш |
ла сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ор |
епа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, |
рке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одуш |
ји од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике в |
студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушл |
је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је пр |
млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним м |
> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали ром |
ши.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да п |
{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То ј |
а мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се |
вако у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.< |
ена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доноси |
делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви ст |
ам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n=" |
хове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, бил |
љива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептичн |
код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и |
већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако |
у озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је м |
, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш |
ање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далек |
рзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула |
јући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и |
S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њ |
бе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако |
луђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унап |
ала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обој |
е ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежн |
И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са |
у године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често |
барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју су |
а, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило |
болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умр |
волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођ |
адајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним о |
ко дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срц |
после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она узд |
њу и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тем |
да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му |
атељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново ос |
ма више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је |
едавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са |
ћа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и та |
ки као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођ |
ошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била |
никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жел |
тао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку |
} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање |
и једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} |
задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} |
нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину д |
је се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схва |
као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. < |
за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако |
.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да |
анастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, с |
еде.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить х |
давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли д |
он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; |
алазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати ру |
нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она |
на песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да дол |
је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како |
и сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неко |
Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају п |
друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога култу |
ло би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — ми |
о сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске икон |
> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он |
ристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило с |
оћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао крив |
пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један узда |
адост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поч |
описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђ |
савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све пес |
.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> позн |
ену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме дав |
скреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свог |
} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јеса |
а је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашт |
{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И |
и који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно |
свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само |
вим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да позд |
требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S |
"26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко среди |
рода пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла |
живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, шт |
ога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу« |
ијатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликата |
нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између н |
карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској |
проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та он |
није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећ |
егова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га ј |
икада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно друго |
хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треб |
тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и |
Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме |
а и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чем |
ахвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наруг |
аћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само ј |
да добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако д |
{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и в |
више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} |
се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14 |
ала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам по |
а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. |
1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она бол |
захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно дру |
ло повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом |
што јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37 |
ате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој |
лим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало |
ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежно |
епа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет |
ом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко |
духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напр |
би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста |
а, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, при |
је било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет ни |
бина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, он |
н се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{ |
осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега же |
зе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не в |
уски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство |
готово унапред нерасположена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је бил |
{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> |
лике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили |
опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново |
низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпун |
азио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога |
ам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо пева |
{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се |
духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини |
или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртв |
а их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их |
еликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији |
је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебди |
мљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми |
ј башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу |
но у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, |
само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, |
ивети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапа |
Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владик |
а нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} К |
васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале |
Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силази |
био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у д |
свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку |
век који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} |
али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> |
и.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је ш |
уске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика предано |
ет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је п |
х од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p |
е и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није исти |
да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило свој |
</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руск |
е.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да |
авно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала |
ек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски р |
о одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И |
шљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни |
S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да с |
очитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи |
душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По |
и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и брод |
<p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва |
ше ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пр |
ки је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе |
азујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} |
да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој зан |
о средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим |
немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је цркв |
тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом посла |
ти да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш ра |
убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после |
примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је мо |
на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачн |
ју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, ал |
ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{ |
дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сва |
ше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ак |
ога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио с |
ћање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део слике у |
страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је бил |
а срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Он |
и ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује п |
скресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процвета |
Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела ј |
S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је н |
манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је на |
ло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што |
неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, до |
ао аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, а |
} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{ |
душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен д |
аљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављ |
ега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>» |
<p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и ду |
чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Пр |
>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме ч |
га се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>» |
живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље кој |
8"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској баш |
тимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог к |
је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} |
рте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} |
е. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није он |
што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском и |
вали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, |
а и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој п |
тва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не |
а није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, ос |
само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим с |
<p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је забо |
да само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефини |
ле два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на г |
сио много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас ст |
умена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол ле |
лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{ |
ример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се н |
агала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко |
лази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој ли |
био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако н |
који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је два |
је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама с |
олила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, доб |
Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла. |
ни, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p |
ала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала лите |
леде, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због ње |
а мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља |
} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђу |
/p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему ниј |
> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити |
ли »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђ |
заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више |
ажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јо |
а свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе сам |
с често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казн |
у сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за ко |
ницу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила ј |
мате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има |
о знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго |
у на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калу |
ма крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру |
S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у жи |
је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега |
ше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. к |
је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зн |
не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> |
рти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{ |
јавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Б |
овим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се н |
ла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре |
S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли с |
оме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње |
Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала д |
јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га с |
а молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо о |
ди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У |
ом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми ув |
ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> |
ера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално < |
је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ва |
n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и |
, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао |
ко је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је |
поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико п |
штанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готов |
ива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори к |
оетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла ка |
вене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бден |
не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} |
рио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њ |
рма побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он |
је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је остави |
ису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се сам |
далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Р |
мен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода |
усије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и с |
ебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не м |
твених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али |
волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се о |
о умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и дра |
мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Ру |
{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу |
ја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мириса |
само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није пр |
а о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни иск |
ћи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама |
за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} К |
Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала. |
тири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети |
лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили не |
а од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упоз |
то није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да |
n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка |
ер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и ми |
а ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, н |
живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, нагр |
говом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, |
сна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли тал |
девено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздраг |
атура. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S |
.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да |
а и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све он |
рца имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљност |
> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље |
дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно |
сма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју |
о слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним |
> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, |
а вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно |
се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавал |
а.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквен |
вом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога |
угог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежн |
били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер |
а да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавањ |
амо гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и него срећан чов |
ла ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јаб |
Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а |
човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара |
ала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на |
је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније |
опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, ка |
е: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним |
есна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и |
беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускрш |
ржала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и |
ти и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бун |
а се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ства |
</p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не л |
а живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад |
време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је |
нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила д |
осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после наме |
ја на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>С |
, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина |
и да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у пи |
е црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана |
дишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође д |
ро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дош |
вари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажем |
се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта же |
е да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као |
е лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ак |
, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p |
пуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме |
.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљи |
ашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли |
мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа |
е њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»В |
Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, |
"22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одго |
ихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим харти |
је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је |
чку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и |
ђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она ик |
ушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све т |
тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не |
се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је |
ас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну т |
м цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам стр |
е на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофи |
иста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали |
кве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако |
аздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радов |
ш и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само д |
исокога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се |
изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој |
{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког време |
ј се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама и |
роз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе игр |
свим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци |
а туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ни |
ала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих |
омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она |
ња, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли у |
ане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са |
интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да ве |
а и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас |
а су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не ум |
месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за вре |
песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је |
ашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и |
жали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа жи |
p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађењ |
нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{ |
лао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је |
аде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа и |
овори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ исти |
четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену н |
ве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага |
кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је |
рило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били оп |
вљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли ј |
икин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, |
Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири мес |
дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило |
бији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из мана |
ану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла |
је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико |
на је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабос |
у, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не по |
рству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не |
јка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била |
p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од |
ла и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешњ |
ого је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада |
у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она с |
Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, |
м калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о |
/p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње |
да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога |
свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, |
, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек х |
Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још |
ивот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам |
се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми |
суства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хт |
веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. < |
у науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, н |
} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »ри |
давно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека |
> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да |
мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су |
шњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарс |
ем животу није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, пон |
пустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину п |
црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила |
е своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенци |
ли је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметн |
руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</ |
у.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, бога |
n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатнос |
ј немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је цр |
41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет чове |
етнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад |
су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији |
розе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не |
лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само п |
умњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p |
м писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да |
осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савлад |
ила велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него незналиц |
, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја |
сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} О |
да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви б |
само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раск |
и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које ј |
} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{ |
и низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потп |
у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела |
оље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети |
м песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не п |
кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-з |
Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу |
анастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је ти |
.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим кал |
на и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста н |
сту шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном ме |
је му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не в |
ала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, т |
великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте |
м казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> |
сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју |
љно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њег |
Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим то |
то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p |
е, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем |
у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признава |
> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у |
Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре |
.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче |
у љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, ал |
на може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На к |
станови била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда ни |
а <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло заним |
но другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он |
азумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било |
оћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпоч |
ла да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да |
и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у љу |
нско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљ |
ико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она ни |
в.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта |
је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазле |
одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, |
је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљ |
ш.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Киј |
се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота |
а.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како |
лену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мири |
причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и |
оје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога |
ђутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, |
н у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте |
говори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} |
дожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, |
има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се допис |
је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто на |
живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да |
његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га |
ано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} |
Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незнал |
олази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тад |
оје највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле |
Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ћ |
една Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели |
ла вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је д |
стирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у т |
а живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, |
S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} |
ше никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад ж |
амцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена п |
не књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо л |
нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И |
и у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ват |
} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним |
инхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Уп |
лоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви з |
орим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад с |
а желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити б |
тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече. |
зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она |
смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уско |
спет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане ка |
који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није п |
»не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност |
ном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, с |
оту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и с |
.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој д |
се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што ма |
»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно дру |
је могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S |
пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на |
ила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на пу |
га сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову |
себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није та |
никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студ |
чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} |
</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се |
е осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој |
опочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса к |
ју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они |
другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је чове |
поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која ни |
нала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускра |
је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p> |
треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме |
ожда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> |
лео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он |
зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} |
дах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, не |
је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без |
ежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема ви |
ла је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човеча |
дном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу |
несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ћ |
рила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да |
вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега |
p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умр |
, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимн |
оздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да по |
а вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не веру |
ћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и |
ла нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од |
е ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је |
p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, |
видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли с |
во.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени |
који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, н |
засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећ |
ного лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им ко |
или.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да дево |
чки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно о |
ећ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «м |
мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мир |
ав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17 |
Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију д |
ли и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Ст |
тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљен |
ло у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и ка |
ој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеист |
се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се н |
помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантим |
мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« и |
у се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела са |
презни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какв |
вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је дос |
по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је |
најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики |
} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S |
и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда по |
} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није |
vella" xml:id="SRP1919a"> <head>Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је бо |
у личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, а |
и се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Ка |
д у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака |
, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су |
у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као |
овољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и |
гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} |
је могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја |
али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је |
ед мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја виш |
равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} |
идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n |
телигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива г |
у фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој свој |
рво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију |
иске нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је |
<pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мисли |
лао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад |
стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и ка |
ала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему |
известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Пр |
ш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Ру |
змеђу човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине |
ало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње |
мо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском |
у, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величин |
м по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега |
сти: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створи |
одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се |
> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два м |
ако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од ње |
није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде |
толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако |
лагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава жи |
смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени |
и од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мис |
љне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основ |
{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати |
{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Р |
али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу |
о вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени с |
мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати ба |
стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу по |
ела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала с |
пала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати |
није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> < |
ер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи |
г светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и М |
лем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или ц |
га светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и |
ко то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица ч |
ли цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све ч |
идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је |
им да поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не в |
д почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} |
«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то тра |
е препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толи |
и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био |
она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живо |
или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она |
кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, |
есма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, наме |
то што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, н |
о даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било |
Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме |
о осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републ |
ест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за с |
та занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге гене |
е остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко врем |
његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, послав |
се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: |
аволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школуј |
Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећ |
има, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу ра |
ек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави |
човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа нал |
слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прат |
реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Ак |
, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека до |
на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву без |
} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви |
: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су љу |
шта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад |
ине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а н |
њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити |
е, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нем |
Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, в |
о што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p |
друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, |
о шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она |
да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је |
ица и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девој |
</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале ра |
а ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њем |
идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, том |
жава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него |
истините али неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се нару |
цати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно |
ладости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред све |
омпарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто |
оле.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за ум |
о склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њ |
љу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозо |
ацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хт |
рујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и п |
дити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени |
уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђер |
: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа миса |
дну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњи |
ред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа в |
или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њ |
да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да |
Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је досто |
ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, |
ико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за |
рижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена |
о, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана |
о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могл |
ац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да доврши |
> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала ш |
ска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истин |
ишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су ве |
врдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда пра |
оставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и |
{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како с |
лом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али |
"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могл |
на се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога |
а увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чоч |
рати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања |
ења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то |
анови била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није |
искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја |
о сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво см |
тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешт |
{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто |
туљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«. |
тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> < |
а је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb |
што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати |
човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} |
ју према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него л |
му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не вол |
ли смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врло дети |
ек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а ч |
{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако с |
трах, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да |
у из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и |
уши, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души |
захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с мла |
ти како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не |
сму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешт |
је посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Било је |
ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} П |
ала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици с |
дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да |
ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало уп |
е спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не ра |
чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей заливает |
n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у |
ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да и |
ад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се |
и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никад |
их друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчењ |
их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини |
ама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском |
p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није сл |
д она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила. |
ално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и |
у отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што |
.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у |
еље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесн |
<p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> |
би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и ужива |
олим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирс |
S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме ми |
варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и пое |
од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако жел |
— пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију. |
веку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му од |
тепене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало оп |
е, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Ни |
у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак по |
н.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не |
мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А ц |
ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја |
овати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда с |
ада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је |
слетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>З |
