• Akcija 1
  • Projekti 1
  • А 22
  • а 35
  • Адресу 1
  • Академија 1
  • Академији 1
  • Академију 1
  • ако 20
  • Ако 6
  • аксиоме 1
  • Ала 2
  • али 32
  • Али 8
  • Амин 1
  • апсолутиста 1
  • апсолутно 2
  • атеиста 3
  • Ах 5
  • Баварску 1
  • бајке 1
  • бар 2
  • барем 3
  • баш 3
  • башти 1
  • бденију 1
  • бедан 1
  • без 7
  • безазлен 1
  • безазлену 1
  • безбожника 1
  • бела 1
  • беле 2
  • белим 1
  • белине 1
  • бело 1
  • Бело 1
  • белој 2
  • беломе 1
  • Београд 1
  • Београду 2
  • беспослицама 1
  • беспосличи 1
  • бехара 1
  • би 26
  • библије 1
  • Библиотека 1
  • библиотеке 1
  • бивали 1
  • била 29
  • Била 3
  • били 8
  • било 21
  • Било 4
  • Бинчија 1
  • Био 1
  • био 13
  • бит 1
  • бити 3
  • биће 2
  • бићима 1
  • бих 4
  • блага 1
  • благо 1
  • близу 1
  • Бог 3
  • Бога 8
  • богати 1
  • богове 1
  • богови 1
  • Богом 3
  • богомољац 1
  • богослужење 1
  • Богу 6
  • божије 1
  • Божји 1
  • бојала 1
  • Бојала 1
  • бол 2
  • бола 2
  • болесна 3
  • болест 2
  • болестан 1
  • болести 2
  • болешћу 1
  • боли 1
  • болима 1
  • болни 1
  • боловима 1
  • болујеш 1
  • боље 8
  • бољи 1
  • Брат 1
  • браћа 1
  • брескве 1
  • брзо 4
  • брине 1
  • бродолом 1
  • буде 2
  • будем 2
  • буду 2
  • буквално 1
  • бунила 2
  • бунтовне 1
  • бунтовница 1
  • бура 1
  • ваздуху 1
  • ваља 1
  • ваљда 2
  • вам 12
  • вама 3
  • вапај 1
  • вара 2
  • варам 1
  • варате 2
  • варош 2
  • вас 15
  • васкресавала 1
  • васкресењем 1
  • васкрсао 1
  • ватреним 1
  • ваш 3
  • Ваш 3
  • Ваша 1
  • ваша 2
  • ваше 7
  • вашега 1
  • вашем 1
  • вашој 3
  • ведра 1
  • ведро 1
  • везу 1
  • велика 4
  • Велики 1
  • велики 3
  • велико 4
  • великога 1
  • великом 1
  • велику 2
  • величине 1
  • Величине 1
  • велове 1
  • вене 1
  • вену 1
  • вера 5
  • веранди 1
  • вере 2
  • вери 3
  • вернога 1
  • веровала 3
  • веровали 3
  • веровао 1
  • веровати 2
  • веру 2
  • верује 1
  • верујем 10
  • верујете 9
  • верују 2
  • весели 1
  • веслач 1
  • весна 1
  • ветар 1
  • већ 17
  • Вече 1
  • Вечерас 1
  • ви 27
  • Ви 7
  • виде 5
  • видела 1
  • Видела 1
  • видели 6
  • видети 2
  • видеће 1
  • види 7
  • видику 1
  • видите 2
  • вила 1
  • виле 2
  • вином 1
  • Виргинија 1
  • висока 1
  • високог 1
  • високога 2
  • Више 1
  • више 34
  • Владика 1
  • владика 2
  • владикин 1
  • владику 1
  • влажну 1
  • води 1
  • водили 1
  • вођени 1
  • воле 1
  • Волела 2
  • волела 3
  • волео 3
  • воли 9
  • Волим 1
  • волим 5
  • волнует 1
  • воља 1
  • воље 1
  • вољи 2
  • вољом 1
  • воћа 1
  • врати 1
  • Вратила 1
  • вратили 1
  • враћам 1
  • врачала 1
  • вреде 1
  • вреди 1
  • време 7
  • времена 2
  • врлет 1
  • врлине 2
  • Врло 1
  • врло 9
  • врту 1
  • га 34
  • гавранови 1
  • гадно 1
  • гају 1
  • где 1
  • гдегде 1
  • генерације 1
  • генија 1
  • гинули 1
  • глави 1
  • Главно 2
  • главом 1
  • гласа 2
  • Гле 1
  • гледала 1
  • гледам 1
  • гледишта 1
  • глупости 1
  • го 1
  • говоре 1
  • говорећи 1
  • говори 2
  • говорила 5
  • говорили 2
  • говорило 1
  • Говорило 1
  • говорио 2
  • говорите 1
  • година 2
  • године 5
  • годину 1
  • горда 1
  • горди 1
  • горе 1
  • горка 1
  • горко 1
  • госпа 1
  • Господине 3
  • госте 1
  • готово 1
  • грабила 2
  • града 1
  • грађани 1
  • граматику 1
  • гране 1
  • границе 1
  • греши 1
  • грешим 1
  • грижу 1
  • груб 1
  • грубо 1
  • груда 1
  • густу 1
  • да 270
  • Да 6
  • давали 2
  • давно 1
  • даје 3
  • дакле 1
  • дала 3
  • далеко 3
  • дали 1
  • Далмације 1
  • Далмацију 1
  • дало 1
  • даље 1
  • даљини 1
  • дам 1
  • дана 15
  • данас 3
  • данашња 1
  • данашње 1
  • дане 2
  • дара 1
  • дати 2
  • два 3
  • двадесет 2
  • две 2
  • двема 1
  • девојачки 1
  • девојка 4
  • девојке 1
  • девојчица 1
  • деликатан 1
  • деликатна 1
  • деликатни 1
  • делите 1
  • делом 1
  • демократско 1
  • део 2
  • десет 1
  • десетину 1
  • десила 1
  • десило 1
  • дете 2
  • детета 1
  • детету 1
  • детињастих 1
  • детињи 1
  • детињски 1
  • детињскога 1
  • дефинитиван 1
  • деца 3
  • деци 1
  • Дешавало 1
  • диви 1
  • дивила 1
  • дивља 2
  • дивље 2
  • дивљи 1
  • дивљих 1
  • дивно 1
  • дио 1
  • дирнула 1
  • Дњепар 2
  • Дњепру 1
  • до 4
  • доба 2
  • добар 1
  • доби 2
  • добија 1
  • добијала 1
  • добије 2
  • добијем 1
  • Добила 2
  • добио 2
  • добра 2
  • добре 1
  • добри 1
  • Добро 1
  • добро 6
  • довела 1
  • довели 1
  • Довиђења 1
  • довољно 2
  • довршим 1
  • догађај 1
  • догму 1
  • додаде 1
  • додатком 1
  • дође 3
  • дођем 1
  • дођете 1
  • Док 1
  • Докле 1
  • долазе 1
  • долази 1
  • долазиле 1
  • долазили 1
  • долазим 1
  • долазио 2
  • долазно 1
  • долетела 1
  • долеће 1
  • донела 1
  • донети 1
  • доносе 1
  • доносило 1
  • доносио 1
  • допада 3
  • допадам 1
  • допала 1
  • допасти 2
  • дописивање 1
  • дописује 1
  • дописујеш 1
  • доста 3
  • достојан 2
  • достојног 1
  • дотле 1
  • доћи 1
  • доцније 1
  • Доцније 3
  • дочекао 1
  • дошао 1
  • дошла 2
  • дошло 1
  • драга 2
  • драго 2
  • драгој 1
  • дрвећа 3
  • дрвеће 1
  • држава 2
  • држала 1
  • друг 1
  • друга 2
  • другарицама 1
  • друге 5
  • друго 2
  • другог 2
  • другом 3
  • другоме 4
  • другу 2
  • друкчији 1
  • друштвених 1
  • Друштво 1
  • друштву 1
  • дубине 1
  • дубљег 1
  • Дубока 1
  • дубоко 4
  • дуга 1
  • дугачка 1
  • дуго 1
  • дужа 1
  • дуже 1
  • дух 1
  • духа 1
  • духовити 1
  • Духовна 1
  • духовног 2
  • Духовну 1
  • душа 7
  • душе 11
  • душевно 1
  • души 11
  • душом 1
  • душу 6
  • Ево 1
  • европска 1
  • егоизма 2
  • екстаза 1
  • Ето 1
  • жали 1
  • Жалила 1
  • жалила 2
  • жао 5
  • желе 1
  • желела 2
  • Желела 2
  • желели 1
  • желео 1
  • жели 12
  • желим 2
  • желите 1
  • желиш 1
  • жеља 1
  • жеље 1
  • жељела 1
  • жељна 1
  • жељни 1
  • жељу 2
  • жена 1
  • женскога 1
  • женском 1
  • живели 1
  • живело 1
  • живети 2
  • живи 5
  • живим 1
  • живом 1
  • живопис 1
  • Живот 1
  • живот 14
  • живота 7
  • животиње 1
  • животом 1
  • животу 5
  • жит 1
  • житељ 1
  • жице 1
  • жртвовали 1
  • жртвовао 2
  • журби 2
  • журим 2
  • за 34
  • забавама 1
  • забаве 1
  • забавља 1
  • заблуделу 1
  • заболело 1
  • заборавила 2
  • Заборавили 1
  • забринула 1
  • забуктало 1
  • завидела 1
  • заволео 1
  • завршио 1
  • Загледах 1
  • загорча 1
  • задајемо 1
  • задало 1
  • задњу 1
  • задовољава 1
  • задовољавала 1
  • задовољан 1
  • задовољна 3
  • задовољни 1
  • задовољстава 1
  • задовољство 3
  • заиста 1
  • Заиста 1
  • заједно 1
  • залази 1
  • залива 1
  • заливаетс 1
  • заливала 1
  • замери 1
  • замисли 1
  • замислили 1
  • замислити 1
  • Замишљала 1
  • Замолила 1
  • занела 1
  • занета 1
  • занимало 2
  • занимао 1
  • занимљива 1
  • занимљиво 1
  • заноси 1
  • запеваше 1
  • запита 1
  • заповедате 1
  • започела 1
  • зар 3
  • Зар 4
  • засекао 2
  • засечено 1
  • заслади 1
  • заслужим 1
  • заслушајте 1
  • Затим 2
  • Зато 1
  • зато 6
  • затуцано 1
  • захвалила 1
  • захвална 2
  • захвалношћу 1
  • захтевала 1
  • зацело 2
  • зачуђено 1
  • заштићени 1
  • зашто 3
  • Зашто 7
  • збацити 1
  • збиља 1
  • Збиља 1
  • зближили 1
  • Због 1
  • због 5
  • зване 1
  • звао 1
  • звездама 1
  • звездом 1
  • звона 2
  • звоне 1
  • звук 1
  • звучности 1
  • здрави 1
  • здравља 1
  • здрављу 1
  • зеленог 1
  • зелену 1
  • земаљске 1
  • земаљског 1
  • земље 1
  • земљи 2
  • земљу 2
  • зима 2
  • зиме 2
  • зла 1
  • златном 1
  • злу 1
  • Змајеви 1
  • змију 1
  • зна 6
  • знала 4
  • знам 2
  • Знам 2
  • знанце 1
  • знање 1
  • знању 1
  • знао 1
  • знате 2
  • знати 4
  • зовем 1
  • зовете 1
  • зоре 1
  • зрак 1
  • зрела 1
  • зрелија 1
  • зује 1
  • зумбули 1
  • и 330
  • И 34
  • иа 1
  • играла 1
  • играче 1
  • иде 6
  • идеал 1
  • идеала 1
  • идеална 1
  • идеалне 2
  • идеалу 2
  • идеја 3
  • идеје 1
  • идеју 2
  • идемо 1
  • иду 2
  • идуће 2
  • из 23
  • иза 2
  • изазвала 2
  • известио 1
  • Изгледа 2
  • изгледа 3
  • изгледао 1
  • изгубе 1
  • изгубила 1
  • изгубили 1
  • издалека 1
  • изјавио 1
  • изложбе 2
  • између 5
  • измислити 1
  • изненада 2
  • изненади 1
  • изненађење 1
  • изненађује 1
  • изради 1
  • израчунала 1
  • изучава 1
  • изучавање 1
  • изучавао 1
  • изучавати 1
  • икада 1
  • икакве 1
  • икона 2
  • иконе 4
  • или 15
  • илузија 1
  • Иљинском 1
  • Иљинску 1
  • им 6
  • има 16
  • Има 2
  • имају 2
  • Имала 2
  • имала 5
  • имало 1
  • имам 1
  • Имам 1
  • имамо 1
  • имао 2
  • имате 1
  • имати 1
  • Иначе 2
  • интелигентан 1
  • интелигенције 1
  • интересује 2
  • интимне 1
  • ипак 5
  • исећи 1
  • искрен 1
  • искрене 1
  • искрени 2
  • искрено 3
  • искреност 1
  • искрености 1
  • искусила 1
  • искушења 1
  • испаштања 1
  • исправно 1
  • испричати 1
  • истим 1
  • Истина 3
  • истина 5
  • истинит 1
  • истините 1
  • истину 2
  • исто 4
  • историја 2
  • историју 1
  • истрчао 1
  • Исуса 1
  • ићи 2
  • их 12
  • ичега 1
  • ишла 1
  • Ја 15
  • ја 20
  • јабука 2
  • јабуке 1
  • јабуку 1
  • јабуци 1
  • јад 1
  • јаде 1
  • јадноме 1
  • јајима 1
  • јака 1
  • јако 1
  • јаму 1
  • Је 1
  • је 352
  • Један 2
  • један 7
  • једанпут 1
  • једва 1
  • Једва 1
  • једини 1
  • јединој 1
  • Једна 2
  • једна 6
  • једне 4
  • једним 1
  • једно 9
  • Једног 2
  • једног 4
  • једнога 4
  • једном 3
  • једноме 2
  • једну 13
  • језик 2
  • језика 1
  • јеку 1
  • Јер 1
  • јер 9
  • јеретик 1
  • јеромонах 1
  • јеромонаха 1
  • јесам 1
  • јесен 1
  • јест 2
  • Јесте 1
  • јесте 2
  • Јован 1
  • Јована 2
  • јој 32
  • још 12
  • Још 2
  • ју 3
  • Југословенске 1
  • јунакиње 1
  • јунаштва 1
  • ка 4
  • кад 37
  • Кад 7
  • кадионице 1
  • каже 4
  • кажем 2
  • Кажите 1
  • кажу 3
  • Каза 1
  • казала 4
  • казали 1
  • казати 2
  • казне 1
  • казни 1
  • казну 1
  • казујем 1
  • какав 2
  • каква 1
  • Каква 1
  • Какве 1
  • какве 2
  • какво 1
  • какву 2
  • како 13
  • Како 5
  • калуђер 13
  • Калуђер 2
  • калуђера 2
  • калуђере 1
  • калуђерима 1
  • калуђерица 1
  • калуђерице 1
  • калуђерске 1
  • калуђерски 1
  • калуђеру 1
  • каљачама 1
  • камен 1
  • каменитим 1
  • камо 1
  • Као 1
  • као 38
  • капелице 1
  • капуљачом 1
  • карата 1
  • карте 2
  • карту 3
  • кауција 1
  • кваре 1
  • Кијева 2
  • Кијево 1
  • Кијеву 1
  • кише 1
  • књигама 1
  • књиге 4
  • књигу 3
  • књижевност 2
  • књижевности 2
  • књижица 1
  • књизи 1
  • Ко 2
  • ко 3
  • кога 5
  • код 2
  • кодгод 1
  • која 21
  • које 9
  • који 28
  • којима 2
  • којих 1
  • којој 4
  • коју 12
  • колико 3
  • колонију 1
  • коме 2
  • компарацију 1
  • концерти 1
  • корисне 1
  • користи 1
  • котлину 1
  • крај 1
  • крајева 1
  • крају 3
  • красан 1
  • красна 1
  • красне 1
  • кратак 1
  • кратким 1
  • кратко 1
  • крепи 1
  • крива 1
  • кривице 1
  • кривицу 1
  • крила 1
  • Крим 2
  • критике 1
  • кро 1
  • Кроз 1
  • кроз 3
  • кротко 1
  • Крститељ 1
  • кружок 1
  • куда 1
  • културнога 1
  • кући 2
  • л 1
  • лагала 1
  • лаж 2
  • лажем 1
  • лако 1
  • лакше 2
  • лебдила 1
  • лек 1
  • лекцију 1
  • Леонарда 1
  • леп 3
  • лепа 8
  • лепе 3
  • лепи 1
  • лепих 2
  • лепљивог 1
  • лепо 11
  • лепог 1
  • лепој 3
  • лепом 1
  • лепота 4
  • лепоте 3
  • лепоти 1
  • лепотом 1
  • лепоту 3
  • лепу 4
  • лепше 1
  • летња 1
  • ли 14
  • ликовима 1
  • литература 2
  • литературу 1
  • лица 2
  • лицу 2
  • личи 4
  • личим 2
  • личном 1
  • личност 2
  • личности 1
  • лишћа 1
  • Лобрен 1
  • логична 1
  • Љермонтова 1
  • Љубав 1
  • љубав 9
  • љубави 5
  • љубављу 4
  • Љубазни 1
  • љубе 1
  • љубичине 1
  • људе 3
  • Људи 1
  • људи 5
  • људима 6
  • људске 1
  • људским 1
  • љупка 1
  • љутила 1
  • М 1
  • маже 1
  • маја 1
  • мајку 3
  • маказама 1
  • макар 1
  • мала 3
  • малање 1
  • мали 2
  • мало 17
  • Мало 2
  • малога 1
  • малу 2
  • Манастир 1
  • манастир 2
  • манастирски 1
  • Манастирски 1
  • манастирског 1
  • манастирској 1
  • манастирском 1
  • манастиру 4
  • мантије 1
  • мантији 1
  • мање 1
  • мари 1
  • марта 1
  • маска 1
  • математика 1
  • материјалне 1
  • мати 3
  • маха 1
  • ме 11
  • Међу 1
  • међу 5
  • Међутим 5
  • мелодије 1
  • мене 5
  • Мени 1
  • мени 5
  • мењају 1
  • месец 1
  • месеца 5
  • месечином 1
  • место 1
  • Место 1
  • месту 3
  • Ми 1
  • ми 34
  • мила 1
  • мило 2
  • министрима 1
  • Минхен 2
  • Минхена 1
  • Минхену 2
  • мир 2
  • мира 1
  • мирис 1
  • мирисала 1
  • мирисало 1
  • мирисао 1
  • мирише 1
  • миришу 1
  • мирно 1
  • миру 2
  • Мисао 2
  • мисао 5
  • мислећи 1
  • мисли 11
  • мислила 5
  • Мислим 2
  • мислим 3
  • мислима 2
  • мислио 2
  • мислите 2
  • мислиш 1
  • митрополита 1
  • мишљење 1
  • мишљу 2
  • млад 2
  • Млада 1
  • млада 2
  • младеж 1
  • млади 1
  • Млади 1
  • младим 1
  • младић 1
  • младих 2
  • младог 1
  • младожењу 1
  • младост 2
  • младости 1
  • Много 1
  • много 15
  • многопоштована 1
  • мога 1
  • могао 3
  • Могла 1
  • могла 11
  • могли 1
  • Могло 1
  • Могу 1
  • могу 8
  • могућно 1
  • мода 1
  • можда 11
  • Можда 2
  • може 10
  • можете 2
  • мој 2
  • моја 6
  • моје 1
  • мојим 1
  • мојој 2
  • моли 2
  • молим 1
  • молио 1
  • молитва 2
  • молитве 1
  • молити 1
  • молиттвама 1
  • молује 1
  • моме 2
  • мора 4
  • морала 1
  • морам 1
  • морао 1
  • Москву 3
  • Московкиња 1
  • мотив 1
  • моћи 1
  • мртва 1
  • му 40
  • мудрост 1
  • мудрости 1
  • музика 1
  • Мурила 1
  • муче 1
  • мученика 1
  • мучи 2
  • мучна 1
  • На 4
  • на 70
  • навикао 1
  • нагло 1
  • награде 2
  • награђује 1
  • над 2
  • нада 1
  • Надала 1
  • нађе 1
  • нађем 1
  • називате 1
  • наивно 1
  • најближе 1
  • најбољи 1
  • најбољој 1
  • највеће 1
  • највећој 1
  • највише 1
  • највиши 1
  • најглупљи 1
  • најгушћег 1
  • најдубља 1
  • најзад 1
  • најлепша 2
  • најлепше 1
  • најлепши 1
  • најмилија 1
  • најприроднији 1
  • наклоност 1
  • налази 1
  • налазите 1
  • налик 2
  • наљути 1
  • наљутио 1
  • нам 1
  • нама 1
  • намера 1
  • намеру 3
  • наметнете 1
  • намеће 1
  • Напале 1
  • написао 1
  • напише 1
  • Напомену 1
  • напослетку 2
  • напредујем 1
  • народ 1
  • народа 2
  • нарочито 2
  • нарочиту 1
  • наруга 1
  • наругати 1
  • нас 3
  • наставиће 1
  • настрам 1
  • наћи 1
  • наука 2
  • науку 2
  • науци 2
  • научи 2
  • научила 1
  • научничким 1
  • начини 1
  • наш 2
  • нашао 3
  • нашла 2
  • нашли 1
  • Не 11
  • не 93
  • неба 2
  • небеса 1
  • небеског 1
  • небеском 2
  • небо 4
  • небом 2
  • небу 1
  • неваљалаца 1
  • неверница 1
  • невољи 1
  • него 12
  • неделикатно 1
  • недовољно 1
  • недостају 1
  • недостатак 1
  • нежна 2
  • нежнији 1
  • нежно 2
  • нежног 1
  • нежној 1
  • нежност 4
  • нежности 2
  • незадовољено 1
  • незналица 4
  • незналице 1
  • незнања 1
  • неизоставно 1
  • нека 2
  • Нека 2
  • некад 3
  • некако 1
  • Некако 1
  • неке 2
  • неки 1
  • Неко 1
  • неко 3
  • неког 2
  • некога 2
  • неколико 3
  • некоме 1
  • неку 1
  • Нема 1
  • нема 5
  • немају 1
  • Немам 1
  • немате 1
  • немачки 1
  • Немир 1
  • немиру 1
  • немојте 1
  • немоћан 1
  • немоћи 1
  • необична 1
  • необјашњиве 1
  • неосећање 1
  • неповољан 1
  • непознате 1
  • непознатоме 2
  • непојимање 1
  • непоколебљива 2
  • неправична 1
  • неприступачна 1
  • неразборите 1
  • нерасположена 3
  • несвесној 1
  • несрећа 1
  • несрећна 1
  • Нестрпљиво 1
  • неталентиране 1
  • неће 7
  • нећемо 1
  • нећете 2
  • нећу 4
  • нечега 3
  • нечувена 1
  • нешто 11
  • Ни 2
  • ни 23
  • нигде 1
  • низ 1
  • нијале 1
  • Није 5
  • није 67
  • ниједно 1
  • ниједног 1
  • ниједном 1
  • никад 8
  • никада 1
  • Никада 1
  • никакве 1
  • никакву 2
  • никако 2
  • Нико 1
  • нико 3
  • Никуда 1
  • нимало 3
  • нисам 6
  • ниси 1
  • нисмо 2
  • нисте 6
  • нису 7
  • нити 1
  • ничега 1
  • ништа 5
  • но 2
  • Но 3
  • нових 1
  • ново 1
  • Ново 1
  • ногама 1
  • ноту 1
  • Ноћас 1
  • нужно 1
  • ње 4
  • Њега 1
  • њега 8
  • његов 1
  • Његов 1
  • Његова 2
  • његова 4
  • његове 1
  • његовим 1
  • његових 2
  • његовога 1
  • његовој 3
  • његовом 1
  • његову 2
  • њему 16
  • њен 3
  • Њена 2
  • њена 5
  • њене 3
  • њени 1
  • њеним 2
  • њено 5
  • њенога 2
  • њеној 5
  • њеном 2
  • њеноме 1
  • њену 3
  • њим 6
  • њима 1
  • њиме 1
  • њих 3
  • њихов 1
  • њихова 5
  • њихове 3
  • Њихови 1
  • њихових 1
  • њихово 1
  • Њихово 1
  • њиховој 1
  • њиховом 1
  • њихову 1
  • њој 20
  • Њој 3
  • Њу 1
  • њу 9
  • О 3
  • о 30
  • обавезује 1
  • Обавести 1
  • обе 2
  • обећавао 1
  • обећање 1
  • обичај 1
  • обичају 1
  • објасни 1
  • Објасни 1
  • објасним 1
  • објашњава 1
  • облаке 1
  • Обломова 1
  • обожавала 1
  • обоје 3
  • обрати 1
  • обратила 1
  • обраћала 1
  • Обузе 1
  • овај 3
  • Овако 1
  • овако 3
  • овде 2
  • ове 1
  • Ово 1
  • ово 3
  • овој 1
  • овом 1
  • овоме 1
  • ову 1
  • овцу 1
  • оговарали 1
  • огорчена 2
  • огорчење 1
  • од 33
  • одавно 2
  • одагна 1
  • одвратна 1
  • одговара 1
  • одговарао 3
  • одговор 2
  • Одговори 1
  • одговори 7
  • одговорила 1
  • Одговорила 2
  • одговорим 1
  • одговорити 1
  • одговору 1
  • оде 2
  • одевено 1
  • одеждици 1
  • одмах 3
  • однесе 1
  • односе 1
  • одобрава 1
  • одрастао 1
  • одржавале 1
  • одрицање 3
  • одрицању 1
  • одрицати 1
  • одричете 1
  • одсуства 1
  • Одувек 1
  • одушевљена 1
  • озарило 1
  • озбиљна 1
  • озбиљне 1
  • Озбиљно 1
  • озбиљности 1
  • Око 1
  • око 3
  • околине 2
  • оком 1
  • окружује 1
  • октобра 1
  • окусих 1
  • Олгом 1
  • Олгу 1
  • омрзне 1
  • Он 20
  • он 29
  • Она 32
  • она 52
  • онако 1
  • Онда 1
  • онда 4
  • оне 1
  • Они 2
  • они 9
  • оних 1
  • оно 9
  • онога 1
  • оној 1
  • ономе 1
  • ону 1
  • опажам 2
  • опажање 1
  • опажате 1
  • Опазила 1
  • опазила 3
  • опазили 1
  • опазих 1
  • опет 1
  • опис 1
  • описа 2
  • Описивао 1
  • опомене 1
  • опора 1
  • опорави 1
  • оправда 1
  • оправдам 1
  • опрашта 1
  • опрезни 2
  • Опростите 3
  • опростити 1
  • опроштај 1
  • оргије 1
  • орла 1
  • ору 1
  • освиту 1
  • освојени 1
  • освојити 1
  • осети 1
  • осетила 4
  • осетљив 1
  • осећа 2
  • Осећала 1
  • осећала 7
  • осећам 5
  • осећање 1
  • осећао 1
  • осим 3
  • осмех 2
  • осмехивали 1
  • осмехну 1
  • осмехнуо 1
  • осмехнути 1
  • осмехом 1
  • основу 1
  • особине 1
  • остави 2
  • оставили 1
  • оставим 1
  • оставимо 1
  • остављајући 1
  • остала 1
  • остану 1
  • осуђен 1
  • осуђује 1
  • отаџбину 1
  • отворено 1
  • отимање 1
  • отишао 2
  • отишла 2
  • отишло 1
  • откад 1
  • Откуда 2
  • отпоче 1
  • отпочела 1
  • отпутова 1
  • официра 1
  • оцени 1
  • оцу 1
  • очима 4
  • Па 3
  • па 6
  • пада 1
  • пажње 2
  • пажњи 1
  • пажњу 1
  • пак 2
  • пакосне 1
  • пакосни 1
  • пали 1
  • паметно 1
  • Париз 1
  • патим 1
  • патуљци 1
  • пева 1
  • певао 1
  • пега 1
  • пегу 1
  • пели 2
  • пењете 1
  • песма 4
  • песмама 1
  • песме 4
  • песми 1
  • песмом 1
  • песму 1
  • пета 1
  • Петак 1
  • Петроград 3
  • печено 1
  • печење 1
  • пешке 1
  • пива 1
  • Писала 2
  • писала 3
  • писама 3
  • Писањем 1
  • писао 7
  • писати 2
  • писма 16
  • писмима 2
  • Писмо 1
  • писмо 10
  • писмом 1
  • писму 2
  • писца 1
  • писци 1
  • пита 2
  • Питала 1
  • питала 2
  • питања 1
  • питање 1
  • питању 1
  • питати 2
  • пише 3
  • пишем 2
  • пишите 1
  • пишу 2
  • плавим 1
  • плавих 1
  • плаћала 1
  • плаха 1
  • плашила 1
  • племениту 1
  • плод 1
  • плода 2
  • плодови 1
  • По 1
  • по 12
  • победи 1
  • побожна 2
  • побожност 1
  • побожности 1
  • повода 1
  • поврати 1
  • повучено 1
  • погледао 2
  • погледе 1
  • погледу 1
  • погрешно 1
  • под 2
  • подигли 1
  • подједнако 1
  • пође 1
  • Поезија 1
  • поезија 3
  • поезије 1
  • поетска 2
  • поетске 1
  • пожали 1
  • поздравим 3
  • поздравите 1
  • Поздравно 1
  • поздравом 1
  • позива 2
  • позивала 1
  • позивали 1
  • позиву 1
  • познавала 2
  • познавали 1
  • познавао 2
  • познајеш 1
  • познаника 1
  • познанику 1
  • познаници 1
  • познанство 1
  • показа 1
  • показала 1
  • показивала 1
  • покајао 1
  • покалуђери 2
  • покалуђерили 1
  • поквари 1
  • поклапала 1
  • поклона 1
  • поклони 1
  • покори 1
  • покушавајте 1
  • покушала 1
  • полет 1
  • Полет 1
  • полета 1
  • политику 1
  • поље 1
  • пољима 1
  • пољубила 1
  • помирили 1
  • помисли 3
  • помислити 2
  • помишљала 1
  • помоћ 1
  • помоћи 1
  • помрчини 2
  • помутити 1
  • понашали 1
  • понекад 2
  • понети 1
  • поносна 1
  • поправи 1
  • поправите 1
  • попу 1
  • попустиле 1
  • поред 7
  • порушеном 1
  • посебна 1
  • посебно 1
  • посете 1
  • посла 3
  • пославши 1
  • послала 1
  • послао 4
  • послати 2
  • После 1
  • после 15
  • последњих 1
  • послушати 1
  • посматра 1
  • пост 1
  • поставити 1
  • поставши 1
  • постајала 1
  • постала 1
  • постане 1
  • постанем 1
  • постао 1
  • постати 1
  • посте 1
  • постеље 1
  • постигла 1
  • постоје 1
  • постоји 2
  • посумњао 1
  • потеза 1
  • поток 1
  • потпуна 2
  • Потпуно 1
  • потпуно 3
  • потребна 1
  • похвалите 1
  • поцрвенела 1
  • поцрвенео 1
  • поцрвенети 1
  • поцрвенити 2
  • поче 1
  • почела 1
  • почели 1
  • почело 1
  • почетак 1
  • почетком 1
  • почетку 2
  • почињала 1
  • почне 1
  • пошаљем 1
  • Пошљите 1
  • поштанске 1
  • поштено 1
  • пошто 2
  • поштовати 2
  • поштом 1
  • поштујем 2
  • правдала 1
  • правдао 1
  • прави 2
  • право 3
  • празним 1
  • практичнија 1
  • прасе 1
  • прастара 1
  • прастарој 1
  • прати 1
  • пратило 1
  • прве 1
  • прво 1
  • Прво 3
  • Пре 5
  • пре 7
  • пребацити 3
  • преведе 1
  • преводите 1
  • пред 3
  • предавање 1
  • преданост 1
  • предела 1
  • пределе 2
  • предео 1
  • предлагао 1
  • предлог 1
  • предложи 1
  • представља 1
  • презирање 1
  • преисконско 1
  • прекине 2
  • прекину 1
  • преко 4
  • прекрасна 1
  • према 6
  • преморила 1
  • пренебрегава 1
  • преокрене 1
  • препирке 1
  • преписка 2
  • преписке 1
  • преписку 4
  • препишем 1
  • преплављале 1
  • прескочи 1
  • престаде 1
  • престола 1
  • претензије 1
  • претеране 1
  • претио 1
  • признавао 1
  • Признаде 1
  • признају 1
  • прија 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 3
  • пријатељи 5
  • пријатељица 1
  • пријатељици 1
  • пријатељски 1
  • пријатељство 3
  • Пријатељу 1
  • пријатност 2
  • пријатности 1
  • примате 1
  • пример 1
  • приметила 1
  • приметио 1
  • примио 1
  • Природа 1
  • природа 4
  • природе 3
  • природи 2
  • природину 1
  • пристаде 1
  • пристаје 1
  • пристајем 1
  • Пристајем 1
  • пристајете 1
  • пристао 1
  • прича 2
  • Причали 1
  • причао 1
  • причи 1
  • причињала 1
  • причу 1
  • прљаву 1
  • проблем 1
  • проводећи 1
  • продуже 1
  • прозе 1
  • пролази 1
  • пролетим 1
  • пролећа 1
  • Пролеће 1
  • пролеће 2
  • пролећне 1
  • пролећу 1
  • пронађе 1
  • пронађем 1
  • проналази 1
  • пропадају 1
  • протекцију 1
  • против 1
  • проучи 1
  • професорима 1
  • прохујали 1
  • процветале 1
  • прочита 1
  • Прочитала 1
  • прочитала 2
  • прочитам 1
  • Прошао 1
  • прошла 2
  • Прошле 1
  • прошлости 1
  • пружа 3
  • пружао 1
  • пружити 1
  • пун 1
  • пуно 1
  • пуној 1
  • пуном 1
  • пуну 1
  • пут 2
  • пута 2
  • путем 2
  • путу 2
  • путује 1
  • Пушкинове 1
  • пчеле 1
  • равнодушан 1
  • равнотежу 2
  • рада 2
  • ради 1
  • радим 2
  • Радите 1
  • радно 1
  • радо 1
  • радовала 2
  • радом 1
  • радости 2
  • раду 1
  • разболе 1
  • разболела 1
  • разведреним 1
  • разведрило 1
  • развео 1
  • разговора 1
  • раздрагано 1
  • разлике 1
  • размимоишли 1
  • размишљала 1
  • разнеже 1
  • разум 4
  • разуме 3
  • Разуме 3
  • разумевао 1
  • Разумела 1
  • разумем 2
  • разумети 1
  • раја 1
  • расекох 1
  • расипало 1
  • раскош 1
  • раскошно 1
  • распет 1
  • расположење 1
  • расположењу 1
  • распустом 1
  • растете 1
  • расту 1
  • револуцију 1
  • редова 1
  • рекао 4
  • рекла 1
  • религија 1
  • Религије 1
  • религијску 1
  • религију 2
  • републиканци 1
  • ретке 1
  • рећи 1
  • реци 1
  • реч 2
  • Рече 2
  • рече 4
  • реченицу 1
  • речи 9
  • Речју 1
  • риза 1
  • ризи 1
  • ризу 1
  • Рјепинов 1
  • рођак 2
  • Рођак 3
  • рођака 4
  • рођакиња 1
  • рођаков 1
  • роман 1
  • роману 1
  • роптања 1
  • ружичасте 1
  • ружног 1
  • руковала 2
  • руку 5
  • румена 1
  • румене 1
  • руменилом 1
  • Русија 3
  • Русије 9
  • Русији 4
  • Русијом 2
  • Русију 9
  • руска 2
  • Руске 1
  • руске 5
  • Руски 1
  • руски 7
  • руских 2
  • руско 2
  • руском 4
  • руску 3
  • с 3
  • са 33
  • сабор 1
  • савести 1
  • савет 1
  • савладала 1
  • савремену 1
  • сагорела 2
  • Сад 5
  • сад 9
  • Сада 1
  • садашње 1
  • Садржина 1
  • сакрили 1
  • сакрио 1
  • сам 37
  • сама 7
  • само 33
  • Само 4
  • самоћа 1
  • Самоћа 1
  • самоћи 1
  • самоћом 1
  • сантиметра 1
  • сања 1
  • саопштите 1
  • саркастичним 1
  • саркастичног 1
  • сасвим 5
  • сва 3
  • свађе 1
  • свакако 3
  • сваке 2
  • сваки 1
  • Сваки 2
  • свакидашње 1
  • свако 1
  • свакога 2
  • свакојако 1
  • сваку 2
  • сварим 1
  • Све 2
  • све 24
  • свега 2
  • свела 1
  • свемоћ 1
  • свемоћи 1
  • свему 1
  • свесно 1
  • свести 1
  • свет 4
  • света 1
  • светац 1
  • светаца 2
  • светлости 1
  • световним 1
  • световно 1
  • светог 1
  • светога 1
  • свету 4
  • свеће 1
  • свештеника 1
  • сви 2
  • свиђа 1
  • свилу 1
  • свима 1
  • свиреп 1
  • свих 3
  • свога 5
  • свој 2
  • своје 6
  • својим 6
  • својој 3
  • својом 1
  • своју 6
  • своме 4
  • свршетку 1
  • свршило 1
  • сву 3
  • се 183
  • себе 6
  • себи 6
  • себичности 1
  • седамнаест 1
  • седела 1
  • Седим 1
  • сем 1
  • сестринску 1
  • сестру 1
  • Сећа 2
  • сећа 4
  • сећала 2
  • сећање 1
  • Сећање 1
  • силазили 1
  • силазим 1
  • силазимо 1
  • сили 1
  • симбол 1
  • симпатију 1
  • симпатична 1
  • симпатично 1
  • сина 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 3
  • ситница 1
  • ситно 1
  • скептични 1
  • склони 1
  • склонили 1
  • скромна 1
  • скромне 1
  • скромно 1
  • скупљања 1
  • слаба 1
  • слабости 1
  • слави 1
  • Славуј 1
  • славуји 1
  • слажем 1
  • слажемо 1
  • Слала 1
  • слала 2
  • слао 1
  • слатка 1
  • Слика 1
  • слика 3
  • сликама 2
  • сликар 1
  • сликарске 1
  • сликарској 1
  • сликарство 4
  • сликарству 2
  • слике 3
  • слику 1
  • Слику 1
  • слично 1
  • сличности 1
  • слобода 1
  • Слобода 1
  • слободи 1
  • слободна 2
  • слободно 1
  • слободу 2
  • слова 1
  • сложити 1
  • случај 1
  • случајно 1
  • случају 1
  • сме 1
  • смеју 2
  • смејући 1
  • смешећи 1
  • Смешећи 1
  • смешне 1
  • смешно 2
  • смо 8
  • смрт 2
  • смрти 4
  • смртне 1
  • снага 1
  • снега 1
  • снежна 1
  • снова 2
  • снови 1
  • собом 1
  • собу 1
  • Солове 1
  • социјалисти 1
  • спалила 1
  • спасава 1
  • спојена 1
  • споји 1
  • спољашњих 1
  • спомињала 1
  • споразумела 1
  • способан 1
  • спремала 1
  • Срби 1
  • Србији 2
  • срдачно 1
  • средине 1
  • средство 1
  • Срели 1
  • срећан 3
  • срећна 2
  • срећни 1
  • срећније 1
  • срећу 1
  • Српкињама 1
  • српски 2
  • српскога 1
  • српској 1
  • срца 4
  • срце 2
  • срцу 1
  • стабла 1
  • стадом 1
  • стазом 1
  • стално 1
  • стан 1
  • старао 1
  • старати 1
  • стари 1
  • старој 1
  • ствар 3
  • стварала 1
  • стварања 1
  • ствари 5
  • створила 1
  • створили 1
  • сте 14
  • стењу 1
  • степене 1
  • степу 1
  • стигла 1
  • стигне 1
  • стипендију 1
  • стојала 1
  • стојао 1
  • стоји 1
  • столу 1
  • страдао 1
  • страну 1
  • страсне 1
  • страстан 3
  • страх 3
  • страхопочитовање 1
  • страшно 2
  • строжији 1
  • Студенти 2
  • студентима 1
  • студенткињама 1
  • студије 1
  • студира 2
  • су 51
  • Сувише 1
  • сувише 3
  • суд 1
  • Судба 1
  • судбина 1
  • Судбина 1
  • судбину 1
  • сујеверна 1
  • сумња 2
  • сумњајући 1
  • сумње 2
  • сумњив 1
  • сумњичим 1
  • сумњу 1
  • сунце 2
  • сунцем 1
  • сунцу 1
  • суровог 1
  • сусетка 1
  • сушту 1
  • схвата 2
  • та 11
  • Та 5
  • Тада 4
  • тада 9
  • тадашњем 1
  • тај 1
  • Тај 1
  • тајанственом 1
  • тајне 1
  • тајну 3
  • такав 1
  • таквим 1
  • такву 1
  • Тако 3
  • тако 31
  • такође 1
  • таласа 1
  • таленат 1
  • талента 2
  • тамо 4
  • танку 1
  • тачно 1
  • тврдити 3
  • тврдоглавији 1
  • те 4
  • тебе 2
  • тежња 3
  • тежње 2
  • тек 1
  • Тек 1
  • телесни 1
  • тема 1
  • тему 2
  • теразијама 1
  • тетка 1
  • тетке 1
  • тешила 1
  • тешку 1
  • ти 3
  • тим 2
  • тих 3
  • тиче 2
  • тишини 1
  • тишину 1
  • то 46
  • То 9
  • тога 11
  • тој 2
  • толике 1
  • толико 9
  • Толстојеву 1
  • томе 8
  • топле 1
  • топло 1
  • топлоте 1
  • трага 1
  • тражи 4
  • тражио 2
  • трајало 1
  • трајати 1
  • треба 7
  • требало 4
  • тренут 1
  • трепти 1
  • трешње 1
  • трже 1
  • три 1
  • тројку 1
  • тронута 1
  • трошку 1
  • Трудим 1
  • трули 1
  • труне 1
  • труни 1
  • ту 3
  • туберкулозе 1
  • туга 1
  • тугу 1
  • туђем 1
  • тужно 1
  • тушем 1
  • ће 14
  • ћемо 1
  • ћу 2
  • ћутањем 1
  • ћутећи 1
  • ћутке 1
  • у 143
  • У 4
  • убедила 1
  • убеђен 1
  • убеђење 1
  • Убеђивао 1
  • убеђујем 1
  • Убрзо 1
  • увек 8
  • увреди 1
  • увредила 1
  • увредило 1
  • увреду 1
  • углу 1
  • угодим 1
  • удаљена 1
  • удаљени 1
  • удобности 1
  • удуби 1
  • уживам 1
  • уживања 1
  • уз 1
  • узајамно 1
  • узбуђености 1
  • узвишени 1
  • уздах 1
  • уздахом 1
  • узели 1
  • узима 1
  • узимала 1
  • узмем 1
  • узнео 1
  • узрок 1
  • ујак 1
  • улагали 1
  • уме 2
  • умела 3
  • умем 1
  • умео 1
  • уметника 1
  • уметничка 1
  • уметничке 1
  • уметничку 1
  • уметност 5
  • уметности 2
  • уметношћу 1
  • умире 2
  • умирење 1
  • умирила 1
  • уморан 1
  • умре 1
  • умрете 1
  • умрети 2
  • умрла 3
  • Умро 1
  • умро 3
  • унапред 2
  • унео 1
  • униформа 1
  • униформе 1
  • уопште 2
  • уписала 1
  • упознавали 2
  • упознаје 1
  • Упознала 1
  • упознати 1
  • упознаше 1
  • упоредио 1
  • упоређење 1
  • Упочетку 1
  • упути 1
  • урадити 1
  • усвојила 1
  • уском 1
  • ускратила 1
  • ускршњим 1
  • услов 1
  • условом 1
  • успео 1
  • успети 1
  • успомена 1
  • установи 1
  • устати 1
  • утицало 1
  • утиче 1
  • ућутала 1
  • уче 1
  • учи 4
  • учини 3
  • учинила 3
  • учинило 1
  • учиним 1
  • ушла 1
  • фигуре 1
  • физички 1
  • физичким 1
  • Филозофи 1
  • филозофије 1
  • филозофији 1
  • филозофију 2
  • филозофски 1
  • филозофско 1
  • форму 1
  • фотографију 1
  • хаљина 2
  • хартијама 1
  • хартији 1
  • Хвала 1
  • хвали 1
  • Хвалим 1
  • хвалимо 1
  • хватала 1
  • хладан 1
  • хладовини 1
  • хорове 1
  • Хоће 1
  • хоће 4
  • хоћете 2
  • хоћу 2
  • хочетс 2
  • Христа 1
  • Христова 1
  • Христову 1
  • Хтела 1
  • хтела 8
  • хтели 1
  • хтео 2
  • царство 1
  • цвет 1
  • цветали 1
  • цветалог 1
  • цветова 1
  • цвећа 1
  • цвеће 1
  • целога 1
  • целоме 1
  • цео 2
  • црвеним 1
  • црква 1
  • цркве 1
  • црквена 1
  • црквене 2
  • црквено 1
  • црквеном 2
  • црквену 1
  • цркву 1
  • црна 2
  • црне 2
  • црну 1
  • цртања 1
  • Чак 2
  • чак 8
  • чамац 1
  • чамцу 2
  • час 1
  • Час 1
  • часу 1
  • чега 1
  • чежњу 1
  • чека 1
  • чекао 1
  • чему 1
  • честита 1
  • често 4
  • Четири 1
  • четири 4
  • чијег 1
  • чим 1
  • Чини 1
  • чини 4
  • чинила 1
  • чинили 1
  • Чинило 2
  • чинило 8
  • чинио 1
  • чисте 1
  • чисто 3
  • чита 1
  • читаву 1
  • Читала 1
  • читала 3
  • читам 1
  • читањем 1
  • читао 1
  • читати 1
  • члана 1
  • Човек 1
  • човек 18
  • човека 2
  • човековог 1
  • човеку 4
  • човечанство 1
  • човечанству 1
  • човече 1
  • човечије 4
  • чочеку 1
  • чувала 1
  • Чувала 1
  • чуда 1
  • чудо 1
  • чује 5
  • Чула 1
  • чула 2
  • шале 1
  • шаље 1
  • шегрт 1
  • шест 1
  • шетња 1
  • шетњом 1
  • Школа 1
  • школе 1
  • школи 1
  • школу 2
  • школује 1
  • шта 13
  • Шта 4
  • штампану 1
  • Што 2
  • што 58
  • Штоp 1
  • штогод 1
  • шума 1
  • шуми 1
  • шуму 1
7095 matches
} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштен 
 је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно  
после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру  
сти нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којој јединој као н 
а ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели 
ила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све 
послетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p 
је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није  
 и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене б 
има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви веру 
апита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим 
у тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је 
 пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво про 
вао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све 
али у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S 
о писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се ра 
 је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима 
кве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може 
е научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али 
 и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, 
авранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим г 
љ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја са 
офију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако посл 
 не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао 
 пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један 
 мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете твр 
>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Ње 
и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студент 
е видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се  
p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету 
ешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издале 
гоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} 
S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом  
кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природ 
.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој 
 дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, чов 
 и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И  
 смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан. 
јем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није 
} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе 
 на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољим 
ше и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине 
 Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руск 
а математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не вер 
ањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене 
зуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непозн 
и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у 
, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице 
моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пе 
а је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу,  
="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога д 
о оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била  
али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једн 
у.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она ни 
Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n=" 
 не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе м 
нице!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се д 
и пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на је 
 у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетк 
епоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише и 
 у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ј 
 он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} С 
деће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова п 
љег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите је 
да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{ 
м само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне 
о би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То 
свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве у 
 тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада  
<pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још в 
 Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све 
о одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овд 
луђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — пре 
слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице,  
> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кије 
уском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна 
вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за 
е тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели 
 <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење  
ори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина 
сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{ 
апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој з 
 их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати свој 
 ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим  
пљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га з 
ња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте 
 најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику леп 
 да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, а 
р као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема ра 
ао дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S 
а које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и и 
 од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, за 
ајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верује 
најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала. 
у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и сам 
е <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек ника 
ма, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, 
<p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је. 
:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад ве 
бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете са 
 незналица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква ј 
ности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можд 
м свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</ 
з Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да ј 
е дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они 
атура и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али н 
ђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: к 
а од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да  
писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим д 
узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напоме 
ио у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад тр 
ељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ак 
не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоћ 
ај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали  
а, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сл 
ла: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би 
на.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала  
али њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек 
кадемија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу  
 пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује 
часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа. 
лој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која  
 И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> ј 
или сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још бо 
шљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да мног 
{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она ст 
, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врло детињастих сн 
 била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Ј 
 изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина та 
и без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у  
им мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S}  
ити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На св 
а човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А цркв 
и између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда на 
доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније  
 вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p>  
н.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можд 
а и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој харти 
 у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркас 
{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем  
 ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло 
може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он 
е почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако  
вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука  
 им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарств 
, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацит 
} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о ње 
ије она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S}  
учавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају краје 
ога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је  
} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигам 
а, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Ч 
 од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа ко 
слила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам  
 и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста нем 
ојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не  
ако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изн 
етно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због т 
ење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године  
ј јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у  
ико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа  
 како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери ме 
 ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана о 
у верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек п 
исли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда груб 
 говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде в 
мбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се дец 
обија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог  
љу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и к 
е код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем  
е своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне  
скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна  
са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треб 
 Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много ра 
ела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и до 
ођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} 
 врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је би 
S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} 
о и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њ 
к који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама  
о ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и  
 пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа 
о изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је о 
тељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријате 
је љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/ 
лила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао. 
.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али  
, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да 
 чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожа 
алуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само  
 треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била вел 
лазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небе 
> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није 
ео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није до 
једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече: 
 да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом по 
 књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме л 
оме било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак ни 
 упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав крата 
 Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хт 
 вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начин 
а се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} 
 мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па  
} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсол 
да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг  
леко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љ 
нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љу 
природнији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики бол 
уске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се ни 
 студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружо 
рени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> < 
.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су 
ло све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се б 
сећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више зав 
е кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могл 
евојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је 
 и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не  
нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али нај 
познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што 
ла да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља  
а позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одгов 
 за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улаг 
но, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа  
абавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинул 
 пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захв 
а и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прош 
и изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не м 
ла и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему зб 
е учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S}  
 била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога  
е руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јо 
нога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доц 
 је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости 
мо мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош 
Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним ш 
се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> 
а мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, 
ије захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао  
алуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, 
стала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Руси 
нат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више  
и Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео ид 
војој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је св 
и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко ве 
 ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих ра 
 атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — ве 
ји.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манаст 
гледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?« 
се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли 
ш су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши при 
једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после  
убе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </bod 
му због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој 
у и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да кал 
ао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаље 
сећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој д 
а да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости к 
ер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини  
у која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, 
јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци д 
ила њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она ко 
али, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скром 
ије јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срц 
</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојил 
т дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било 
пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хте 
е знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мис 
еби допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А 
о недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се 
е друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеско 
тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста 
тња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетил 
з <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље поз 
о је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и о 
рага туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим 
у религија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.< 
ачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника 
ђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад ниј 
пути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме 
 смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу  
 .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, завол 
а писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било неч 
слити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога ка 
њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 19 
19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...« 
«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показива 
у карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Та 
еликога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и 
е сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота,  
еја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али ко 
крили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да пра 
я, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увре 
 чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли 
су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умир 
 ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни наг 
тска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као  
ма један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље иску 
е увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и 
<p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем пис 
таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам в 
рце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојн 
на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми 
 велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном  
ји је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина пон 
удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се 
ојима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало н 
једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Са 
те јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као в 
а тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио п 
зумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се  
 природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, кој 
ге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског пре 
по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста зани 
в одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један  
сао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала н 
добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава  
 још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав  
еднако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и да 
илозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религ 
више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет д 
е, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености из 
 <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако назив 
S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Ч 
али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S}  
 манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може вероват 
убављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то 
амо ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако св 
сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малог 
а стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгле 
за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мисл 
но не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одг 
иља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном 
p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство п 
а и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се д 
 оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим м 
далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и траж 
а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њ 
 је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметнос 
лестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Про 
ead> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала је 
це.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је 
а је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је чест 
и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила  
ине, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад 
 отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко  
, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је ум 
 некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила њ 
S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се  
а није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!< 
одатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и 
усију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долаз 
уб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће  
хова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и пошт 
шим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче 
 нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол«  
 ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео д 
ти из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа 
да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли слик 
ешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у р 
 буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег пис 
а је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера бил 
о лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевно 
и су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровал 
 нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвен 
у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве  
тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Нику 
о на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтел 
ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправ 
 дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерас 
и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно  
а.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је вол 
ну, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њи 
е потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пако 
 лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изја 
ке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја  
ва месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p 
ина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнет 
у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим није  
ди калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина,  
ни да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међут 
ује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и ми 
а тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на с 
о земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене бреск 
и узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи,  
је, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p> 
?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем 
} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између 
ила сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« 
ју не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би 
дну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам? 
игу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила се 
ајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљи 
ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар к 
 после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} 
 то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има. 
овек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S 
но и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала исто 
тела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили б 
ћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слобо 
ед лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу 
ако ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у цркве 
ивота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да 
ветога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не р 
а поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не веруј 
ло мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видит 
и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} М 
ју писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске 
ад Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели 
ађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако див 
сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ј 
мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</ 
м Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она  
од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше 
ите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте д 
зарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је моли 
овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке 
ико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па 
н човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте. 
 таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите  
а карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој с 
ји од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви может 
ечи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И т 
е допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он 
га, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после с 
бо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љуб 
нео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали з 
 људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим ва 
 орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба н 
то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а на 
те деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдогла 
гу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате,  
 Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав ка 
у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је  
блуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p 
а.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је  
ало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад 
} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете 
 после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему: 
ете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, чов 
вљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно ка 
има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се 
S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваш 
зик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, 
{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не бог 
 Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској зем 
Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо! 
ожда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више чит 
з икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, моли 
 ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јер 
 литература. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље с 
а јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје т 
у велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човеч 
душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Бо 
 који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима та 
ао једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно  
ла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она с 
је ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари  
тварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него  
м чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт  
је са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су  
илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била  
 постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољс 
исци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност 
S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не т 
 целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у д 
ад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира  
 је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање  
и зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пун 
 награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али с 
овечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која ј 
леће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, н 
абуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире 
това, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена н 
страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се х 
<p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није 
ли немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одг 
а и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер в 
 као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} В 
> <head>Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала  
дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и ко 
тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар  
да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже 
ве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, 
е њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте м 
е позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не  
p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона 
 мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно слика 
p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина 
есте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одгов 
онашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога 
 можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова м 
еровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пре 
, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред ико 
еља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности? 