ита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим < |
жу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, |
> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: засл |
а довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем |
мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља по |
не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја жи |
<p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књ |
једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да свар |
и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, а |
луђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим цар |
писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ј |
а је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једн |
еши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте |
а су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало год |
р га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, |
да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће п |
га овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после св |
латка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И |
орка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Им |
еријалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови |
ла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусет |
8"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расе |
е знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто нали |
ољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих пис |
де у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава посла |
оју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на ко |
о.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је зн |
е за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму о |
предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим |
г његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умел |
но на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је и |
ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам ка |
ој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у М |
, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та с |
је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто |
о срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене |
о њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежни |
онили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види л |
су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате ка |
је ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло |
није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>» |
прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да |
није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју о |
више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} |
ебацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и ниса |
абила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што во |
ва свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу препи |
и кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагл |
, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој |
у?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се д |
а теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није |
изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али |
n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним пи |
о и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао |
морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да |
о било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ К |
ална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота |
вредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непоз |
умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, ал |
му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му |
да да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа |
ла.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и не |
вицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писм |
Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу И |
n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, |
инило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање тр |
је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио |
ели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош |
радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да |
} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, жел |
у оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су |
безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисм |
е и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла |
е осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више ник |
у руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студентки |
доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била з |
p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је кал |
вога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах од |
бить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искуси |
ао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја н |
ао детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона |
илија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захва |
нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то |
блије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који |
овој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се |
и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да от |
прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она ж |
а женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су п |
равља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и неср |
знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Вол |
не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу у |
увала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погле |
а, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела |
одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју |
епоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што н |
</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку |
воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна |
да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задов |
ад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у |
орча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} |
рила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде и |
</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала |
и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца ра |
} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} |
ањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има |
бољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да уч |
</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> |
је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој |
е што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала |
а треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би |
невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све виш |
својити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је |
изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду |
ст помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сан |
е допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла |
свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена |
орили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад |
.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на ч |
дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам црк |
а није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар |
зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би та |
угословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Бе |
ознанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад |
а да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој |
ла »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у |
рећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топ |
на душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} |
задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опрошта |
ти, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је |
ило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и б |
о је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријате |
ложењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и испра |
е топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна с |
не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сл |
ст, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била же |
о кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знан |
тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, ле |
itle>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литерат |
ол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин! |
лавно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никад |
или нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислил |
а забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они ги |
треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој |
разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове н |
>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није гово |
се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, д |
е и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није з |
Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филоз |
да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило |
уштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама се |
иступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од |
иће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера ј |
што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви пое |
а слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} |
учају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји |
ењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како |
p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А о |
је воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је |
ста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ би |
е душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зо |
објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштан |
аве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она |
ећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> п |
хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну |
је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} И |
васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по з |
ало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и по |
а та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела |
> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска ли |
оје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, за |
миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још та |
је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то пис |
ним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и ш |
вих шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни |
в.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било ј |
нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њен |
да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов ко |
се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога |
је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после н |
ковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам |
гла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе. |
да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас с |
јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву |
у хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав |
а осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душ |
а снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p |
е све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио |
у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је најве |
кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије с |
а-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом н |
олела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, |
се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим |
} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну зми |
тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну |
ном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш |
вету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалу |
на, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовањ |
е, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: |
њих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвал |
га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али са |
тим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својо |
водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада дево |
е и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла пис |
b n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не |
а мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да ни |
њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба |
S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала икон |
стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} |
а да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о |
лим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p |
е.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабук |
бока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је п |
засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: |
чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја |
- горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} |
не да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро |
сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме зан |
ромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда |
кад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он |
и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њо |
реплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} |
рага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младост |
једнога културнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради о |
, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели |
гу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религи |
не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се о |
сији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да н |
д се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text |
поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењ |
, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчи |
ском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много бо |
о врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашл |
ву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преиско |
е земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски |
с живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: |
навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може жив |
мно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је |
и због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као |
ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} |
од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} По |
И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкино |
, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свог |
занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерац |
че, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је са |
предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града |
њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било |
им тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивн |
омислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога |
амо осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада |
Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страста |
»лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плод |
показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без |
у је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена сл |
душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа з |
ад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога нар |
ре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта |
иви само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину |
размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са бо |
уге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се |
наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често |
љина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и д |
p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Ак |
ву смрт слави световним песмама, стојао је м |