шку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S 
 могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, 
> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас  
уку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да ни 
рате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезиј 
у пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одгов 
S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не зна 
да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, пе 
 нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свес 
е питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте 
истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе 
оптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} 
 пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем 
на.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био ис 
вно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, 
душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у та 
 или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.< 
е молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметнич 
 дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељ 
те догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у 
 налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће  
рујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју  
епоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак 
о одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S 
послетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто м 
 пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази су 
»<foreign lang="RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</ 
убави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам 
ан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па 
а је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели зн 
 угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мо 
као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што мно 
Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изне 
бодно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња 
 њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добр 
која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је б 
уску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињам 
e>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу 
 воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофс 
јасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске 
и нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</ 
о је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она  
е верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу пи 
 руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калу 
е постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета  
p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са ва 
тпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме 
јатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше т 
</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали  
га писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да  
одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало па 
за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер  
е, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Њег 
 верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме  
 моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујет 
а и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> д 
, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам по 
 дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али 
ене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврди 
м и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није м 
 себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђер 
ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда  
е поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас прија 
оме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма 
уша налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да  
Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђује 
, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли уве 
ћна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла преба 
и кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела 
 верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у ко 
.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изнена 
лутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замис 
лепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, 
у то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате у 
 сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опрости 
ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем 
.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} 
ине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је дај 
дине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то 
на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само зе 
Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пр 
ег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме 
само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би 
очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остан 
 да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти 
 можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи  
тности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири ме 
 колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и  
 месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболел 
 у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград 
ла: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су гов 
у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватре 
сма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговор 
 јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: пре 
 недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу ниј 
вно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека,  
 ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не вид 
и са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минх 
а Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је прав 
и и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чи 
рад, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и вид 
око нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Кр 
.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/> 
о обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Бог 
то га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи. 
кушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долет 
Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ... 
арој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је мана 
р из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око се 
нете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад во 
у и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао ј 
 најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помо 
p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се  
настирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најб 
<pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском 
 јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне з 
међу човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту и 
после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре некол 
b n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријате 
очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности к 
волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим 
 сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да п 
жбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се н 
} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред љу 
на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се  
 неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то: 
лико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> < 
о идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине 
е једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{ 
овори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или  
казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било 
ом обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И ув 
Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} 
љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></ 
налица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је ко 
ли није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложит 
на и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна ј 
вљу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десет 
и сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али ви 
ска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим н 
ина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, 
ам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који  
је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита  
мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је 
амисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво  
, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Д 
{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S}  
ку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који  
, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном од 
сли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која  
 деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распе 
ков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега м 
о су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави  
S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато 
е је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</ 
ше свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом 
стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису  
ели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два 
о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела  
н и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода,  
је крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој м 
 Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу  
е она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу 
ена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији  
 посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам  
о много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас стра 
е може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је наук 
умене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под 
е узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> < 
имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо нај 
нија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време б 
финитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као ср 
риродину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био за 
та је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S}  
 му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, раз 
} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој 
ар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се  
чи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету 
тва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да л 
p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни 
 поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се не 
оју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица 
морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Ина 
 и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога  
ign lang="RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreig 
 и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири лет 
ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима  
своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам д 
ори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јун 
.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми  
дим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер 
ашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет д 
 кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске из 
> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} 
от слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пр 
а врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни 
S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови бого 
ас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом 
 су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је  
е из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав  
ло да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага 
вима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="3 
знате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевно 
више апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међ 
вала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим љ 
а да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога да 
 све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми ј 
у шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месе 
па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од 
ој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из е 
едложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи 
 истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она н 
>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говор 
те али неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга чов 
је плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>С 
{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби  
детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и к 
о се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се 
а више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло 
је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске 
 висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то н 
алуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а  
сао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли  
сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако ј 
.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља 
итао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много не 
дног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15 
град и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеном 
чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о св 
Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она 
склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да вид 
али су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате 
 није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо оти 
 му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> < 
 која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} 
као гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали. 
ђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да  
дрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па ств 
ад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолути 
е и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не с 
ити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да с 
 им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али 
ставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да п 
да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина кој 
о ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засек 
котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Н 
 увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љуба 
 је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{ 
ђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила те 
 пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и н 
ега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега. 
тењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади к 
ије доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе дру 
ти желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао н 
, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолил 
Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ 
ужао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Он 
ју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и он 
ео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем 
 шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем м 
ло — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/>  
з једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је 
на и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је  
да са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су п 
уђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој леп 
p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а  
ме путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И  
о хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра  
не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише 
ислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбо 
 једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њ 
а бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него н 
ешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неве 
е, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно 
з црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени з 
цу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена пис 
сећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се  
е могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мал 
S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне предел 
»кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар о 
о истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хо 
лала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, са 
на Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Мо 
о искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило < 
 више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то 
у, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не 
љива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији. 
..</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежн 
 волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси у 
оме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{ 
/p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни  
а понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се ж 
и се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на тера 
> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан ник 
 после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{ 
оворила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у П 
 она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово 
у писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га  
 или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та при 
од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упозна 
аша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, М 
анастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од 
 расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала ко 
на да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави 
једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет. 
ој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са 
да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни  
 до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, в 
епих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непо 
м од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога п 
 на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна 
е може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p 
авала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и чит 
, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позива 
 <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и 
ела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза т 
?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није в 
 и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да  
м?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна гра 
6"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је т 
 често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још  
« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, 
ђе <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на др 
м друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, зашт 
ине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да 
арао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери шт 
ла да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и 
 он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла 
>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке н 
p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем  
е питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио  
о затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што ж 
ада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њ 
 му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је  
чито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час ј 
ју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S}  
и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена пес 
вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло пос 
на та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала д 
Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријат 
ећ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву? 
уре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змај 
 Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био 
вету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би с 
последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га и 
човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у о 
у то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А о 
дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љу 
није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду д 
те дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовни 
 ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се с 
овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</ 
 што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљ 
у на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то н 
{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/>< 
упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изг 
ске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је,  
желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је в 
 је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми и 
 ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала б 
овати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и п 
бине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне  
, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатељ 
да у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође  
месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише п 
<pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним 
а сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна,  
луђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се  
ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, ста 
лабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће ок 
х мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уме 
 да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми  
урби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби ј 
ла његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњ 
како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форм 
 ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, б 
ра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много р 
нотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема 
{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори 
и и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, на 
том послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из  
 морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно  
абуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка. 
 није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да на 
 се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, 
 мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мис 
е то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »жите 
идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепо 
тала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван непо 
и коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ 
 она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задово 
, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме не 
мала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не  
је умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, 
бор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено пр 
 ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени конце 
о мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души 
а била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жали 
} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у 
о несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после  
ем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу  
ки страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S}  
ратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила 
Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам ј 
мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и реп 
 то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била ј 
мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јо 
ело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она а 
 ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза  
 Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и за 
ако је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не 
и, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи к 
> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је  
јити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у М 
опада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ниш 
а, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</ 
ки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа  
 ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које п 
> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им 
им очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобност 
мо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — так 
црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да ос 
ности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млад 
тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му унифор 
рице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се ме 
 поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међу 
ко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, жури 
 да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сањ 
рвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцр 
овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толс 
о је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не 
емачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставн 
овала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и 
би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и  
це се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бо 
 радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb 
души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n= 
орила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p>  
 њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreig 
чај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да по 
.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности изм 
кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено п 
познаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда млад 
о, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи кој 
гу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Рус 
нило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у ман 
 да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има 
већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју он 
ену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну 
{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започ 
S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олг 
еће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, дода 
а, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Не 
елела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме чов 
а побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њо 
ри месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{ 
то се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли м 
з живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играч 
им буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и  
о на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је п 
тири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену наш 
а није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била ј 
> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и 
ђак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још б 
астиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тиши 
<pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимал 
 другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он мо 
 учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање 
бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг кој 
ати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и ж 
лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне теж 
 и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей залив 
акога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> < 
он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сак 
вим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће т 
<pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако 
 више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је да 
његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и  
е разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увре 
ојим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у 
видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска ва 
 врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљ 
иван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски. 
ину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољ 
е својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумева 
 што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се ч 
ски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека 
 њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и п 
ијатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то приј 
е мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријате 
да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију 
ало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> < 
.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе,  
м, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и  
ељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. 
Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што забол 
 о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна,  
и.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зв 
о не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли ва 
е читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много 
мисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истин 
у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које  
ење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми н 
ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала 
 што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава 
раду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је  
у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за нек 
тиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво  
блаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци:  
Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маск 
и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметнич 
ша честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, к 
да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву  
ара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалу 
калуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или 
крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало 
обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељ 
а је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постиг 
 Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеник 
S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим 
а се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више  
ме ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели д 
, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме 
 само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико д 
 једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n= 
урнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита 
е пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели  
репи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот 
 је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више  
 једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се вар 
ругоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад пом 
малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студен 
.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустил 
и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је ст 
ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како С 
 од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му про 
да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој ј 
рави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој 
ала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој: 
Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у ње 
није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак  
писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он 
емо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео  
p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене 
била је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журб 
.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p 
} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она 
је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је бил 
арству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то н 
.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је  
се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш прија 
рао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово са 
и о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И д 
тајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још 
ртијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави ов 
његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта  
 прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку 
ехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу  
 није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="4 
, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господин 
роград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и  
им што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се 
ца чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о 
не — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S}  
одећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је  
оме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само ос 
ма ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идућ 
жње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>П 
души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била 
ком друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на р 
ње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим н 
ију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу  
о је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и п 
} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак и 
.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док 
г лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била  
ане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Над 
Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако  
ладика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да вид 
и је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p>  
јао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост,  
 <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту н 
ој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се вид 
оли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако 
рема таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, шт 
а да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није дов 
<p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива  
мо топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра умет 
емији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> < 
тете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту 
положена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} 
 и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, 
раћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не  
то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу,  
 души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког 
и Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од с 
ама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас н 
а сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по. 
положена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да рад 
чима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирс 
 није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове  
ик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико и 
 почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему 
 мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поези 
на се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дот 
ра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе  
што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <p 
} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки 
 већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p 
></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он 
 је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на г 
лити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да 
е осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, ме 
з егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што 
 сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака на 
 мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је же 
во срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би з 
ого више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <titl 
исокога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{ 
не облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу нау 
 тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало ру 
p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осе 
слити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени  
орела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и  
је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и по 
и.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далма 
више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја с 
а се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах  
и да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода. 
етила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S 
осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела 
 изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што 
 у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она  
ринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од њ 
огла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућу 
хови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналиц 
штовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није 
лне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p 
еразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није си 
 престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма ка 
и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и приро 
а који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васк 
рекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам л 
слила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да  
вао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је  
тпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и  
p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> 
{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним око 
p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотеж 
.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси 
ћ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздрав 
 да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама ње 
 се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да 
рститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, и 
ли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина,  
ала је она и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађ 
рела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су св 
На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у се 
ћи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је бил 
једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и  
а је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ру 
рили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увре 
ите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум н 
оштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељ 
 И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И 
а, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је 
на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи с 
к светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{ 
} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло ж 
ољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситни 
сију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је мо 
жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{ 
ста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровал 
е воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она ј 
бука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је ка 
ма гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер  
и неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку:  
ха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> < 
 и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколи 
 Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живо 
 да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преок 
ицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен кал 
але трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и 
<pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи ча 
здом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Хр 
јала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стој 
на боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не х 
а.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не см 
 униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да  
али су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је  
аца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види 
непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар  
во.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње ид 
оцијалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности 
 веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако ути 
S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живо 
гова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто преба 
нас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорил 
а идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>» 
 и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на  
војачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметн 
 — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него м 
ица, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за 
="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности 
е симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не 
било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сли 
опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то б 
овори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да  
ади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас  
И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичас 
јлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жали 
г времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руск 
исли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметно 
 она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више леп 
ја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распуст 
ријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно  
е, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово ј 
нило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло 
Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n=" 
другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њ 
ку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га 
<p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш з 
 Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1 
{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да позд 
зи у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личн 
 је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и  
и од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи поми 
ије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили б 
као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је 
а већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да  
 сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја 
Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> < 
одине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, мо 
луђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој нево 
мо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми 
р у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежњ 
енађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без  
ему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, је 
{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од 
еверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине,  
на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у се 
д око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А на 
 мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим  
а.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумел 
и не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике,  
ш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођ 
д им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога, 
а дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хт 
од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и 
 позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели  
ше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти 
ина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над  
од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га 
ула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} О 
век човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писм 
 него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има  
иче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Т 
удима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} А 
а њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А 
што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и који су живели свакојако, др 
 белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела са 
амо оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он поста 
} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера н 
 да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад  
ше познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смеш 
м приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S}  
ада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему заце 
о се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несре 
у много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у С 
спослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да 
вну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно 
рода не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било ј 
а седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја рели 
 требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требал 
вари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13" 
и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39" 
га у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни в 
 и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало уд 
к <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и приј 
а је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштв 
 је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и дол 
и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно  
 и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била  
p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без  
лите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само  
оплоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са м 
.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она по 
здравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарст 
гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то год 
молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од  
ла да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о 
можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као 
ви за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога талас 
"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу  
зимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се в 
пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи  
</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно 
номе човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву от 
 трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента 
а.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих ј 
ишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је 
ила мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је вер 
, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом д 
кве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и та 
ад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним моли 
а позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разуме 
 требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n=" 
о ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мир 
ни да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено до 
е преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било ј 
ћ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даљ 
ана од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који ј 
ја не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика им 
е ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да < 
к им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</ 
 би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му 
. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу. 
о десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било 
ље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са  
успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала 
официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих,  
 црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историј 
тили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а пос 
има, међу професорима, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калу 
ма, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Ш 
осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију 
личине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не 
метничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви 
ним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и бић 
ченика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у  
дговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, и 
раћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао 
тињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женско 
брегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу  
Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су пост 
 додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петрог 
ше упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно д 
и себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски к 
верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и на 
ајближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из  
 поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похв 
жењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, н 
ји јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Рус 
ије ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цв 
ријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш с 
 осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама рус 
у душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, с 
?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајн 
 отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њем 
омрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да  
пора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није 
ежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крстите 
к схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала 
поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Ме 
е Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви 
ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске ме 
необјашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окруж 
њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек жив 
овек из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за 
се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога  
маљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала  
: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више вољ 
 није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује  
 тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела 
.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много  
и ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је  
 велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} 
{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као ј 
себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које 
уше«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="3 
> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} 
инове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на св 
 трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и ле 
овог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим  
ка дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу 
у му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није  
м кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; а 
} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску  
олико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем живот 
 чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе п 
ећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам 
ата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у ваш 
а сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме  
оворили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то в 
сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да ч 
вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ств 
злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чи 
може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру 
>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада о 
е знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из пост 
ше завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођ 
p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се об 
 за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љ 
{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да  
нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се збли 
е.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао. 
 да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубил 
="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да  
мрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није пи 
{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече 
а се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то  
смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русиј 
 да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у мана 
се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који  
а таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што х 
на им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} 
таје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му 
.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спаса 
одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослиц 
бна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у бе 
{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној с 
 одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задово 
уме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу  
 мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му  
на коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не вол 
и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има ра 
 »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар  
уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар обј 
рицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, Т 
р и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предлож 
ирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тиш 
ао ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртво 
 је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{ 
 за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може  
 другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искре 
а малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима  
ђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нароч 
ју није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји св 
ежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу ду 
живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упозн 
није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се к 
преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање о 
> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није  
што садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живо 
а и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек пи 
b n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту накл 
ене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} С 
уди којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи ним 
огови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S}  
ерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царств 
 И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан су 
рополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али  
икад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је  
} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који слу 
амеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да  
, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не  
дика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Влад 
ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: мла 
 слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада  
ела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма о 
е опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато д 
 слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се ра 
 оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> 
боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај 
се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута 
у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају 
и дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} В 
а тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p> 
дским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и 
 Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао ил 
вуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар  
ек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она ј 
овољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана,  
едан део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само  
човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину 
а се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описив 
јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S}  
ли за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и који су живели с 
вољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он ј 
ивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одгово 
Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена д 
оловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда 
 боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Труди 
ш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање 
ве чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати 
ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао кре 
а не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот с 
стом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину пре 
27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори 
ам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а т 
што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много в 
</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велик 
је обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи 
а да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="3 
поколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен с 
оли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је: 
 мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{ 
 сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је о 
ког престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма 
велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика ка 
лента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само  
ас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује ш 
ла сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ор 
епа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода,  
рке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одуш 
ји од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике в 
 студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушл 
 је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је пр 
 млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним м 
> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали ром 
ши.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да п 
{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То ј 
а мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се 
вако у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.< 
ена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доноси 
делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви ст 
ам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n=" 
хове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, бил 
љива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептичн 
код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и  
 већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако  
у озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је м 
, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш  
ање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далек 
рзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула  
јући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и 
S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њ 
бе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако 
луђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унап 
ала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обој 
е ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежн 
И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са  
у године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често  
 барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју су 
а, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило 
болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умр 
волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођ 
адајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним о 
ко дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срц 
 после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она узд 
њу и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тем 
 да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му 
атељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново ос 
ма више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је 
едавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са 
ћа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и та 
ки као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођ 
ошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била 
 никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жел 
тао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку  
} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање 
и једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} 
задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S}  
нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину д 
је се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схва 
 као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. < 
 за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако  
.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да 
анастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, с 
еде.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить х 
 давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли д 
он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад;  
алазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати ру 
нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она  
на песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да дол 
 је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како 
и сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неко 
Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају п 
 друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога култу 
ло би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — ми 
о сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске икон 
> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он 
ристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило с 
оћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао крив 
пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један узда 
адост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поч 
описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђ 
 савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све пес 
.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> позн 
ену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме дав 
скреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свог 
} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јеса 
а је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашт 
{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И  
и који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно  
свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само  
вим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да позд 
требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S 
"26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко среди 
рода пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла  
живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, шт 
ога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу« 
ијатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликата 
нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између н 
 карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској 
 проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та он 
није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећ 
егова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га ј 
икада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно друго 
хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треб 
тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и  
 Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме 
а и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чем 
ахвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наруг 
аћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само ј 
да добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако д 
{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и в 
 више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} 
 се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14 
ала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам по 
 а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином.  
 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она бол 
захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно дру 
ло повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом  
што јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37 
ате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој  
лим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало 
ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежно 
епа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет 
ом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко  
 духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напр 
би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста 
а, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, при 
је било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет ни 
бина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, он 
н се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{ 
 осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега же 
зе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не в 
уски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство  
готово унапред нерасположена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је бил 
{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/>  
лике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили  
 опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново  
низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпун 
азио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога  
ам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо пева 
{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се 
 духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини 
или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртв 
а их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их  
еликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији 
 је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебди 
мљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми 
ј башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу 
но у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, 
 само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, 
ивети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапа 
 Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владик 
а нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} К 
васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале 
 Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силази 
био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у д 
свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку 
век који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S}  
али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p>  
и.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је ш 
уске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика предано 
ет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је п 
х од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p 
е и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није исти 
да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило свој 
</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руск 
е.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да  
авно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала  
ек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски р 
о одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И 
шљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни 
S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да с 
очитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи 
душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По 
 и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и брод 
 <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва 
ше ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пр 
ки је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе  
азујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S}  
да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој зан 
о средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим 
немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је цркв 
 тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом посла 
ти да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш ра 
 убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после  
примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је мо 
на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачн 
ју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, ал 
 ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{ 
дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сва 
ше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ак 
ога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио с 
ћање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део слике у  
страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је бил 
а срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Он 
и ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује п 
скресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процвета 
 Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела ј 
S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је н 
манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је на 
ло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што 
 неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, до 
ао аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, а 
} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{ 
 душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен д 
аљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављ 
ега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>» 
<p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и ду 
чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Пр 
>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме ч 
га се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>» 
 живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље кој 
8"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској баш 
тимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог к 
је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} 
рте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S}  
е. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није он 
 што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском и 
вали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, 
а и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој п 
тва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не  
а није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, ос 
 само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим с 
<p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је забо 
да само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефини 
ле два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на г 
сио много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас ст 
умена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол ле 
 лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{ 
ример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се н 
агала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко 
лази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој ли 
био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако н 
који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је два 
је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама с 
олила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, доб 
 Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла. 
ни, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p 
ала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала лите 
леде, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због ње 
а мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља  
} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђу 
/p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему ниј 
> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити 
ли »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђ 
заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више  
ажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јо 
а свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе сам 
с често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казн 
у сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за ко 
ницу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила ј 
мате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има 
о знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго 
у на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калу 
ма крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру 
S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у жи 
је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега  
ше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. к 
 је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зн 
 не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p>  
рти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{ 
јавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Б 
овим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се н 
ла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре 
S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли с 
оме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње 
 Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала д 
 јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га с 
а молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо о 
ди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У 
ом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми ув 
ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> 
ера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално < 
 је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ва 
 n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и 
, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао 
ко је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је  
поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико п 
штанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готов 
ива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори к 
оетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла ка 
вене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бден 
не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S}  
рио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њ 
рма побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он  
 је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је остави 
ису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се сам 
 далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Р 
мен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода 
усије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и с 
ебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не м 
твених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али  
волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се о 
о умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и дра 
мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Ру 
{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу 
ја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мириса 
 само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није пр 
а о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни иск 
ћи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама  
за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} К 
 Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала. 
тири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети 
 лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили не 
а од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упоз 
то није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да 
 n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка  
ер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и ми 
а ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, н 
живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, нагр 
говом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, 
сна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли тал 
девено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздраг 
атура. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S 
.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да 
а и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све он 
рца имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљност 
> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље  
дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно  
сма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју 
о слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним  
> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, 
а вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно  
 се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавал 
а.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквен 
вом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога 
угог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежн 
 били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер  
а да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавањ 
амо гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и него срећан чов 
ла ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јаб 
Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а  
 човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара  
ала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на 
 је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније 
 опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, ка 
е: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним 
есна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и 
беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускрш 
ржала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и  
ти и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бун 
а се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ства 
 </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не л 
а живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад 
 време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је  
 нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила д 
осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после наме 
ја на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>С 
, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина 
и да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у пи 
е црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана 
дишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође д 
ро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дош 
вари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажем 
 се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта же 
е да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као  
е лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ак 
, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p 
пуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме 
.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљи 
ашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли 
мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа  
е њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»В 
 Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума,  
"22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одго 
ихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим харти 
је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је 
чку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и 
ђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она ик 
ушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све т 
тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не  
се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је 
ас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну т 
м цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам стр 
е на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофи 
иста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали 
кве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако 
аздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радов 
ш и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само д 
исокога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се 
изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој 
{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког време 
ј се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама и 
роз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе игр 
свим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци  
а туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ни 
ала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих 
омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она 
ња, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли у 
ане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са  
интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да ве 
а и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас 
а су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не ум 
 месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за вре 
 песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је 
ашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и 
жали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа жи 
p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађењ 
 нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{ 
лао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је 
аде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа и 
овори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ исти 
четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену н 
ве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага 
кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је  
рило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били оп 
вљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли ј 
икин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, 
Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири мес 
 дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило  
бији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из мана 
ану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла 
 је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико 
на је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабос 
у, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не по 
рству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не  
јка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била 
p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од 
ла и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешњ 
ого је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада  
 у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она с 
 Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, 
м калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о 
/p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње 
 да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога  
свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има,  
, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек х 
Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још 
ивот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам  
 се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми  
суства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хт 
 веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. < 
у науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, н 
} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »ри 
давно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека 
> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да  
мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су 
шњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарс 
ем животу није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, пон 
пустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину п 
 црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила 
е своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенци 
ли је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметн 
 руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</ 
у.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, бога 
 n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатнос 
ј немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је цр 
41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет чове 
етнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад  
 су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији 
розе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не 
лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само п 
умњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p 
м писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да 
осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савлад 
ила велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него незналиц 
, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја  
сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} О 
 да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви б 
само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раск 
 и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које ј 
} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{ 
и низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потп 
 у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела  
оље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети  
м песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не п 
 кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-з 
 Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу 
анастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је ти 
.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим кал 
на и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста н 
сту шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном ме 
је му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не в 
ала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, т 
 великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте 
м казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> 
 сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју 
љно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њег 
Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим то 
то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p 
е, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем 
 у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признава 
> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у  
Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре  
.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче  
у љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, ал 
на може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На к 
станови била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда ни 
а <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло заним 
но другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он  
азумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било 
оћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпоч 
ла да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да  
и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у љу 
нско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљ 
ико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она ни 
в.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта 
је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазле 
 одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, 
 је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљ 
ш.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Киј 
 се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота 
а.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како 
лену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мири 
причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и 
оје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога 
ђутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, 
н у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте 
говори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S}  
дожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, 
 има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се допис 
 је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто на 
 живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да 
 његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га 
ано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S}  
Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незнал 
олази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тад 
оје највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле 
 Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ћ 
една Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели  
ла вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је д 
стирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у т 
а живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа,  
S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S}  
ше никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад ж 
амцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена п 
не књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо л 
 нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И 
и у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ват 
} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним 
инхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Уп 
лоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви з 
орим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад с 
а желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити б 
тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече. 
 зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она 
 смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уско 
спет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане ка 
 који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није п 
 »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност 
ном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, с 
оту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и с 
.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој д 
се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што ма 
»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно дру 
је могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S 
пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на 
ила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на пу 
га сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову  
себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није та 
 никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студ 
 чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} 
</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се  
е осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој  
опочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса к 
ју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они  
другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је чове 
поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која ни 
нала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускра 
је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p> 
треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме  
ожда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p>  
лео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он  
 зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} 
дах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, не 
 је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без  
ежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема ви 
ла је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човеча 
дном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу 
 несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ћ 
рила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да  
вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега 
p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умр 
, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимн 
оздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да по 
а вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не веру 
ћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и 
ла нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од  
е ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је 
p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, 
 видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли с 
во.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени 
 који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, н 
 засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећ 
ного лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им ко 
или.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да дево 
чки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно о 
ећ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «м 
 мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мир 
ав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17 
Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију д 
ли и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Ст 
 тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљен 
ло у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и ка 
ој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеист 
се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се н 
помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантим 
мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« и 
у се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела са 
презни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какв 
 вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је дос 
по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је  
најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики  
} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S 
и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда по 
} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није  
vella" xml:id="SRP1919a"> <head>Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је бо 
у личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, а 
и се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Ка 
д у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака 
, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су 
у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као 
овољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и 
 гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} 
је могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја  
али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је  
ед мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја виш 
равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S}  
 идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n 
телигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива г 
у фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој свој 
рво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију  
иске нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је  
<pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мисли 
лао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад 
 стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и ка 
ала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему 
известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Пр 
ш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Ру 
змеђу човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине 
ало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње 
мо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском  
у, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величин 
м по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега  
сти: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створи 
одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се  
> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два м 
ако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од ње 
није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде  
толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако  
лагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава жи 
смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени 
и од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мис 
љне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основ 
{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати 
{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Р 
али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу  
о вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени с 
мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати ба 
 стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу по 
ела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала с 
пала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати 
није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> < 
ер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи 
г светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и М 
лем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или ц 
га светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и  
ко то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица ч 
ли цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све ч 
идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је 
им да поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не в 
д почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S}  
«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то тра 
е препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толи 
и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био 
 она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живо 
 или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она 
 кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она,  
есма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, наме 
то што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, н 
о даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било  
Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме 
о осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републ 
ест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за с 
та занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге гене 
е остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко врем 
његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, послав 
се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала:  
аволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школуј 
 Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећ 
има, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу ра 
ек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави  
човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа нал 
 слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прат 
 реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Ак 
, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека до 
на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву без 
} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви 
: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су љу 
шта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад 
ине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а н 
 њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити 
е, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нем 
Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, в 
о што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p 
друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење,  
о шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она  
 да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је 
ица и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девој 
</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале ра 
а ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њем 
 идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, том 
жава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него  
истините али неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се нару 
цати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно 
ладости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред све  
омпарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто 
оле.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за ум 
о склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њ 
љу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозо 
ацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хт 
рујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и п 
дити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени  
 уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђер 
: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа миса 
дну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњи 
ред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа в 
 или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њ 
 да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да  
Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је досто 
 ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, 
ико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за  
рижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена 
о, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана 
о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могл 
ац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да доврши 
> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала ш 
ска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истин 
ишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су ве 
врдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда пра 
оставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и  
{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како с 
лом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али  
"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могл 
на се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога  
а увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чоч 
рати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања  
ења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то  
анови била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није 
 искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја 
о сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво см 
 тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешт 
{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто 
туљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«. 
 тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> < 
а је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb 
 што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати  
 човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} 
ју према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него л 
 му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не вол 
ли смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врло дети 
ек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а ч 
{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако с 
трах, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да  
у из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и 
уши, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души 
захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с мла 
ти како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не  
сму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешт 
је посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Било је  
ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} П 
ала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици с 
дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да  
 ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало уп 
е спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не ра 
чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей заливает 
 n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у  
ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да и 
ад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се 
и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никад 
их друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчењ 
 их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини  
ама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском  
p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није сл 
д она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила. 
ално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и 
у отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што  
.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у  
еље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесн 
 <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p>  
би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и ужива 
олим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирс 
S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме ми 
 варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и пое 
од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако жел 
— пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију. 
веку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му од 
тепене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало оп 
е, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Ни 
 у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак по 
н.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не  
мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А ц 
ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја 
овати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда с 
ада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је  
слетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>З 
ита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим < 
жу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, 
> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: засл 
а довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем 
мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља по 
не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја жи 
<p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књ 
 једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да свар 
и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, а 
луђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим цар 
писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ј 
а је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једн 
еши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте 
а су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало год 
р га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, 
да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће п 
га овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после св 
латка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И  
орка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Им 
еријалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови  
ла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусет 
8"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расе 
е знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто нали 
ољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих пис 
де у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава посла 
оју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на ко 
о.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је зн 
е за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму о 
 предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим  
г његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умел 
но на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је и 
 ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам ка 
ој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у М 
, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та с 
је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто  
о срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене  
о њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежни 
онили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види л 
 су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате ка 
је ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло 
 није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>» 
 прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да 
није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју о 
 више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S}  
ебацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и ниса 
абила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што во 
ва свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу препи 
и кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагл 
, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој  
у?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се д 
а теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није 
 изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али 
 n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним пи 
о и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао 
 морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да 
о било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ К 
ална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота  
вредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непоз 
умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, ал 
 му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му  
да да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа  
ла.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и не 
вицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писм 
Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу И 
 n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало,  
инило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање тр 
је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио 
ели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош 
радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да 
} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, жел 
у оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су  
 безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисм 
е и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла  
е осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више ник 
у руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студентки 
доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била з 
p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је кал 
вога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах од 
бить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искуси 
ао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја н 
ао детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона  
илија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захва 
нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то  
блије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који  
овој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се  
и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да от 
 прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она ж 
а женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су п 
равља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и неср 
знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Вол 
 не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу у 
увала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погле 
а, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела  
одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју  
епоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што н 
</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку  
воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна 
 да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задов 
ад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у  
орча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S}  
рила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде и 
</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала 
и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца ра 
} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} 
ањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има 
бољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да уч 
</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/>  
 је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој  
е што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала 
а треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би  
 невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све виш 
својити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је  
изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду 
ст помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сан 
е допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла  
свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена 
орили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад 
.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на ч 
 дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам црк 
а није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар 
зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би та 
угословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Бе 
ознанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад  
а да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој  
ла »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у 
рећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топ 
на душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} 
задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опрошта 
ти, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је  
ило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и б 
о је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријате 
ложењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и испра 
е топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна с 
 не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сл 
ст, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била же 
о кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знан 
тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, ле 
itle>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литерат 
ол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин! 
лавно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никад 
или нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислил 
а забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они ги 
 треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој 
разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове н 
>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није гово 
се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, д 
е и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није з 
Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филоз 
 да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило  
уштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама се 
иступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од  
иће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера ј 
што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви пое 
а слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} 
учају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји 
ењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како 
p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А о 
је воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је  
ста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ би 
е душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зо 
 објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштан 
аве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она 
ећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> п 
 хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну 
је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} И 
 васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по з 
ало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и по 
а та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела 
> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска ли 
оје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, за 
 миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још та 
је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то пис 
ним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и ш 
вих шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни  
в.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било ј 
 нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њен 
да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов ко 
се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога  
је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после н 
ковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам 
гла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе. 
 да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас с 
јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву 
у хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав 
а осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душ 
а снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p 
е све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио 
 у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је најве 
кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије с 
а-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом н 
олела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, 
 се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим 
} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну зми 
тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну 
ном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш  
вету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалу 
на, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовањ 
е, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите:  
њих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвал 
 га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али са 
тим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својо 
 водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада дево 
е и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла пис 
b n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не 
а мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да ни 
 њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба  
S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала икон 
 стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S}  
а да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о  
лим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p 
е.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабук 
бока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је п 
 засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: 
чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја 
- горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} 
не да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро 
сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме зан 
ромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда 
кад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он  
и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њо 
реплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S}  
рага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младост 
 једнога културнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради о 
, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели 
гу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религи 
не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се о 
сији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да н 
д се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text 
 поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењ 
, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчи 
ском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много бо 
о врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашл 
ву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преиско 
е земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски  
с живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер:  
 навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може жив 
мно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је  
и због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као 
ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S}  
 од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} По 
 И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкино 
, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свог 
занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерац 
че, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је са 
 предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града 
њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било  
им тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивн 
омислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога 
амо осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада 
Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страста 
 »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плод 
показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без  
у је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена сл 
душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа з 
ад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога нар 
ре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 
иви само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину 
размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са бо 
уге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се 
наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често 
љина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и д 
p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Ак 
ву смрт слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како 
 живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију  
ак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине ш 
 а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац 
 и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писц 
х је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој н 
само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме по 
раче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена ч 
 пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више 
 само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака влад 
какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопшт 
ки и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није шт 
и су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави о 
ер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула  
рзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S 
 ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n=" 
е вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} А 
мо недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне виш 
жи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нече 
n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више. 
е, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако  
ри о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није м 
едела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему 
ј се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{ 
тадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна  
и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n=" 
било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је х 
да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољн 
p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није ви 
а не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркасти 
 љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и  
 »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће 
 и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу р 
већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једно 
но је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је не 
је зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране 
не пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабл 
лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се 
туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S}  
игија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> < 
>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и та 
ге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на заба 
 путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S 
Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја ду 
Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души 
вог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У  
 своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сирома 
а мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. г 
у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{ 
мро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да  
ечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно  
Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно,  
а: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног д 
у вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које пош 
природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Бил 
ло Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им ј 
лика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део  
е била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она 
а, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замисли 
чила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја р 
варали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је ск 
сиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али ви 
 се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће кој 
/p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ј 
оцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога  
 се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бо 
тим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу 
ико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах 
ојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба  
тавили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у  
, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко о 
ру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усво 
о Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је са 
те?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показ 
и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мал 
ична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота 
како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text> </TEI>  
 поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном слика 
 но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је ве 
сао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочи 
ешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не про 
} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задал 
реме«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људи 
едну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} 
би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p 
 зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Ок 
на тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике 
 у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја  
змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да 
о дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о  
орчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео 
>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пр 
1"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title 
оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Ру 
а друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> < 
и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се  
ао једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Рус 
ого лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји је 
ика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљ 
 толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p 
есет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада б 
у говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо 
ој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њен 
фско-религијску књигу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу  
ји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потп 
ечју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум ни 
не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није  
ити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А  
какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не б 
а је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и  
т је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледи 
а, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, и 
 и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: 
реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине п 
ад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, 
зала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је б 
у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду пров 
на живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} 
толу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се  
 који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која ј 
чима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичн 
довољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву к 
жемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати на 
 пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа,  
мо зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошл 
е чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога  
би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрп 
, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који н 
и. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе см 
сме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се м 
</p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађ 
оби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у ов 
 што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, 
некад, страшно неправична природа којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се 
тину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала 
 месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »А 
пуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, 
S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука б 
ла.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, вели 
ној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала  
ење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, по 
а осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђер 
ест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и фи 
ојимање једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере 
Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће  
.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег п 
сти.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрен 
ем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђу 
се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му ј 
ко нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свем 
.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није  
 И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да п 
ота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражи 
 из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обрати 
 је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она  
, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су за 
анимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, 
ео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује са 
 тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јер 
једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако с 
ника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију д 
 се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} С 
а је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и  
на, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских пред 
нета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је предлагао да  
 изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту  
ослао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће мо 
ла је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и 
т није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да  
е зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.< 
једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га  
у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао  
/p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу н 
е познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакш 
узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу ств 
умети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било м 
> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, —  
>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одговорила му је: 
уђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се он 
је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја 
има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан  
епоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа 
ледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратил 
уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га 
е хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо зна 
је ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је  
 и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја  
а, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кра 
ишта пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем 
 добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца ж 
ало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време« 
 роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у  
 n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москв 
ког, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S 
а мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао 
осебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске с 
 и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно ж 
ошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{ 
.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p 
и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S 
а сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерас 
еровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубок 
ка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се ра 
и су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала д 
 Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послал 
нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му мо 
незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад с 
 јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је бил 
ша у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачк 
Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најпр 
на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јован 
ије говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога 
средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим д 
обожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој м 
ога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита ст 
ко је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n 
ш издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{ 
 и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је 
су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала. 
свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је вре 
ње трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба мла 
p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије ум 
зучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећ 
ћање једнога културнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изра 
 у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>» 
о је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати же 
а.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је 
дели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Нека 
а Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-ре 
кад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да  
> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одговорила му 
 калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато с 
у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга:  
и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </ 
признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је 
 на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се  
шла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- с 
дговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да ј 
 тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ак 
 године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна н 
 о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио  
Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој 
и и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти ми 
 леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њено 
казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, 
ио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај наро 
и груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле 
углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут  
сала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Мест 
о не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег 
и и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу кој 
помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом к 
ости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био р 
е песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која  
послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само 
 чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила как 
о и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала 
="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</ti 
но оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у 
о за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p 
ли.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога ро 
онађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, 
су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила с 
д земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћ 
еском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« 
у за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не в 
емоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодиј 
чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменило 
твар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две по 
ме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, с 
неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и спос 
 забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се 
се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4" 
 Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S 
 и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је  
а.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је д 
која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била 
е ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да проле 
а је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла ј 
поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми из 
д долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са  
писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се разм 
Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{ 
је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, не 
 доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге  
 са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је 
 Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације. 
анела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варат 
и је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и  
и је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао  
.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу:  
 прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што ј 
ливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и  
а имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности  
ле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњи 
 сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога 
ази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада  
шла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су  
убила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако х 
век били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је  
оносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је би 
ам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвен 
ујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме пис 
Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће  
.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руск 
 у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим д 
 је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше леп 
азуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у  
ас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врл 
м своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао 
"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте делика 
око.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/ 
о је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму к 
о <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манаст 
израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S}  
елу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Ина 
ре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S 
а да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дан 
е и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровал 
 каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S 
она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га зб 
 се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{ 
а и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ак 
во обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи  
вропска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога п 
.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — сва 
 је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим 
ужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељ 
он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику к 
еалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко ј 
ље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} 
једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине 
ке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> 
шао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве  
нео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажањ 
а атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то  
ма он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било  
 и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и 
је умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају 
амо људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећа 
 се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али а 
ти руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода  
ског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да г 
 руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена и 
е калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича и 
 говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто н 
их предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према 
 и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички у 
јим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвр 
а би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <p 
о прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају в 
 једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао . 
о је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што 
ао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она  
огослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - н 
ашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не п 
ље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали  
S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казу 
гинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се  
идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви им 
и њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој 
ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве крити 
ожда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуца 
и ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће  
уо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овц 
ратско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, м 
ложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али ни 
 рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да  
 од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и 
су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, пос 
орено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="1 
желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приме 
 посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту  
дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мис 
налица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је ле 
type="novella" xml:id="SRP1919a"> <head>Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седе 
 <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда  
и, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија 
и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познав 
ах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и г 
редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам при 
 униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако 
жда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим 
 се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала д 
равдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђ 
нтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, ос 
њом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руск 
рну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени злат 
где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Сре 
ију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послуш 
овори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако 
зивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи 
ао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој ж 
сала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све в 
ка блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна м 
а, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не 
ра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећал 
ројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> < 
к њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој сл 
ио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се 
скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако 
но другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад 
у у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да с 
ему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узај 
ка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Ч 
њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и 
шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир. 
к симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија  
тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове  
 њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S 
{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен приј 
ство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само  
ко, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што  
аву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са ст 
4"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезиј 
умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга 
окога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Б 
реокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желе 
а пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву д 
да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила,  
трашно неправична природа којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори. 
ску; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на  
довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на 
њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попу 
ити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити из 
ко исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна 
 љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после 
е хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та 
и још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га  
не зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише 
алеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Рус 
p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она  
вила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромона 
живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{ 
ана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега  
ен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Кри 
е био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло 
блиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била вр 
и се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће д 
и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студе 
познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се д 
усију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће  
ој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p> 
летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш з 
што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку с 
те и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведр 
, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је ст 
их речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни св 
на је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S 
p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а т 
 послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи. 
једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једно 
S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу 
 Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење 
а и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S 
их разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је  
ш боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде 
жам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим  
 Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то 
 причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помисл 
мне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb  
њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може и 
а«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја  
?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајућ 
> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики П 
г Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила к 
а до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприродниј 
а лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише да 
рећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене леп 
стављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{ 
ала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чи 
 у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој 
ини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих пок 
 најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са  
о не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што ј 
реба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат  
утује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка ко 
која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верује 
уше и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, 
из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све  
к његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену д 
о.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како ст 
 вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Он 
жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала  
 није прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад  
нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена 
и пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, је 
не, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа 
ут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана 
ог здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и 
 богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више  
огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми т 
ете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тв 
 мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите од 
ла се под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христ 
веталог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на љ 
а је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би  
цију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин усл 
дан дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења  
тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{ 
о ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она ј 
 он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо мири 
} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечиј 
 нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</ 
ест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, го 
оди и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је  
а обећање једнога културнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица 
вана кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библ 
ка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном та 
м Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звез 
} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи  
иди.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах м 
писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је прет 
болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екста 
е кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са ње 
 животу није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понаш 
оји не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није пло 
оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар ус 
у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са 
ије живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на је 
оезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у мана 
едан део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он  
незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми 
гу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једн 
рила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз 
к једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако ж 
 на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се п 
ушу овако у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личн 
, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочи 
тар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао с 
, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, је 
се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте  
на, а некад, страшно неправична природа којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања 
 даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мисл 
ла као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе  
о су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не ли 
ешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играл 
ру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетск 
ам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на к 
<p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четир 
болело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је  
ијатељство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је 
ога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе 
скрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену ве 
жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно 
ли много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да посто 
 тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само не 
чи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади 
 боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све  
{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном 
ца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву 
на је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Руси 
S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити ка 
љутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S}  
нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки стра 
 у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата 
вих руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофи 
м тадашњем животу није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били бр 
 која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли 
ео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто 
т Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушал 
им мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само 
и на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, 
м шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни п 
"23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз нај 
о наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није ним 
и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да 
 штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S}  
упљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презира 
рошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, 
есни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да опр 
еди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да в 
ешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и  
S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи,  
о човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p 
астир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље к 
ју.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгуб 
е даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допад 
"RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> < 
</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву ја 
 су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје з 
у да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у час 
олетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговар 
ом сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је  
ојој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепо 
 и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руск 
на још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви см 
ијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је предлагао да јој прек 
тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио  
отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изнен 
тся, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала ув 
имало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осе 
, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb 
 боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге;  
ише, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је  
ност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви зад 
о ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме позна 
идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Миса 
сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што 
сто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна пес 
изма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не з 
ичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћ 
7"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба 
> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p 
ге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад чове 
 у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цве 
 И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико туж 
о писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она 
 видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагор 
а, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео 
у, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он 
је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био једа 
ика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да  
 казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их  
м и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао в 
стоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читал 
на збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у ј 
 на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све 
е врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављај 
е велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипал 
нтиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити 
ју.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како мо 
 свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовање п 
{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега  
пка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држ 
ежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU 
е само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ  
ичу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и с 
тим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, н 
е доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p 
било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} 
 личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога 
у пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад 
о вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном 
пота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <p 
олико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено 
уше не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: ос 
ки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души пр 
 умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за дру 
 вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре х 
?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку,  
о мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и код 
 ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незнали 
 племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p>  
ше и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ неж 
м није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, сво 
рености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да н 
е Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необј 
к схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази  
калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с 
ма, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и 
анику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше доле 
цу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је 
нети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, бр 
ледњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изаз 
ека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очим 
ама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али 
еђутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у св 
ти, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада д 
угоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда 
S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване 
боле и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла  
шта после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже. 
еном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћем 
срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пр 
ица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте бил 
S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметнош 
и сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{ 
вену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, 
из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне 
иста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и непоколе 
пазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одгов 
 предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Русији изуча 
кушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и пре 
дрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре н 
нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије мо 
е слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у лико 
г.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јов 
ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој ј 
е највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле,  
је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је п 
, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао б 
у сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и  
је се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпати 
е представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што чове 
="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и г 
бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју м 
.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме ј 
, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којој једи 
 још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку сит 
ум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја веру 
ја је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, вел 
 ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако 
расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека дра 
<p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово  
потом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њо 
ово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То 
ав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смр 
 је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литератур 
 јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и  
, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне 
је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога 
је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Руси 
је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искре 
срећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео ј 
ма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{ 
једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задово 
и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да  
забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас .. 
ије ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош 
 међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ св 
 и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње  
олим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини зв 
јног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: по 
не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, п 
о хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имам 
ега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазле 
миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време 
цу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога са 
 нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео 
стара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} А 
о да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода.  
свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а н 
а девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом ли 
је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви де 
Међу министрима, међу професорима, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има 
 на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су пи 
.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је у 
ње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n= 
 сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала 
они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило  
уских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена пр 
човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који ј 
 речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је нај 
ој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке  
е нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га 
.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега н 
> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко средине и не б 
 је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у Петрогра 
причати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S 
се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и неп 
поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изуч 
ог лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом ј 
 више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи 
бави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео ј 
 светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима 
у да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала др 
и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљ 
ер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се теш 
ју и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и студент 
што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у  
м за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа чест 
 више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p 
а тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било 
епој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли мн 
 да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека  
"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава 
 нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S}  
шој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини к 
 А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу 
јим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да  
 он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад ј 
рујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати 
ко што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем  
 обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој оде 
га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је  
о.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видел 
олиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рад 
ток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу н 
у продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Дал 
лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам ш 
Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за с 
зни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какву с 
 и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеле 
у да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пр 
нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне  
ђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и 
ек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се 
а ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{ 
и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим  
да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се  
 да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било м 
 Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књи 
еограду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S}  
амислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је не 
ткуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа  
 и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n 
ог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунил 
ти никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> < 
ричао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у 
ину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да с 
лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала  
вовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хо 
гу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер  
ам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} О 
ет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један у 
.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да 
 руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га ни 
м вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало 
ко брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одг 
ити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем 
већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} 
ао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па и 
сма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима свих друштвених редова им 
смрт слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је 
 знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша  
ених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али са 
<p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима свих дру 
 о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала 
рироде, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољ 
нила против те претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао. 
} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтел 
олу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једн 
у« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем сва 
аграде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате до 
p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, 
една ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна сла 
век хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете он 
и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се ч 
ећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће м 
математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не веруј 
у и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи 
 »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђуј 
итике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да ј 
11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вер 
ва мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао  
није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што  
ова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у на 
S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су  
а пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n 
е да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња 
 се уметност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је м 
ићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна с 
ло некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, с 
рпкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се д 
ли, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>О 
ије је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није наш 
S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћ 
жда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници,  
</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово ка 
p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас  
тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је т 
 Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> 
није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ 
ење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то сао 
мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је ја 
 пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да  
душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какв 
 ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се 
а нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је  
n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио 
ће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи  
{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, х 
 заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непо 
 вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb  
чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да дов 
личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што ј 
S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као  
г времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно 
иге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу 
 ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пр 
капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осе 
убављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре де 
више волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљ 
>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера ј 
 интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позив 
 га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите  
ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} 
х, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души. 
ако сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре не 
почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за до 
 много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у осви 
ао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех.  
у нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој  
е сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text> < 
а ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш  
 свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима свих друштвен 
ко прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Рус 
{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме тр 
2"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и  
 се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали 
аучи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој с 
се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Р 
от и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се  
рујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који мо 
ји не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно друг 
ао осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала ј 
о, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Об 
ко је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суров 
се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога  
осе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p> 
</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је не 
су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала. 
е тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он  
е, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеа 
те: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела т 
 да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је о 
пис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати к 
ао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу  
 какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује 
 једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа р 
желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити бољ 
пазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се 
сује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ прон 
, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и вер 
 писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли на 
да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из  
ужа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на т 
а руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их 
 лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S 
а зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да 
а, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са 
6"/></p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекц 
, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу 
рло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметно 
а млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да 
е?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и бил 
 само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинити 
ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари  
тајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну 
: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се 
овек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара се 
калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о м 
а као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и 
вао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: ду 
 да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати 
S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој душ 
им <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли 
от леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друг 
 Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> 
ој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икон 
е, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то мо 
у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21" 
а и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по  
ун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспос 
азлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да 
</p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је мор 
 та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да  
сија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који 
а њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично 
неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манас 
И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза 
и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у шко 
нио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести н 
 n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу ст 
 <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од д 
ужичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је  
е моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Ак 
е сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и  
 раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше слав 
много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарст 
p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и р 
олела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су н 
која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте ос 
себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њих 
ме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознат 
а сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не мож 
ило смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ Кије 
епе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечу 
м здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо с 
То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створи 
 сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам дос 
и да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђе 
деждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела сам још ви 
остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је 
мо за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада 
ече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли  
p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су пис 
виту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као неб 
ална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што н 
 њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да 
вао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала  
ли загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је побед 
— тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, доне 
е дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта 
а <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој 
лио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим ф 
е. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада  
е претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала 
ознавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се п 
он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га ј 
етила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладал 
 снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S 
ар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је  
а боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и  
ише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и 
поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала 
љалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну н 
унакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу ли 
религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не  
да, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретк 
 а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још 
црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана д 
им.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се  
 пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> < 
грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руск 
а се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким  
о што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека  
го?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> 
вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад 
ају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богов 
{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла,  
е, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S 
но ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли. 
он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духо 
нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се он 
Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та л 
ило жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S}  
жника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо приј 
и богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вр 
 научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња ме 
коне.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем ше 
ме сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени б 
 му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мај 
 мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да вид 
е.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру 
у и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожн 
ромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је ње 
ужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не вер 
к.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном  
знаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено 
одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда зна 
Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на л 
препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво м 
у, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као о 
а лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верује 
лободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све с 
ам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштуј 
ш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја 
атика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у 
е ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих не 
сма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу  
ни тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} В 
S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, ко 
ресује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она 
 девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија 
мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> 
ао небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе 
ном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна  
 <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја о 
 звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој  
pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се  
осличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је од 
 И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му 
вој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите  
вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога 
д Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природ 
мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поре 
рирода којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не 
 велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули 
 са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочит 
жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уо 
а душа.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њих 
о сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили д 
о иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} 
д.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте  
а неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте 
 само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе. 
— рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Р 
е ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да 
природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Мог 
им знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ  
е.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пре 
и истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једн 
његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих  
 послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из его 
оју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ ви 
ила толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила. 
да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам 
ов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у м 
животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као 
у десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тад 
 непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осети 
 је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ 
а јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се  
а му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је н 
о јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву  
озофско-религијску књигу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књи 
споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} П 
уру, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и  
ила и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и по 
е да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала,  
а кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p>  
, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га  
} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум 
и бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му  
поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на ре 
ек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јо 
о воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и  
а би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} 
ме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда ни 
бацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} 
е према таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, 
само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нит 
ни какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто н 
и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p 
 она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу 
ност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гл 
а тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвал 
Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— В 
ове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек ј 
ога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити. 
е свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње ш 
угог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек  
страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се н 
ог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; 
?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, сме 
анку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је п 
чава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора в 
грала се под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Хр 
јно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећ 
ку тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико 
 пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпо 
p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за че 
авало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека 
{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми сил 
е одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао 
можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју в 
о је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и  
 само зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и пр 
ње и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа њего 
њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој  
овног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијо 
сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се  
лим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевн 
инула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала ма 
.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га 
а тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: с 
ла сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао 
страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо  
је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека  
е њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу  
и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напиш 
смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљн 
.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који  
 их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То  
х, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато т 
у и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресава 
.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се 
, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна  
 сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову см 
.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кр 
но три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p 
их официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њи 
етог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурил 
ни су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтева 
ло и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се сп 
е волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини 
а.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла  
ама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојен 
ке светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима  
="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она ј 
олом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, 
{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамн 
м само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја ос 
 мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да в 
е би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљ 
 се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> 
љ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковал 
ате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о 
 ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало 
града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге с 
п.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рек 
воју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њ 
манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земљ 
религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, 
усију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се из 
им.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима свој 
спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна  
дан руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леона 
<p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај 
е послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће 
 звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Сол 
 се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу 
ти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња 
и.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске кар 
 две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња мла 
, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од љу 
="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, р 
9a"> <head>Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледа 
а за данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, м 
је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да пре 
арем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није н 
 је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p 
тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећ 
S} Величине има, казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логи 
ење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изне 
есно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, ка 
{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му ника 
беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S 
неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам  
ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да  
ако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне 
и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њ 
оћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђ 
опадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb  
леног дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око м 
ирода воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постан 
едно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> < 
нага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Ис 
ва тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела  
ог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе в 
о ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, ка 
аруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен 
ли да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, 
сећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{ 
енада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду че 
епша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> 
од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од 
 ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Бо 
<p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму гд 
ра била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икад 
а хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са д 
у и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пр 
у.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само в 
ега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Бр 
 <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: 
и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној 
према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата 
овршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S 
буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и вил 
кружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да 
ађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од св 
«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није 
жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посмат 
на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије 
о <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то 
ила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она  
с не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, к 
 није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу од 
ји, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Б 
је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир 
ија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га пи 
>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духо 
 похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите а 
рла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног 
исму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би 
ичи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто 
е, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему н 
смехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој м 
ви у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и л 
детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> 
 чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли 
сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору з 
 спољашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда 
дну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почел 
пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад  
угу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љу 
 расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, 
мојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговара 
 Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим букв 
мо мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику 
мпану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p> 
ашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије к 
снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Т 
месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S}  
и месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла  
а пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од  
еђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао 
ше читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало  
ана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човеч 
јвиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{ 
> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако п 
зно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због 
је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text> </TEI>  
ну преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S}  
ико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да 
о врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у 
е коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђер 
} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и неталенти 
{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као  
моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђ 
ра мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу 
исма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама  
ку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који  
Главно је да има лепу душу.{S} Ето ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не,  
ово освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: чо 
и тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је са 
бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која  
не жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао те 
сле неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је с 
у казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{ 
м и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> < 
умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа  
пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни при 
, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам  
 ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим,  
Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено  
е Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и  
е, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{ 
и је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао  
е јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу 
итању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту  
та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да п 
ховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign l 
очитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књ 
су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага  
онети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо м 
м више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски  
е у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно с 
а је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, је 
јатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узи 
уске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у л 
лодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде н 
лећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу  
у пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} 
шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи он 
му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспос 
и шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{ 
али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе,  
требна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у 
ња.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њено 
азвео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није 
апредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да 
 И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна 
 је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и зад 
рби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само  
.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у  
 да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} 
ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет  
, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он по 
да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> < 
 у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма ос 
је истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у т 
е јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не ум 
 се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Го 
 <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она  
ко једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не ре 
е тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Отк 
ја душа и моја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у 
бе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили 
о је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате умет 
ног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало прија 
што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само  
е за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S 
цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомен 
епирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико о 
труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно  
ам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи сло 
 Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог  
на ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њо 
</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у в 
алуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она 
а његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као 
здравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писа 
 <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сад 
уђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се 
з роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме? 
 прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају ка 
е ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себ 
Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ  
стину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека 
а чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу 
.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што  
човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељск 
 не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа пос 
ачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S 
а сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{ 
у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но 
ода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом 
:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме 
аса »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњеп 
обода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли р 
им, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем  
ему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да  
о обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да би 
ас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S}  
у лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недоста 
њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот н 
се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам ка 
је душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вам 
ла са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда ј 
видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер,  
оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шум 
ну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не веру 
а,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње 
емаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и 
а дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу  
 посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала  
уше, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре  
пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и 
енитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{ 
илазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вођени златном месечином. </p> <p>Да 
јима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска ли 
ећа које највише волим, јер је најближе небу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује  
 међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разуме 
ао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије 
метила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на с 
окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у  
} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не 
чност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S 
некад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни др 
ена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од тубе 
а тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што 
 много боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p> 
нта — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли  
ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S 
кар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и  
уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студи 
и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас з 
аше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе 
S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n 
 сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него  
у незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једн 
мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће  
ако је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да  
љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепш 
и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост  
има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој ж 
 и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је уве 
{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски 
Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допа 
е опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} 
 могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S}  
 не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било  
ност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и дет 
 о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она ј 
ла је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његово 
иви.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Св 
еосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек б 
S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и него  
м више него незналица и патим више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S 
природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне  
"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечи 
уће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је  
о се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису в 
олико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њ 
S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је т 
а из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <p 
и нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којој јединој као нес 
де има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којо 
ати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски  
ору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је н 
сли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су о 
че можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да у 
} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чув 
ацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора 
ивело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња к 
 боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb 
 непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књи 
палила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разум 
 рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једн 
животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горк 
их некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људ 
пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног т 
е гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урад 
сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере п 
безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, 
њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се опр 
у — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плав 
сију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се 
е знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам т 
о бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља,  
е.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их  
 испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно не 
 пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Но 
 искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подјед 
ри што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ва 
 није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљин 
 у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће годин 
S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било не 
т као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је сам 
је има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истин 
 човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан а 
<pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »пол 
вом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, к 
о називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњи 
ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у по 
ом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари. 
љајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} О 
ско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <p 
е лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну 
недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне више т 
ура. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S}  
кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта 
то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којој јединој као несвесној сили мор 
е, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили 
биљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врло детињастих снова. 
жена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим с 
 М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога позива, она се н 
се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, нерасп 
но неправична природа којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S}  
} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ић 
дила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не мож 
 друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не  
 није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да < 
pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био мн 
 Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p 
т допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему 
и се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у П 
{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни в 
обро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу ча 
е, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та  
ше не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га остав 
јатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа 
ад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела... 
ар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни  
а растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском 
 да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље. 
нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је ради 
исао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души  
егове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела м 
овољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у ж 
тала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само чита 
 спојена историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и  
 тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило  
 <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је п 
ула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао  
езадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и нео 
ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи к 
музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људс 
 И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па 
уђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише рус 
 бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали 
ена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која ни 
о није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала с 
нађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако и 
<p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетк 
Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун  
ога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздрави 
моћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење  
тала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дош 
стојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: 
е тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда  
нети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвен 
ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p 
ош лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да к 
ва поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва 
а оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p 
 чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то в 
="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и п 
о вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спо 
его лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот  
е радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила м 
.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/ 
и нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете пос 
ваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ак 
није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свако 
Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно 
ћу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Рус 
т, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је  
ли уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звездама и вође 
тали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су 
вор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини 
 долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} 
а се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а н 
ило још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла 
 него ми је јабука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх  
крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица  
ђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она 
 што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, н 
ко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је 
p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је пом 
а и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело 
о?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, как 
ачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађан 
постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учи 
ти лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. 
на и неталентиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога т 
по миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и  
S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са сво 
тељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде  
{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} Изгле 
 другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу  
е мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о сво 
} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били  
/p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је и 
а и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне 
ије писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године. 
н на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њ 
марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писа 
да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, и 
мињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</ 
о јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та слал 
Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је т 
о ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text> </TEI>  
а увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече 
зум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни 
ј је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална 
ли сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите 
у као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла м 
и, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у  
е.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим 
далека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} О 
ала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Јед 
ако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S}  
а тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошт 
тив те претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p> 
чничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје окол 
к сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S}  
 захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно  
»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за в 
долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тог 
ој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је 
о њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Госп 
младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p 
им држава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране —  
ало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да 
Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар  
а гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да д 
е да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, ба 
з тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разум 
{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру. 
ње на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно  
ама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна. 
ш тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири мес 
радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само з 
а је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер 
ронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална  
у само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њ 
его што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном ме 
ешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и који су живели свакојак 
а Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која је знала св 
умем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми  
 ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, ал 
и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој при 
етност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и му 
ивети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту с 
честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад  
икад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су г 
брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одгова 
} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад во 
 осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало 
еп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако 
ро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њем 
ловом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друш 
 лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему,  
им, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље д 
ом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама 
радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} 
ила срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> < 
 тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која 
мо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест 
 свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се м 
<p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — 
37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S 
сије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пр 
авно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни 
 се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S} Раз 
 <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} К 
 Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована о 
о погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек к 
 којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни ж 
ега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} 
а ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар 
са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео 
у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и посл 
и</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ ок 
 грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али 
> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и 
лазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Пет 
 говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави р 
говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти  
 му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа  
:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} 
жите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — 
лину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не,  
ала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су 
ва писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у од 
ли су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина 
преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о 
 једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се  
 погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило ј 
Господине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или бо 
е красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да  
тао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је пита 
су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти 
те.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то изр 
ила потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, оде 
 уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која ј 
} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да по 
је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате 
уме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је див 
 ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Оз 
мислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је он 
ла сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге 
еју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте 
нанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке при 
 пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевност 
ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да 
а да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се  
 књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу п 
сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жали 
 Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, н 
м на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је доста  
 жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену 
p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пр 
ете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју веру 
и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се спора 
ога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко ва 
 одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не зам 
варања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Јед 
рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду  
мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина ј 
мире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често  
беркулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже ж 
 све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није  
ј болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила 
 обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихо 
ти?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда не 
ој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га скл 
угачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да 
ао мала литература. <pb n="16"/></p> <p>Његова ведра и непоколебљива искреност је дирнула њено  
ала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је нечега женског 
сао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи ц 
илозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било  
и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која је  
о унапред нерасположена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и ј 
но је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{ 
S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила д 
ио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Ал 
ено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S 
лима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сест 
на га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје раз 
ха и готово унапред нерасположена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада ј 
речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="2 
 опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но  
} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је  
>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племени 
и кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb  
е њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да 
више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви«  
, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у в 
"46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писми 
 је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорил 
исао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њ 
ећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена 
, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у  
 посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освоји 
то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> с 
ранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га  
ако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у 
шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре 
ла мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Што 
p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је 
 као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је гра 
вао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не п 
о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само нед 
је протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања. 
ј никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу 
 најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема ти 
 зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тро 
ква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да у 
0"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздр 
туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништ 
 дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Какв 
рави, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тем 
ра и непоколебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} 
дила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознат 
сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој пис 
етензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помир 
је су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и  
у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад ј 
ила задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад 
ве оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто дра 
драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и 
е пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се изв 
е око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећ 
јатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју  
«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те  
S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, н 
жевности.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: 
«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S}  
Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну  
и, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} О 
S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и шт 
ијатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>» 
одине 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и сврш 
.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/> 
Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву  
а је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад да 
аљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побож 
 смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да  
ну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на  
 Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и  
лиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила  
огопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »д 
и у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S}  
не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели 
 су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S 
уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="16"/></p> < 
олета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се м 
ињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов 
, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгу 
е.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S 
ност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало див 
02. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S}  
а?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју с 
оравила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо н 
а који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве ко 
азни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала т 
ност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у по 
Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је мног 
анашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба. 
ште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске о 
иромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Њего 
 само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину го 
ка и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често ни 
Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, б 
ће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њи 
 било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се  
а форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литера 
 и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунто 
 и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла 
 помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао  
овој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма ње 
све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Се 
ова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да с 
{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота  
као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} За 
им писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То  
?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> < 
 песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S}  
 какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто пре 
био и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мисли 
 идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али 
о ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало ви 
на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекин 
Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{ 
} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, мо 
аго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његово 
ој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што 
на Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада им 
ако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери 
.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали  
И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писа 
 да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашт 
влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунц 
е веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и ду 
зала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдит 
 пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да  
бликанци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсн 
 да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изг 
смо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако  
 књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p>  
е као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S}  
S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан  
о што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку 
="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — в 
 је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте 
не песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бдениј 
 сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Ње 
у познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само  
ло се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опре 
а вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога ко 
на, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази  
 писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало позна 
бро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје 
исивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одго 
 је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да 
ах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова м 
у«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књиг 
ше посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може осво 
еним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} Т 
ту.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има с 
н и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава ј 
> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о с 
 се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више  
е тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Реч 
ваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S}  
се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} 
у.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђер 
 била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је предл 
ту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не о 
 се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и  
презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да уч 
.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заб 
сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душ 
смехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и република 
p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови. 
је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је в 
очитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса кој 
 младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је  
ку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота 
оме није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок њег 
, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у мана 
 сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>» 
о је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца в 
а љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p> 
је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била са 
си умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође ј 
 долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за со 
чега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да 
метношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим  
ски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S}  
.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе предст 
</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњи 
нати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима 
се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари 
вор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у ч 
емир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски  
"29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер 
чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете д 
 преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало пору 
све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена  
и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава 
рмонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да сп 
 задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не по 
о дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све  
вољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више у 
на је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што г 
 међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није 
на се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су кар 
 га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак 
је су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивил 
 је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Не 
S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није мо 
астичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога другог Јована кога  
на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто вр 
ћа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Ж 
мнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и 
не, никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она г 
словенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Беогр 
јем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку  
е живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, в 
.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одриц 
а он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цвет 
говарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отвор 
сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога 
на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђе 
еднога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко 
а јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис и 
ујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она  
е увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете 
толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, 
{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не 
иља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и  
е са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред не 
 и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену 
на и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која  
жња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци  
foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју п 
а није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање 
 је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не  
о руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика пред 
Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли 
ка варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера 
смехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакв 
 то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упо 
што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врл 
поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он д 
у генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме 
 истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте  
ише лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо ш 
им да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засе 
у, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нис 
Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на прим 
стрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно к 
, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да  
ерујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је  
<p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допа 
у мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак  
је иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за мене више нисте и 
ј једну филозофско-религијску књигу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочит 
ад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Вол 
је слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад  
 само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да има људи коју верују и могу да  
и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је 
 није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скр 
акар овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у М 
Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала 
и, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену сви 
 који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости  
њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у ч 
што не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела 
 и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показ 
уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не,  
.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S 
ваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S}  
био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има  
ла двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгле 
хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам 
астир је одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и и 
става, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, 
 <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претер 
еране искрености.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је об 
.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити  
аварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој  
ко скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку к 
ју.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто 
о руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p 
ма имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и ч 
сивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и 
 ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек по 
је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите,  
ебу и личи ми на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице  
} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана  
ла је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је бил 
а не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зе 
о.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно из 
 манастирског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опа 
 И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и 
љашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се  
је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јо 
 да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабу 
 И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то 
.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о др 
 болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од приј 
у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак 
пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога по 
 он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опрости 
о добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу 
та њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе би 
равим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци д 
 условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом д 
 се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га 
његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма 
амо упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кр 
кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе о 
е помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма т 
, само осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и т 
S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни стра 
е било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{ 
е оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао д 
Да, »лепа идеја«, лепа и необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе п 
ем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене б 
{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није 
ла све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p> 
о му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена 
од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам ка 
рала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би 
да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пре 
="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не тр 
е задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастични 
у је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није  
а она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је н 
његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и д 
д плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек 
ивота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којим 
азвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој м 
ли.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живо 
и своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочел 
ине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да ва 
х ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели зна 
разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју ду 
оз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од опис 
и кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога  
о пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је ма 
, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само ист 
 видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Н 
се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са 
тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни о 
е зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива б 
 друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су 
м на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско 
ра наука и истина«. <pb n="42"/></p> <p>Он је њој одговарао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви че 
 никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега,  
ложена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања 
и је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он  
 нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго 
о и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опр 
је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је б 
авести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му 
вредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура 
ературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољ 
љи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са 
о што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога при 
ријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све прест 
оље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим више да је немате.{S} И 
асположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и и 
 даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољ 
 на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није  
је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то  
: да не мора веровати ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световн 
болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је бил 
 тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак  
ка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на  
ико тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја« 
ктичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже вре 
а</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску лит 
о што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато ш 
ла је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазва 
ку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна  
 дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је  
дмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам н 
то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала  
ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о 
рнога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:< 
ита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проуч 
о.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све б 
видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се жи 
ме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} А 
S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој н 
 чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И ми 
це!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да  
ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло же 
Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим бе 
 грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби 
авили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и нек 
.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад д 
ке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су он 
ве њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{ 
 кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су 
де пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одр 
ја, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвално 
не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није умела леп 
> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку пле 
ли су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би 
те?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, 
или на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у ист 
 лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна 
ји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила  
зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагал 
е.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочи 
пасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да  
ихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало 
ући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи д 
 <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да дево 
 два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на гри 
де, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због њего 
> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није  
 славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад 
 ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабук 
живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад н 
ећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће 
ечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} 
ад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју н 
у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и 
на је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој с 
 о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, 
ије више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са » 
ј болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p 
14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и  
знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обра 
умње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће 
ујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру да га увреди и ако 
песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му ни 
{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан ф 
даност Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на  
сама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост 
ди и да научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чин 
е што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве 
е и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има ј 
се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{ 
и да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргини 
<p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити.  
я, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она и 
атно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да 
на показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А  
ад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је от 
да јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и 
ење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/ 
 што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да посто 
 али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако 
 лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је т 
у све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и 
о, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок 
збиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она 
р мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као д 
необична.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и  
олебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скеп 
 да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p 
наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за  
ца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда  
цију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пр 
ерујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема н 
 да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он при 
чај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи  
 је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало 
то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била атеиста и 
ожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би г 
и интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме 
 њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између ч 
кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова  
ак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S 
так опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко ј 
p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме ни 
јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му ниј 
ротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце  
ву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и 
S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, не 
еби љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводе 
. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да т 
горела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање н 
 и из манастирског живота, какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо ј 
арао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено 
нову филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то 
 да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студ 
 као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њем 
вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и 
 га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{S}  
натоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила сим 
ам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мор 
вот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаштања има, наград 
} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирско 
били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељ 
 то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се  
 рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Са 
да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио о 
еретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и  
о да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} Он је п 
лади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залив 
Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S 
о и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо 
м достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високога 
да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећ 
и.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и д 
 се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на ос 
азуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало н 
лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже 
вда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>» 
<p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам 
и ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та 
побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом  
ажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да 
 учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовоље 
и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оц 
ь хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила  
е њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, 
умевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежн 
ати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о дру 
на девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и о 
 њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пр 
и би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28 
ене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора 
p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслуша 
ише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поези 
м са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна 
тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико бо 
 покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао ј 
 али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у ва 
 не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас ч 
или социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижев 
 осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на  
S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувал 
а није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S}  
му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом 
сли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер н 
ико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изуча 
у, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о том 
и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових 
да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори 
ј свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p>  
а госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остав 
упачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људ 
е претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и к 
жити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је о 
оклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате  
еба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да 
ари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно 
и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што в 
дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница  
и у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим 
име и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S}  
 и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка неб 
мимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са болов 
рту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако с 
н њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46" 
уду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку. 
пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она 
ости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око њ 
вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S}  
е тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} 
политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису поз 
ту уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} О 
1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одс 
> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну ку 
а и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав 
трахопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Ису 
ак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да пос 
пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не ж 
 и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јо 
мима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари,  
 свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огор 
е то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиљ 
еприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она  
вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сум 
ити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — 
дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз ду 
толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и  
а грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорч 
крио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец д 
То је само зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота 
чела њена болест, на коју није обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све ч 
ра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите 
 Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаес 
што није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у св 
м једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа с 
>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} 
но слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме т 
е добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви  
 веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењ 
ла шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} 
S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им ј 
о гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, али више и него срећан човек 
м их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја 
Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....< 
е, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовање према  
Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверн 
ре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега и 
сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен  
јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S 
 да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одг 
ши, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика 
овечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хор 
даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у  
те мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађа 
а вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да  
ок ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је в 
пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову  
м у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} 
уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тро 
оману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тре 
ја »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не  
но сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и му 
Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми 
да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави с 
 Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S 
вако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву  
ати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што  
ви оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световн 
да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су  
ја била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала два 
есеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време 
.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто 
ас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добије 
науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно 
{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега в 
 оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природ 
е тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били так 
ко не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећ 
b n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Мн 
.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела је савремену 
Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијск 
 осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада во 
 1905.{S} Зашто јој болестан никад није писао?{S} А зашто она болесна никад није њему писала?</ 
и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем с 
исмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова 
ним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S 
постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежн 
да ли му је било жао?{S} Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физички 
 желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло 
4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дан 
пустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово приј 
, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није 
т нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима р 
, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољн 
ада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S}  
пој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање 
ите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Ру 
о много бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не  
<p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље ра 
рзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она н 
лима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само матер 
 демократско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професор 
на«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са  
 дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се  
 осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душ 
нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је б 
о зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Ал 
<pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко 
рвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више њој писао «многопо 
 Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а о 
су све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били о 
добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који ме чека да 
{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бо 
е месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да ниј 
 побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици 
 час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} 
ивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписк 
S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском цркв 
арата.{S} Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према 
 руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и разве 
ного је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре 
а њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p>Он јо 
то налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али то 
дно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одгов 
о он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се стар 
цити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам с 
е казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико < 
љи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не  
е жице, ако је непојимање једног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незнал 
 нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако прист 
/p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задајемо је 
ве једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила ј 
атељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гл 
атуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што жели 
?{S} Да је знала, она би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би м 
 неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце 
чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да  
, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђ 
у душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и а 
и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и нап 
 се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Он 
црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p> 
иту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко  
стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књ 
поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због ње 
/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти 
 после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих не 
ришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма 
о један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који лепо миришу.{S} А зар ми 
вој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је б 
<pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p>  
 у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више уп 
ему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} К 
да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије 
им васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се ниј 
д јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и  
не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност п 
ој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: зна 
говори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне  
 жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама  
али и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис о 
Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и 
побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало б 
 је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било  
 она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је  
 коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових 
била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико  
 <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој  
вати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова  
ећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао к 
о, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ  
 неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, в 
у поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да  
речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у  
и да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осе 
не више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста? 
х неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да пр 
ала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> 
ику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад ниј 
 у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакри 
жда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S}  
наје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих  
 и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немој 
а који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећ 
 је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетск 
ме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више  
S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да р 
., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек 
амо њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није проч 
 лепота, али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да п 
ала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можд 
о и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње« 
ад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страс 
«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писм 
не желим данас да поздравим.{S} Ах, да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после т 
опадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас 
анске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово  
 нерасположена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода  
 сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мис 
 у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русиј 
у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и не 
огу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се т 
{S} Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«. 
изичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала његову душу!</p> <p>Зашто није могла да му по 
ска врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Руси 
е било драго.{S} По њеним писмима он је познавао њу и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика 
из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није 
една моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у  
е и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И  
ти своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, 
исмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете постав 
еписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са 
вори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Об 
у варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало ого 
рен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно 
им животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине,  
ао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу да ж 
.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свог 
верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликат 
страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не  
о јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе.{S}  
 мила, јер даје <pb n="9"/> много лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући ма 
ову душу!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дан 
есној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти. 
 освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек 
поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се 
цем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не  
нања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S 
лод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли д 
 проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка 
зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гд 
Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљач 
едао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо 
 расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904 
о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« 
ла њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити 
="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тр 
"35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љубављу.{S} Он је био много б 
е она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији 
на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имал 
то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S 
обрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је 
који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек к 
трашно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>А 
јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо 
вели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у доб 
је душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј 
а њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Сам 
и све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца  
>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?« 
у и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо н 
едујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</p> <p>Он јој је одговарао да он 
цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страх 
поразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бој 
ов. <pb n="6"/></p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да доб 
ти ко мала иконе.{S} Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и пост 
уђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или ва 
 сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред 
науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не  
своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције 
 као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души  
српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{ 
 писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично  
не, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија  
мо је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, ка 
тигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био о 
ћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} В 
но да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и ле 
ило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво  
 ичега.{S} Међутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и  
то дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{ 
2"/></p> <p>Он јој је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одгово 
Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} 
изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи 
вечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину  
у учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} С 
У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је чове 
и да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали 
>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или п 
 Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и  
 Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунал 
ила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добиј 
често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, 
е и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се 
њао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p>  
{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта ј 
 искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S 
 дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком  
едан једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у 
жем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n= 
те Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са  
ори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам т 
клони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао  
бе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута д 
 спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања,  
е.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели 
, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одгово 
и опрезни, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p 
 Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све  
 равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга ве 
онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како 
е«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S 
прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребац 
 може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На кра 
ет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад  
е да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како  
еди.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела  
ивот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе играче.{ 
а створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велико задовољст 
еговој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она, но ко 
.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после свак 
дегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекр 
 силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S}  
и вођени златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не мо 
ном. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно сло 
/p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се 
ма: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја р 
уна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S 
?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела д 
о удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа не жели, мног 
p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашто ме не похвалите?{S} Зар не опажате како брзо напредујем у рус 
ћете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> < 
казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> < 
ожда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећ 
ме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је  
идите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — так 
вуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је  
их на јабуци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - 
тило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег д 
<p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно није више  
о живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук,  
свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Доби 
те. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, а 
ни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, 
а њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p>  
ора да поквари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S 
е рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да  
студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем 
 то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом о 
цање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам исприч 
ала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и 
 она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, полит 
{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати 
али слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште,  
о како изгледа?{S} А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини  
ислим да има људи коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак инте 
 историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе  
ича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је 
емље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и с 
.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе 
оји је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болујеш 
мољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S 
 више да је немате.{S} Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«. <pb n="22"/></p> <p>Он 
 није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује 
ге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манаст 
 Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себ 
је у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песм 
ма њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима  
ба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као п 
ио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опр 
ју и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да си 
охујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од сво 
тем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили н 
у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да во 
е се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</ 
исмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, пост 
ута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без ве 
остигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пред 
а се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћ 
је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча  
атоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>Мисао мисли  
о да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али ј 
ају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није посла 
ише рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Беогр 
и разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад ниј 
стите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} О 
адовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна с 
ски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p>Пре неколико дана опазих на јабуци једну пегу.{S} Загле 
ћни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим 
етљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да  
но дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпун 
и јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей заливается, 
 хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их наметнете као аксиоме.{S} Змајеви 
а и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско цр 
е, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети пл 
у са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки ц 
е њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала  
ика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занел 
а две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха 
ла да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и 
својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је п 
ам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже 
днога културнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од м 
филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и мла 
 се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро —  
исму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> <p>М 
писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да ж 
на историја и музика људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће 
писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црн 
тела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала ка 
и отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан 
 њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су би 
чено маказама тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он са 
свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипен 
рту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српск 
ем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{ 
ла плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p> 
а.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/>< 
b n="43"/> Осећала сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{ 
она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се  
е без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <p 
 тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина понекад бол 
> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметн 
га.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зи 
н неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} 
озофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуц 
ти.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="16"/></p> <p>Његов 
у.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали. 
 судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за друго изгубе, и к 
Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на 
ко утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као га 
.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу 
аставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она. 
 што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један мој друг који м 
ем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на  
о не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив  
огла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је 
25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократ 
се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро ра 
љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати ле 
а да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја са 
анимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је 
S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада. 
азуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредил 
ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Р 
и вери заблуделу овцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успет 
ле ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу  
ви, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је п 
аопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада с 
ла да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у 
ећ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/> га н 
.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академ 
о не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није 
 могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још и данас, богати лепотом која не умире и љ 
, после искрени, и напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала г 
е, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта 
, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми пи 
Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаника.{S} Она није могла 
о од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38" 
а.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стар 
ојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју само нис 
ари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју 
односе међу људима.{S} Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи 
врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се раз 
о, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру 
{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Р 
инхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисли.{S} Видела је, 
јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у 
што прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче  
је писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забри 
S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да ва 
не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите знати, могу вам 
генције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда 
ад логична, а некад, страшно неправична природа којој јединој као несвесној сили мора човек без 
е са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у вазд 
и цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако ј 
} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или  
јем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А 
душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђе 
 је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону 
о свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте  
ма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је неж 
во и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећ 
на, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш  
твари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати  
гу никако послушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермон 
лодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да  
 као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Мислим да и 
студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни:  
ти проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живо 
смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он  
е остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видел 
иромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да 
, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми  
</p> <p>Ах, а она је његовој лепој души причињала и бола.{S} Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/>  
де.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говор 
ајлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели кам 
дине, ви за мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље пе 
{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке  
ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир. 
енут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога ва 
уда младих официра.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође на 
тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу ген 
њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног дана он запита отворено:</p> <p>»Ви  
е двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p 
иле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној душ 
кад ништа не жели, много добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехар 
...</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да бу 
и је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{ 
ије умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је с 
p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и се 
у, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <p 
не: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам 
младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свел 
 одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим није могла о 
старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p 
алуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима свих друштвених редова има нев 
у пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југослов 
 и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, ко 
егова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љу 
а му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових ру 
ија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни најбољој пријатељици која је знала све њен 
а та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на жив 
 заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још  
p>Па ипак није могла да му одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо:  
 ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је п 
а.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, а 
д није њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборав 
слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним де 
 не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би с 
ети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> 
сли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем  
песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печ 
икакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а 
а верујем.{S} Манастирски је живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек кој 
о ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој 
га. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које нај 
орила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p 
у, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и спо 
а пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се 
мња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и  
 смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико д 
.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не чи 
е о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо сам 
се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се п 
у лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена 
 малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио м 
што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чи 
имбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми  
на људе високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма  
 је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ стр 
не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Рус 
т година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је д 
тност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи колико је могућно. 
одрицање од задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S 
ам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забав 
ожена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не 
им са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пи 
о порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Мо 
оли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан  
је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећ 
рескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим 
{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним  
} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу;  
а са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако п 
и са звездом над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела сам још више вел 
 душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и 
ст.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио 
</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот омр 
 ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока  
кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињ 
вио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бог 
сти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водил 
ну свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мириса 
 ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више  
 тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Рус 
 осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта  
о не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n 
и и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мен 
м била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињал 
ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А мени моја душа и моја љубав кажу д 
ју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непо 
оме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да с 
е и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је ла 
деликатна, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је  
а само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му 
очита и њихово пријатељство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љ 
је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их ч 
.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежн 
 Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb  
i>Ја мислим да ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тад 
душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{ 
а, па их има и међу калуђерима.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту к 
и изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене  
у пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нис 
 лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гај 
на што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је 
дог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љуб 
ога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и кој 
<pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без реч 
у собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој уст 
е најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отиш 
осле сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећу да постанем  
као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати 
 о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљ 
рофесорима, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима.{S}  
секао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он 
е«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима  
ој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро  
} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S 
о не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала  
о изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих о 
пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је 
о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала ва 
дне корисне књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, 
, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков пред 
ава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарств 
ем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије 
а се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави  
астан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо так 
 била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у  
ер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме 
она, већ истина коју они обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији ко 
колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересу 
ачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да 
братила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам пошаљем, да бих ш 
чи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Руси 
авремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Ду 
сао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој с 
исто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се  
су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја она изненад 
 дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према њему због тога  
једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године поче 
знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго ш 
но што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Пи 
4"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено погледао и поцр 
и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростит 
>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа  
је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била  
ер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек  
 руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учи 
е.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лек 
етовно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају крајева поред сви 
ена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави г 
<p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова м 
ди лепе земље које је желео да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђ 
ј народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>— 
} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је кал 
ије.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која 
 сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и траж 
ауку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под  
му што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, к 
на.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се виш 
игију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, ма 
 нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и ро 
па прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само поч 
диној као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живо 
/p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљиво 
и да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p 
знаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђено п 
реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио су 
p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>За 
кше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога 
тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад б 
, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у п 
венео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили 
ица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо 
духу се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовал 
небо иза мога високога дрвећа забуктало руменилом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунц 
слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ниједно писмо од његових није прочитала ни 
 пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p>  
дили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p>Млада девојка 
мо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена т 
утити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметр 
акосне.{S} Ах, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрв 
ула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није уме 
la" xml:id="SRP1919a"> <head>Калуђер из Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болес 
ичим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако  
мешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то 
, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Господине, ви за ме 
чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима,  
обро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеа 
S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и  
а изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била мучна 
 да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је с 
 цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко и 
вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога с 
ју, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, 
задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више нам 
да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству. 
ћа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи  
да ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да н 
 Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{S} 
им.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се  
и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од к 
а стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и посл 
етроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сам 
љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али  
лично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црк 
ало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која н 
 глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој 
 идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристај 
 ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављале њену с 
ц је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љу 
 баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руск 
и да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S 
p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на чети 
ку од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</ 
но, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим зна 
и да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа  
иди душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, де 
ло нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велико,  
ога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је бил 
 књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} О 
пом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песм 
га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско писмо отишло далеко и задало некоме непознатоме с 
} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да 
Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај је 
о што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако кр 
} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?«</ 
 већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му 
рат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упо 
> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мал 
 ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у поб 
, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у ш 
м оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој ш 
писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и 
црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији у 
вели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S 
а је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби о 
шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем р 
осподине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако ј 
икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се так 
а умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је 
 томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учини 
 да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна. 
 — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p 
скрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и природа и по земљ 
ји.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх 
а.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и 
већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихо 
 пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> < 
добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М.  
уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>М 
ад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-зад 
чињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И он 
ихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало 
ела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи к 
Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за дана 
у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време до 
долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много радости деци цело 
амоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно сл 
сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини  
е могла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и с 
{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{S} Њој је 
оворило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути 
.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред 
о године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и с 
ију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8 
у га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави орги 
сети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада би 
а сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу никако послушати.{S} Ако заповедате, прис 
а каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се  
м пак није била задовољна.{S} Желела је савремену реч.{S} Један јој рођак једном рече да има пр 
анство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад јој 
 долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитал 
ст природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и би 
а је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да с 
ни у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Јо 
 он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то 
м да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и 
.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику  
а кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације које кажу:{S} Кад би било Б 
и она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.< 
 кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну гу 
ако је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} 
ла све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускрати 
 спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепш 
о је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада с 
стичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна 
Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети  
 људске душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским би 
ик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{ 
мо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор. 
 било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није  
 њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва сам вас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој леп 
Био је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак  
дно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n= 
леда, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само 
Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао 
задовољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите 
ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја на 
 ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зач 
 отворено:</p> <p>»Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb  
и верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако  
ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писм 
према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долаз 
, јесам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће,  
.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пуш 
она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица,  
p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, 
оји је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обож 
цу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по беломе путу у белој 
 веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који ј 
 радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и б 
томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем  
еколико дана била сам на бденију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта ос 
ји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде чов 
дговорила је:</p> <p>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љ 
и.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана б 
 нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је зн 
бода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Др 
 хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога ком 
> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верује 
ма.{S} Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као д 
ајвеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је двадесет пет 
 и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> <p>»Опростите, журим да вам п 
еском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка ид 
о желите знати, могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем с 
о га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који  
епота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико не зна за вас ...«</p>  
ања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам 
} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:< 
а: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наив 
шта имао потпуно право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до  
 то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је у 
{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијев 
о, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођак 
тпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обаве 
та да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану  
ло је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{ 
рате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не  
вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог оп 
, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја ве 
е обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прес 
 оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> 
, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблу 
 нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке  
ше калуђерица, него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужи 
а било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери 
на чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о  
иди да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек м 
век је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна ш 
 која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb 
бог језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као шт 
ужити.</p> <p>Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више св 
а, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део сли 
једна песма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија 
 владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он ника 
 сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Одговори му:</p> <p>»Гос 
ан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати 
 о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по  
рошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао и 
Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава чо 
је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, з 
итање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега искрено одговорим.{S} Ми 
у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упозна 
, То је моја мала историја коју казујем само људима које поштујем.{S} Не знам на какве степене  
 опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <p 
верују незналице.{S} А ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање 
сма.{S} Затим га је правдала: он је био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега  
ћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више н 
е изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је п 
љство погрешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чин 
ој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говорила.{S} Али она њему није говорила све 
и књиге брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на 
ног дана му је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад с 
> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S 
а: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу 
р није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S}  
 писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње д 
уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радн 
опала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће  
авршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> <p>Сад је раз 
 руски Јован Крститељ не личи нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда 
} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} О 
а и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите и да нам их н 
.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштв 
/> њено писмо није ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је  
 се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму 
у и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила  
да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање  
 је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада 
ао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1904. године почетком маја о 
н ме је зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам с 
ру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо  
ина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да  
сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се 
а ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она 
ом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не  
 Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе« 
ни концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу  
, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и з 
о ни познаници, али ми питање ово као и свако, можете поставити само ако пристајете да на њега  
едини пут нисам посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим 
огу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем у 
носило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали се као добр 
е написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што 
остите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S 
 и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш савет не могу ник 
иња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају ни 
вакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о  
а има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична  
 сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он 
ики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као е 
е више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали јед 
а ни најбољој пријатељици која је знала све њене јаде.</p> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нем 
говорила.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каж 
м срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, мо 
рство и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све с 
искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције имала 
брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као шт 
 n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирско 
ом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж 
ена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да 
ијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на 
Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p>  
намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слоб 
 види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише 
те, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут  
је могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Как 
па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и  
тела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљи 
ве дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши писмо, још су били 
ки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена да почне 
његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није 
је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Деша 
 кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је об 
од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за  
сала му је:</p> <p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Бо 
ом, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« —  
ише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му 
је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће које прати наш живот, казни и награђује, ша 
казне и испаштања има, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, стр 
асна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Божји свет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манас 
зи и по њу и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{ 
лом зоре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет ч 
 рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случ 
вом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа који је 
 Мурила који је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе 
 сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметнос 
едног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастара, мало дивље и дуб 
на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрч 
расе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и пружа 
еровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb 
нимало на саркастичног, девојачки лепог светог Јована од Леонарда до Бинчија, или на кога друго 
 изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <h 
драстао, заволео је науку више свега на свету.{S} Има једног рођака владику који је обећавао да 
е личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душ 
"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност д 
ст, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, о 
о и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је лепо певао. <pb  
хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног ду 
није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на слу 
пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У поче 
им царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, и 
ле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскош 
ме и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило  
ин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а 
нистрима, међу професорима, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу 
b n="6"/></p> <p>На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије пр 
 никако не и најмилија, али најлепша од свих писама која је она икада добијала.</p> <p>Она га с 
 осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће 
а то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља калуђера из Кијева.{S} Нико <pb n="33"/ 
огла нешто пребацити?{S} Зар није он са свога гледишта имао потпуно право?{S} И зар није и сама 
 он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: или вара себе, или вара дру 
венске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд  
ћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n=" 
е заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме л 
 околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју рел 
о и руска литература и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје 
ене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али неразборите, интелигенције имала врл 
ичности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, бело је поље, бел 
ма и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био мали,  
покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посе 
вршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црн 
тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом казала:{S} Амин!</p> < 
 што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он  
исати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познава 
ели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с 
слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све  
о <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје з 
 младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мат 
љно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огорче 
мрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је сп 
ла и о њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха. 
 да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за  
 је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и он на путу уморан 
 А он би одмах другом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»С 
ежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваш 
ивота, какав кратак опис околине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га инте 
 разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb n="28"/></p> <p 
и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је  
<p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себ 
 будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и 
а данашње демократско време«.</p> <p>На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу 
ово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим хартија 
<p>»Ако ви зовете Богом свемоћ природе, сву њену велику лепоту, ако називате Богом ону везу, та 
p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литер 
ла толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем ж 
је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њ 
ђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му ј 
еру да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да  
обије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање црта 
ја је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} За 
омна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало с 
> <p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да  
о да она боље зна граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што ј 
да много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и гр 
 поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чек 
е нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десе 
у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb 
рао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они једно за  
а.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољ 
есвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смр 
 довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је о 
лиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој,  
а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p>  
га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би и он  
 Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела 
 допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде  
, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p> <p>— Још болу 
 беспослицама.{S} Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо 
ло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.< 
.{S} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан. 
, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <p 
ћавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није осећао жељу д 
 ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника к 
} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.< 
 маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би</p> <p>јој:</p 
p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> < 
 снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она та 
тву са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила да је он то наро 
ову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли  
и која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била ду 
ика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је желео да види.{ 
се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде,  
а му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела 
ши.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког вр 
уховну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срда 
 више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га ос 
поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«</p> <p>»Ја сам већ п 
 било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се ви 
pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један  
ажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Је 
ли ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли обе заједно.{S} Ваш сав 
 јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захва 
астарој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је м 
у танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му ј 
рвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Љу 
ћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Т 
ашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочита и њихово пријатељство погрешно 
и немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месеца неизост 
довала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небом., на које се он успео.< 
 са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама  
 она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад 
веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику туг 
пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S 
е да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној ц 
друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Ман 
било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу 
дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један рус 
на према њему због његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања кар 
да му заслади или загорча живот.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и ра 
е настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опаз 
ли.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од којих се живот  
а суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међ 
би.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њен 
ст Богу, велика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крај 
ујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изглед 
 за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је васкрсао и уз 
кине и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је ни 
у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је м 
S} Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити  
 на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму и 
 му да се он њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допа 
је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није б 
де човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем кој 
ихова мудрост и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рек 
 под плавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова у 
тку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> 
ту и долазно њеној кући, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати 
собан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше каз 
на, али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено ру 
 жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно ш 
{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Он 
не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била дели 
дину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Доби 
амо да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између чове 
у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не м 
челе, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у прир 
</p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном ум 
ски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељст 
} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зат 
на би га изазвала да пише.{S} Жалила би се да се и он пожали.{S} Писала би му из постеље, да би 
о да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љуба 
као да добијем неку племениту казну, ви се пењете све више лепоти плавих небеса«.</p> <p>Његов  
је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S 
крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљ 
S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић 
део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њо 
слима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи  
ојако, другарицама били браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као ш 
, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопшт 
шем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да ути 
Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као вет 
ремена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љу 
 и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу де 
елице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам 
ого радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту  
 у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен осмех. <pb 
Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, 
.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вер 
ој није пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на  
>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвећ 
 јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавам 
ак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>—  
на њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати 
и кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама имају лепе  
говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </ 
ности?{S} Признаде да је дивља и да јој се његова нежност допада.{S} Каза му да се он њој можда 
е то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26 
то воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врл 
а својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време д 
вој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<for 
нају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је зна 
случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да 
читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са 
ори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он 
о сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви 
ругом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да 
и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особи 
рму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература 
дговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне  
упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и ни речи нисам казала.{S} Он ме је зачуђен 
о да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пи 
м љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу 
 нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је с 
оди душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Бого 
на да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p 
ова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши  
зи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности  
и, али је, разуме се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она  
ао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њен 
 је започела преписку са њим.{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма 
емљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкрес 
њој можда неће допасти кад се виде, ако се виде, и да се она њему зацело неће допасти.{S} Смеше 
 се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Нека њихова писма 
pb n="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му од 
уђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чи 
е упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда м 
зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упоче 
 небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах 
 ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу  
</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкчији. 
је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го кам 
ву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у небо 
Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам  
у кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школ 
тво и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристај 
Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.< 
ичали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судб 
че преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама 
Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој прир 
ношћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме н 
 она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види  
познатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила  
за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што  
и да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи још 
ветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајим 
или тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у  
"33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњ 
послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога дана  
бро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Али 1 
ма, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео  
нском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И 
оме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разбо 
цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад 
 се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој 
.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у с 
болела од болести са боловима, од којих се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писм 
ило страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> 
е живети научничким животом и да</p> <p>се ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепот 
ислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се пр 
ед свога светога позива греши: или вара себе, или вара друге. <hi>Ја мислим да ви не верујете</ 
е сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако в 
{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она је већ дуже време била а 
 лаж, Само ви се варате: ја не лажем ни себе, ни друге; ја верујем.{S} Манастирски је живот леп 
е болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ве 
то више познајеш свет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни 
Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге претензије«. <pb n="31"/></p> <p 
>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је забора 
.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има сам 
њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чи 
дала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала т 
живот одговара мојој природи, дакле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> 
{S} Прочитала сам књигу и из ње научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне ко 
Русије.</head> <p>На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и  
аже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и висок 
га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.</p> <p>Кад је био ма 
!</p> <p>Зашто није могла да му поклони сестринску пажњу и нежност, да се последњих дана не осе 
не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик,  
 Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и  
х писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Сећа их се на ру 
ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Б 
узе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела пр 
} Пре је волела да сања, сад воли да се сећа.</p> <p>»Ноћас сам много радно и био задовољан.{S} 
 живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p> <p>Он је њој у 
је она икада добијала.</p> <p>Она га се сећала са захвалношћу и жалила његову младост.{S} Зашто 
е и они једно за друго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није  
очитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлост 
 Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот. 
смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени небом и звезда 
змеђу најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну в 
м ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћег дрвећа у пр 
чна природа којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолут 
 је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиг 
n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} Он је писао: </p> <p>»Истина п 
Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла 
ж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> <p>Она  
анственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Волела сам малога Исуса који је долазио по бел 
 него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су њ 
о о себи.{S} Одувек је нежног здравља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим 
к је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Глав 
е њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој б 
ана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам ј 
само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку  
му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као што пре ниј 
 Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге прете 
желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на К 
то је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да 
овори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бело је небо, б 
ла малу причу о своме животу.{S} Некако скромно и лепо је говорио о себи.{S} Одувек је нежног з 
наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одмах одговори кратким писмо 
смо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> <p>Одговорила је:</p> 
довољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p>И осећала да откад ништа 
чено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и 
. .{S} Мени је двадесет пета година.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љуба 
ирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се с 
е.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим сама, онда се осећам пот 
40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, н 
вала да му говори о својој личности.{S} Слала му је скромне пределе своје зиме и говорила: »Бел 
послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка није  
ма и као једна молитва коју је само њој слала велика и драга, побожна и поетска Русија.{S} И ни 
ли у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе 
ла сам једну јабуку, донела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била ру 
изма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{ 
у и мислио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постој 
и се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа ј 
опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак с 
ије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Как 
познавали.{S} Говорило се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само уп 
 љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незнали 
тила се баш за време прве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је кал 
се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> < 
 неко време.{S} Обавести га колико воли сликарство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих с 
и кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред све своје  
а поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/>< 
есмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у целоме све 
осле тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морал 
иканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсне  
ерујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разу 
томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену у 
етлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И 
 тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот.{S} То је  
није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замис 
тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике св 
 вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолут 
 је писала:</p> <p>»Вече.{S} Самоћа.{S} Слобода.{S} Потпуно се слажем са вама: кад сам сасвим с 
 златном месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да бу 
ду науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са  
сам сасвим сама, онда се осећам потпуно слободна.{S} Друштво обавезује.{S} Једна моја рођакиња  
ћа.{S} Вечерас не могу да будем потпуно слободна.{S} Напале ме мисли ретке и пакосне.{S} Ах, мо 
а не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да  
д свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред м 
да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи ду 
ше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за 
ерујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да 
} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз  
ивот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један д 
е више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља 
а.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот нека 
ре у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен пријатељ им прича или чита  
 пут и кад дође настрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај  
се да они кроз живот иду проводећи се и смејући се и да постоје зато да девојке на забавама има 
>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</ 
 да се она њему зацело неће допасти.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго 
а и кад је поред све своје искрене, али смешне, озбиљности и поред све своје истините али нераз 
} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> о 
tle>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље познавал 
се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да постане Виргинија Ло 
} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Желела је да по 
уку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасвим друкч 
ји је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас  
Ви не верујете, а ја сам калуђер.{S} Ми смо већ мало пријатељи и мислим <pb n="11"/> да вас мог 
 пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо почели да силазимо с неба на земљу и између најгушћ 
оји је сад био сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го 
прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели каменитим путем који је изгледао да води у  
/p> <p>Сиромах младић, био је осуђен на смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао. 
ак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу својим ста 
а ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала мате 
 би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љуба 
} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осет 
о што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је 
и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја ниса 
души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага, који је најдубља поезија, који је највеће благо  
црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на б 
ли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешк 
крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног 
те, интелигенције имала врло детињастих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо нај 
днесе смртне жеље којима не дам да буду снови.{S} Не, ја нисам жртвовао слободу науци: ја сам ж 
 Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је б 
сти.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауц 
 их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Соловей заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется,  
а да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разгово 
у, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма?{S} Бојала се да их неко не прочит 
топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметнос 
другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто преисконск 
но штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p>Једног дана му је писала:</ 
њиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и < 
ије могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи 
на није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> 
лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се само ако  
сто да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће године макар овако на четири месец 
а граматику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због  
 се о књигама и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезн 
ли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто  
ш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p>— Врло добро — рече она и п 
аказама тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на к 
езика.</p> <p>»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не  
тем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла.{S} И сунц 
 је изазвала, јер га је питала да ли је срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам п 
ји је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад... .{S} Мени је дваде 
им више него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{ 
јку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем  
е срећан:</p> <p>»Ја не верујем и нисам срећна, али сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећн 
и сам поносна.{S} А ви, јесте ли ви бар срећни кад верујете?«</p> <p>Није му могла пребацити шт 
ку књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тра 
 је победи.{S} Сад не жели више никакву срећу; постигла је равнотежу и задовољна је.{S} Пре је  
 члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи н 
учности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang="RU">Солове 
рене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била задовољна.{S} Желела ј 
у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости:  
га рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрав 
државале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж зрелија и практич 
оба младости кад је сву љубав из њенога срца имало сликарство и руска литература и кад је поред 
љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} А ово је било нешто налик на све оно велико шт 
почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми ј 
 горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у д 
лебљива искреност је дирнула њено дивље срце.{S} Зар му је могла нешто пребацити?{S} Зар није о 
ишло далеко и задало некоме непознатоме срцу бол, она је, место да му се оправда <pb n="12"/> и 
ело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са нек 
ветовним песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадн 
г дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, 
есу није послао.{S} Разумела је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљал 
писку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међути 
признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29 
ли знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што  
 руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство. 
т српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га изм 
м да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{S} Она није »лепа идеја«.{S} Волим  
знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар објасни.{S} И после неког времена, кад је већ на  
>»Да, нерасположена сам.{S} А кад једну ствар нећу да радим са вољом и са љубављу, нећу ни да ј 
цени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар. 
 као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек за 
н суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем п 
</p> <p>»Ви се варате: само материјалне ствари се кваре, само земаљске јабуке <pb n="30"/> трун 
а никад није неделикатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да и 
ености између човечије душе и спољашњих ствари, између величине која нас окружује и <pb n="40"/ 
њижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на до 
о.{S} Она која није она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна леп 
.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Са 
ку вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље.{S} Слика је ствар, мртва маска.{ 
били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били дете?«</p> <p>— О, јесам. — одговорила је она  
ељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежњ 
мене више нисте идеја, нити проблем, ви сте мали роман, или лепа прича, или боље песма, јер у п 
ли све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам пошто 
кле, из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је 
 здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем в 
стру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити« 
у« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно 
есто нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан. 
питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте  
у је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте вид 
ја моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша п 
 ви не верујете</hi> и не разумем зашто сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била  
.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и 
дима које поштујем.{S} Не знам на какве степене ви делите односе међу људима.{S} Ја осећам за в 
једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања« 
ела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну ка 
у.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо 
ног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало ј 
лављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала.{S} Она 
 Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу својим стадом и пружао руку да му љубе.{ 
 да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пролази 
сам је као симбол лепоте и држала је на столу поред Пушкинове књиге и кодгод бих је погледао, у 
још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу 
а.{S} Она још издалека пролази на другу страну куда јој није пут и кад дође настрам њих, они се 
тву, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за 
тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач.{S} Довиђења.{S} Сад је на реци дивно,  
ан и бедан.{S} Ни искрени богомољац, ни страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и с 
илозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипа 
.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да п 
обро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после 
м чисто руске душе која је велики болни страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велик 
је лепо певао. <pb n="43"/> Осећала сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавал 
{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа којој јединој као несвесној  
има само да би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти 
, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас ка 
видели Москву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, ев 
 Нико <pb n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа  
ије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са  
 видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове  
 тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру  
 друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођа 
лица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљите ми мало 
{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису с 
ована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или  
исли да боље расту.{S} И кад помисли да су се могли наћи и поштовати још више и бити пријатељи  
оме давали полета и писма њихова као да су заливала њихове мисли да боље расту.{S} И кад помисл 
 туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуж 
ји од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најмилија, али најлепша 
шљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су  
 Ја осећам за вас пријатељство.{S} Ваша су писма мало опора, ви сте дивљи и горди, али је ваша  
ликатно казати интимне ствари душе, кад су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан 
ма се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимои 
роцветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим ја 
је пристао на рођаков предлог.{S} И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У п 
о.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају грани 
тањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављале њену собу.{S} Библиотека јој је стојала  
а озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А  
имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Из 
се живот омрзне.{S} Неко време долазиле су карте и писма од пријатељица <pb n="35"/> и познаник 
њему писала?</p> <pb n="37"/> <p>Прошле су године.{S} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су  
да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова писма? 
 су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и данас живи.{S} Религије се  
лимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо дру 
 била толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашње 
 страх од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</ 
ту није доносило никакве користи и који су живели свакојако, другарицама били браћа, понашали с 
т, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим. 
, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{ 
 напослетку, поставши пријатељи, бивали су весели и духовити.</p> <p>Питала га је:</p> <p>»Зашт 
, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступач 
 у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И  
} Њега више нико не жали.{S} Заборавили су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на ње 
у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p>Био је сабор.{S} Млад 
е није доста занимало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе  
оказала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру.{S} А то ј 
у били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели.</p> <p>Он је отишао 
е били социјалисти и републиканци и они су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књи 
рис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали полета и писма њихова као да су 
скву, нисте видели Русију«.{S} Студенти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а 
 n="33"/> га није познавао.{S} Студенти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им обј 
мња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихов 
 још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, после искрени, и напослетку, поставши  
хену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Вратила се баш за време прве Југос 
 и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једнога да 
 добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p> <p>Ал 
прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S 
е хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим ди 
 мати желели да му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је сла 
да у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду п 
 било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико велик 
икама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би ун 
ли једно другом, и, пославши писмо, још су били жељни да пишу.</p> <p>Прво су били опрезни, пос 
 женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S 
="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену п 
ожда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посла, и пријатности и бола да много о њему мисл 
реба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се  
га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.</p> < 
не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S} Живот некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Чи 
највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стиг 
ели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а  
ад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло п 
 њему.</p> <p>Била је огорчена на своју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Ро 
е до срца, окусих, - горка.{S} Ја нисам сујеверна, него ми је јабука дала компарацију.{S} Није  
та немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у 
 <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам пос 
 тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Госпо 
им — писала је она њему — и после сваке сумње, као да добијем неку племениту казну, ви се пењет 
е свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p>  
ан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поред свога светога позива греши: ил 
не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сумње, ка 
ме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној 
амо једну змију и видели два орла.{S} И сунце нас је пратило својим ватреним оком.{S} Затим смо 
виђења.{S} Сад је на реци дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хте 
оре и као небеском љубављу озарило свет сунцем молио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечи 
ису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба и од људи.</p> <p 
ош више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила  
нела ми је једна слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех  
отиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, 
епо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p> <p>Ах, 
 а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{S} Ето 
.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је изазвала, јер га је питала да ли је срећа 
.{S} Смешећи се, додаде да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. 
на није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су о 
една слатка девојчица, моја сусетка.{S} Та је јабука била румена и љупка као осмех тога детета. 
војке на забавама имају лепе играче.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су 
жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћам се раду са више воље, као да 
 случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жена збиља красна.{S} А <pb n="23"/> овај лепи Бо 
де послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада девојка ни 
по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Добила је и 
све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме довели, изненада ме  
 лепој мисли«.</p> <p>Зашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећ 
"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p>Али кад је мислила да је  
 у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="16"/></p 
ивопис икона.{S} Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора вероват 
исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, јака и нежна душа? <pb n="46"/></p> <p>Јесте,  
о треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би тален 
у одговори.{S} Прошао је месец дана.{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пит 
<pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломов 
ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике изм 
ле смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом с 
ешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржава 
о сте се покалуђерили«.</p> <p>Није она тада нимало била деликатна, али барем није ми лагала.{S 
 на осећање кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је виш 
рло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S} Судбина: преко писама се нашли,  
о мирисао, још више...«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у  
астрам њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили 
/p> <p>»Истина понекад боли, но ја је и тада волим више, него лаж, Само ви се варате: ја не лаж 
ечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да  
 његовога позива, она се наљути.</p> <p>Тада је била и јеку мода скупљања карата.{S} Она му одм 
ушу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакве користи и који су 
} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина 
 овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и рече јој, смешећи се:</p>  
3"/> Осећала сам страхопочитовање према тајанственом Богу-оцу и обожавала сам Бога-сина.{S} Вол 
ног дубљег питања, неосећање једне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Ка 
ку лепоту, ако називате Богом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије ду 
 љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, 
јну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују н 
божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себичност 
 жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни му да жели да се допису 
ди коју верују и могу да поштујем једну такву безазлену веру.{S} Кад се пак интелигентан млад ч 
а разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима гово 
 Крим и послао јој једну карту кући.{S} Тако су се изгубили.{S} Зато се она врло изненади једно 
{S} Како сте ви?{S} Радите ли много?{S} Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети п 
..«</p> <p>»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.</p> <p>Он већ давно ни 
мо, да не задајемо једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало сар 
/p> <p>Пре десетину дана десила ми се — тако да кажем, једна ситница и она је могла да утиче на 
S} Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и 
 журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла 
 би му из постеље, да би и он њој можда тако исто писао.{S} Како је отишла иа живота та лепа, ј 
 Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу.{S} Како сте ви? 
позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, п 
ла је из Русије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко средине и не би на то о 
стаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове реч 
слила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и 
празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од задовољстава, а не одр 
 није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило на 
, мој пријатељ, калуђер из Русије, коме тако верујем на лепу реч, неће ваљда поцрвенити кад се  
ћу и жалила његову младост.{S} Зашто се тако десило да се обоје разболе и да једно другоме не п 
 Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је неб 
то много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из  
ена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепо 
мер, политику.</p> <p>Он пристаде.{S} И тако отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нис 
на није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S 
или браћа, понашали се као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер ве 
рквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S} Она је опазила д 
 њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.</p>  
еба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме ка 
шли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и ни 
аслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дак 
 него неке калуђерице.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божи 
залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S}  
о!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према себи, а ми имамо друге  
ашто је сагорела та писма?{S} Сад би их тако радо опет прочитала.{S} Сећање на слику није слика 
ли са »ја«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини  
 из себичности, не из врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он  
ији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим дан 
еба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики 
е није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиране — него млада  
Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, 
 са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која ј 
 је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га 
њене белине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз ј 
он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена болест, на коју није обраћала паж 
това, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји  
оту у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, н 
свим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искрени богомо 
е оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа после смрти?{S} Откуда знате?{S}  
шој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, молим вас, да је вера наука и истина«. <pb n=" 
ави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас,  
ао да се споразумела са својом болешћу, те су обе попустиле.</p> <p>Зашто је спалила његова пис 
њу љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међутим није могла одрицати 
је, као паметно дете погледе, разумевао те опомене без речи.{S} И она је осећала нежност према  
љи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу 
о у писму непознатоме познанику који за тебе представља пре једну лепу идеју, него личност.</p> 
а ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дође једног дана и ре 
у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње 
мање од земаљског живота <pb n="41"/> и тежња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка  
а га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може в 
, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не желим данас да поздравим. 
 горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неделикатно казати  
и кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <p 
била у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад био сасв 
жртвовао слободу науци: ја сам жртвовао телесни живот слободи душе.{S} Та ме мисао крепи и враћ 
ије ни добио и да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и с 
њу у побожност српскога народа и развео тему по оној старој мудрости: кад не би било Бога, треб 
но другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом каза 
е љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца.{S} Изгледа да је данашња младеж 
ј се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> много леп 
ислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко време.{S} Обавести га колик 
ма пренебрегава свога пријатеља, али се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи сво 
м још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру«.</p> <p 
p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?< 
 јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ва 
реба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p> <p>А она није веровала.{S} Тек после два  
елика као екстаза.</p> <p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма на 
Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њихово 
> <pb n="38"/> <p>И сад она живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S 
eign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју прир 
 и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје н 
p>»Гле, — помисли она — вернога кога се тиче мишљење безбожника!« Она му, и не сумњајући да је  
ст.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он пристаје на дописивањ 
ћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признад 
е ниједном није покајао.{S} Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Акаде 
месечином. </p> <p>Да, потпуна слобода, то је потпуна самоћа.{S} Вечерас не могу да будем потпу 
S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једн 
лила: руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједно 
могу вам испричати како сам дошао овде, То је моја мала историја коју казујем само људима које  
енти су говорили да је Петроград Париз, то јест, европска, а не руска варош.{S} Она им је казал 
ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мирисао, још више...«.</p> <p> 
е у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није нигде пос 
а се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако склони да се разнеже према  
то прастара, мало дивље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог 
а сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; 
вет, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је  
мо нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p 
 било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало. »Но, па створили су га кад и 
е слика, сећање на живот није живот.{S} То је само зрак светлости који случајно пада на један д 
а је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S}  
, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу зами 
научила седамнаест нових руских речи, а то је доста од једне корисне књиге.{S} Опростите, али ј 
оговарали, па је оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је 
 не руска варош.{S} Она им је казала да то већ одавно и сама жели и питала за свога пријатеља к 
га дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>» 
} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} Она му није могла ништа пребацити; та сама га је 
три сантиметра преко средине и не би на то обратила пажње да јој он сам на крају не рече:</p> < 
 стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство.{S} Само, само да калуђер нема задњу ид 
плавих небеса«.</p> <p>Његов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у  
S} И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте  
није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социјалисти и републиканци и они су осим 
а, награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична прир 
 пружао руку да му љубе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} 
збожника!« Она му, и не сумњајући да је то можда грубо, одговори:</p> <p>»Господине, ми нисмо п 
није постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била зане 
 шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осе 
 калуђер није писао.{S} Не зна да ли је то довољно приметила, барем се не сећа да се у својој н 
м из <title>Обломова</title>.{S} Њој је то било смешно.{S} Она је већ опазила да је много боље  
 претензије«. <pb n="31"/></p> <p>Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се по 
а«, са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се 
а и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим.{S} Њих 
да је ово сасвим посебна тема.{S} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: ру 
и дивно, залази сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преп 
и и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни  
 аксиоме.{S} Змајеви, патуљци и виле, и то је поезија, али није истина.{S} Ја их сад волим, али 
<p>Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, в 
 одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{ 
е допала: као да вам је било мило да ми то саопштите.{S} Можда се варам?{S} Не, ваш пријатељ не 
ња младеж зрелија и практичнија.{S} Њој то није симпатично.{S} Она воли себе из онога доба.</p> 
ле смрти?{S} Откуда знате?{S} Је ли вам то израчунала математика?{S} Ваш разум вам каже.{S} А м 
вољстава, а не одрицање рада.{S} Ја сам то одрицање примио поштено и искрено.{S} Ако желите зна 
p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била  
нда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух, једно свесно биће  
а осмехнути.{S} Она је опазила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јо 
у истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље.{S} Н 
сли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђ 
..</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разумем како ви не верујете ка 
/p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе! 
ачини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашт 
} Доцније јој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њено 
о бољи, много нежнији од ње.{S} И писма тога калуђера била су најлепша, о, не, никако не и најм 
} Ви сте жртвовали слободу науци и због тога вас морам поштовати и поред мантије коју не волим. 
 она је осећала нежност према њему због тога и због његове нежности.{S} Било <pb n="20"/> је не 
ј Русији да поздравим, некога достојног тога таласа »идеалне тежње«.{S} Ни људе, ни вас не жели 
н њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветало 
пар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико 
 га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, р 
е слободно обрати.{S} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само  
ја наљутио, он ми је рекао да поздравим тога коме пишем.{S} Опростите му: он је страстан веслач 
.{S} Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку 
је јабука била румена и љупка као осмех тога детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам  
ењу: кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно 
20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби 
кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што  
 је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећањ 
е кривице.{S} Па ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела 
еволуцију.</p> <p>Млада девојка је била толико одушевљена тим људима који су сву душу улагали з 
рило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да се морала осмехнути.{S 
ам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од вас.{S} Ала  
руски писци давали њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага при 
ипак: она је тада била толико болесна и толико огорчена да му је више завидела што је умро, нег 
њеној души, можда не толико велико, али толико исто драго.{S} Нека блага пријатност као лек њен 
 какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера.{S} Па ипак: толико 
жава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега. 
 да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они обоје воле.{S} 
{S} Њихово се <pb n="4"/> познанство на томе и свршило.{S} А писма је сагорела са свима својим  
ла:{S} Амин!</p> <p>Сад је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити? 
њижевности, водили и страсне препирке о томе да ли је Русија зрела или не за револуцију.</p> <p 
 песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мислила.{S} Пре неколико дана била сам на бденију  
} Њу је то врло занимало, јер је слично томе и сама мислила: руске иконе, руске слике светаца,  
о само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, ова 
их«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не задаје 
е жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више намеру да спасава човечан 
сам. — одговорила је она — веровала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кади 
 радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да 
стави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је било много  
ређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изглед 
уђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер  
ти плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи.{S} Ако је био леп, то је доста; ако је лепо мири 
, место да му се оправда <pb n="12"/> и тражи опроштај, само осетила симпатију према њему.{S} О 
руго изгубе, и кад се сећала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </di 
е калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније ј 
 са »да« или са »не«.</p> <p>Тако је то трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се св 
де да <pb n="14"/> та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград,  
о да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба молити.{S} А снежна Русија била је сувише далеко  
акве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p> <p>— Озбиљно ти кажем.</p>  
имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад би таленат ствар 
е се, није нашао.{S} Он се известио кад треба да се врати.{S} Због изложбе она је остала у Беог 
мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бу 
ји урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да  
{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова  
ј старој мудрости: кад не би било Бога, требало би га измислити.{S} То је није доста занимало.  
 кажу:{S} Кад би било Бога,<pb n="25"/> требало би га збацити са небеског престола, јер је суви 
ошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{S} Ово је засекао један м 
имало. »Но, па створили су га кад им је требало — мислила је она. — Сад долазе друге генерације 
очетак, или крај, намера, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви  
умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом 
, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене брескве и кад су се деца, коју је волео 
 се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>»Ви се  
сије писмо засечено маказама тако једно три сантиметра преко средине и не би на то обратила паж 
{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, као лепа мисао 
те ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непоколебљива.{S} Речју му није захвалила 
ла да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичега.{S} Међутим држава је није н 
ва у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сли 
квари и после неког времена да почне да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим 
варе, само земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. л 
ци једну пегу.{S} Загледах, — почела да труни, расекох, — пега иде до срца, окусих, - горка.{S} 
од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да м 
једно другоме бол« — тако је он завршио ту тему, а она је са својим мало саркастичним осмехом к 
з најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пели  
 је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак вл 
апеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.</p> <p>Било је то године 19 
ина.{S} И она <pb n="36"/> осети велику тугу и нешто налик на грижу савести, на осећање кривице 
ој души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима ужи 
, осећала је велико задовољство, велико тужно, незадовољено задовољство.{S} Она је била нешто у 
иде из снега.{S} Ах, са неколико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна сл 
ту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Минхена.{S} Али је имала сувише посл 
ме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстој 
 годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/></p> <p>Д 
осте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за неко в 
мо ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико доба 
 у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да  
и само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између ч 
о ви и ако није строжији од вас.{S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја,  
човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да 
 ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се мучи?</p> <p>Тај рођак дођ 
 трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види 
ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало 
а Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће 
 нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског ж 
 Тако ми недостају ваша писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Ад 
>— Ако желиш да се дописујеш са њим, ја ћу му писати — предложи од срдачно. <pb n="8"/></p> <p> 
тку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замо 
 био искрен и истинит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као 
рава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је да је он постао осетљив на то.{S} 
 њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећи о другом, старао се 
 у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују незналице.{S} А ако је ваш разум само  
 високога духа.{S} Око мене зује пчеле, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве 
сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза мога високо 
сете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, 
м уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што  
шкинове књиге и кодгод бих је погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на  
 се зближили, а кад су били тако близу, у једноме месту, они су се размимоишли и нису се видели 
вила као поток, у једну влажну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо гор 
 можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли.{S} Брат из Русије могао би мало више ч 
="27"/> ружног, он би сакрио, овако се. у журби истрчао.</p> <p>Па ипак није могла да му одгово 
рквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових светаца и мученика има нешто прастар 
има.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она ј 
воју младост и мирисало је на љубав.{S} У гају запеваше славуји.{S} Обузе је нека драга туга и  
еће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала туђем прол 
ољни: владика, мати и млади калуђер.{S} У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навика 
на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људске душе, нешто п 
ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{ 
 по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле процветале трешње и румене бре 
 роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера, тежња, мотив, т 
држина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова препис 
ла руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«.{S} Она му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам у 
ине почетком маја она изненада отпутова у Баварску.{S} Добила је најзад два месеца одсуства так 
} Напомену да се из тога већ види да га у манастирски мир није довела само тежња Богу и жеља за 
 како ви не верујете кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црк 
бави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога достојног тога тал 
="20"/> је нечега женскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се уду 
ица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона.{S} Мало јој је била муч 
м њих, они се сви смеју.{S} Она се тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S}  
и захтевала.{S} Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с м 
Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, па ипак после 
 степу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега ч 
слио о њој.{S} Каква је била њена слика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S}  
рад.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нист 
се врати.{S} Због изложбе она је остала у Београду десет дана више.{S} Причали су јој да му је  
тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Р 
црвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се врати 
убазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала 
иблиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорил 
 јој рођак једном рече да има пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> < 
настиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од з 
без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој вери мени се допада, али немојте ми тврдити, мо 
о не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам посумњао, 
 <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што  
и вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и лепота, али није наук 
неба на земљу и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као 
ше се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохуја 
едне више тајне, ако сте и ви незналица у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеист 
 то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски Јован Крститељ не  
..«.</p> <p>Било је тада нечега суровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против т 
о се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> 
држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме трошку, то јест, без ичег 
и задовољна је.{S} Пре је жељела да иде у Русију; сад жели само топле пределе...{S} Нема више н 
е да постане Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанств 
рећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ић 
 овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Московкиња ју је позивала у Москв 
био само недовољно деликатан, али да је у томе било нечега <pb n="27"/> ружног, он би сакрио, о 
 окружује и <pb n="40"/> дубине која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је  
 научи колико је могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој 
да трули.{S} Не пише ми се, горко ми је у души.{S} Међутим моје је срце пуно љубави за добро и  
се будем руковала с њиме«.</p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа 
луђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак печено прасе залива вином 
гов одговор на то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни једа 
и који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости.{S} И човек 
ас преко вашега рођака нашао.{S} Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало по 
роз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} Прво смо се пел 
убе.{S} Како је све то гадно, не печење у пост, већ сва та одвратна лаж.{S} Они који су ме дове 
кине преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њ 
ир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{S} Не, сакрили су га и од неба 
вољно приметила, барем се не сећа да се у својој невољи забринула и о њему.</p> <p>Била је огор 
овек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да</p> <p> 
ежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.</p> <p>Могло би се рећи да је она тада  
ље и дубоко нежно; то су људи којима се у очима види душа у којој живи Бог.{S} Ах, један руски  
уровог у њеном одрицању љубави и она се у души бунила против те претеране искрености.{S} Међути 
 Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она ј 
исмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S} Али ако то не буде, ако се не виде, не мари 
 страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та млада идеална душа.</p> <p 
ожда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Разумела је да 
ја љубав кажу да има.{S} Ви не верујете у тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепот 
онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија које има у вашој ве 
тајну, а ја верујем.{S} Док ви верујете у тајну лепоте, природе, песме, слике, у коју не верују 
ајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види шт 
>»Да нећу да постанем висока као дрвеће у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалим 
н то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво. 
 крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала намеру д 
вено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздраган 
} Имам неки страх, велики страх да се и у животу све исто мора да поквари и после неког времена 
есма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је н 
.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ја осећам Бога који је нежна снага,  
ства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтел 
 у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да се опорави и да види лепе земље које је  
ивот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Далмацију да с 
икад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студир 
писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете«.</p> <p>Она њему:</p> <p>»Да нећ 
15"/> Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност 
аменитим путем који је изгледао да води у небо.{S} Срели смо само једну змију и видели два орла 
то ви - не верујете, а моја душа налази у вашој сестру.{S} Не, не, и ви верујете, само ви сте ј 
о то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине.{S} И добро <pb n="10"/> 
е као добра деца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она  
дједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали, а њихова мудрост и  
 у Москву и говорила: »Ако сте долазили у Русију, а нисте видели Москву, нисте видели Русију«.{ 
 му продуже живот и зато су га склонили у манастир и у мир.{S} Владика га је слао на Крим и у Д 
Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве.{S} Љубазни грађани, у почетку,  
адим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>Пре десетину дана десила ми с 
 се тешила: дуга је зима, наставиће они у миру и самоћи своју лепу преписку; сад је свакако и о 
моћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Призн 
у.{S} Надала се да ће је држава послати у Минхен и желела да иде у Толстојеву отаџбину о своме  
ашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљског живота <pb  
 њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању и зато је боље да га оставимо, да не зада 
 да ради за себе и за друге, беспосличи у манастиру и забавља се празним молиттвама у хладовини 
 и није нужно да га виде.</p> <p>Он јој у одговору посла малу причу о своме животу.{S} Некако с 
ти да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, то је 
пажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвали 
вет није нимало красан.</p> <p>Била сам у једном манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек д 
ност, да се последњих дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, 
{S} Зар не опажате како брзо напредујем у руском?{S} И зашто ме никад не поправите ако грешим?« 
Мисао има крила.{S} Ја верујем, верујем у Бога и у идеал«.</p> <p>Она му одговори да није имала 
S} Ја их сад волим, али више не верујем у њих«.</p> <p>»Никада се нећемо сложити у томе питању  
а се покори.{S} Ја апсолутно не верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пу 
е. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зе 
е.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не б 
 је заборавила.{S} Сећа их се на руском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме 
ледала пролеће око себе и осећала јесен у себи.{S} У њеној души је било ведро и она се радовала 
у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегав 
и и нису се видели.</p> <p>Он је отишао у Русију, а она се разболела од болести са боловима, од 
е и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем васкресавала и при 
.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној кући, али је, разуме се, 
.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{ 
 рођака да је калуђер из Русије долазио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{ 
 много је лакше казати своју душу овако у писму непознатоме познанику који за тебе представља п 
а у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обича 
ровао у Бога.{S} Она је осећала да мало у мислима пренебрегава свога пријатеља, али се тешила:  
ој је било много жао.</p> <p>То је било у оно доба младости кад је сву љубав из њенога срца има 
ао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писм 
 добија.</p> <p>Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младо 
бука дала компарацију.{S} Није ми добро у души.{S} Имам неки страх, велики страх да се и у живо 
, све се више сама себи допадам«.{S} То у овом случају није било наивно ни смешно.{S} Та је жен 
ољено задовољство.{S} Она је била нешто у његовом животу.{S} Да, »лепа идеја«, лепа и необична. 
ан, или лепа прича, или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песм 
ста који је за нас страдао и био распет у дане кад се људи муче, ору земљу и посте и који је ва 
 лепих поклона и којој деца желе да иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код не 
карство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика љ 
p> <p>Он је у своме писму изјавио сумњу у побожност српскога народа и развео тему по оној старо 
рах од зла, велика љубав за све који су у злу и велика преданост Богу, велика као екстаза.</p>  
ако зване, више животиње.{S} А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима.{S}  
моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати да му тачно одговори пошт 
шла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђер је био отишао на Крим и по 
га Исуса који је долазио по беломе путу у белој одеждици са звездом над главом и доносио много  
на није веровала.{S} Тек после два дана убедила се да је истина.{S} И она <pb n="36"/> осети ве 
рујете, само ви сте јеретик, али ја сам убеђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је т 
стан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су  
ина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким жи 
врдоглавији од мене.{S} Ја верујем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда 
лине, какву своју мисао или опажање.{S} Убрзо је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли 
p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али в 
ља и сиромах.{S} Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећн 
ешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отим 
 мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја ве 
ли и његова су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, п 
 у погледу вере? ...{S} Кажите јесте ли увек били атеиста?{S} Зар нисте веровали кад сте били д 
ност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је п 
о једним делом живота.</p> <p>Он је њој увек писао искрено.{S} И она је њему само истину говори 
 му одговори да није имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, в 
али барем није ми лагала.{S} Разуме се, увредила га је.{S} И пошто је осетила да је њено руско  
 као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала т 
я ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу 
ло се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још издалека пр 
е.{S} Само ја живим тако повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени  
 која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје <pb n="9"/> м 
жао.{S} Судбина: преко писама се нашли, удаљени се зближили, а кад су били тако близу, у једном 
 ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.</p> <p> 
оја је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писма, по женском обичају, била дугач 
а велики сликар.{S} Овако само гледам и уживам више него незналица и патим више него незналица, 
у које и њој даје топлоте и њеним очима уживања.{S} Она је дошла дотле да више ништа не жели и  
ио сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врл 
у вашем манастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су  
огом ону везу, тајну и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, из 
а долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки чов 
е ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, као ветар пролећне облаке, однесе смртне ж 
т.{S} Она се осмехну.{S} Могла је и она уздахом да је одагна и радом да је победи.{S} Сад не же 
з врлине.{S} Ви сте такође <pb n="17"/> узели »ризу« из егоизма, али је он леп.{S} И мени сте д 
убављу која није љубав већ нежност, јер узима само да би више дала. - њој је било страшно жао ш 
оју судбину.{S} Њена болест је све више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињ 
њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну степу, ка 
 ору земљу и посте и који је васкрсао и узнео се на небо у дане кад је са његовим васкресењем в 
воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која је учи 
озе.{S} Рођак јој је причао да су његов ујак владика и његова мати желели да му продуже живот и 
 одушевљена тим људима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу ниј 
ој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> <p>»<foreign lang 
и, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</ 
енскога и детињскога у тој души која је умела мишљу дубоко у живот да се удуби.{S} Њена су писм 
неталентиране — него млада девојка није умела лепо да <pb n="5"/> моли и да пронађе кога треба  
да она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом б 
нију и била сам без вере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »ум 
ио у Београд и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био 
, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} Руски  
бјасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми к 
 ако је ваш разум само недостатак једне уметничке жице, ако је непојимање једног дубљег питања, 
 кад ја осећам Бога у вама.{S} Ви имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите  
отекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А 
човечанство и задовољава се да посматра уметност природину.{S} Пре је волела да сања, сад воли  
руске иконе, руске слике светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног друг 
много о њему мисли.{S} Видела је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и граби 
 то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њихових све 
{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и пива, брзо су прохујали.</p> <p>Врати 
жина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка 
та.{S} Кад би таленат стварала љубав за уметношћу, ја бих била велики сликар.{S} Овако само гле 
ељи још и данас, богати лепотом која не умире и љубављу која није љубав већ нежност, јер узима  
ови њени не пропадају. лепота идеала не умире.</p> <p>Поздравно сам Дњепар: осим њега овде нико 
лага пријатност као лек њеној души, као умирење њеном немиру, као једна песма и као једна молит 
сам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирила тек кад смо се вратили истим путем који је сад  
у преписку; сад је свакако и он на путу уморан као и она.</p> <p>Још тамо је отпочела њена боле 
унтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна да ли је 
S} Ала ће то бити изненађење за вас кад умрете, па нема раја, ни награде за толике ваше врлине. 
 често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако као да се споразумела са својом болешћу 
.</p> <p>Али кад је мислила да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове пр 
 није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је  
 <p>јој:</p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око теб 
е престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне природе, желела је да и 
 био у Београду октобра 1904. године, а умро је марта 1905.{S} Зашто јој болестан никад није пи 
 огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, о 
се:</p> <p>—- А наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{ 
 је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкулозе.{S} Рођак јој је прича 
вцу.{S} Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, в 
ромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога позива,  
ознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак о 
може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља и да јој с 
 волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам и ја више калуђерица, него 
ти и поред мантије коју не волим.{S} Ја уопште, изгледа, не волим униформе.{S} Иначе можда сам  
 да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинил 
нала- се са студенткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Ср 
ичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све дужа.{S} И увек им 
сији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штого 
сто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима.{S} Дешавало се да пође <pb n= 
се као да је већ видела мало Русије.{S} Упознала- се са студенткињама и студентима, уписала се  
иди што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје 
.{S} Они који су ме довели, изненада ме упознаше <pb n="24"/> са њим.{S} Ја сам се руковала и н 
> вреди«.{S} И тако даље.{S} Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из <title>Обломова</title>.{ 
ност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.</p> <p>То му је дало повода да тражи њену ф 
ма и о сликама, о Русији и о Србији.{S} Упочетку су се само упознавали и били опрезни обоје.{S} 
д и тражио је, али нико није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме м 
теза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имати дара и 
руском.{S} Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} 
јгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у једну влажну ко 
живи и нема тих писама.{S} И себи их је ускратила.{S} Сећа их се.{S} Много је заборавила.{S} Се 
е деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведреним небо 
о да види.{S} Рођак је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сир 
који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> Он никад није ос 
лавим разведреним небом., на које се он успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми 
аш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку ч 
и који лепо миришу.{S} А зар мирис, зар успомена није плод?</p> <p>Они су једно другоме давали  
 кауција се није плаћала.{S} Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно вра 
n="35"/> и познаника.{S} Она није могла устати и одговорити.{S} И тако све престаде и њој се уч 
и сунце«.</p> <p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замиш 
 кажем, једна ситница и она је могла да утиче на мене.{S} Имала сам једну јабуку, донела ми је  
а доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположена.</p> 
матику од њега, да се он диви како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језик 
 жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гл 
ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, говорила је руски и спремала се да идуће г 
 Виргинија Лобрен, и да иде у Русију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала 
ма пријатеља у Кијеву који је калуђер и учи Духовну Академију.</p> <p>— Ако желиш да се дописуј 
о трајало годину и по.{S} И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити. <pb n="26"/> 
ворити.{S} И тако све престаде и њој се учини да је душевно умрла.{S} Како је била бунтовне при 
слао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу послати из егоизм 
ј мантији коју она не воли, али која је учинила да му се слободно обрати.{S} Напомену да се из  
ати је умрла мало пре њега.{S} Добро је учинила.</p> <p>Он је био у Београду октобра 1904. годи 
 коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала је велик 
војим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да о 
а му одговори:</p> <p>»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те  
ове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у њихов »кружокь«.</p> <p>Место да учи немачки, го 
 али није наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите 
е била бунтовне природе, желела је да и физички умре.{S} Међутим калуђер није писао.{S} Не зна  
а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је ипак мало познавала њего 
ђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи су веровали у богове.{S} Њихови богови су пали 
у да напише историју религија на основу филозофије.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња  
 су осим дивљих разговора о сликарству, филозофији и књижевности, водили и страсне препирке о т 
 књиге.{S} Опростите, али ја религију и филозофију ни сваку за се не могу да сварим, а камо ли  
арочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог.{S} И с 
е време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толик 
ј је писао о другоме и послао јој једну филозофско-религијску књигу.{S} Одговорила му је:</p> < 
 што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чин 
> <p>То му је дало повода да тражи њену фотографију.{S} Зашто не би знао како изгледа?{S} А он  
»риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у ма 
ло бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је  
{S} А писма је сагорела са свима својим хартијама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа 
олико потеза тушем могла би се на белој хартији урадити прекрасна слика!{S} Али зато треба имат 
ску књигу.{S} Одговорила му је:</p> <p>»Хвала вам на пажњи.{S} Прочитала сам књигу и из ње науч 
 уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик је само сре 
ова и речи, већ журим само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«. 
анастирском врту?{S} Ала се ми узајамно хвалимо!{S} Пријатељу, то не ваља.{S} Људи су тако скло 
ак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који 
 пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хладан.{S} И ви сте тврдоглавији од мене.{S} Ја верујем 
стиру и забавља се празним молиттвама у хладовини.{S} Није тако.{S} Манастир је одрицање од зад 
ам руске мелодије и могу замислити ваше хорове.{S} Пристајем свакога дана да долазим у ваше црк 
ина.{S} Славуј пева, пролеће ме заноси. хоће ми се живота, љубави....</p> <p>Један уздах, и он, 
 а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све. и плашила се од тога. </p> <p>»Седим  
исује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије к 
ни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли д 
беђен да ће вам Бог опростити«.</p> <p>»Хоће, ако је толико добар као ви и ако није строжији од 
Бинчија, или на кога другог Јована кога хоћете уметника, баш и Мурила који је најприроднији.{S} 
је наука и истина.{S} Ви поетске фигуре хоћете сасвим буквално <pb n="44"/> да преводите и да н 
елине и њене лепоте.{S} Кад дођем тамо, хоћу да узмем једну тројку, па да пролетим кроз једну с 
и и враћам се раду са више воље, као да хоћу да оправдам пред Богом и пред људима свој живот.{S 
сна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је осећала увреду од 
й заливается, весна волнуетъ кроь, жить хочется, любить хочется ...</foreign>«</p> <p>Онда је о 
вета.{S} И волела сам још више великога Христа који је за нас страдао и био распет у дане кад с 
 успео.</p> <p>Дубока и поетска личност Христова увек ми је била и биће ми увек симпатична.</p> 
елики Петак печено прасе залива вином и Христову смрт слави световним песмама, стојао је међу с 
право?{S} И зар није и сама, неверница, хтела да молује иконе само да дође до Русије?</p> <p>Од 
у и да је време да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцниј 
радости и журби отишла.</p> <p>Судба је хтела да тако прекину преписку.{S} Кад је стигла у Минх 
<p>На њу је то писмо тако утицало да је хтела одмах да прекине преписку.{S} Замишљала је калуђе 
ла тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у у 
ом поштом послао њој своју.{S} Она није хтела да му учини по вољи.</p> <p>»Слику вам нећу посла 
денти су се мало осмехивали, а она није хтела ништа да им објашњава.{S} Та то су све били социј 
е је срце пуно љубави за добро и лепо и хтела бих некога у драгој Русији да поздравим, некога д 
 да је морао умрети, да је судбина тако хтела да се лепота њихове преписке нагло прекине и они  
ешно не разуме као љубав коју само нису хтели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се 
 Она није могла писати, а он можда није хтео да говори о својим физичким болима.{S} О, како је  
сећи писмо ако га не оставим.{S} Ја сам хтео да довршим, а он га засекао и кад сам се ја наљути 
о повучено не да угодим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав ж 
ред људима свој живот.{S} Не мора сваки цвет донети плода. <pb n="19"/> То ни природа не тражи. 
сењем васкресавала и природа и по земљи цветали зумбули и љубичине, а у ваздуху се нијале беле  
p> <p>»Седим у манастирској башти пуној цветалог воћа, и високог, зеленог дрвећа које највише в 
чна.{S} А он је за њу био један од оних цветова, који не доносе плода, али који не вену и који  
 и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задов 
амо земаљске јабуке <pb n="30"/> труне: цвеће душе не вене, плодови њени не пропадају. лепота и 
над главом и доносио много радости деци целога света.{S} И волела сам још више великога Христа  
рство не личи ни на какву другу песму у целоме свету.{S} У њој је спојена историја и музика људ 
или боље песма, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или  
, јер у причи и роману је цео живот или цео догађај, а у песми само почетак, или крај, намера,  
кад су се деца, коју је волео, радовала црвеним ускршњим јајима и играла се под плавим разведре 
и, примате догму онако како вам је даје црква и верујете у њу без икакве критике.{S} Поезија ко 
ристајем свакога дана да долазим у ваше цркве, али да то зовем узвишени концерти, а не богослуж 
»полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам руске мелодије и могу замислити  
е верујем у живот после смрти.</p> <p>А црквене песме?{S} Више пута сам то осетила и о томе мис 
и имате уметничку душу: заслушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је  
квеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено сликарство не личи ни на какву другу песму у це 
е дошло после тога говорило је о руском црквеном сликарству са толико нежности и тако кротко да 
трепти која »уметничка« душа пред лепом црквеном песмом.{S} Она ми као вама руско црквено слика 
светаца, то је уметност која не личи на црквену уметност ниједног другог народа: у ликовима њих 
овала сам топло и дубоко.{S} Волела сам цркву, звона, свеће, кадионице, иконе и попу који је ле 
јама једнога дана кад јој се учинило да црна госпа долази и по њу и да је време да остави овај  
бо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, с 
иску.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој, а њен 
ље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из снега.{S} Ах, са неколико пот 
сасвим друкчији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, 
тност свела на малање цвећа и предавање цртања.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по  
 посумњао, па ипак после свакога писма, чак и после сваке ваше сумње, ви у мојим очима растете« 
страстан атеиста немају можда право.{S} Чак убеђење и сумња можда подједнако вреде.{S} Филозофи 
а је да није стално на једном месту.{S} Чак <pb n="32"/> је помишљала да ће можда доћи и до Мин 
атким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама.{S} Објасни м 
»Немам кад; језик је само средство и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи 
ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакосни.{S} Ваш здрави разум није увек хла 
иду у госте остављајући мајку и мислећи чак да ће им код непознате добре тетке бити боље бар за 
ила да је он то нарочито изучавао, звао чак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој 
Господине, ми нисмо пријатељи, ми нисмо чак довољно ни познаници, али ми питање ово као и свако 
ислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији.{S} Истина, калуђер и Духовна Академија, т 
 један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће ми исећи писмо  
p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је 
не преписку.{S} Замишљала је калуђере у чамцу, црне као гавранови, како се смеју и говоре о њој 
рећи о другом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни до 
могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке признавао кривицу и, говорећ 
тепу, као лепа мисао кроз душу генија у часу стварања«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега чов 
је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>ш 
тих речи.{S} После је и она искусила ту чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му з 
} Ово је засекао један мој друг који ме чека да идемо у чамац.{S} Нестрпљиво ми је претио да ће 
 дана не осећа сам у свету?{S} Да ли је чекао гласа од ње?{S} Да је знала, она би га изазвала д 
 оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични разум није могао наругати.{S} Као 
 ви сте дивљи и горди, али је ваша душа честита и ваше тежње идеалне, Мислим да никад није неде 
и су га зацело и пријатељи.{S} Сада она често мисли на њега.{S} Она није умела умрети и некако  
ве више узимала маха.{S} Рођак, који је често волео да се детињи и да се прави груб, говорио би 
оварао:</p> <p>»Кад говорите о вери, ви често нисте добри: нисте деликатни и чак сте мало пакос 
 нико не зна за вас ...«</p> <p>»Ја вас често сумњичим — писала је она њему — и после сваке сум 
може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири летња месеца у Минхену пуном уметности, кише и п 
обраћала пажње.{S} Она је грабила да за четири месеца види све чега је била жељна и да научи св 
емала се да идуће године макар овако на четири месеца неизоставно оде у Петроград.{S} Једна Мос 
 је, да се уметност не може освојити са четири месеца рада и грабила је да види и да научи коли 
сеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.</p> <p>Судб 
S} Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.</p> <p 
>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.</p> <p>Зашто ј 
, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи и у мојој души.{S} И ј 
 са љубављу, нећу ни да је радим.{S} Не чини ми више-задовољство ни у Русију да пишем.</p> <p>П 
воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло м 
уском у свој њиховој нежној звучности и чини јој се да не уме лепо на српски да их преведе.</p> 
награде има, али свести нема.{S} Све то чини некад логична, а некад, страшно неправична природа 
о треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература. <pb n="1 
о је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада са 
ели да признају као љубав.{S} То би је, чинило јој се, увредило и после смрти.</p> <p>Љубав!{S} 
а њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот иду проводећи се и смеј 
ћас сам много радно и био задовољан.{S} Чинило ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, 
а.{S} Али она њему није говорила све, а чинило <pb n="18"/> јој се да он њој хоће да каже све.  
ад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p>»Ако ви зо 
ом, старао се да је поправи, час јој се чинило да <pb n="29"/> њено писмо није ни добио и да је 
та мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ проналази у њему неке калуђерске особине. 
 су постајала све дужа.{S} И увек им се чинило да нису све казали једно другом, и, пославши пис 
 погледао, у души би ми се разведрило и чинило ми се да осећам на своме лицу детињски безазлен  
хену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је већ видела мало Русије.{S} Упоз 
к је правдао владикин услов који се њој чинио калуђерски и свиреп.</p> <p>Сиромах младић, био ј 
ло ми се да сам достојан живота, и тако чисте душе, у освиту <pb n="39"/> дана, кад је небо иза 
ра, тежња, мотив, тренут, звук, али све чисто од свакидашње прозе.{S} Ви сте жртвовали слободу  
<p>Она се занела тим мислима тако да се чисто трже кад на крају писма нађе и ове речи:</p> <p>» 
 светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је велики болни страх од зла, вел 
воре о њој, а њен пријатељ им прича или чита њена писма.{S} Затим га је правдала: он је био сам 
 могућно.</p> <p>Она је у Минхену нашла читаву малу руску колонију и чинило јој се као да је ве 
е.{S} Та она је била озбиљна и много је читала.{S} Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда 
брзо и исправно врачала.</p> <p>Само је читала.{S} Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве. 
да од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И дивила се њима.{S} И мислила да се о живом 
 некад воли да преокрене ствари.</p> <p>Читала је руски као српски.{S} Писањем пак није била за 
там све песме од Љермонтова, само да не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу 
ачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности.{S} Руске књиге су преплављал 
 Он њој никада.{S} Ко <pb n="35"/> буде читао њена писма њему, неће помислити да га је волела љ 
и.{S} Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећн 
уденткињама и студентима, уписала се за члана њихове библиотеке и са још двема Српкињама ушла у 
{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је даје цр 
е, нећете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепо 
и данас живи.{S} Религије се мењају.{S} Човек је незналица.{S} Заиста је лепо рекао сиромах кал 
сле се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру мо 
а«.</p> <p>Он је одговарао; али је њега човек занимао више од описа зиме и пролећа.{S} Једног д 
ња Богу и жеља за самоћом.{S} Разуме да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа  
е он леп.{S} И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p> 
а којој јединој као несвесној сили мора човек без роптања да се покори.{S} Ја апсолутно не веру 
 размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан. 
ра и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за друге, беспосличи  
у веру.{S} Кад се пак интелигентан млад човек покалуђери, он ми изгледа сумњив и мислим да поре 
 манастиру.{S} Кроз најлепши предео иде човек да стигне у ту прљаву јаму где се маже о Богу.{S} 
викао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.</p> <p>Убеђивао је да се у манастиру може живети 
ји је најприроднији.{S} Руски светац је човек из библије са додатком чисто руске душе која је в 
, на један део живота и прошлости.{S} И човек који се сећа, живи само једним делом живота.</p>  
а је лепо рекао сиромах калуђер: »Сваки човек схвата како може.{S} Главно је лепота душе«.</p>  
церти, а не богослужење«.</p> <p>»Сваки човек схвата како може.{S} Главно је да има лепу душу.{ 
 него незналица, али више и него срећан човек који студира.{S} А каква је код вас зима?{S} Пошљ 
> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја веру 
да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А да ли су у писм 
знати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње.{S} А  
жња ка небеском, вапај немоћи и незнања човековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе  
тих снова.{S} Природа воли да се наруга човеку: кад смо најбољи, онда смо најглупљи.</p> <p>Жел 
ете успети!</p> <p>Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисл 
исао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја верујем, в 
ила се њима.{S} И мислила да се о живом човеку не сме никад дати дефинитиван неповољан суд.{S}  
еделе...{S} Нема више намеру да спасава човечанство и задовољава се да посматра уметност природ 
ију да учи како ће помоћи овоме јадноме човечанству.{S} Надала се да ће је држава послати у Мин 
нах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда тре 
најдубља поезија, који је највеће благо човечије душе.{S} И срећан сам.</p> <p>Истина понекад.. 
лио сам се Богу за вас ...</p> <p>Полет човечије душе ка идеалу то је молитва.</p> <p>Не разуме 
овековог ка свемоћи и знању, да, »полет човечије душе ка идеалу« — то је црквена песма.{S} Знам 
у и пуну необјашњиве узбуђености између човечије душе и спољашњих ствари, између величине која  
чежњу коју природа пре или после намеће чочеку, да му заслади или загорча живот.{S} Она се осме 
 детета.{S} И тако је лепо мирисала.{S} Чувала сам је као симбол лепоте и држала је на столу по 
ске особине.{S} И добро <pb n="10"/> се чувала да му говори о својој личности.{S} Слала му је с 
Доцније су они гинули и чинили нечувена чуда од јунаштва.{S} А она је и тада само читала.{S} И  
а то:</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут  
војим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погледе, разумевао т 
о пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чини 
е, у даљини звоне звона, из капелице се чује песма молитве.{S} Чини ми се да мирише и у природи 
"13"/> Разуме се само ако он жели да их чује.{S} А много је лакше казати своју душу овако у пис 
су оне лепе, ономе ко је достојан да их чује и способан да их разуме. <pb n="13"/> Разуме се са 
рве Југословенске сликарске изложбе.{S} Чула је од свога рођака да је калуђер из Русије долазио 
ко није умео да га упути.{S} Доцније је чула да је пре тога био у њеноме месту и долазно њеној  
је сабор.{S} Млади калуђер, за кога сам чула да прави оргије у манастиру и на Велики Петак пече 
 <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупости ваљда треба да имају границе!</p 
оје прати наш живот, казни и награђује, шаље искушења и опрашта.{S} Величине има, казне и испаш 
и и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов. <pb n="6"/></p> <p>На крају крајева пор 
ушати.{S} Ако заповедате, пристајем још шест пута да прочитам све песме од Љермонтова, само да  
е.</p> <p>Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепш 
а.{S} А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на  
} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли талента.{S} Кад 
а слика!{S} Али зато треба имати дара и школе.{S} Школа је та која треба да оцени имам ли тален 
 изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.</p> <p>»Једва са 
S} Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију.{S} Међутим калуђ 
а.{S} Дешавало се да пође <pb n="7"/> у школу, а на углу стоји груда младих официра.{S} Она још 
г рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери. <pb n="15"/> 
је опазила да га интересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њо 
мислим <pb n="11"/> да вас могу питати: шта мислите о мени и о моме позиву?«</p> <p>»Гле, — пом 
p> <p>— Још болујеш, још ниси умрла.{S} Шта ти мислиш?{S} Докле ће овај народ око тебе да се му 
д је размишљала о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бе 
 разболе и да једно другоме не пишу?{S} Шта ли је мислио и да ли му је било жао?{S} Она није мо 
 наш јеромонах из Русије умро.</p> <p>— Шта ти је, човече?{S} Какве су то шале?{S} Но и глупост 
а.{S} Речју му није захвалила за оно за шта му је душом била захвална и чему се њен скептични р 
ит, али му је својим ћутањем показивала шта не воли да чује.{S} А он је, као паметно дете погле 
пристаје на дописивање, моли га да пита шта жели знати о животу у Србији, а она не се старати д 
и.</p> <p>Љубав!{S} Она је знала тада и шта је љубав.{S} Немир и јад и бура и бродолом срца.{S} 
о томе сасвим мирно.{S} Шта човек зна и шта може тврдити?{S} Он је немоћан и бедан.{S} Ни искре 
тересује она, ко је, шта мисли уопште и шта мисли о њему, нарочито то.{S} Њој се чинило да већ  
слушајте се у црквене песме и пишите ми шта вам кажу«.</p> <p>Она је била тронута и ако непокол 
 обоје воле.{S} Рече да врло жели знати шта је узрок његовој мантији коју она не воли, али која 
 живот леп, пун мира и поезије.{S} Знам шта мислите: млад човек који може да ради за себе и за  
ере побожна.{S} Не умем да вам објасним шта осећа и колико трепти која »уметничка« душа пред ле 
 да човек може веровати у тишини.{S} Но шта ће му униформа побожности?{S} Признаде да је дивља  
а не читам још једанпут ову танку ситно штампану тешку књигу која се мучи да споји науку и веру 
тво божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој природи, дакле, из себич 
 дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Руси 
жну котлину, у којој је манастир.{S} О, што га нису подигли тамо горе у стењу на видику сунцу!{ 
 која је у нама, онда се ми слажемо.{S} Што ја не верујем то је да има један дио, највиши дух,  
Међутим није могла одрицати лепоту тога што је написао.</p> <p>Имала је обичај да на сваку рече 
 толико огорчена да му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сир 
а је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје . 
њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити 
карство и књижевност.{S} Рече му да све што се тих ствари тиче њу много интересује и ако он при 
 усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела.{S} Садржина је савладала форму као што тр 
е оставили на миру.{S} А то је било све што је она од људи захтевала.{S} Била је скромна и горд 
е имала намеру да га увреди и ако га је што заболело, томе није крива она, већ истина коју они  
смрт, а њој о својој болести никад није што више рекао.{S} Његова мати је умрла мало пре њега.{ 
 врлине.{S} Збиља, мене јако изненађује што ви, човек од мисли, примате догму онако како вам је 
еђутим држава је није нигде послала, не што није имала талента — та слала је она и неталентиран 
{S} Тада доби једно кратко писмо: брине што се ућутала, пита да није слаба, да није нерасположе 
душе, нешто преисконско и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, не 
Дњепру.</p> <p>Све је то било још лепше што је било на руском.{S} Није ни осетила како је брзо  
цу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћутећи.{S} Опазила је  
реме да остави овај свет.{S} Хтела је и што мање трага да остави за собом.{S} Доцније јој је би 
да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као де 
ко и нешто садашње што је увек живело и што ће живети у људским бићима, неко отимање од земаљск 
а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели.{S} Тада ће се мало упознати и видети д 
 како Срби уче руски, и да му не замери што је не хвали због језика.</p> <p>»Немам кад; језик ј 
ак знанце у помоћ, да би јој могао дати што ново и њој занимљиво.{S} Час је осећала да је ћутке 
рујете?«</p> <p>Није му могла пребацити што је био искрен и истинит, али му је својим ћутањем п 
е тада у себи љутила на њих и на случај што су је опазили.{S} Чинило јој се да они кроз живот и 
бјасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што во 
} Причали су јој да му је било врло жао што се нису видели.{S} И њој је тада било врло жао.{S}  
би више дала. - њој је било страшно жао што <pb n="47"/></p> <p>се у помрчини смрти изгубила та 
еца и тако дубоко веровали у добро, као што је њен калуђер веровао у Бога.{S} Она је осећала да 
тични разум није могао наругати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад 
мпатична.</p> <p>Али вера је прошла као што је прошла вера у бајке.{S} Јер вера је поезија и ле 
 и ја чак не опажам ваше лепо знање као што не опажам у књизи слова и речи, већ журим само за м 
ела.{S} Садржина је савладала форму као што треба у уметности.{S} И њој се заиста чинила та њих 
.</p> <p>Мисао мисли лакше долеће, него што човек човеку пружа руку.{S} Мисао има крила.{S} Ја  
а му је више завидела што је умро, него што га је жалила.</p> <p>Умро је, сиромах, од туберкуло 
писма.{S} Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.</p> <p>Адресу није послао.{S} Раз 
м само за мишљу.{S} Хвалим вас за друго што много више <pb n="21"/> вреди«.{S} И тако даље.{S}  
</p> <p>»Ко не верује у Бога, није чудо што сумња у људе.{S} Ја у вас ни један једини пут нисам 
зачуђено погледао и поцрвенео — свакако што га нисам пољубила у руку.</p> <p>Мало сам се умирил 
о је било нешто налик на све оно велико што су руски писци давали њеној души, можда не толико в 
ала како ју је тражио, било јој је мило што је није нашао ...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
 да: поздравите Дњепар ...</p> <p>Писмо што је дошло после тога говорило је о руском црквеном с 
чује тако сад није ни речи рекла за оно што јој се чинило најлепше.</p> <p>Писала му је:</p> <p 
гати.{S} Као што пре није спомињала оно што не воли да чује тако сад није ни речи рекла за оно  
 да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.</p> <p>И тако једна бунтовница пружа пријат 
ем и не убеђујем вас, а ви одричете оно што не знате.{S} Откуда ви можете тврдити да нема ништа 
му тачно одговори пошто прво проучи оно што не зна, као, на пример, политику.</p> <p>Он пристад 
да на сваку реченицу одговори, само оно што не одобрава и што јој се не допада да прескочи ћуте 
она, но коју је она створила.{S} И зато што је учинила да постоји једна лепа илузија, осећала ј 
отпоче преписка врло занимљива баш зато што се нису познавали.{S} Говорило се о књигама и о сли 
удима који су сву душу улагали за нешто што њиховом личном тадашњем животу није доносило никакв 
сте, она је знала да је њему дала нешто што му је било драго.{S} По њеним писмима он је познава 
ика у његовој души?{S} То је било нешто што не постоји.{S} Али много лепо.{S} Она која није она 
дим Богу и заслужим царство божије, већ што се мени тако свиђа, што такав живот одговара мојој  
ски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.</p> <p>Замолила је рођака да му ствар 
Опростите, журим да вам пошаљем, да бих што пре добио одговор, а требало би да препишем писмо.{ 
ељна и да научи све <pb n="34"/></p> <p>што воља може понети.{S} Сувише се преморила.{S} Четири 
ује.{S} Једна моја рођакиња је казала: »Што више познајеш свет, све се више сама себи допадам«. 
 и били опрезни обоје.{S} Он би унео по штогод и из манастирског живота, какав кратак опис окол 
а, по женском обичају, била дугачка.{S} Штоp су се више упознавали и његова су постајала све ду 
а: »Бело је небо, бело је поље, бела је шума, само се црна стабла и црне гране гдегде виде из с 
у и између најгушћег дрвећа у прастарој шуми силазим уском стазом, која се вила као поток, у је 
чији.{S} Прво смо се пели уз црну густу шуму, а после силазили низ го камен и врлет, заштићени  
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.rng" type="application/xml" sc 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec