• claque 1
  • А 31
  • а 56
  • авлији 1
  • авлију 1
  • адвокат 1
  • Ајаох 1
  • ако 13
  • Ала 1
  • ала 2
  • Али 34
  • али 55
  • Ама 2
  • анализирати 1
  • аналисао 1
  • аналишем 1
  • апелирају 1
  • апсолутним 1
  • аранђелу 1
  • аранђео 3
  • арњеве 1
  • асистент 1
  • атом 1
  • ауторитет 1
  • афере 1
  • ах 1
  • Ах 5
  • Б 1
  • бабама 1
  • бабе 1
  • бабица 1
  • бављења 1
  • Бадава 1
  • базен 1
  • бамбадава 1
  • Бар 2
  • бар 5
  • басна 1
  • Басне 1
  • батине 1
  • баци 1
  • бацим 1
  • бачванска 1
  • Баш 5
  • баш 7
  • бегенисавали 1
  • без 7
  • безутешан 1
  • безутешна 1
  • белегу 1
  • белим 1
  • бело 5
  • белом 1
  • Београд 2
  • београдски 1
  • бесконачност 1
  • Бестрага 1
  • беше 4
  • би 13
  • била 12
  • Била 2
  • биле 2
  • били 1
  • било 17
  • Било 4
  • Био 2
  • био 20
  • бити 8
  • биће 1
  • бих 13
  • блага 1
  • благим 1
  • благо 1
  • благослова 1
  • благословим 1
  • бледи 2
  • бледог 1
  • блеште 1
  • блешти 1
  • Блешти 1
  • ближе 1
  • ближио 1
  • близини 1
  • близу 1
  • Бог 10
  • бог 3
  • Бога 3
  • бога 6
  • Богами 2
  • богами 3
  • Богати 1
  • богати 3
  • богатства 1
  • богзна 1
  • Богзна 1
  • богом 2
  • богу 4
  • божанске 1
  • Боже 2
  • боже 4
  • Божићу 1
  • божја 1
  • Бојао 1
  • болан 2
  • болесник 1
  • Болесник 1
  • болесника 2
  • болеснике 1
  • болесникове 1
  • болеснику 1
  • болесници 4
  • болест 3
  • болести 2
  • болећега 1
  • боли 1
  • болнице 2
  • болници 7
  • болницу 5
  • болничар 1
  • болнички 1
  • болном 1
  • болом 1
  • болујем 1
  • боља 1
  • Боље 1
  • боље 5
  • бољку 1
  • боцом 1
  • боцу 1
  • браде 1
  • бради 1
  • брат 4
  • брата 2
  • брате 8
  • брзо 2
  • бригајте 1
  • бригу 1
  • брижљиво 1
  • брисали 1
  • Број 2
  • бројеви 2
  • броји 1
  • бубрегом 1
  • будаласте 1
  • будалаштина 1
  • будан 1
  • буде 1
  • будем 3
  • будеш 1
  • будите 1
  • буквару 1
  • Бућ 1
  • вади 1
  • важан 1
  • Ваздух 1
  • ваздуху 2
  • вајде 1
  • Ваљало 1
  • ваљана 1
  • ваљаног 1
  • ваљда 4
  • вам 7
  • варошици 1
  • вас 9
  • Васкрс 1
  • васкрснуо 1
  • ватра 3
  • ватри 1
  • ватру 2
  • ваши 1
  • везао 1
  • везикатор 2
  • везикатора 1
  • везује 1
  • вели 1
  • велика 2
  • велике 3
  • Велики 1
  • великим 1
  • велико 3
  • великог 1
  • великој 1
  • Великом 1
  • велику 2
  • велим 1
  • величанственим 1
  • величанственом 1
  • велиш 1
  • вересија 2
  • верује 1
  • Верујте 1
  • веселим 1
  • весело 3
  • ВЕТАР 1
  • ветар 7
  • ветрењачама 1
  • већ 15
  • већег 1
  • Већи 1
  • већу 1
  • вече 1
  • вечера 2
  • вечерамо 2
  • вечерао 1
  • вечерас 1
  • вечерасмо 1
  • вечере 2
  • вечерњу 1
  • вечеру 1
  • ви 7
  • вид 1
  • Виде 1
  • виде 2
  • видевши 1
  • видело 2
  • видео 16
  • Видео 8
  • видесмо 1
  • видех 3
  • види 10
  • видим 11
  • Видим 3
  • видите 1
  • Видите 1
  • Видиш 2
  • видиш 3
  • визитама 1
  • визиту 1
  • вијор 3
  • викати 1
  • викнути 1
  • викнух 1
  • вина 2
  • вино 1
  • вином 1
  • вири 1
  • високим 1
  • високо 2
  • високу 1
  • витез 1
  • виче 1
  • вичем 1
  • више 15
  • владика 1
  • владици 1
  • влажно 1
  • вода 1
  • воде 2
  • води 1
  • воду 2
  • волела 1
  • Волела 1
  • Волео 2
  • волим 4
  • волиш 1
  • воља 1
  • воље 1
  • вољу 2
  • врага 1
  • врат 1
  • врата 13
  • врати 1
  • вратима 2
  • вратио 1
  • вратити 2
  • вреди 1
  • време 5
  • времена 2
  • времену 1
  • врстан 1
  • вртети 1
  • врту 1
  • врућ 1
  • врућа 1
  • вукао 1
  • вукло 2
  • вукући 1
  • вуче 2
  • га 44
  • газда 1
  • галичљивом 1
  • Гатке 1
  • где 16
  • гиба 2
  • гипке 1
  • гипки 1
  • главе 5
  • глави 2
  • главно 1
  • главом 2
  • главу 4
  • глас 1
  • гласно 1
  • гласом 4
  • гласу 1
  • гле 1
  • Гле 4
  • гледа 8
  • гледају 2
  • гледајући 5
  • гледали 1
  • гледало 2
  • гледам 2
  • Гледао 1
  • гледао 5
  • гледати 1
  • гледах 1
  • гледаше 1
  • глуп 1
  • глупости 1
  • говор 4
  • говора 1
  • говорећи 1
  • говори 3
  • говорила 2
  • говорио 2
  • Говорисмо 1
  • говорити 3
  • говориш 1
  • год 1
  • година 6
  • години 1
  • голицао 1
  • голишава 1
  • гора 3
  • горе 5
  • гори 1
  • горњег 1
  • горњи 1
  • Господе 2
  • господин 3
  • господина 2
  • господине 1
  • госпођице 2
  • готово 1
  • грабе 1
  • грандиозан 1
  • гране 1
  • грану 1
  • грди 1
  • грешна 1
  • грле 1
  • грло 2
  • грлом 1
  • грозница 1
  • гроша 1
  • груди 4
  • грудима 1
  • грцати 1
  • грчевито 1
  • губи 1
  • гужву 1
  • гујама 1
  • гура 1
  • гурала 1
  • Густав 1
  • гутала 1
  • гуши 1
  • Да 11
  • да 243
  • Дабогме 1
  • дабогме 3
  • давала 1
  • давао 1
  • давно 3
  • даде 1
  • дајеш 2
  • дају 1
  • дакако 2
  • дакле 3
  • Дакле 5
  • далеко 3
  • даље 8
  • даљини 2
  • дам 1
  • дан 4
  • дана 6
  • данас 3
  • Данашњи 1
  • данашњи 2
  • Дао 1
  • дао 3
  • даску 1
  • дати 4
  • даће 1
  • дах 2
  • даха 1
  • два 9
  • двадесет 3
  • дванаест 1
  • две 1
  • двоје 2
  • двојицу 1
  • дебео 1
  • девет 1
  • Девојка 2
  • девојка 3
  • девојке 3
  • девојком 1
  • девојку 5
  • Девојци 1
  • девојци 3
  • делио 1
  • десет 1
  • деси 1
  • десити 1
  • десно 1
  • десператно 1
  • десператну 1
  • детао 1
  • дете 4
  • детета 1
  • дететом 1
  • детету 1
  • детињства 3
  • детињство 2
  • деца 1
  • деце 2
  • децембарско 1
  • децу 2
  • дивота 1
  • дигнем 1
  • дигнутим 1
  • дигох 1
  • дигоше 1
  • Дигоше 1
  • диже 2
  • дижем 1
  • дижи 1
  • дизало 1
  • дијете 3
  • дим 6
  • дирнем 1
  • дисати 1
  • диспут 1
  • дише 1
  • дна 2
  • дну 1
  • до 6
  • доба 3
  • добар 1
  • добива 1
  • добио 1
  • добро 11
  • Добро 4
  • доброга 1
  • доброј 1
  • добру 1
  • добу 1
  • доведем 1
  • довео 1
  • Доврага 1
  • довуче 1
  • додавала 1
  • дође 2
  • дођем 1
  • Дођосмо 1
  • дођох 1
  • дођоше 2
  • Док 1
  • док 9
  • доказе 1
  • доказивала 1
  • доказивати 1
  • докле 1
  • докопа 1
  • доктор 3
  • доктора 2
  • докторе 1
  • доктори 3
  • доктором 1
  • доктору 2
  • долазе 1
  • долази 2
  • долазио 1
  • доле 1
  • донекле 2
  • донео 1
  • донесе 1
  • доноси 1
  • доносио 1
  • допада 1
  • Доситијеве 1
  • доспео 1
  • доста 1
  • Доста 1
  • дотакне 1
  • дотле 1
  • доћи 1
  • дохвати 3
  • доцне 1
  • дошао 3
  • Дошло 1
  • драга 1
  • дражђанском 1
  • дрв 1
  • дрва 1
  • држала 1
  • држале 1
  • држаше 1
  • држи 1
  • Дроз 1
  • друга 4
  • други 2
  • другима 1
  • друго 1
  • другог 2
  • другога 1
  • другом 2
  • другоме 1
  • другу 4
  • друкчија 1
  • друкчије 4
  • друкчији 1
  • друштва 1
  • дубоко 1
  • дувана 3
  • дувао 2
  • дуга 1
  • дугачким 1
  • дугме 1
  • дугмета 1
  • дуго 2
  • дуката 1
  • дућан 1
  • духну 1
  • душе 2
  • душу 1
  • ђаво 1
  • Ђока 1
  • Ђоко 4
  • Ђоку 1
  • Ђорђа 11
  • Ђорђе 20
  • Ђорђева 1
  • Ђорђеве 1
  • Ђорђевог 1
  • Ђорђевој 1
  • Ђорђевом 1
  • Ђорђеву 1
  • Ђорђем 4
  • Ђорђу 7
  • ђубре 1
  • Е 4
  • Ево 1
  • ево 2
  • Еда 1
  • еластично 1
  • електришем 1
  • електришете 1
  • емфатично 1
  • Ено 1
  • ето 4
  • Ето 5
  • Ех 2
  • жаљаше 1
  • жао 1
  • ждрепчаник 1
  • желео 1
  • жељи 1
  • Жељна 1
  • жена 1
  • Жена 1
  • жене 2
  • жени 1
  • женидби 2
  • женидбу 1
  • жените 1
  • женским 1
  • женско 1
  • жива 1
  • живели 1
  • Живели 1
  • живело 1
  • живео 1
  • живети 1
  • живим 1
  • живих 1
  • живо 1
  • живости 1
  • живот 2
  • живота 3
  • животан 1
  • животворне 1
  • животу 1
  • живца 1
  • жигице 1
  • жуч 1
  • За 1
  • за 37
  • забава 1
  • забога 1
  • заборавити 1
  • забрађена 1
  • заваравамо 1
  • зави 1
  • завирити 1
  • загледа 1
  • загрлио 1
  • загушљив 1
  • загушљиво 1
  • задатак 1
  • задатка 1
  • задимисмо 1
  • задовољан 1
  • задовољна 1
  • задовољно 1
  • задржа 1
  • задржати 1
  • задржи 1
  • задркта 1
  • заједљиво 1
  • закачке 1
  • заклетва 1
  • закова 1
  • заковане 1
  • закованим 1
  • закон 1
  • закопати 1
  • залепи 1
  • залепили 1
  • залогаји 1
  • залупити 1
  • заљубио 1
  • заљубљено 1
  • заљубљујете 1
  • замазивати 1
  • замириса 1
  • замишљен 1
  • замишљено 1
  • заната 1
  • занос 1
  • заноси 1
  • заношљиво 1
  • запалим 1
  • запевши 1
  • запрегнута 1
  • зар 6
  • Зар 6
  • заседе 1
  • заспах 1
  • застидела 1
  • затвара 1
  • затварач 1
  • затворена 1
  • Затворише 1
  • затворише 2
  • затеже 1
  • зато 3
  • заувек 1
  • заушћујући 1
  • зачињавала 1
  • зачкиљи 1
  • зачудих 1
  • зачуђен 1
  • зашто 4
  • збива 1
  • Због 1
  • збогом 1
  • Збогом 2
  • збунио 1
  • збуњен 1
  • звао 1
  • звечи 1
  • звижди 1
  • звони 1
  • звонким 1
  • здравља 1
  • здравог 2
  • здравој 1
  • здроби 1
  • здрпи 1
  • зелене 1
  • зелени 1
  • зеленило 4
  • зеленилу 1
  • земљане 1
  • земљишту 1
  • земљу 1
  • зиду 2
  • зла 1
  • златан 1
  • злу 1
  • зна 1
  • знају 1
  • Знала 2
  • знало 1
  • знам 27
  • Знам 6
  • знао 1
  • Знате 1
  • знате 3
  • знати 1
  • знато 1
  • значаја 1
  • Значајан 1
  • значајан 2
  • значајне 1
  • значајније 1
  • значајно 2
  • знаш 2
  • Знаш 2
  • зној 1
  • знојио 1
  • зове 1
  • зовете 1
  • зовнем 1
  • зрак 1
  • зубима 1
  • зуји 1
  • И 28
  • и 398
  • иако 1
  • играло 1
  • иде 1
  • идеала 1
  • идем 1
  • Идем 2
  • идемо 1
  • идете 1
  • Иди 7
  • Из 2
  • из 24
  • избелела 1
  • избија 1
  • изброја 1
  • извадио 1
  • Извадише 1
  • Изволи 1
  • изволите 1
  • изврте 1
  • извуче 1
  • изглед 1
  • изгледи 1
  • изгњечим 1
  • изгорела 1
  • изгрди 1
  • изгуби 1
  • изгубио 1
  • изгубљено 1
  • издавати 1
  • издашност 1
  • издизати 1
  • издише 1
  • издувам 1
  • изиђе 2
  • изиђем 2
  • изиђосмо 1
  • изиђох 1
  • изјаве 1
  • између 2
  • изненада 1
  • израз 4
  • израза 2
  • изразе 1
  • изузимајући 1
  • икаке 1
  • или 15
  • Или 3
  • илиџар 1
  • има 6
  • имају 2
  • имала 2
  • имале 1
  • имам 3
  • имао 4
  • имате 1
  • име 1
  • иначе 3
  • индиферентност 1
  • интензивне 1
  • интересовале 1
  • интерпретише 1
  • ио 1
  • ипак 13
  • иронијом 1
  • исецкати 1
  • искаче 1
  • искриви 1
  • искупали 1
  • исписани 1
  • исплази 1
  • исплакано 1
  • испод 7
  • исправи 1
  • исправих 1
  • испред 1
  • испречи 1
  • испричати 1
  • испрси 1
  • испруженим 1
  • испуштала 1
  • истакне 1
  • исти 3
  • истина 2
  • истинске 1
  • истинским 1
  • исто 2
  • истој 1
  • истока 1
  • исту 1
  • исувише 1
  • исцедим 1
  • итд 1
  • ићи 1
  • Их 1
  • их 11
  • ишао 1
  • ишло 2
  • Ја 46
  • ја 85
  • јабука 1
  • јави 1
  • јавим 1
  • јад 1
  • јадни 1
  • јадно 1
  • јајима 1
  • јак 3
  • јака 1
  • јако 2
  • Јан 2
  • Јанка 1
  • Јанко 3
  • јао 1
  • Јао 1
  • Јаој 6
  • јасније 1
  • јасно 3
  • јаучеш 1
  • јаче 1
  • је 261
  • Је 5
  • Јеврем 1
  • јед 1
  • један 10
  • Један 2
  • једанпут 3
  • једва 6
  • једине 1
  • једино 1
  • једна 3
  • једне 2
  • једним 2
  • Једно 1
  • једно 2
  • једног 2
  • једној 1
  • једном 1
  • једну 11
  • једрине 1
  • једу 1
  • језик 3
  • Јер 1
  • јер 2
  • јеспапом 1
  • јест 3
  • Јест 3
  • Јесте 1
  • јецања 1
  • Јешу 1
  • јој 16
  • Јоца 23
  • Јоце 2
  • Јоци 3
  • Јоцина 1
  • Јоцино 2
  • Јоцо 1
  • Јоцом 1
  • Јоцу 9
  • још 36
  • Још 7
  • ју 1
  • јунак 1
  • јуначки 1
  • јутро 2
  • јуче 2
  • јучерашњи 1
  • к 1
  • каве 1
  • кад 35
  • Кад 6
  • каже 15
  • Каже 4
  • кажем 10
  • кажипрстом 1
  • Кажу 1
  • кажу 2
  • Казао 1
  • казао 6
  • казати 3
  • казаше 1
  • кајао 1
  • кака 1
  • Кака 1
  • Какав 1
  • какав 3
  • какво 1
  • каке 3
  • Како 5
  • како 54
  • каком 1
  • Каку 1
  • каку 2
  • калдрму 1
  • калуђера 1
  • калфа 1
  • камен 1
  • каменити 1
  • камену 1
  • камоли 1
  • канцеларији 1
  • канцеларију 1
  • Као 4
  • као 60
  • капак 1
  • капетанским 1
  • капије 2
  • капију 2
  • капута 1
  • Каролине 1
  • кас 3
  • Касију 1
  • кат 1
  • ката 1
  • катанама 1
  • кафану 2
  • квака 1
  • кецељама 1
  • кидати 1
  • километра 1
  • кињио 1
  • кифле 1
  • клавиром 1
  • клела 1
  • клецати 1
  • клупи 1
  • клупу 1
  • клупче 1
  • кљуца 1
  • књига 2
  • књиге 1
  • Ко 2
  • ко 9
  • ковчег 1
  • ковчега 1
  • ког 1
  • кога 2
  • код 12
  • која 4
  • које 3
  • којекаких 2
  • којечему 1
  • Којешта 1
  • којешта 2
  • који 26
  • којих 1
  • којој 3
  • којом 1
  • коју 1
  • кокетним 1
  • кола 3
  • колена 1
  • Колико 1
  • колико 7
  • колима 1
  • комбинације 1
  • коме 4
  • комендија 1
  • конак 1
  • копкало 1
  • копрцајући 1
  • копрцати 1
  • кораке 1
  • корача 1
  • корачим 2
  • коса 1
  • Коса 1
  • коси 1
  • коштано 1
  • кошуља 2
  • кошуљу 1
  • Крај 1
  • крај 3
  • крајевима 1
  • крајичак 1
  • красна 1
  • Красно 1
  • красној 1
  • кратак 3
  • кратко 3
  • крвава 1
  • кревет 4
  • кревета 7
  • кревети 1
  • кревету 5
  • крепко 1
  • кретање 1
  • крећући 1
  • кречом 1
  • криви 1
  • криво 2
  • крило 2
  • крилу 1
  • Кроз 1
  • кроз 8
  • кроза 1
  • крупно 1
  • крути 1
  • кћери 1
  • куд 2
  • Куждраво 1
  • кука 2
  • кукавица 2
  • Куку 1
  • кукуљицом 1
  • купања 1
  • купање 1
  • Купање 1
  • Купао 1
  • куповао 1
  • куражим 1
  • куражно 2
  • куртоазије 1
  • кутија 1
  • кућа 1
  • кућаници 1
  • куће 3
  • кући 3
  • кућу 2
  • кухао 1
  • Лабу 1
  • лавина 1
  • лагање 1
  • Лазара 1
  • лаик 1
  • лако 3
  • лактовима 1
  • лакту 1
  • Лакше 2
  • лакше 3
  • латинским 2
  • Леви 1
  • лево 1
  • леву 1
  • легао 1
  • Легосмо 1
  • леденица 1
  • леденог 1
  • леђа 3
  • лежали 1
  • лежао 1
  • лежемо 1
  • лежи 1
  • Лези 1
  • лека 1
  • лекар 1
  • Лекар 1
  • лекара 2
  • лекари 1
  • Лекари 1
  • лекарима 1
  • лекару 1
  • лековима 1
  • ленштино 1
  • лепа 2
  • лепо 4
  • летиш 1
  • лећи 1
  • лешкарио 2
  • ли 17
  • либадету 1
  • ливадом 1
  • лимун 1
  • лимунацију 1
  • линије 1
  • липа 1
  • липе 1
  • лист 1
  • листовима 1
  • листу 1
  • лица 3
  • лице 2
  • лицем 1
  • лицу 4
  • лични 1
  • личностима 1
  • луд 1
  • лудовање 1
  • лупи 1
  • лупу 1
  • лутријска 1
  • луфтови 1
  • љубави 2
  • љубавно 1
  • љубе 1
  • љубим 1
  • љубичастом 1
  • љубоморан 1
  • људе 1
  • људи 3
  • људима 1
  • љут 1
  • љушкан 1
  • м 1
  • ма 2
  • Ма 2
  • магазе 1
  • магази 1
  • мада 2
  • мађионичким 1
  • мађионични 1
  • мазила 1
  • мајка 4
  • мајке 2
  • мајкино 1
  • мајко 2
  • мајком 4
  • мајку 2
  • мајци 2
  • макох 1
  • мале 1
  • мали 3
  • малим 1
  • Мало 1
  • мало 10
  • малом 1
  • малтретисати 1
  • малу 2
  • мама 11
  • Мама 5
  • мами 1
  • мамин 1
  • мамину 1
  • мамо 4
  • Мамо 6
  • мамом 3
  • маму 3
  • манастир 1
  • манастиру 1
  • маневром 1
  • мање 4
  • Марије 1
  • марила 1
  • маску 1
  • мастило 1
  • матер 4
  • матере 4
  • материјал 1
  • материје 1
  • мати 14
  • матором 1
  • махну 1
  • махом 2
  • машина 1
  • машину 1
  • машући 1
  • ме 46
  • медицинама 1
  • медицине 1
  • медом 1
  • мекано 1
  • меким 1
  • мене 12
  • Мене 2
  • мени 19
  • Мени 3
  • мења 1
  • мере 1
  • месеца 1
  • места 4
  • место 1
  • месту 2
  • метну 2
  • метнуо 1
  • Мећем 1
  • Ми 1
  • ми 92
  • мила 1
  • милијун 1
  • мило 2
  • министарству 1
  • минут 2
  • мирис 2
  • мирисао 1
  • мирише 3
  • миришљав 2
  • мисао 3
  • мисли 4
  • мислим 8
  • мислио 8
  • мислити 1
  • мислиш 3
  • мистериозно 1
  • мистериозности 1
  • мишицу 1
  • мишке 1
  • мишком 3
  • мишљење 1
  • мишљу 1
  • Мишу 1
  • младића 1
  • младићи 2
  • младићу 1
  • млатајући 1
  • млатати 1
  • Много 4
  • много 6
  • многоме 1
  • мном 7
  • мог 2
  • мога 3
  • могао 4
  • могу 6
  • могућне 1
  • могућно 3
  • можда 1
  • Може 1
  • може 16
  • можете 1
  • Можете 1
  • мозгу 1
  • мој 11
  • моја 14
  • Моја 4
  • Моје 1
  • моје 19
  • моји 2
  • мојим 3
  • мојих 1
  • мојој 4
  • мојом 1
  • Мојсијем 1
  • Мојсило 1
  • моју 5
  • молим 3
  • Молим 4
  • молитвама 1
  • мом 1
  • момак 1
  • Момак 1
  • моме 6
  • Момци 1
  • монету 1
  • мора 2
  • морал 1
  • морала 2
  • моралом 1
  • морамо 1
  • морао 3
  • морати 1
  • Море 2
  • море 6
  • моћ 1
  • моћну 1
  • мраморасто 1
  • мрачна 2
  • мрачније 1
  • мрачно 1
  • мртав 1
  • мртвац 1
  • мртвог 1
  • му 31
  • мука 1
  • муке 1
  • муком 2
  • муци 1
  • мучи 1
  • мучио 1
  • Мучио 1
  • Н 2
  • На 6
  • на 84
  • навијала 1
  • навлачи 2
  • нагласити 1
  • Наговорио 1
  • Над 1
  • нада 1
  • надао 1
  • наде 2
  • надом 1
  • наду 1
  • нађем 4
  • називљујући 1
  • назидао 1
  • назире 1
  • назоре 1
  • наизвесно 1
  • највише 1
  • најзад 1
  • најновијег 1
  • најпре 1
  • налик 2
  • нам 3
  • нама 2
  • намери 1
  • наместио 1
  • намештају 1
  • намргодивши 1
  • наниже 1
  • Наопако 1
  • наопако 2
  • напео 1
  • напипава 1
  • напољу 1
  • Напослетку 3
  • напослетку 6
  • напред 3
  • напредовање 1
  • напротив 1
  • Напротив 1
  • напуни 1
  • наравно 2
  • Наравно 3
  • нареди 1
  • нарочито 1
  • Нарочито 1
  • нас 12
  • насело 1
  • насловном 1
  • настојањем 1
  • наступи 1
  • Натраг 2
  • натраг 4
  • наумио 1
  • науче 1
  • начелниковим 1
  • начинио 2
  • начином 1
  • наш 3
  • нашао 1
  • Нашао 1
  • наше 3
  • нашег 1
  • нашли 1
  • нашој 3
  • нашто 1
  • Нашто 3
  • нашу 1
  • Не 17
  • не 79
  • неба 1
  • небеске 1
  • небо 2
  • невешта 1
  • невиђен 1
  • невиђена 1
  • невоља 1
  • невољи 1
  • невреме 1
  • негде 3
  • него 10
  • недеља 1
  • недостаје 1
  • нежењен 2
  • нежно 1
  • неизлечива 1
  • неискусан 1
  • нејакоме 1
  • нејасно 1
  • нека 5
  • Нека 5
  • некад 1
  • Некака 1
  • некаке 1
  • некаких 1
  • некако 1
  • некакој 1
  • неке 2
  • Неки 1
  • неки 9
  • неким 3
  • Неких 1
  • Неко 1
  • неко 5
  • неког 1
  • некога 1
  • неком 10
  • некоме 1
  • неку 5
  • нема 4
  • немају 3
  • немам 1
  • немачком 1
  • Немој 1
  • немој 2
  • немоћи 1
  • необично 2
  • неодољиво 1
  • неодољивој 1
  • неодређено 1
  • непобитне 1
  • непрестано 2
  • неразговетно 1
  • неразумљиво 1
  • нерв 2
  • нерви 1
  • нервозан 1
  • неспавање 1
  • неспавањем 1
  • несрећан 1
  • несреће 2
  • несрећним 1
  • несрећу 1
  • нестрпљив 1
  • Неће 1
  • неће 2
  • нећеш 1
  • Нећеш 1
  • Нећу 2
  • нећу 5
  • нечим 2
  • нечувену 1
  • нечујно 1
  • нечух 1
  • Нешто 3
  • нешто 35
  • Ни 1
  • ни 22
  • низашто 1
  • није 16
  • Није 8
  • ниједан 1
  • ниједанпут 1
  • никад 5
  • никаке 1
  • никако 1
  • никаког 1
  • нико 1
  • нимало 1
  • нисам 10
  • Нисам 4
  • ниси 1
  • нису 1
  • нихати 1
  • ништа 12
  • Ништа 4
  • но 1
  • новаца 2
  • ново 1
  • новорођено 1
  • ноге 3
  • ногом 1
  • ногу 1
  • нокат 1
  • нос 1
  • носи 1
  • носио 1
  • носом 2
  • ноћ 3
  • ноћи 1
  • ноћиште 1
  • ње 9
  • њега 11
  • Њега 2
  • његов 6
  • његова 2
  • његове 6
  • његовим 3
  • његовог 3
  • његовој 3
  • његовом 1
  • његову 2
  • њезиним 1
  • њезиних 1
  • Њему 1
  • њему 11
  • њен 2
  • њена 1
  • Њене 1
  • њене 4
  • њеним 2
  • њених 1
  • њено 1
  • њеног 1
  • њеној 1
  • њеном 1
  • њену 4
  • њим 2
  • њима 2
  • њиме 4
  • њих 7
  • њиха 2
  • њихове 1
  • њиховој 1
  • њој 8
  • њојзи 2
  • њом 2
  • њоме 1
  • њу 8
  • О 2
  • о 45
  • обамрло 1
  • обамро 1
  • обвезница 1
  • обе 3
  • обема 2
  • обесели 1
  • обешено 1
  • обиђе 1
  • обиђи 1
  • обичаја 1
  • Обично 1
  • обично 3
  • објаснио 1
  • облак 2
  • облаке 1
  • обле 1
  • облину 1
  • облу 1
  • обоје 1
  • обојица 1
  • оборене 1
  • образа 1
  • образу 1
  • обрва 2
  • обрве 2
  • обриса 1
  • обрте 2
  • обузе 1
  • обуку 1
  • обучем 2
  • обучени 1
  • Ова 1
  • ова 3
  • овај 1
  • оваки 1
  • оваким 1
  • овако 3
  • овде 4
  • ове 3
  • овима 1
  • ових 1
  • ово 4
  • оволишно 1
  • огледао 1
  • огромније 1
  • огромно 1
  • огуглају 1
  • Од 3
  • од 40
  • одавна 1
  • одапевши 1
  • Одатле 1
  • одведе 1
  • одвих 1
  • одвраћала 1
  • одвуче 1
  • одговара 1
  • одговарали 1
  • одговори 3
  • оде 2
  • одемо 1
  • Одлазак 1
  • одлетео 1
  • одлучим 1
  • одлучио 1
  • одмах 14
  • Одмах 3
  • одмену 1
  • одмотавати 1
  • однекуд 1
  • Однекуд 1
  • однети 1
  • однос 1
  • односи 2
  • Одох 1
  • одреши 1
  • одржи 1
  • одскакало 1
  • одсудно 3
  • одсутно 1
  • одушевљен 1
  • одшкринуо 1
  • оженио 1
  • оживи 1
  • оживљава 1
  • оживљавању 1
  • озарена 1
  • озбиљан 2
  • озбиљна 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 2
  • озбиљности 1
  • озбиљношћу 1
  • озго 2
  • оздравити 1
  • оздрављење 1
  • ока 3
  • окамењен 1
  • Око 2
  • око 7
  • окрени 1
  • окренут 1
  • окрете 2
  • окречена 1
  • окупан 1
  • окупану 1
  • олтар 1
  • он 28
  • Он 33
  • Она 11
  • она 38
  • Онај 1
  • онај 15
  • онако 5
  • онда 13
  • Онда 6
  • Оне 1
  • оне 7
  • Они 3
  • они 4
  • оним 2
  • Оно 1
  • оно 16
  • оног 1
  • Онога 1
  • онога 8
  • оној 3
  • оном 2
  • ономе 1
  • ону 5
  • опажа 1
  • опази 1
  • опазила 1
  • опазио 3
  • оперисати 1
  • опет 31
  • опирала 1
  • описати 1
  • описујем 1
  • опишем 1
  • опкопе 1
  • опрости 2
  • опростили 1
  • Опростим 2
  • опток 1
  • општине 1
  • општини 1
  • орган 1
  • организам 1
  • орману 1
  • ортаци 1
  • ортачки 1
  • освајаше 1
  • осветљена 1
  • освртосмо 1
  • Осетим 1
  • осетио 2
  • осећа 1
  • Осећам 1
  • осећам 4
  • осећање 1
  • осећањем 3
  • Осећао 2
  • осећао 4
  • осећаш 1
  • ослободим 1
  • основ 1
  • основи 1
  • оста 2
  • остави 1
  • оставили 1
  • оставио 1
  • оставити 1
  • остављају 1
  • остављам 1
  • остављао 1
  • остављеној 1
  • остадоше 1
  • остало 1
  • остане 1
  • остао 1
  • Остари 1
  • остати 1
  • осушила 1
  • осушио 1
  • отарасим 1
  • отац 2
  • отварати 1
  • отворен 1
  • отворена 1
  • отворено 1
  • отвори 3
  • отворим 1
  • Отворим 1
  • отворио 1
  • отворише 2
  • Отиди 2
  • отићи 1
  • отишао 1
  • откачи 1
  • откопали 1
  • Откуд 1
  • откуд 6
  • отпуштам 1
  • отргне 1
  • отрчим 1
  • Ох 4
  • оца 3
  • оцем 1
  • оцу 1
  • очајања 1
  • очајно 1
  • Очи 1
  • очи 16
  • очију 3
  • очима 8
  • очњег 1
  • оштрије 1
  • оштро 1
  • Па 25
  • па 49
  • падати 1
  • падаше 1
  • Паде 1
  • паде 4
  • падну 1
  • пажљиво 2
  • пажње 1
  • пазуха 2
  • пазухом 1
  • паклу 1
  • паковање 1
  • палили 1
  • Палим 2
  • палио 1
  • палца 1
  • паљевину 1
  • памет 4
  • памети 1
  • паметноме 1
  • пао 1
  • пар 4
  • Париза 1
  • Паризу 1
  • париска 1
  • парче 3
  • парчета 1
  • парчетарити 1
  • пасти 2
  • патос 2
  • пауза 1
  • педаљ 1
  • перчин 1
  • петак 1
  • пешеве 1
  • пиво 1
  • пиркаше 1
  • писали 1
  • писаћем 1
  • пита 1
  • Питај 1
  • питања 1
  • пити 1
  • пиха 1
  • плаве 1
  • плаветнило 1
  • плави 3
  • плакала 1
  • плакати 1
  • планова 1
  • пластичност 1
  • плата 1
  • плате 1
  • платну 1
  • плату 1
  • плаче 1
  • плачем 2
  • плачеш 2
  • плашљиво 1
  • плашњом 1
  • племенитости 1
  • плетеницу 1
  • пљесну 2
  • пљуваоницама 1
  • пљуваоницу 1
  • пљускају 1
  • По 1
  • по 24
  • побаучке 1
  • побегох 1
  • победа 1
  • победио 1
  • поведе 1
  • поведем 1
  • поверење 1
  • поверењем 1
  • Поверљиво 1
  • поверљиво 2
  • повија 1
  • повијајући 1
  • повисоко 1
  • повољно 1
  • Поврх 1
  • поврх 2
  • погдешто 1
  • Погдешто 1
  • поглади 1
  • поглед 13
  • погледа 2
  • погледао 1
  • погледах 2
  • Погледом 1
  • погледом 2
  • погледу 1
  • погурен 1
  • под 10
  • подвлачи 1
  • подиграваш 1
  • подједнако 1
  • подмлађивање 1
  • подне 1
  • подносио 1
  • подоста 1
  • поду 1
  • пођох 1
  • позелене 1
  • позна 1
  • познавајући 1
  • познавао 1
  • познаје 1
  • Познајем 1
  • познајем 6
  • Познајете 1
  • познам 4
  • познанства 1
  • позната 1
  • познате 1
  • познати 1
  • познатим 1
  • познатом 1
  • поимам 1
  • појави 1
  • поједини 1
  • показа 2
  • показује 1
  • поклони 1
  • Поклоним 1
  • поклопи 1
  • покојној 1
  • покоју 1
  • покрај 2
  • покривао 1
  • покривач 1
  • покривен 1
  • покупи 2
  • покупљена 1
  • покушавао 3
  • покушавати 1
  • покушам 1
  • Покушао 1
  • покушати 1
  • покушах 1
  • пола 1
  • Пола 1
  • полако 1
  • полусаном 1
  • пољубим 1
  • пољубити 1
  • пољубих 1
  • помагао 1
  • помади 1
  • Помакни 1
  • помогнем 1
  • помоћ 2
  • помоћи 1
  • Помоћник 3
  • помоћник 8
  • помоћника 4
  • помоћниковој 1
  • помоћнику 3
  • понавља 2
  • понеки 1
  • понеко 1
  • понела 2
  • поновим 1
  • поново 1
  • поноса 1
  • поносом 1
  • понуд 1
  • понудама 1
  • Понудили 1
  • попили 1
  • попови 1
  • поправити 1
  • поред 4
  • порцуланско 1
  • посао 1
  • поскочих 1
  • послао 1
  • после 12
  • После 4
  • последње 1
  • послеподне 4
  • послова 1
  • послужи 1
  • послушно 1
  • послушност 1
  • постављена 1
  • постао 2
  • потенцисало 1
  • потклобучену 1
  • потпуно 1
  • Потреса 5
  • потресао 1
  • потрпа 2
  • потрча 1
  • поузданим 1
  • поуздање 3
  • поуздањем 3
  • поцрвенео 1
  • поче 12
  • почела 1
  • почело 1
  • почео 6
  • почесто 1
  • почех 1
  • почеше 1
  • Почињао 1
  • почиње 1
  • пошао 1
  • пошље 1
  • поштапа 2
  • поштедео 1
  • поштен 1
  • поштено 1
  • поштеној 1
  • пошто 1
  • Пошто 1
  • поштовањем 1
  • прави 1
  • правио 1
  • правиш 1
  • празан 3
  • празна 1
  • празнине 1
  • празног 1
  • праосновне 1
  • пратили 1
  • пратим 1
  • пратио 2
  • прашина 1
  • прашине 2
  • прве 1
  • први 1
  • прво 3
  • првога 1
  • Пре 1
  • пре 4
  • пребацио 1
  • преводу 1
  • преврћући 1
  • прегази 1
  • пред 10
  • преда 7
  • предавао 1
  • предаје 1
  • предајем 1
  • предано 1
  • преданост 1
  • предишући 1
  • предлогом 1
  • предмету 1
  • предсобље 1
  • прекиде 1
  • преко 7
  • према 1
  • препире 1
  • прерано 1
  • пресецати 1
  • престрављено 1
  • пресуда 1
  • претварање 1
  • претурисмо 1
  • прибирао 1
  • приближавасмо 1
  • прибрасмо 1
  • приђе 1
  • пријатно 1
  • приклопи 1
  • приликама 1
  • прилику 1
  • прилици 1
  • пример 6
  • приметио 1
  • приметно 1
  • принципа 1
  • принципе 1
  • припаде 1
  • приповедака 1
  • приповетке 1
  • прирастао 1
  • природе 3
  • Природи 1
  • природи 3
  • природом 1
  • природу 1
  • прискочи 2
  • прискочим 1
  • пристаде 1
  • пристајао 1
  • пристаје 1
  • притискује 1
  • Прича 1
  • прича 5
  • Причала 1
  • причала 4
  • причањем 1
  • причао 5
  • причати 1
  • приче 6
  • пришивала 1
  • пробудио 2
  • провео 4
  • провлачи 1
  • провлачио 1
  • прогута 1
  • продаде 1
  • прозор 4
  • прозором 1
  • пролеће 1
  • промаха 1
  • промену 1
  • промењен 1
  • пропало 1
  • пропасти 1
  • просипа 1
  • просте 1
  • прости 1
  • простирком 1
  • просто 1
  • простотом 1
  • Протеглим 1
  • против 2
  • проћеретати 1
  • прохујало 1
  • прочитам 1
  • прошаптах 1
  • прст 1
  • Прсте 1
  • прсте 2
  • прстију 1
  • пружа 1
  • пруженим 1
  • пружену 1
  • пружи 1
  • пруживши 1
  • пружим 1
  • псовала 1
  • пуне 2
  • пуни 1
  • пуних 1
  • пуно 2
  • пуста 1
  • пусте 1
  • пустим 1
  • пустош 1
  • пут 6
  • пута 3
  • путујете 1
  • пуцао 1
  • пуше 1
  • пушили 1
  • Пушили 1
  • пушио 1
  • Пуштате 1
  • пушћул 1
  • равница 1
  • раде 2
  • ради 3
  • радим 2
  • радио 5
  • радите 1
  • радити 3
  • Радојловића 1
  • Радојловићем 2
  • Радојловићу 1
  • рађању 1
  • разабрао 1
  • Разабрао 1
  • разбери 1
  • разбија 1
  • разбијао 1
  • разбио 1
  • разболео 1
  • разбуди 1
  • разбудио 1
  • разгалио 1
  • разговарала 1
  • Разговарали 1
  • разговарамо 1
  • разговор 3
  • раздвоји 1
  • Разиђе 1
  • размишљао 1
  • размишљати 1
  • разортачисмо 1
  • разрађујем 1
  • разум 1
  • разуме 1
  • Разуме 1
  • разумевао 1
  • разумем 1
  • разумео 1
  • рају 1
  • ракијом 1
  • рамена 1
  • раменима 2
  • раније 1
  • рано 1
  • раног 1
  • рањено 1
  • распиње 1
  • распитивати 1
  • расположењу 3
  • раставити 1
  • раставља 1
  • расте 1
  • растумачим 1
  • рве 1
  • ред 1
  • Редом 1
  • редом 2
  • рези 1
  • Рекао 1
  • рекао 2
  • рекла 2
  • рекне 2
  • рекнем 1
  • Рекох 1
  • рекох 10
  • рекоше 2
  • религиозним 1
  • ресица 1
  • реституише 1
  • реч 3
  • Рече 1
  • рече 15
  • реченицама 1
  • речи 4
  • речима 2
  • речитошћу 1
  • решава 2
  • реше 1
  • ровитим 1
  • рођак 2
  • Роткве 1
  • ружно 1
  • рука 1
  • рукав 1
  • рукама 7
  • руке 9
  • руковао 1
  • руком 7
  • руку 16
  • рупицу 1
  • рупу 1
  • руци 4
  • ручица 1
  • ручка 2
  • ручку 1
  • С 4
  • с 68
  • са 22
  • сабљом 1
  • сав 1
  • Сав 1
  • савест 1
  • савете 1
  • саветовали 1
  • савијају 1
  • савила 1
  • Саву 1
  • сагорела 1
  • сад 19
  • Сад 9
  • салону 1
  • сам 140
  • сама 3
  • само 26
  • Само 4
  • самој 1
  • самоубилачкој 1
  • самохране 1
  • самрти 1
  • сан 4
  • санћим 1
  • сањајући 1
  • Сањао 1
  • сањао 2
  • сањаш 1
  • сањиви 1
  • сарафа 1
  • Сасвим 2
  • сасвим 9
  • саслушах 1
  • састанак 1
  • састати 1
  • сата 2
  • сати 2
  • сахат 1
  • сахрањивању 1
  • сва 1
  • свадби 1
  • свађа 1
  • сваке 1
  • сваки 2
  • сваком 1
  • Све 4
  • све 54
  • свега 3
  • свежем 1
  • свеједно 3
  • свемогући 1
  • свет 6
  • света 1
  • светле 1
  • светлост 1
  • светлошћу 1
  • светлу 1
  • светом 2
  • светски 4
  • свету 1
  • свећа 1
  • свећу 2
  • свечан 1
  • свечана 1
  • свечане 1
  • свечано 1
  • свечаном 1
  • Сви 3
  • сви 6
  • свијало 1
  • свирала 1
  • свирку 1
  • свиће 1
  • свја 2
  • свога 2
  • сводове 1
  • свој 4
  • своја 1
  • својаку 1
  • своје 1
  • Своје 1
  • својим 1
  • својима 1
  • својом 3
  • своју 3
  • свом 1
  • сврбе 1
  • свршавало 1
  • свршено 1
  • свршио 1
  • свршити 1
  • сву 2
  • се 255
  • себе 4
  • себи 4
  • севајући 1
  • севала 1
  • севале 1
  • седам 1
  • седамнаест 1
  • седате 1
  • седе 2
  • седела 1
  • седело 1
  • седео 3
  • седећи 2
  • Седи 1
  • седи 2
  • седим 2
  • седнете 1
  • седну 1
  • седох 3
  • сеђаше 1
  • сека 2
  • секутић 1
  • сену 1
  • сестра 1
  • Сестра 1
  • сестром 1
  • сестру 1
  • сетим 1
  • Сетих 2
  • Сећам 2
  • сећам 5
  • сећања 1
  • сећање 1
  • сече 1
  • си 13
  • силан 1
  • силније 1
  • силно 4
  • силом 1
  • син 1
  • сине 1
  • Сине 1
  • сину 1
  • Сиромах 1
  • сиромаха 1
  • Сирото 1
  • сироту 1
  • систем 1
  • систематски 1
  • ситне 1
  • ситно 2
  • ситуације 1
  • сјај 1
  • скачу 1
  • скидајући 1
  • скиде 2
  • скину 1
  • склапају 1
  • склопим 1
  • скочи 1
  • скочио 1
  • скочих 2
  • скупа 1
  • слабо 1
  • слагао 1
  • сладак 1
  • слазио 1
  • сласт 1
  • слатка 1
  • слатким 1
  • слатко 6
  • слаткој 1
  • слатком 1
  • слеже 2
  • слепа 1
  • слепац 1
  • слепаца 1
  • слепу 1
  • слике 2
  • сличност 1
  • слободно 3
  • службу 2
  • слусас 1
  • слуха 1
  • случаја 1
  • случају 1
  • Случају 1
  • слуша 1
  • слушали 1
  • слушао 3
  • сљуби 1
  • смеј 1
  • смејао 2
  • смеје 2
  • смео 2
  • смета 1
  • смешећи 1
  • смо 13
  • смрти 1
  • сна 1
  • снаге 1
  • снажнија 1
  • снажног 1
  • сну 1
  • снурати 1
  • со 1
  • Соба 1
  • собе 8
  • соби 5
  • собом 1
  • собу 7
  • Сока 2
  • Соко 1
  • сокола 1
  • сомун 3
  • сомуна 1
  • сонату 1
  • софра 1
  • спава 1
  • Спава 1
  • спавао 1
  • спомен 1
  • спремити 1
  • спремно 1
  • спуштају 1
  • спуштао 1
  • спуштати 1
  • срамота 1
  • Србију 1
  • срдачно 1
  • срдиш 1
  • сребрењацима 1
  • среди 1
  • средњег 1
  • срести 1
  • сретосмо 1
  • срећан 2
  • срећи 1
  • срећна 1
  • срећни 2
  • срећној 1
  • срж 1
  • сруших 1
  • срца 2
  • Срце 1
  • срце 7
  • срцем 1
  • срцу 2
  • стаде 1
  • стаза 2
  • стазе 1
  • стајала 2
  • стајале 1
  • стајало 1
  • стајаше 1
  • стакло 1
  • стала 1
  • стан 1
  • стане 1
  • станем 1
  • Станке 1
  • стања 1
  • стање 1
  • стара 3
  • стари 1
  • старински 1
  • старих 1
  • стару 2
  • стас 1
  • Стаса 1
  • ствар 1
  • ствари 3
  • створење 1
  • створише 1
  • сте 2
  • стегнем 1
  • стеже 1
  • стигнеш 1
  • стид 3
  • стидим 1
  • стискам 1
  • стискао 1
  • стиснутим 1
  • стићи 1
  • сто 2
  • стога 3
  • стоји 1
  • стола 1
  • столици 1
  • столицу 1
  • столу 1
  • стотину 2
  • стотињак 1
  • сточић 1
  • стравом 1
  • стражу 1
  • стране 4
  • страни 1
  • страну 3
  • страсти 1
  • Страховита 1
  • страшан 1
  • Страшне 1
  • страшно 3
  • стреле 1
  • стресе 1
  • стрицу 1
  • струже 1
  • ступају 1
  • ступим 1
  • ступио 1
  • су 39
  • суботом 1
  • судбина 3
  • судбине 1
  • судбином 1
  • судећи 1
  • судим 1
  • суду 1
  • суза 2
  • сузама 1
  • сузе 3
  • сумње 2
  • сутра 1
  • Сутра 3
  • сутрадан 1
  • суха 1
  • Сушење 1
  • суши 1
  • схватању 1
  • та 6
  • Та 8
  • табли 1
  • таблу 1
  • таван 2
  • таваница 1
  • тавану 1
  • тада 8
  • Тада 9
  • тај 12
  • тајанствен 1
  • тајанственим 1
  • тајанственост 1
  • така 1
  • таквих 1
  • таквом 1
  • Таки 1
  • тако 36
  • Тако 4
  • такође 1
  • таласи 1
  • тама 1
  • тамно 1
  • тамо 6
  • тапету 1
  • тати 1
  • татом 1
  • твога 1
  • твој 1
  • твоја 1
  • твоје 1
  • твом 1
  • тврдо 1
  • Те 1
  • те 26
  • тебе 1
  • теби 3
  • тежак 2
  • тежина 1
  • тежину 2
  • тек 7
  • телеграфску 1
  • темену 1
  • тера 1
  • терет 2
  • тетка 1
  • тетки 1
  • тетком 1
  • тешење 1
  • тешке 2
  • тешких 1
  • тешко 5
  • тешкоћама 1
  • ти 36
  • Ти 5
  • тим 2
  • тих 1
  • тиха 1
  • тихе 1
  • тихо 1
  • тишина 1
  • тишину 1
  • то 62
  • То 7
  • тобом 4
  • тог 2
  • Тога 4
  • тога 8
  • толико 2
  • том 1
  • томе 7
  • топал 2
  • топио 1
  • топло 1
  • топовско 1
  • трава 1
  • тражим 4
  • тражио 1
  • тражити 1
  • трговац 1
  • треба 6
  • требало 1
  • требао 1
  • тренут 1
  • тренутак 1
  • тресе 1
  • трже 1
  • три 2
  • трипут 1
  • трља 1
  • троје 1
  • трпа 1
  • трпао 1
  • трудила 1
  • трудити 1
  • Ту 1
  • ту 5
  • туге 1
  • тугом 1
  • туђим 1
  • тужан 1
  • тужим 1
  • тужне 2
  • тужно 2
  • Турао 1
  • тури 1
  • ће 25
  • ћемо 1
  • ћери 1
  • ћерком 2
  • ћерку 2
  • ћерци 1
  • ћеш 4
  • Ћорђа 1
  • Ћорђе 3
  • Ћорђем 1
  • Ћорђу 1
  • ћу 10
  • Ћутали 1
  • ћутали 2
  • У 10
  • у 168
  • убедљивије 1
  • убија 1
  • убио 1
  • убрзава 1
  • Убрзо 1
  • увек 9
  • уверење 1
  • увијају 1
  • увијао 1
  • уво 1
  • угасити 1
  • углу 1
  • угљеном 1
  • угнуше 1
  • уграбио 1
  • угуши 1
  • Удавих 1
  • удављеник 1
  • удар 1
  • удари 1
  • удариле 1
  • удову 1
  • уђе 4
  • уђем 1
  • уђи 1
  • Уђосмо 1
  • уђох 1
  • Уђох 1
  • ужа 1
  • ужасна 1
  • уз 3
  • узвик 1
  • узвицима 1
  • узврдао 1
  • уздизале 1
  • узе 6
  • узео 2
  • узимала 1
  • узимаш 1
  • узме 1
  • узмем 1
  • узми 1
  • узмите 1
  • ујести 1
  • укочено 2
  • укочи 1
  • укратко 1
  • улицу 1
  • уљудим 1
  • уме 1
  • умела 1
  • умем 3
  • умијем 1
  • умири 2
  • умор 1
  • уморан 2
  • умре 3
  • умрети 1
  • умрлих 1
  • умро 1
  • унакрст 1
  • унеколико 1
  • унутра 3
  • уобичајио 1
  • уозбиљи 1
  • уосталом 1
  • упамтим 1
  • упамтио 1
  • упија 1
  • упитам 1
  • упитах 1
  • уплашен 1
  • упола 1
  • упоредити 2
  • управљен 1
  • управо 2
  • упрли 1
  • упрт 1
  • упуштам 1
  • урадио 1
  • усиљавање 1
  • усиљавао 1
  • Усиљавао 1
  • ускоро 1
  • услужени 1
  • усне 1
  • успављује 1
  • успети 1
  • успеха 1
  • успомена 1
  • усрећи 1
  • усрећити 2
  • уста 2
  • устала 1
  • устумара 1
  • утеха 1
  • утехе 1
  • утешљивије 1
  • утешљиво 1
  • утисак 4
  • утиске 2
  • утуткивао 1
  • Ућутасмо 1
  • Ух 1
  • ухвати 2
  • ухватим 1
  • учи 1
  • учини 1
  • учинило 2
  • учинио 1
  • учинити 1
  • учиниш 1
  • учињено 1
  • Ушао 1
  • ушима 2
  • ушинуо 1
  • уштеђевине 1
  • уштипака 1
  • уштиркана 1
  • фамилијарни 1
  • фаталиста 2
  • фијакеру 1
  • филозоф 2
  • филозофијом 1
  • филозофисање 1
  • филозофисао 1
  • фириза 1
  • фишек 1
  • фосфорастом 1
  • фуруне 1
  • хај 1
  • Хај 2
  • хајд 1
  • Хајд 2
  • хајде 1
  • Хајде 4
  • хајдемо 1
  • хаљина 1
  • хапсу 1
  • хартија 1
  • хартије 2
  • Хвала 1
  • хвала 4
  • хват 1
  • хеј 1
  • Хеј 1
  • хиљаду 2
  • хитати 1
  • Хич 1
  • хладан 2
  • хладни 1
  • хладно 3
  • хладноћом 1
  • хлебац 1
  • хлебом 1
  • ходником 1
  • ходнику 3
  • хоће 2
  • хоћете 1
  • хоћеш 1
  • Хоћу 1
  • хоћу 4
  • храни 1
  • хранити 1
  • хтеде 3
  • хтедох 1
  • Хтео 2
  • хтео 6
  • хуји 1
  • цакле 1
  • царицу 1
  • цвокотати 1
  • цеди 1
  • целим 1
  • цело 1
  • целога 1
  • целу 1
  • цео 2
  • цигаре 1
  • цигару 4
  • цимнуо 1
  • ципелама 1
  • цицвара 1
  • црва 4
  • Црвено 2
  • црна 1
  • црне 1
  • црнило 1
  • цупкао 1
  • чађ 1
  • чак 5
  • чамову 1
  • чардак 1
  • чаробну 1
  • час 2
  • часак 1
  • чашама 1
  • чаше 1
  • чврсте 1
  • чврсто 1
  • чега 1
  • чека 1
  • чекај 1
  • чекају 1
  • чекам 1
  • чекао 1
  • чело 1
  • челу 1
  • чемер 1
  • чему 2
  • честита 1
  • честито 1
  • честитој 1
  • Често 3
  • четири 1
  • Четири 1
  • четка 1
  • чешка 1
  • чешкала 1
  • Чим 1
  • чим 7
  • чиме 2
  • чини 5
  • Чини 5
  • чинила 1
  • чинило 4
  • чинимо 1
  • чинио 1
  • чином 1
  • чисте 1
  • Чисто 1
  • чисто 5
  • чистом 1
  • чисту 1
  • читав 3
  • читавих 1
  • читавог 1
  • читају 1
  • читаоници 1
  • чича 12
  • човек 13
  • човека 3
  • човеку 1
  • чувала 1
  • чуваш 1
  • чуда 1
  • чудесну 1
  • чудим 1
  • чудио 1
  • Чудно 1
  • чудновато 1
  • чује 1
  • Чујем 2
  • чујем 3
  • Чујеш 3
  • Чуо 1
  • чуо 4
  • чусмо 1
  • чух 3
  • џефердара 1
  • шалила 1
  • шаље 1
  • Швабицу 1
  • Шекспиру 1
  • шетајући 1
  • шеталица 1
  • шеталицу 1
  • шетао 1
  • шетати 1
  • шетњи 1
  • шиљбочи 1
  • шири 2
  • широм 4
  • шишарком 1
  • школе 1
  • школу 1
  • шкрипнула 1
  • Шта 11
  • шта 34
  • штаке 1
  • штапом 2
  • што 56
  • Штогод 1
  • штогод 2
  • шума 1
  • Шума 1
  • шупу 1
  • шушти 2
8751 matches
“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Го 
и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у хо 
} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S 
nd="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst" 
ekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми  
омоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — реч 
.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њ 
} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend=" 
чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са свет 
 њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде 
гледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је 
ху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње изб 
четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се ос 
Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да 
end="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi 
у, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> 
ажим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тоб 
 да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p r 
 изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала 
/p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам з 
але.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много пр 
иш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свј 
и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим де 
ли смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили  
 Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Te 
} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} 
отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. 
и задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолут 
ти!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ п 
уди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје 
сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је 
?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да 
t">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богам 
 Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи 
а су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут н 
олим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на пра 
} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је о 
пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води ко 
d="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">—  
мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти ко 
 rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">—  
="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend=" 
бешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко п 
х тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка  
, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео ст 
е што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно  
ну телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу 
 већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напо 
nd="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tek 
ка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко 
ekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед,  
ципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поно 
{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару;  
{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „морало 
 хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво 
 у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и нев 
d="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам  
е нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то  
ет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код 
а! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> 
 један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам пр 
ekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst" 
S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те поз 
 тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтов 
удио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се про 
">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој  
да од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио 
И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својак 
нај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гл 
кле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst"> 
љиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="T 
сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час по 
kst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О  
ekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно,  
 као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки с 
а ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми р 
Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у 
 гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tek 
ака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти з 
те се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Ш 
 која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! 
?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у к 
облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?.. 
да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, ис 
ише ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем ва 
ја камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одгов 
њу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она  
затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа.  
 дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја из 
.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрст 
е једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у  
оста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> 
јући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате 
i> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стај 
њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p>  
и оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. 
? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу 
е ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мо 
м може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом 
је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се  
 муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ак 
ршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она м 
рани?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се и 
 Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst"> 
зен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто 
 ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да с 
а:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </ 
д рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и пон 
 и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила неве 
е: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случ 
S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам пос 
боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А п 
 кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као м 
 да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке к 
еч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично  
емена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. 
— Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног друго 
е.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело н 
из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежн 
 те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лек 
ћам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, с 
ечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да 
цу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати  
S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано  
его се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Се 
Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{ 
по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено 
} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас в 
јзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај 
м како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мисл 
 <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а ч 
о.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, преда 
овим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst" 
е, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се п 
 И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у 
едах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, 
ли у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштов 
p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор с 
емо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> < 
 <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се 
анем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{ 
ан човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst 
 име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, повер 
овори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спу 
 гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И  
у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Te 
о на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, раз 
орђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с дев 
 се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџ 
о! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам с 
амбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опаз 
не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и њ 
ј, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче п 
ам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, м 
на, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата  
и и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било сврш 
ише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен по 
а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив 
м вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим п 
олници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ? 
јом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван к 
еш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да 
огами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда с 
иру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst"> 
вљеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претвара 
хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не? 
е она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала  
 и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева. 
ила је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме ру 
за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срц 
ећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{ 
 и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуб 
о да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом ви 
рку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио  
акав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по гл 
чи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је 
: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као д 
 остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тад 
 а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то  
Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим д 
гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не 
етету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додав 
д узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематск 
што ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже рук 
, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то  
} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја се 
јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, блед 
">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти с 
ђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан 
а „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна  
 поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и  
м слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И 
="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем п 
ам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst 
да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђев 
ар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него јед 
ете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина док 
сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја ож 
/p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend=" 
а ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам јо 
 ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па  
а још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо њего 
оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и ис 
 женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од 
 каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Госп 
а?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врс 
. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране б 
епчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добр 
>Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише 
из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и  
о којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешт 
мао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео  
и не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је  
да ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим др 
 слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”,  
ечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од в 
 Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend 
жете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим пор 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако прича 
 га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто м 
лушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, 
еоградски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају” 
послетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више н 
 везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице м 
илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто  
на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећ 
к уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p re 
ретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је  
Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">По 
ио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане 
 да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?. 
ди, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам г 
на ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend= 
ије бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места и 
у </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јо 
ати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још 
d="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се ос 
пно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло о 
kst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да ми 
Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Te 
м свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="T 
 велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Te 
>— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телегр 
 је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме  
тири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p r 
p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума  
t">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tek 
екога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend= 
врћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, позна 
еца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} 
 где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљат 
ј, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi ren 
 једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend=" 
рироде, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се 
све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком 
предовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери 
{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде 
ило свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта гово 
, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећа 
ву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива  
дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац 
, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се д 
нама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и 
да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се та 
, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да 
живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само  
да казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, и 
снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линиј 
, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, 
ки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, н 
ортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p re 
 само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још уте 
ивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни 
italic">онај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S 
ан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкр 
видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми в 
 </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па за 
аше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без 
 гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио 
а бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: 
о стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина,  
â, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с м 
н ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше изда 
а је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </ 
н не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и 
/p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца? 
једини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах 
>Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу  
S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Teks 
ло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео с 
и као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био м 
nd="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом  
нко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, к 
 и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Шваб 
с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Ка 
хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног к 
на решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена нек 
се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! 
ек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао д 
чајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто  
ста крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговар 
— не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко  
вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао  
зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изг 
иђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром 
укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црн 
 </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чв 
дојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави 
 се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се поче 
„Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. 
ства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би п 
м ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како  
инио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто уч 
у и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или т 
ојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје 
 зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi ren 
као за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара шт 
> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — п 
као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био т 
а вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend= 
 <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p 
ристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа 
кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћ 
ити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који с 
д сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих  
исто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу,  
 том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с ка 
е, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибира 
 отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше 
 али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању с 
да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с му 
стрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто пр 
/p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с  
ло, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је по 
st">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S}  
ственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Б 
ричати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су 
t">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутр 
давала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере  
т, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p>  
оворити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почес 
лела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни  
”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, ка 
ара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} 
! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се о 
ћној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме о 
ог питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S}  
ам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, 
 су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио,  
се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и м 
к!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим сво 
 томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то л 
е!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод ру 
удем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну мо 
боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он 
 је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задр 
ако је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења  
st">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Te 
спођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, су 
же господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче м 
то, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> 
шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала 
а усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst" 
 те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst"> 
спах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst" 
 то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend= 
а пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst" 
 да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а  
.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао 
„диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као д 
 и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај  
о онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је 
, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бо 
rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Teks 
, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала с 
чије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно,  
е срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благослов 
лова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми  
 шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најно 
<p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи  
 велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и ш 
ска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однек 
ла у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје св 
но, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она  
 је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на  
 више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему  
стаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p 
лницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свр 
<p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама 
а имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!. 
аздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tek 
свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш 
нио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби  
 ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју 
а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен 
ва црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле о 
ност... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна м 
 је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p  
p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бл 
.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било  
у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ств 
t">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? 
тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! —  
теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела 
имер, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајк 
 <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Ид 
тарих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у ње 
 узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту  
ислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p  
="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} 
мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњ 
и ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend 
атраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је го 
м расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и 
е псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила  
м ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио  
Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плат 
а, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћ 
че у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле 
е она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:< 
идајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га оч 
”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p 
d="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч 
е се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упам 
утра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна вели 
!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, с 
ење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин пом 
, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} А 
а не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућута 
</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend 
 окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он глед 
ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара 
е нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипа 
овор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па 
од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су им 
а она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </div> </body> </text> </TEI>  
же бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код б 
ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па  
end="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Даб 
ekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! < 
rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари н 
ако си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, покл 
у? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— В 
а код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p r 
нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p r 
st">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а 
{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како  
роди</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А 
три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе 
никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, 
вати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по 
се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али 
егов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S}  
ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, а 
како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати  
авао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао 
к они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али она 
Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревет 
 ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја с 
а! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он с 
де је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му 
 док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} 
руго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан 
мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <h 
 <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам д 
ражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у 
>— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> 
обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ до 
 близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га  
 хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{ 
слити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бо 
а уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst"> 
 влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ај 
 </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} 
ekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, пл 
 наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здр 
у и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p 
ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим,  
авање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме  
дина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој пла 
 Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{ 
. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује инд 
ин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљ 
Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада  
ироди” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за 
 сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих 
 мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је не 
ако да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S}  
ло!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде  
у руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно 
ег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример 
p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око  
rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst"> 
ежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манасти 
и он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да 
st">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога. 
st">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </ 
је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј с 
 бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас  
 кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене к 
 и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} 
Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Ј 
/p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради” 
!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са  
лиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </ 
чала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кра 
</p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на 
ина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p re 
цао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом  
и погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у на 
азивљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ј 
е да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао б 
} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином. 
он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео,  
 важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — 
то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не да 
ивих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву  
огу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не бо 
е Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Виде 
{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак чо 
 га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да  
— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је,  
ла богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Te 
: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова 
осте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало коке 
и лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S 
к удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја 
end="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише 
<p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку ру 
е прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради 
 ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, и 
рио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болн 
надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, 
>— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst" 
 чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гл 
.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много прича 
">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама  
 господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Нем 
ест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, так 
Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> 
 — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше г 
на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јак 
 усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар 
 њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо,  
 се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински 
ка, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас ов 
” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то 
а, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика у 
"Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим  
ад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна у 
раде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обр 
ку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже,  
едно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{ 
 али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, м 
 шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! 
као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та  
други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала 
 боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} 
.. али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати ч 
е у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из 
 пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно д 
у што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади о 
ри на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирн 
end="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја  
 ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, 
ењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и 
ница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање 
ке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлеба 
асвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја са 
 што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог в 
зикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} 
 </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам 
што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> 
} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је сед 
 <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, 
kst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека пром 
ед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак д 
ље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана не 
али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у 
оја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку 
јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst 
е, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо в 
о, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као  
м лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да  
а. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кре 
ати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="T 
е укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да  
} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година 
ако се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... 
пазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> < 
пет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох т 
да почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и 
italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst" 
ирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не  
рђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst" 
 па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} 
е отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и у 
<p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћ 
д пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око м 
 испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и 
чи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву 
смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм от 
 пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о  
="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S}  
га дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозо 
etHeadingID="0"> <hi meTypesetSize="18">ВЕТАР</hi> <hi meTypesetSize="18"> </hi> </head> <p ren 
 она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и о 
да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је бил 
ве је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас 
х: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p  
S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така 
да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где че 
у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна 
ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јо 
авати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде  
е судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} И 
 на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па 
ко је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори савето 
ојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на 
но, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он 
хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend 
 и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменим 
Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослоб 
/p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати < 
, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, 
то сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике с 
} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S 
ан слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p>  
но — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замиш 
, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изг 
> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком рас 
е знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не  
ара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> < 
!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Ид 
 и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у 
ипаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да и 
ом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чуд 
 не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} 
и да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Ме 
је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p>  
c">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви,  
ворити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не  
<hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трж 
и!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљ 
дно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по  
сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви свет 
 службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковч 
шао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је поч 
а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p ren 
?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за чи 
, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала к 
мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни м 
лавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући  
о, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао  
што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на  
 и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупиц 
то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађен 
t">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича 
да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend= 
st">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула 
„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стрел 
p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљно 
сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно п 
 га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајан 
остао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја с 
t">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, з 
ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао 
м како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и тавани 
 се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под  
е, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против 
Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племен 
 </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend 
..{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам  
">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S}  
 исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до п 
 </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснут 
и преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! 
">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: < 
а изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и ј 
рђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S}  
 који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и 
 А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог мес 
, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у гр 
 места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, 
тока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам  
Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филоз 
овој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја  
јају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја ви 
>онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="T 
p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан по 
дим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помо 
<p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— 
ледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте!  
болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико 
мо тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </ 
ако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм с 
 се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она  
сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она  
је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ип 
а погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „бо 
">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p 
, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав све 
 се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> о 
 је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испр 
"Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опе 
ао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је о 
 чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">О 
ekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ј 
да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одем 
="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затвори 
истајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао са 
а је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „мал 
увао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклоб 
в ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и 
ар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам  
 девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Она 
d="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то мо 
огућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошапт 
rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањ 
идео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у рук 
уо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst 
 једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S 
роз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног. 
олутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend=" 
глед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче кле 
писани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез  
"Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом про 
 поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања 
st">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</h 
о је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окре 
пуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и р 
и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало к 
се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На  
ав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се ш 
кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао  
а, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву 
итав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. < 
{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и 
 обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе  
епаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њег 
d="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господ 
 „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу 
p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латински 
оје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је 
ља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, 
ако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по лист 
 вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег к 
собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде ј 
се ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди 
ји си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> < 
о где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су 
 само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како с 
со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S 
 био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смеја 
 да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао 
ик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је 
ским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst"> 
а слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам п 
т! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ј 
 </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно п 
ао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Наша 
им вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је р 
d="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти  
и још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{ 
је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јунач 
зофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим 
 ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и  
rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та ов 
kst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке ка 
 у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S}  
t">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи!  
<p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi 
ј момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, све 
 само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији 
м њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — стр 
чајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, п 
и се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} М 
end="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата ш 
н поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени 
и ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим 
Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога  
видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек  
Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом  
им визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским 
"Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред  
причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству  
о је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењ 
ега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двад 
p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, це 
 послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан  
ај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе  
што јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао ј 
</p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, и 
је матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају. 
е он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам заш 
</p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не мак 
му време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем о 
у се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гл 
 данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па пос 
у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Ла 
p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на  
сица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лиму 
 с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неод 
 — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње т 
 да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео о 
те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој 
и то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нис 
S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак т 
жим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају 
лим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе дале 
лупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, ко 
атка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним т 
p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио. 
 пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретиса 
 мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p  
а га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пр 
 је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га 
е на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, 
мову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и п 
инут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим 
време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти оп 
ући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Te 
е, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија ка 
оји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst"> 
че издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он ј 
 га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био  
 његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p 
аже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који  
а неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p>  
не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарим 
о што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако бри 
ekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитв 
а уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова 
 има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца  
> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш ви 
а и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно посл 
о сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, уч 
ем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, срето 
на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун  
 пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога ве 
о лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао  
та? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се  
мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждр 
еч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске ме 
о, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми  
аљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и з 
rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамо 
не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до креве 
својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а док 
ли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено де 
м тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престравље 
... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца 
уке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће би 
м слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечер 
амо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека 
мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend= 
, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купањ 
<p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километр 
>И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p>  
о, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто 
свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због  
бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p re 
 купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио  
 ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разгова 
ла већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе  
но.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ћ 
ленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога ди 
 одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шета 
ицу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти  
лозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с  
шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не  
раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу,  
д ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у 
о бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} С 
едао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама д 
трану и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одгов 
есуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки зано 
d="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским реч 
{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини м 
убити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверењ 
м у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти с 
 неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p re 
 више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зел 
е ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом вр 
једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и го 
>Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе 
раховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — 
 како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћнико 
st">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> < 
 ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он н 
.. </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p 
kst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуз 
едајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу  
н, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“  
 обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко  
десет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не  
> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и на 
м.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S 
што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S 
ном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хар 
ио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се проси 
рва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p re 
на нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руц 
>Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да н 
nd="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ пов 
рси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је он 
 је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед бе 
о је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено  
Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта ј 
и под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Једа 
ипелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам 
оћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече  
искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини 
о да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме 
ну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да 
ма, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћуј 
е у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не зна 
рђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је неш 
је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим д 
ао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, 
а!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из 
ик је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S}  
орена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас ка 
вана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S}  
ек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> 
="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништ 
не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он  
зати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S}  
али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је је 
 као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} 
знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата  
о!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код  
н израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање не 
чане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, таја 
end="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S 
, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке ми 
ом, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p re 
 и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Ал 
?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> 
 Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само не 
ца.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шт 
н, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку ка 
о.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас ма 
 изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за 
ј муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај тв 
="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњ 
 разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, 
ој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данаш 
 каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан  
</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је ч 
аке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значаја 
или ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу д 
овор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је орт 
атраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и  
веним молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или 
 удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, бо 
рђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, 
и мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би 
донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све 
ривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима  
} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И 
а један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет 
иво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и  
их послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} 
Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="ital 
е кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она  
итав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И 
њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и  
о уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам 
 што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу 
лео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Teks 
А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје мате 
узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично по 
">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p 
у! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми 
реба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p 
иш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају 
а што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они ка 
изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну с 
 <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst" 
евојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У ов 
ла се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја ма 
ш вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> < 
 фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме ос 
 богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабам 
ешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p>  
st">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у 
елу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут! 
оси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво  
емљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Н 
 рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?... 
о сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу 
мена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и 
ак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{ 
распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се н 
врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, 
 она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара 
st">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и с 
Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни ми 
су удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извад 
дао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао 
та је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога 
на: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све поч 
вљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то  
 који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик 
 и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је до 
 прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претур 
 о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима наче 
S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно до 
да срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S}  
ило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је 
ерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко вр 
nd="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно  
осле, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја  
лим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Teks 
јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је,  
кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање 
черамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та  
тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у р 
абица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо  
.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталиц 
слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како  
р!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Ј 
м, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, ил 
теглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе д 
је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен 
p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{ 
end="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленш 
ије, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка  
ваца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владик 
зухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst" 
 с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рек 
чи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!. 
те, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакш 
сто је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је бил 
, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! < 
акне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу не 
и знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> < 
нам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend=" 
иш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учи 
абогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђ 
 много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао би 
еј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто 
н глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, 
Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — 
t">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назир 
p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, 
Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављењ 
t">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не нау 
nd="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Мол 
, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам с 
?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим 
о одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Te 
аједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позе 
задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутни 
 телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу з 
знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерко 
„утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медиц 
она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда к 
ен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар 
ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пр 
ној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! 
d="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута 
rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с мес 
 за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} 
исам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И  
а неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи т 
наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш  
 се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где  
сутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакак 
.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче х 
же учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци крас 
ити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. 
да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p 
 хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend 
p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, 
 </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгал 
откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ни 
уштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то  
st">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Д 
д онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и с 
t">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млата 
прли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и  
бу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: < 
судно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само за 
сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p rend=" 
 га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">—  
подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у 
ти свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен н 
ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не з 
а конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tek 
равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се  
н, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас 
јеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још  
ђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p>  
мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу. 
, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учини 
Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S 
око лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само са 
а и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај  
ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад 
 тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">—  
а? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад поглед 
 казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је оп 
 rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ  
јку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су 
 је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се 
ледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се 
ипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино че 
и сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зн 
би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава:  
шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst" 
х.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом. 
ви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго 
 га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтрет 
ви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Р 
робудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну вел 
да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што баб 
.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ј 
ле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chap 
леди, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве 
што крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није 
 да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p>  
о да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и 
само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">П 
шици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу беог 
nd="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он  
а, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је  
ечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено ста 
у му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај њ 
е браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између  
сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону ис 
 на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљиви 
о срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </ 
ћу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак 
и рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p>  
атер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени  
е главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му приско 
м се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже к 
амо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојиц 
и јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Б 
она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће 
>— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто  
еда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Ј 
kst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно сме 
ико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио о 
и се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и ин 
 се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори,  
ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш!  
оф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе 
о је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозо 
а, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. < 
ило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала  
и језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купањ 
инуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом 
још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешт 
дим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, а 
поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="ita 
и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто л 
е видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога 
нутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се  
rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, 
 везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам 
 да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам  
ти и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар...  
: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример,  
даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без 
 било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Te 
{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да 
боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја  
ом пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst"> 
 послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” м 
на књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу 
лога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело к 
ново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на ме 
и!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се м 
о лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, п 
начајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је об 
да мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p>  
као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> < 
е разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!  
.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји,  
п!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst" 
ене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме дру 
шта није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Te 
као, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те 
и очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе н 
е замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да с 
капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их нос 
kst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе гово 
вање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео 
то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S}  
Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Та 
ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му ма 
онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко г 
 играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стак 
алеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразго 
 остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе 
непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом 
ог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа 
ог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда  
а се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја в 
 чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак  
 Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{ 
им. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} 
идео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћн 
го сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам с 
мевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst"> 
чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p r 
 сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто,  
а минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тра 
мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у 
учио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми ч 
} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам  
ле, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, п 
t">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{ 
оворила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало  
 девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах  
и виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу 
љење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} В 
 умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом 
ца </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка им 
 где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из 
ћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих сту 
 сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина  
, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до 
кало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекн 
вно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где  
знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend 
 још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p 
омоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буд 
 <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p re 
 онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео  
м ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад  
end="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{ 
ик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично  
ору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести 
ма? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, к 
ишта говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати. 
да мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станк 
ветски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па и 
а то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, о 
ко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти 
">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно,  
омоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tek 
 био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брз 
могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на 
 се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „отк 
хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p r 
S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S}  
 те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</ 
стем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове ту 
тајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend= 
у. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу пра 
леште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с ку 
Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто з 
правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави 
ога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — ч 
и пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је вели 
и општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у ма 
ед матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бит 
ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизл 
 само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? 
о викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! < 
 се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">—  
и ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви  
ене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tek 
 Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала  
чно после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситије 
d="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и по 
 да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревет 
} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја 
и нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хлад 
ниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његов 
 дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, 
че из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мисте 
вати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све т 
е...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. 
 слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме 
јете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „свет 
кар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, 
ећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она до 
сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартиј 
ам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш ње 
 мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије 
ало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је о 
неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак 
им и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Кароли 
рашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p r 
 ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све  
ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напре 
рас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend 
 — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не з 
ену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у да 
жати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо 
 животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом 
 с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то 
у.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи вет 
е око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst" 
 „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем  
 сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала.  
возан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека му 
ок је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што 
уних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дош 
биђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена и 
богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу. 
етра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S 
ознанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто 
боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{ 
и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она 
 </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох вес 
 </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши 
бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви 
} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну 
</p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни 
ао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан у 
 и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и ре 
лести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су п 
ађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а 
спод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и оног 
ињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам пос 
... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао 
="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, ка 
нај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst" 
они — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</h 
утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковч 
ор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је о 
пет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p r 
, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђо 
 обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесни 
етке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа пред 
аоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тиши 
море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </d 
еду коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или...  
 је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана п 
осмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{ 
ра“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Т 
та како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет 
 година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S}  
 наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и рад 
раг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича 
величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео  
 јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових т 
се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени ниј 
штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви 
силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она покл 
од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се оп 
— кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под ми 
 се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти 
Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p re 
 издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дув 
 Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох  
 бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да с 
ари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљу 
ekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви 
, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код о 
да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S}  
тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и по 
а, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ј 
вљају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе прич 
је наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и 
овлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исп 
кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; а 
еде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p  
оштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први  
а ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!. 
ам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему  
p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дије 
а срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tek 
но мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога ср 
о се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод па 
есело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено.  
дговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst 
 и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе  
копали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од 
тала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и  
 девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нек 
">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђ 
стинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У кака 
ена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру  
а чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се  
размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, виде 
 тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зат 
могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није  
уга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Че 
подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, пр 
њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају с 
 самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ донос 
метноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се  
вотан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и л 
"Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако 
говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја уз 
 баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend= 
 по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како 
 као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понављ 
т и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускор 
ком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се јо 
 и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уп 
на, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео 
ест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само нав 
nd="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигар 
/p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како 
егов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце п 
 rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tek 
 </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо 
ној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на пам 
но дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све 
">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао 
!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше 
шљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend 
"Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, ја 
а као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости. 
 ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очи 
 детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозн 
о промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и ка 
и мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све 
о свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем! 
деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива  
сконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један 
штовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је 
а није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми  
е очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим 
а закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потр 
шећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S 
 једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">П 
е!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описује 
он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега 
 колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из м 
ети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала 
н.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс у 
kst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од  
а је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речит 
ешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и  
end="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S}  
епу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и бе 
ужим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p re 
а-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка 
 насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, има 
ета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно н 
ом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а нарав 
 се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. 
Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине,  
разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан п 
> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна 
 људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, е 
!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend= 
 мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка  
S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! —  
треса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помог 
еби.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стог 
И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Ни 
моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни 
ички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа 
">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и  
 се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p 
ка с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело  
! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем:  
/p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Ј 
d="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би пос 
 и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у 
све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се н 
 да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут ц 
 Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н 
о, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати 
пао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су м 
егова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може  
— каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Teks 
st">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста  
а обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана 
мун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија  
ту на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуј 
да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда 
 леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Ко 
о и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Доб 
="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S 
пет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend=" 
рат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се он 
S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало 
анским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем,  
тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад 
лачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ва 
="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме 
к са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим  
ећ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напосл 
јаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктор 
а ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуг 
ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о  
 некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђу 
, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види как 
видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и та 
и каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у ус 
к како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му 
друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и сла 
Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, к 
и</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даљ 
аки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о не 
сте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... 
вину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и зало 
ада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А 
<p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ 
> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! 
hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак иш 
 је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </ 
 имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, бу 
, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али 
а фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала ч 
 пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја 
оји ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком:  
се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с раки 
давих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p r 
!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} 
. </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али  
ебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спрем 
ћи ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, с 
 колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} О 
 лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав је 
а говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="T 
ам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе 
а-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена 
не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све  
вет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу  
пе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносо 
ојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој  
грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два ме 
{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо де 
рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> 
Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кол 
</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и м 
е са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар 
ли ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велик 
 Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јес 
 кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покр 
оже оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он 
 била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се позна 
очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако м 
ма вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било 
само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и 
вити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопа 
ки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst 
p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, 
лази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те 
укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с п 
у лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десперат 
nd="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене глав 
, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око  
у је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, кура 
на то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако 
тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, уве 
.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина 
орђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послепо 
поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледај 
пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је 
 сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као н 
и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst 
"Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно ци 
а је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укоч 
ана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не зна 
ама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступај 
 како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи  
ботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила с 
м њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто  
а и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о прир 
 продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекош 
ком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше дв 
t">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као  
ео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у он 
о онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Te 
 како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{ 
а! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па так 
то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: 
/p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ак 
у: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пруж 
/p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код 
 rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе  
"Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њег 
кочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p 
не речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да  
г помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе 
, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизал 
 шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком н 
} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубо 
st">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш  
онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што  
... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам би 
енада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опиш 
rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам св 
вешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S 
ј мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, 
</p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом 
морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао 
о смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласо 
ави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — в 
 тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ће 
/p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило,  
о његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p 
о пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мрт 
авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак  
е. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend=" 
 видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћни 
ут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Веруј 
/p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе  
t">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, оп 
е, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извади 
ла кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је  
и јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> 
о се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вере 
 поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али  
ино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ један 
у.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух дв 
 је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину њего 
вој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у нек 
ја у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем  
 је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађ 
ма — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као н 
ло — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да ва 
d="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да 
ну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо мн 
ворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — 
p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не 
ве оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити  
а кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се р 
се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсут 
{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу  
се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, ст 
се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се 
t">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу п 
али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst" 
end="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p ren 
мите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по стари 
ам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као в 
 мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђор 
ње очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао  
то заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости 
st">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, 
ва машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, ш 
 </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће  
{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опа 
и су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су  
} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да ва 
И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти каж 
 или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Рот 
тогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p r 
— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли он 
... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док  
rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се зат 
 је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја вид 
 поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар д 
 сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су  
{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очи 
и, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, бу 
ком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} К 
ед олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив 
 дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам  
еди, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му  
вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у  
дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, с 
{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањ 
детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед с 
 либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој  
е на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све 
} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свеча 
ну да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и и 
кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend= 
ти.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову 
>На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} 
доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Г 
д моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка  
</p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и 
 хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend=" 
рбију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине 
вели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Он 
мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке с 
и”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: с 
о голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="T 
о се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, изд 
 да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича- 
удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њ 
ко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли  
{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и  
х очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бел 
сну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско ј 
варавамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend= 
е приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се т 
ечима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — р 
одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија к 
е дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао 
е он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend=" 
p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Te 
 кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </ 
ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S}  
 врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам ј 
p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је гово 
 теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.< 
 приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гле 
војку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, бож 
знатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p re 
 да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мен 
ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пу 
 тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, п 
 </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек 
м бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, 
тензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном  
ање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — р 
х ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а  
и стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачи 
, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аран 
сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца п 
г у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој ј 
д то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend= 
!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tek 
> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухва 
 увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговар 
ше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучераш 
то.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несре 
стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> < 
орамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати св 
а.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено 
..{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и  
ли кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женск 
да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више прибли 
е био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут,  
м га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим;  
ви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах д 
али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на тем 
репире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, прави 
. тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђос 
а сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада 
ам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у 
 је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и  
ве штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно та 
{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило  
знаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p>  
. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: 
 <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, мо 
сам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дува 
 петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S 
 сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах 
и вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече м 
ити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто н 
довољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, 
е мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што 
 ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ход 
еленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> < 
е, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без ус 
ти! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћни 
ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, мо 
на, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране,  
тив ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p ren 
ла, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта  
ћао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и  
 с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чус 
данпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не приста 
ктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читав 
а ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама  
ога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено  
-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интен 
мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим ши 
/p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази м 
није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам св 
 а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst"> 
ком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачно 
ека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало 
изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пра 
</p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као 
.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Teks 
 <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мен 
се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе! 
аса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свија 
rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало 
p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми з 
Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам гд 
! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p  
ори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </ 
ећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А  
њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан  
нути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викн 
м тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па С 
а, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst" 
тах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже рам 
о.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар  
} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане 
ивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега б 
 преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, п 
иди ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му 
љубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао 
 ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек 
} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се ис 
тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их про 
љиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз  
врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и 
а... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје  
нт, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну в 
а било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати при 
 нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — 
се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра 
 доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке бо 
плашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али 
и преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ј 
гим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи 
nd="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се раз 
nd="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему 
не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам ка 
{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити све 
, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој каза 
е! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем  
ем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су боле 
се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst"> 
 ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разго 
м се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити! 
 ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst"> 
мири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна д 
и мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде  
шава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у 
едног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграби 
дан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих  
ао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чи 
="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S}  
н, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину,  
<p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tek 
атке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравит 
закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопал 
кама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да  
огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи ру 
ам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залеп 
акачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча  
 а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука  
 ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и 
kst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава  
"Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, тра 
. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћ 
сподин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим 
више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско. 
} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су ј 
о кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле  
и би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже  
и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми м 
у некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нерво 
ekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p ren 
 и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он 
та погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он,  
Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! 
S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је једа 
 ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, 
вати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчета 
о гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који 
 с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледал 
d="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљн 
ољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </ 
 те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пра 
st">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?.. 
ини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је 
 помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да с 
кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој 
 доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Ч 
је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре д 
 изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су 
оцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у др 
ринципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре  
к, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Ра 
”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад уз 
 фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кр 
да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличн 
ука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше 
t">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће д 
а се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болни 
та кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да г 
цу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и  
Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво —  
„Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и 
д наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како  
спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, 
Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заје 
Tekst">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Би 
 се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као  
ре њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе 
p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је он 
дајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још г 
же човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза 
 Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! 
Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, 
 младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари 
потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где 
од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној  
ртија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих с 
ске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зи 
овор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила 
 што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укоч 
мљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или  
Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суш 
, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег 
ознам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци  
та!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> 
мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кре 
... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с 
, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се д 
пет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не  
ч!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клуп 
а патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као ледени 
">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа. 
 </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се еле 
х, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">А 
лед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад  
ekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{ 
Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав с 
, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније,  
 Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је 
о слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је не 
и саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природ 
ешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене. 
 и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђ 
зутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Ва 
rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене 
ичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало висок 
пуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача. 
та, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она к 
ако да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било! 
<p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend= 
да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтр 
вати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке ка 
аму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и ре 
дим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шир 
 опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} 
end="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Б 
р и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с 
х, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуст 
о мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем 
устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. < 
с, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и к 
ука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али  
тити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— И 
лести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а 
 сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} 
Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и 
тер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем 
еком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опе 
д већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што  
ле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то вре 
га је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком 
и не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и св 
{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројев 
 кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам 
ј чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед б 
исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што 
оче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада 
аљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар  
тенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и од 
ишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње 
лени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам о 
kst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и 
="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком с 
 шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што 
и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је 
с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет зас 
 И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све ви 
 пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну в 
гушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p re 
ела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руков 
рљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба  
а сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p  
љишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и н 
зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да ст 
о, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да с 
Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још 
нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам ра 
то смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света 
и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с  
у „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пи 
 и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам 
е, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о ср 
S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити 
мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње  
бично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај ис 
и да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што б 
end="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: < 
нам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешт 
о је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим 
/p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени  
у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебе 
 треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. < 
 сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа 
ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је  
ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда ј 
ке, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну 
 од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму 
чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре 
ло, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва примет 
 Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљава 
="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам  
ма и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам гор 
рачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се пров 
регнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано 
ада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али он 
ам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али 
.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst"> 
одина био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам ко 
а поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поре 
{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки живот 
 тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу,  
небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p>  
ут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се  
аче некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се о 
пету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини х 
 гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја по 
огао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчет 
ча-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје инт 
 сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче е 
Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није н 
че хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то 
 корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива 
уке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обеше 
свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она 
{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напун 
моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst 
је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спушта 
мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Ја 
 рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хла 
 којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и са 
о опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Ред 
а сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену 
 мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није 
ли је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен 
} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам  
 шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мно 
 беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више б 
твори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како  
 </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црв 
p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много м 
>— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од 
за очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi ren 
акле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као ch 
 се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше,  
>Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами! 
им послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на праза 
ма ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који 
едан вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам пров 
амо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови  
Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој ув 
вља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, позна 
та у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што  
ког у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој 
 збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за  
гове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> < 
риш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst"> 
ј жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја 
тављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе пр 
и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам  
ислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину ду 
Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву њего 
је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваз 
им настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Бе 
/p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам 
Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слуш 
јао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Д 
е девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S 
покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шт 
акеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p  
 Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија 
 почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брат 
 се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p ren 
а се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме 
дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема н 
.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледај 
Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p>  
овек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </ 
очић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и мек 
 чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остад 
p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">—  
малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све по 
ажђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуц 
t">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Teks 
ни.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{ 
 мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: пре 
рдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље зна 
астиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst 
} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p 
 морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђ 
о море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у  
а Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искуп 
 свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одр 
хвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало 
е све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се 
дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широ 
ekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипну 
доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и чит 
г дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слеп 
, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам 
како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и ст 
ћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чич 
kst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко 
ледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену 
ом тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио 
задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је  
ли га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто 
<p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упит 
оре!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко  
"Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! 
затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{ 
грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто  
 у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био ј 
о, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Teks 
атом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђо 
што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак и 
end="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се  
а, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p  
ладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозо 
.{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детет 
дим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога б 
а се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем  
гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластич 
а његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко оби 
е бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко раме 
о да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Он 
ам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се  
есно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова су 
езиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хт 
ину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst" 
очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојк 
ло, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњ 
Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">о 
е то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p re 
Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend=" 
и, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, н 
егов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жа 
ијска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми одн 
утра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки от 
, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напре 
стина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећа 
љубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да 
о ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђе 
 да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућу 
ту седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет год 
 Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend=" 
">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">о 
ца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав с 
d="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу  
а мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{ 
а кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је п 
 и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници 
збудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га  
упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па 
ашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и  
ству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно! 
, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим 
 ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, д 
двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји пр 
и, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам ње 
алом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто  
и ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издават 
S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и  
ило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас  
е само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „ 
е то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег  
рис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо 
еже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с ма 
ође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве су 
end="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасм 
ета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја ве 
оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре ш 
еку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!.. 
 је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам 
свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> 
ха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити теж 
да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто к 
Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се  
и ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој п 
ући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај па 
!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још  
е чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесни 
ђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S}  
деала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се в 
ик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не 
де их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и сту 
к утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst 
 бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обр 
е се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љуб 
м провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем 
па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу ли 
> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само  
и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке  
а с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе.  
м и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој  
и болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p 
 добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један чов 
ја се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан 
="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Teks 
</p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> 
 сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим врати 
је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено каја 
 гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси  
лима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви  
дноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и неп 
 будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински бла 
ак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и њего 
 и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је  
 сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се 
е.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити с 
о се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту 
нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то ни 
авно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове аф 
аја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад н 
Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend 
ару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола 
чала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешт 
rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим 
што је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> < 
ни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија 
 намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом ф 
не.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукл 
<p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну  
тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">М 
цинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду 
о! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Teks 
ам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p 
 се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а у 
черао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе 
p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Ниса 
ена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S}  
мо наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца з 
 кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољ 
е код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта ј 
ајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан 
 ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не у 
 штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам поч 
евљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ припове 
ћа у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам 
елио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао врем 
и ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{ 
ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто и 
д сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспава 
 сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добив 
лесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S 
 узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ст 
ој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези 
ве јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и мој 
мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{ 
 испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и он 
ко бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је  
као да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам 
nd="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ј 
/p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја м 
уји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудим 
е интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему  
доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам је 
 познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руц 
ко је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости 
се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на пам 
јим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о  
ађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о том 
х послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, д 
 његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S 
ан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S}  
 било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта го 
.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Teks 
ко он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале  
знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А 
са ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње,  
„болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми жи 
.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој 
м како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и 
м га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлог 
ш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стисн 
лест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти 
S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем сл 
било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа,  
лико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је  
асловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значаја 
ератно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци ви 
ако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и 
нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од ду 
ене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна ш 
аш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу о 
end="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена! 
 се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и 
ешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живос 
d="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и п 
намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оц 
е и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који ј 
н паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више,  
nd="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — уз 
Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што 
што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend= 
 оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто у 
ђак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опрости 
ји је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешењ 
вром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst"> 
st">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: 
, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend 
е се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело сн 
 Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђеви 
 и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране 
фијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним велики 
 ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојл 
чи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећ 
ве је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а н 
ђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђ 
зиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што  
савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst" 
та И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst" 
у обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати 
е дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну  
ару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек мо 
”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случај 
лушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе не 
 изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у д 
, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst" 
} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, 
ких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека 
ic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд 
ана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњ 
о, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу” 
нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је 
} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с 
и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи  
ржала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана б 
ишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још м 
 и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у  
е, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те ув 
лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаки 
и а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! < 
д! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p 
nd="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А дев 
јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку д 
ервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека  
 изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружи 
него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Teks 
да?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком л 
њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је ма 
 гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је?  
нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он 
ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авли 
 Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме 
а као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с не 
 говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се од 
то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покуш 
алим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p re 
м Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst" 
у ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у вазду 
 обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад 
о — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и  
и!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима 
ану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за р 
 девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно д 
..{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она  
а, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут!  
мем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено  
 гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам  
 среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли 
орђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и м 
а дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не  
ије вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја! 
 бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим г 
чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца,  
вадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба мо 
 ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ј 
раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод  
<p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро  
што тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само  
као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог оч 
је могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Ни 
ле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси ње 
но, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афер 
> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? < 
исам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажн 
о о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне соб 
да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био ба 
м га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} О 
тим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха  
дићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја парис 
еки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отвор 
оме.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tek 
н под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи:  
јка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говори 
">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што ј 
од ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, м 
тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на мо 
p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се л 
и управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Беог 
S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти на 
ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! </p> 
"Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко мој 
! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези л 
видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики пета 
и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви  
 у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корач 
ј руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tek 
p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је 
. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте 
ему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, р 
d="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="T 
ошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше 
ге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, 
 врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или 
то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег по 
> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је 
Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он прек 
ан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме  
ко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али  
— страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију. 
е познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијак 
 јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђ 
и иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидб 
t">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми 
озна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком  
ити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја 
Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стр 
ни да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздањ 
ере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој жен 
тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и ка 
друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком пла 
а! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страст 
и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{ 
 видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p>  
де, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с 
е као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако 
и по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али 
апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки 
глед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напосле 
ким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример,  
и поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би о 
 да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, д 
о оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспи 
 у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не 
d="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим мо 
а те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ 
урао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подост 
 стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{ 
олитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она 
а јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. 
а паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p  
 неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Д 
ао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипа 
 врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{ 
 ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p r 
и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њено 
 rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто  
нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себ 
„канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задрж 
ви се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на  
и су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све 
искује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} 
Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак уср 
! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки  
о су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су испис 
, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да 
видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика зак 
, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се 
ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама сле 
вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он р 
огати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала  
у, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ј 
е он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја п 
во махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, 
ако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што с 
но умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судб 
з реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је 
 Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо уси 
д њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне з 
има, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљ 
 свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p 
адатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем:  
јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стот 
е, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја 
тасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим 
иферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Бо 
е!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, не 
 Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> < 
?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа,  
 све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огл 
везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме ј 
ве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На 
ом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} 
о налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Воле 
 Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! 
и; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после 
послетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, приј 
end="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече 
ла и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и оп 
сновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поу 
о? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да ниј 
 Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слуш 
мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат 
им грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S 
/p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди 
собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи сло 
опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, 
 каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим н 
 лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Вид 
ојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже мој 
а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p 
оју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tek 
јсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех неш 
читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је 
ироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> < 
љен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетк 
кала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p 
и је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича как 
о онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друк 
ек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, по 
јем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и ком 
од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још з 
груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они не 
е се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам  
шкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Мој 
nd="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И о 
о рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, 
 сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како с 
"Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаве 
 на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> 
Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника  
Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер 
донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело т 
ога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам с 
дмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst 
ekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре 
и преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналиса 
који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напо 
а руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим 
ekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и к 
ни видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове  
њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу  
а нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Te 
е већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на  
 исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као вит 
р... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као  
i rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На жени 
м стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив 
и „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend=" 
им је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ј 
равој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а о 
а седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend= 
ђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безу 
им чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам неср 
а тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâ 
зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! < 
ли, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и вре 
алисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд  
им сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице,  
а мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на к 
аног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласт 
 <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је н 
">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врат 
 неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst" 
ер, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти  
едан „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт и 
 што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке,  
{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочит 
{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш 
ом за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што 
, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом  
, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинац 
о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само 
пак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst"> 
емену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! 
 управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: 
шта, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: 
ате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! 
â?... </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Ви 
ак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно суд 
електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад тр 
м очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Teks 
чуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је 
ва и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге,  
d="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} 
еда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гл 
м што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst" 
ако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањ 
p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео 
тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материја 
била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грче 
коше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p ren 
а и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја п 
ућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве о 
 и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос з 
силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> 
у сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, 
> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ј 
егде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однеку 
Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S}  
 смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили см 
уза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води коли 
st">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и  
p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео 
огами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну 
свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на д 
ут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика  
што се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} О 
иба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и  
"Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>и 
е све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и поз 
бо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешк 
ена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, 
ог гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То ј 
по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на  
 кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два цр 
">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та ми 
ло детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и о 
лу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота 
о с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђ 
о!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у б 
<p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја м 
је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама р 
и, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тоб 
детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је о 
 смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{ 
ад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емф 
/p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвен 
 мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од < 
 ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који с 
 </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p r 
="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девој 
ме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајк 
озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се з 
 и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} О 
мам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће 
ми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски ра 
kst">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по он 
е то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва п 
="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече д 
желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје мат 
кој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, д 
час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је украт 
а дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем г 
се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — зат 
е није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни  
човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим 
се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је  
индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— 
болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и пада 
цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="T 
о у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С мали 
?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрс 
, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то о 
е га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tek 
, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није 
ва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свејед 
 разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, м 
пац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа  
. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Х 
. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} 
p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Te 
дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће  
d="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама 
. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерам 
”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p  
 да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући  
и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стиска 
 опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њ 
ва је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем  
 Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни к 
... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst"> 
 њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, га 
 болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће 
ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми 
е се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо 
 Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </ 
ним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећ 
ћи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="T 
еш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, бога 
>— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. им 
т кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каж 
одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tek 
љиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из 
 ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред п 
 је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пр 
орисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic 
rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу. 
ишљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гор 
">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо п 
ако да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини  
ам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао са 
слушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео дети 
ицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мр 
чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све 
slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад  
екиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека- 
м, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам  
ну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само  
ко на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend=" 
ско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p r 
е у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — 
а ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S}  
е хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине,  
в и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига ж 
више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!. 
 а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> 
оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је би 
</p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic 
егов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало  
 ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, мо 
 Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав ј 
евима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend=" 
подина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу. 
end="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало д 
а ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему,  
 томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти 
После задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним нес 
дбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена  
оде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се п 
еће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p  
а једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца угр 
ој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко 
е, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мат 
тко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање бо 
ом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">—  
Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире,  
а рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у 
 ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад  
и очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и бле 
 </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> 
у сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p  
удио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику 
м да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање  
 на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу 
, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S 
него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> 
 и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под 
о врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом за 
 нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто б 
 Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да ва 
а понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копр 
ицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пуст 
ајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку 
амишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се о 
ко седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко глав 
рестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — 
о сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник  
рила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да  
војка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухв 
е су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из де 
о да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне:  
ћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде п 
ио задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништ 
и, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му н 
 учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто 
асвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени 
 и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и т 
 силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањају 
 на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете,  
зао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које раст 
ме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењац 
ах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свеча 
 <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> 
г с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</ 
ешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се  
</p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њем 
и твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шт 
 rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене г 
 <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, 
асити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, споме 
жнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога,  
S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је 
ом. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам 
их.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио  
, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут 
ко страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услуже 
!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и пом 
ега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све ње 
бе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} В 
њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по м 
 увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушава 
 туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако  
рво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S}  
 ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, 
значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморас 
већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш им 
кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p 
.. </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред  
е, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S 
?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слат 
Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојлови 
/p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S 
а одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и  
ом било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће  
м казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и изди 
 једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с  
Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{ 
а и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; вид 
p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко н 
ам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... < 
 и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бр 
т; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И 
азоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и  
иљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање 
свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, т 
ао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где 
о! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаз 
еје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не н 
rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend 
 сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрп 
 rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се...  
</p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авл 
. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend="Tek 
end="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од 
оја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p r 
проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend=" 
и, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о мом 
p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себ 
з дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ сп 
ња да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p re 
 њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија,  
м јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто,  
њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу 
 моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што ј 
сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да њ 
о да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да  
 за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро к 
} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, приши 
како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћа 
ац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно б 
подне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет 
 то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам  
 иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p>  
, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, 
.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљ 
вао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер  
поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два ил 
то осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у ко 
 прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и 
ање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци 
зио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у ф 
се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе! 
кла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља 
 руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог пр 
ко то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио,  
ај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у зем 
nd="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно 
тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар ц 
ече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његов 
а марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако 
аће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се 
блу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење 
нам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу с 
опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму  
 у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то ум 
вечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се 
 срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> 
ну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова  
извесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова 
оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај 
било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, 
м мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недост 
ати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi  
е” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да ма 
д чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с н 
шко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће 
хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртва 
јанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S 
 нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам но 
а добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима  
ако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то  
ја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бриг 
 тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и п 
 ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам 
естио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђ 
"Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, ч 
 на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, от 
 вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара 
... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох  
им: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пружи 
Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па  
 онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку пако 
p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi re 
то сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроз 
орђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их  
end="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и н 
ди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </ 
овој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend=" 
 опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао мој 
на је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако  
н њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам 
и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене! 
 вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </ 
 мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме кој 
 гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сат 
 <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p r 
жем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и 
</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио 
је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине пон 
 празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, б 
 или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одг 
 друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано су 
, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђ 
Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p ren 
шна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима  
с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend=" 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> < 
, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са са 
ам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком  
љив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припад 
<p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђ 
и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед 
н, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан 
о је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су  
>Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”. 
end="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је  
="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. < 
стави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест  
она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије не 
е причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како 
ља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ћ 
уцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да 
а здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком д 
неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико из 
је „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и ка 
? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst"> 
од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су п 
 у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко  
 поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и с 
st">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене. 
простили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела сп 
... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједи 
стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, 
 то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, сл 
им у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, ода 
 за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђ 
-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је  
а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда м 
 ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је  
 и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} По 
ајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер 
Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Отку 
ем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може  
а је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај  
етнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... м 
 хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти 
ивели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Па 
 расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плаш 
ду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке  
 то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у  
онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и м 
но, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst" 
и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се  
ају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, 
 тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз про 
{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да 
зор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и  
ебрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорел 
равно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то  
те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим 
е. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend=" 
. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух,  
 основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега  
оре и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све  
њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје г 
 стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе 
рђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањен 
њеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак  
rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напос 
p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend= 
ти пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зелени 
 што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у  
</p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати  
аљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} Пос 
остима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а,  
друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде  
{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју р 
nd="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је,  
 џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али 
дем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а 
ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p r 
у собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео л 
л, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрач 
ани, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали 
о да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пус 
ој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али 
d="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љуб 
?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S}  
а кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао 
nd="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећа 
р — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још н 
Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Teks 
иљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво ш 
Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило. 
дбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или м 
амо као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба  
. </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tek 
{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ниш 
 и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти  
ме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га 
кнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар 
ест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> < 
S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, 
х тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негд 
хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а  
="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Из 
ог детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод рук 
.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst" 
тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога  
се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе свој 
у. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер —  
 се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви  
а сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} 
асити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у  
 па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, ред 
пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та т 
, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне 
атак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p>  
е! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на  
обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше с 
е врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стра 
моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p r 
их будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би с 
не слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један  
м се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још  
 она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала с 
им и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још  
ну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се у 
пке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластично 
ма је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па он 
ти и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst 
rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разгов 
де начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst" 
“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си б 
абио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} К 
т из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S}  
трењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тад 
е зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} 
тављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и ф 
у ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p re 
ника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Довраг 
но што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животво 
а идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми с 
воју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Мој 
кованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео уш 
ј отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у х 
 још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта 
{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S 
 крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није иш 
зује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам ка 
и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не  
едно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један 
их се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Велико 
за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чароб 
} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рука 
ђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета 
рочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме 
израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме 
лу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као 
стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p  
ла.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по  
сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они  
end="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и оти 
падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходн 
истериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени  
 </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S}  
 време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болес 
 к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће  
капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Позна 
ихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вук 
d="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослет 
и ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да с 
. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> <p r 
d="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и 
има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осуши 
сти у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко 
идиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend 
Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend 
 оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећа 
усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно д 
>— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави 
?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он 
Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда поглед 
нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секу 
— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{ 
ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p>  
} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе.. 
ао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он к 
говарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, о 
о. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно оз 
од мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p 
е мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не  
е на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судб 
адимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним  
а сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио 
 rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с 
мо да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и 
 <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу виш 
не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да се 
е нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима поку 
черњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, 
ила тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S}  
ако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико —  
. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост бил 
"Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче 
ног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро 
ли му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пра 
nd="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још  
Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Te 
епо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у б 
о каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто пре 
 молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време  
ми!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и  
 упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, п 
јкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Ос 
ки лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p>  
ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид 
н је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивал 
 јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p>  
 и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде н 
не на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, ал 
пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило  
! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који т 
и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst"> 
к!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мам 
крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p re 
их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да 
сподин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени о 
и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и  
д Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму,  
м је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре о 
дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и  
у; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек мора 
 <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим нач 
о се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она 
{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се н 
 наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао. 
ље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми ме 
не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту  
аш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича  
 седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим  
 једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича  
им пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је о 
го, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на 
!...{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не 
 се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend=" 
р о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tek 
 Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје ра 
i rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend 
ом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p 
у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си  
уку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Te 
ци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја и 
ј исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S}  
т цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Пон 
 брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту  
ијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="T 
ока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади п 
рата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих 
за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки зна 
 ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким,  
помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> < 
ритет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{ 
ње.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака  
">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата 
а.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, 
епа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али 
ко чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да  
се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто де 
 добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога  
увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после  
 по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме 
стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „ана 
ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend=" 
ити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јо 
ишта говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој 
kst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанско 
ио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времен 
 ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, п 
t">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Ж 
трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено  
 ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина,  
ођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна таја 
памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски чо 
е поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S}  
тавио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим 
ала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машин 
орђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било? 
ех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, р 
/p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењ 
хујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу 
 озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још  
Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи 
ме где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто  
редити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па ка 
 је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори кап 
е на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и  
н је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у ми 
ља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврд 
д школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и ку 
амо моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђ 
ко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису ударил 
шта!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst" 
урен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда 
ца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушил 
обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Teks 
end="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха,  
ко! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зелен 
Легосмо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">З 
ете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати 
оран? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштв 
искочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах пре 
st">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Ка 
ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред! 
спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али 
 и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не 
Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље 
учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној 
.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица д 
м мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, сти 
х пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека м 
е низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично 
 глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi ren 
ича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S 
ећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја  
ам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто н 
} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p  
, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, 
кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Teks 
крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише ја 
тора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме 
могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst"> 
тку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</h 
кло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази 
ли да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу ј 
 много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам 
. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend 
ечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све 
} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — реч 
 — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човек 
</p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео са 
у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да  
S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала  
ће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, о 
">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна,  
ут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у на 
</p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме  
ам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне 
и чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу  
> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу 
end="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о 
рача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво  
ну лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и д 
Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке по 
"Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као маст 
и негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога  
амрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се ост 
његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећ 
не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi>  
враћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосн 
ђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много 
">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Д 
ило је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се 
 rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог  
им! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у  
. тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, так 
 се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и бо 
и је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчи 
ткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да с 
d="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чич 
ворио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код к 
ећ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, 
> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend= 
t">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не ви 
ако се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — 
d="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом 
, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попо 
и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докоп 
d="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi>  
"Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти 
е ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипав 
ло никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не р 
к, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— До 
 даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар ње 
навља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохр 
} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Зн 
S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа з 
и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend= 
ада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, не 
ан вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео 
кле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек 
оје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прст 
 је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто коп 
ма, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви на 
 убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о не 
 чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио коли 
а радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „р 
се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа 
 она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност н 
">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је 
ако се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пр 
це шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је в 
инације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, 
видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на ли 
 су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом  
Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је б 
арала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тог 
 са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево 
p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се ди 
м се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у п 
st">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче коп 
оца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђ 
, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај 
е може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако! 
адовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p>  
} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју соб 
о да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине.  
еговог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на не 
 је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месе 
те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих ста 
ица се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја са 
достаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега 
едом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је в 
болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново. 
на била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се умор 
, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете  
е добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познава 
 — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонки 
 а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далек 
дно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике 
читам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и нераз 
ки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да ј 
огледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: < 
еки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграв 
о могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „ап 
ајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Teks 
p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу г 
о, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког пи 
st">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само  
е је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири г 
је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа.  
, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </ 
да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хај 
вао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо  
 израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замази 
врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зу 
аких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не и 
 глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Te 
>И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у в 
а би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али  
кавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не зна 
оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме 
ласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со 
и ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend 
 цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима 
орђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као 
S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а 
 те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда,  
и раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљи 
 да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже з 
но истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У  
„светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклон 
nd="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене.  
ти с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди 
чкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стре 
ио је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао  
ори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их 
ртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прега 
="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе  
еспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам в 
 је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави. 
у: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: 
кочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха 
ао идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавиц 
 што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на 
 сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити  
убави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионичн 
о, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се 
рај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја м 
с овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по  
 се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући пре 
ешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као  
о, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, нер 
ј се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ 
т и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, р 
 видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, мор 
другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро заг 
рђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па о 
рђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише оп 
о јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p rend="Te 
ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} 
Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="it 
олико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах  
end="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{ 
 авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини вид 
ао да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут  
траг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу  
дају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! < 
, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не ви 
штају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више  
дака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Бас 
умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мал 
 у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је 
шао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скоч 
"italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, на 
ажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Се 
х, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> < 
 понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљи 
д сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја пос 
 опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после 
 бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је ба 
Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала м 
ата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој  
<p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио  
у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али 
 се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чи 
{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне  
се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снур 
зе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само 
дао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дув 
ја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst"> 
цу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој 
рвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих п 
p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта  
нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је 
t">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Бо 
 се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта 
 камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговар 
дна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тет 
но море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је  
сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачни 
м шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је  
ину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, по 
последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко?  
г!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да 
а ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познај 
је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па  
ецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што с 
 њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p>  
kst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, д 
p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ет 
, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната 
тео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у чита 
ачајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, 
то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све 
о мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком  
само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај 
ли је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да 
ekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. < 
ако сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесник 
 седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седн 
је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које 
од сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи  
у, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој с 
 она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S}  
орела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смеја 
и је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst 
рањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну мо 
ekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удавље 
кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај ча 
не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Са 
се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst" 
rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита.  
, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад  
} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то л 
 Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под н 
н и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tek 
и тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Teks 
орио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен пов 
але праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их висок 
i rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби.  
ха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S}  
вемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреш 
ам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који с 
kst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио  
нам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид.  
кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу ко 
>Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p re 
 је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прог 
t">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опр 
неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке 
Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а 
броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишк 
 сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те по 
 осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој  
тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и к 
иозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је мог 
што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао го 
велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје  
у!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска  
и”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и де 
шивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али ка 
Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђо 
 Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један  
; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мис 
држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Ни 
<p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> 
ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још ве 
а фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p 
ст година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене  
сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега 
ше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах 
ко, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе р 
о. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мисли 
тачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадес 
— У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима 
зиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво 
 свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, 
 гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се поб 
 да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој 
 поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А  
показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend= 
реко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост 
ило дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену с 
еса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? 
чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где оп 
буку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим  
сим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у 
p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tek 
ше.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p 
 мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на  
ра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учи 
воје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђ 
мах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одск 
а и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слат 
">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p ren 
ам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу ш 
и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су паж 
ије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst 
 давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи  
. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слат 
е стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медици 
емој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и њег 
шност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет  
 озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отвори 
едва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} П 
естито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, 
ада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби. 
па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девој 
кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету  
 бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек ко 
 Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код 
— Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету  
 још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца поку 
во гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га  
 носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви 
руне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, т 
ао оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> < 
 </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="T 
рпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, ка 
је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежал 
 у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} О 
ала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p ren 
 га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} П 
p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? </p> 
ане кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама  
вањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то 
лу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић 
бема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лека 
">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst 
аком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и  
 по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tek 
Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш ра 
а ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она  
 се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материј 
 се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што ч 
све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их  
Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на пом 
, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би м 
бе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узми 
 окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а ка 
у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила ка 
{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас  
Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — г 
бе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришља 
књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу ст 
лица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да  
nd="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним  
моубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је ради 
иромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг 
t">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— 
 тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топо 
олазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам  
ао на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „ 
 лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Ње 
, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежин 
бом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасв 
ези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле неч 
 по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и з 
 јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — а 
чна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као гово 
 и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али ис 
ора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „ 
="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не ви 
куд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоц 
 разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу  
 одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га на 
 поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p 
="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо 
 доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не  
"Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хр 
исати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно 
ам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А о 
е је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја 
 док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем сто 
} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јо 
јци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си 
акијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком 
да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаониц 
игу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га н 
ца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет” 
 првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље 
оду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, на 
ту.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни  
који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p>  
заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p>  
нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја глед 
г ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази н 
а комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто д 
који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти 
бро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући 
чким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби 
не.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Пог 
ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама узди 
је видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђ 
у руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис 
мем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрет 
ки човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из ко 
 што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се пре 
и не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца  
 „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очиј 
а.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам  
аве болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живц 
{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца  
о њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и р 
ка промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је з 
S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глав 
а хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја  
ухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се изд 
говог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огром 
p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше  
ти руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чини 
осле те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао  
ва или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и прек 
аролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S}  
 се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p rend="Tek 
м шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком у 
} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p  
/p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— 
д очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше љу 
што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од 
 једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} 
о дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гл 
дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може  
чи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и у 
очеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, 
о тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дак 
; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању 
не речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку м 
ekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Прич 
Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој поглед 
читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га зал 
ј, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend= 
е и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задово 
 али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем?  
тро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дот 
ме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га  
> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p 
окривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако об 
есет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се с 
Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче  
у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend= 
целарији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а 
ашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, к 
/p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p>  
ина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу...  
="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало дети 
пак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а и 
ме да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти јо 
ле задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећ 
е.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак пра 
 rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S}  
— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема свој 
ала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред боле 
опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила  
ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове љу 
е причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри ко 
ањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто ми 
а као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под  
!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно  
то и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на 
 то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора 
.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — 
А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да ви 
крст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско  
 на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео с 
с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца го 
>Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и 
сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у —  
е ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам  
} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „ве 
а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, кака 
рише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан из 
о, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео  
 </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се на 
 од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто  
ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме 
све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересо 
 — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за 
t">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ х 
ао да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </ 
ма се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Te 
у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, т 
су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибр 
ије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, ал 
утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst"> 
осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и ги 
ов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, 
лно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући  
на... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу!  
 <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђо 
 ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они нем 
 варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу 
е је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по  
у!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш 
страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени  
”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се ус 
ан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мисли 
имам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред ње 
 било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто н 
Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу с 
ц!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на д 
="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понел 
есет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућ 
ишта!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу  
еријал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то  
сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, 
ловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих дво 
жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пус 
јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута 
јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па  
о лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза как 
задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа м 
 у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се 
S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко 
идео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”,  
 покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да  
звик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче  
лници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> <p rend="T 
ога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем 
ересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он 
. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје с 
 сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели  
ео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна 
 макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро 
бу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао п 
 некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та к 
ам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p r 
живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нар 
ети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понуда 
ла: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја з 
ича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p r 
 а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут ми 
еденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девој 
} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо  
ару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Teks 
си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља 
> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да 
у; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{ 
ћањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја би 
 су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руц 
дби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... 
{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не зна 
 многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љу 
 ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као  
кам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S 
ке! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан 
шао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био от 
p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батин 
Хајде! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софр 
nd="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио ц 
и оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам 
брва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и 
зао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опази 
гнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> 
оја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вук 
ашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле суз 
мо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала  
end="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се.  
> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђе 
st">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је ј 
у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </ 
де везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радит 
, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понек 
ам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се,  
} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да с 
 се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одма 
> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде  
а мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чу 
 стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> < 
рим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад и 
о па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend= 
ве је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend=" 
 све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="T 
их се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend=" 
t">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па 
осле вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца,  
оро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst"> 
спављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом  
 у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини 
рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „сав 
малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би уве 
о сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p 
алуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику д 
rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити  
е?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, 
 савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада  
 — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је с 
t">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst" 
мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst"> 
раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} С 
.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год  
 и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst 
 пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с к 
Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{ 
обро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек 
 хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, к 
ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем чо 
тив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам св 
дговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат,  
 од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који с 
kst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте прин 
мачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно  
 па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. < 
”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, са 
идео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетени 
} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Рад 
 да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p 
име било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше 
ажити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у 
 узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме глед 
оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима 
сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајт 
м осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана  
 </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао на 
ekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати,  
добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је 
да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта са 
даласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је  
у долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко 
ричао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу,  
 пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да  
Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па 
подин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p re 
— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> 
ио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао д 
како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само  
амо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та кој 
сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја  
сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео 
што, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене на 
, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар ос 
седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, д 
{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме  
њи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја 
сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добр 
?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пр 
...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отв 
 ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, п 
 па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потре 
ни и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто 
 утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помаг 
тно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потрес 
 онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страш 
навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа 
 тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије 
од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обр 
ро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвр 
богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да 
! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нар 
их јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „К 
ст, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му  
знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на  
обро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима 
, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сет 
Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Ј 
не собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи  
в моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободн 
 тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst 
невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину с 
ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p ren 
а, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пушта 
 сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „кан 
 rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. 
испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је 
лебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудн 
љесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, 
то човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Д 
е ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја  
о, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо б 
и!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! 
ета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кец 
не без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> 
овори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> 
 У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с  
S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају  
, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја 
оји га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоц 
ка?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкар 
>— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме 
моћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> 
на се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“. 
трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ј 
е ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладно 
 липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је с 
ше; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и кре 
 који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли 
и руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — види 
створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од 
ојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, б 
 могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Ба 
ропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— К 
ве више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} 
и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да 
"Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Ма 
зуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везик 
о замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маск 
је.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у мој 
Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! < 
 шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог  
м човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али  
да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви 
неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">—  
 </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме  
rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми  
помен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покој 
е мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: < 
ки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оста 
ам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она ци 
ко! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p 
st">— Њега! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ни 
анпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше 
бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и д 
свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је  
 и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S 
цу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{ 
и“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да при 
</p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p re 
гао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tek 
ам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате 
орњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу  
 и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштип 
о загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала,  
ко има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитн 
 по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S}  
Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} 
rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То 
<p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S}  
астати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> 
леграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за р 
} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћ 
лаве, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим 
е, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео ма 
ио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend 
а говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} 
ћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst" 
л и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као д 
м.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се 
ваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то 
 је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по к 
, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши 
 за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... < 
метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и зако 
 је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њо 
ем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Са 
лим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она  
лим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ кој 
 наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и њег 
 она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ 
 у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Пи 
је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који мин 
н? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Ње 
оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме нед 
 да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки 
јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти изр 
котати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и < 
шта! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекне 
ат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зн 
, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „ 
ро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам с 
та! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лек 
ле. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао 
Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док ј 
им у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: 
 знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али 
а читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану 
{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из 
је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вече 
 чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутр 
ад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састат 
rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што м 
тумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p 
е пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и св 
<p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за раз 
 се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости  
Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да 
ј бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p 
, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst 
ам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесн 
де сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа  
 </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти  
и.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болн 
 повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, с 
е ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst"> 
 и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Teks 
ања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tek 
 <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то  
 чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p re 
о од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам  
моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми ст 
 ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На таб 
 тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да 
то хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мр 
 сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и ка 
е већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јави 
љбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода в 
вирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно 
 тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут” 
мо теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није кл 
ло у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотават 
— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је при 
ије нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам 
е себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „с 
а! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мат 
">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људи 
то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пр 
 овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је  
своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не б 
. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они има 
="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богат 
има, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше 
ени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом  
ekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst 
 те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицо 
ослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао  
ас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst 
у махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили 
и сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама 
настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Беогр 
ар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, оп 
м загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тра 
ени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ет 
о прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам с 
атио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене  
а нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да  
hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Б 
Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини 
цу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, ре 
твеним осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га дон 
, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што о 
лешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Та 
ве се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја н 
орен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. —  
S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S 
 <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p  
е је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се  
а га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих  
 се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чи 
"Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у 
буњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тр 
е се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „не 
а срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> <p rend="T 
ница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се нос 
у да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend 
ој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно  
ктришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба 
 </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S 
то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на п 
еш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с 
оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, з 
ност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео 
иним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео 
ктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једв 
тором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење 
ан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После с 
 — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао би 
 велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком 
ушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али  
уче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог  
омоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи  
 А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да 
е чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убиј 
и!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца 
 облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам не 
ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настоја 
 да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </ 
{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим 
ео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једв 
к: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде пово 
 нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, 
иђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и од 
 коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му ј 
 велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком п 
rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта рад 
к”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су  
 rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам 
и чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— 
о сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много  
ишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам та 
е тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога з 
м причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем,  
ана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и  
а из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После  
ислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није,  
и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није вид 
 И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да 
а се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се 
а стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, 
st">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она неч 
е сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталиц 
том.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни  
е њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно вел 
 се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу исприча 
о поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али  
а ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Te 
удите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благо 
ост.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство 
ом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у крев 
е! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе. 
 и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... </p> <p rend="Tekst">Тог 
.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend=" 
дравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком друг 
да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој:  
t">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као  
друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим с 
ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{ 
{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Си 
 упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она  
и свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад 
се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица јо 
 Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем как 
и и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а 
то ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што м 
а, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „ср 
 утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам 
ити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је 
и?... понудâ?... </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend 
не понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које 
Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме исп 
 да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат 
тате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да с 
у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати 
и” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> < 
сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино 
 одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се 
рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи 
ци. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?...  
д ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па 
 и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим мо 
 да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за јед 
сећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, а 
ао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле 
</p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђор 
као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болниц 
а се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend=" 
озности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако т 
 да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али  
пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то т 
га одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале п 
rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем  
„откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како  
туације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па м 
 и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p>  
ренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst" 
ије вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S 
 бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешк 
лан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота  
 у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> <p re 
 бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S 
фисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медо 
о — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику пл 
ли смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париз 
 се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била  
ли она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије 
у с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и реко 
 о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о среб 
italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам та 
ом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђ 
ласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </ 
е с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те 
 затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— П 
ио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не м 
лигиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у годи 
ко ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме 
ет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се 
м да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја  
 у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и 
аји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас п 
верљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам 
м Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жен 
 као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни пог 
моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад не 
 само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она за 
Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али с 
сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикат 
p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о  
е!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адво 
тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам  
 и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела  
 на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто  
овео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре  
t">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, 
"Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад  
врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз к 
реса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потре 
а предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан  
јем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест  
пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох  
 мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је 
ти натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања  
 по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је пр 
омагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто св 
који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, 
аве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и 
д другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с  
p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда 
 је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{ 
S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да  
јете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са с 
 тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесни 
 долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослет 
омену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и траж 
рој кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само  
, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеп 
 та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га поз 
ришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим  
t">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, госп 
м вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на  
ладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дак 
, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном по 
у, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу 
 ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p re 
t">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би  
но и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђ 
 кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких посл 
у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, дес 
во и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутал 
 што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове не 
табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst 
пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, ла 
овек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p ren 
ет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{ 
.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва 
 испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова дв 
> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему з 
игару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпрет 
прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми 
st">— Њега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мој 
ари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једно 
 да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се из 
kst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао 
га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ћ 
под руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p ren 
а: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> 
нем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исп 
у, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, бр 
Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче  
 рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане  
ма. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица исп 
опи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико с 
 судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оз 
алаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то с 
 средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, 
ијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавиц 
погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био 
 нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све 
 Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и ди 
кочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мо 
уо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма.. 
м рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина пад 
<p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, на 
уд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, 
 ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су дв 
и диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београд 
о сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чист 
.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p>  
нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми ма 
рафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја са 
же да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта 
ија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету 
жи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога 
 <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али ј 
> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p re 
а месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће  
ини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастир 
 стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да  
о озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p 
рло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Te 
 <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p  
} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на ок 
да у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што  
 су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило  
и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам 
аже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </ 
алим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражи 
орати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зел 
d="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> < 
упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио  
глу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је 
ако су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на  
се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се 
ке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и од 
ко тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим м 
ен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне 
оше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога 
? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам  
нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар  
за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да 
... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници н 
оград и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала ра 
е.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p ren 
op_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">К 
а места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те у 
а ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски чов 
е ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми  
тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{ 
мер... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Он 
тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије  
око? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... та 
о!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример 
показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу 
афану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам  
су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нам 
љуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била т 
у чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, свет 
каких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан. 
 слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на ко 
ецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Te 
ако је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три м 
ла, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одр 
с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стри 
ам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Д 
 rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend= 
дине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника  
 је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p>  
медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше  
{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву 
м стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којече 
нашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} 
 </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледа 
ћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p>  
о ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена 
хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда 
м и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отв 
italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p  
 </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбуд 
њао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уш 
p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</ 
ву, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је и 
 Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tek 
исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без изра 
живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи 
 обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је сев 
лио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе 
провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем,  
 и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија с 
јасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он п 
 није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у  
кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге 
 </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се з 
јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic 
ш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми рад 
/p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend= 
ком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли зд 
у обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку л 
и.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи  
свим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како 
ос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија 
kst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Te 
ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има  
творише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан 
цедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst 
орођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о 
дам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких п 
.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад 
p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрли 
ражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам св 
м штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљи 
ти о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му  
S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да 
заше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, к 
о, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чист 
ада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руко 
м и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га 
м се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим  
 С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошљ 
де чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где 
Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{ 
е моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче 
тих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и 
 бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p ren 
да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђор 
 или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас сле 
облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, ми 
илозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мис 
о из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче  
ој обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаш 
тар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог 
двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S}  
м каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, 
ећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са  
сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло п 
и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигош 
ли му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да  
кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брат 
nd="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хт 
 га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим  
а је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошт 
о да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S 
ушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, за 
ине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend="Teks 
 невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитат 
сом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ћ 
<p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} 
у даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по њ 
и где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. < 
е</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам  
реко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај 
се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p re 
ст неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти.  
ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време” 
лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе не 
интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је 
ала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ 
дише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дан 
end="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати  
сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем 
 под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да сн 
о да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како 
ћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p re 
 чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покуп 
end="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst 
дан човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед 
нама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав н 
гу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто игр 
чке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, к 
е много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима 
о лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p r 
омакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ниш 
ајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узи 
 гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst"> 
ини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах од 
она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњ 
оје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно у 
као да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „пр 
аветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом  
а, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх св 
 моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и 
гару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале п 
 прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му 
S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst" 
зрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред о 
на чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај. 
 „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом с 
е Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} З 
е као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p>  
е Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и 
чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите  
стати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „с 
а ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет  
нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније  
оме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и  
и тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S}  
и ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи,  
!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ при 
е. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике позна 
их да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, ни 
ине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам дов 
зивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном пис 
оба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у о 
жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја з 
Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупал 
све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она  
упи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао н 
 па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се  
t">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{ 
оглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт  
 седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Te 
ему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не о 
у поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се св 
та је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су 
тогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво. 
куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортач 
а, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко ми 
Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја  
 дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној 
 а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној  
> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет год 
е још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </ 
 га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S}  
пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати в 
Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то 
риче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној  
 васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p ren 
="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „ан 
моћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? 
едећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година  
kst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „п 
ко с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера н 
дем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако туж 
жне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може у 
d="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте 
<p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ вод 
целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам о 
ekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас 
ета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано о 
 ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Со 
или смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сат 
немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му 
 сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми ч 
ајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лага 
ли не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend= 
 лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест ос 
ао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, с 
 њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из бо 
естру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те  
да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих  
 чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p  
с електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, 
дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја  
ецу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?< 
е — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst 
овог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђо 
ик, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </ 
 </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то 
је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ј 
p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љ 
 да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, да 
kst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш?  
>— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Х 
ст?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— 
је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> 
ио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пр 
ена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где 
причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако  
S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме  
е!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, 
у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у 
 се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни  
з принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назо 
к, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоц 
{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог  
ако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у 
ао да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте 
S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кре 
а вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S}  
да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све  
тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох  
ехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине 
онак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst" 
иде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, б 
сао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад 
ком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На 
ен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сл 
е кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд п 
о могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прош 
ekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ћ 
а ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да  
шњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши ст 
Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам д 
rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд  
 истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео с 
ве 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend= 
е да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у бо 
је у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покуш 
е!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађуј 
а сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> < 
 дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше и 
S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „фи 
kst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јо 
роди” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p 
ти.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад  
гнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано д 
његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обича 
ом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто на 
 rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну ци 
што упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је о 
стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p  
 у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако 
 Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем 
: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво 
и: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштај 
дава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила  
ој мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање,  
ободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тад 
са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све 
да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и јед 
 се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми 
>Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа ка 
аже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледа 
} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш  
ала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар ни 
приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ ми 
Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени бил 
о седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он  
 </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} На 
 моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </ 
јор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њи 
 тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се сво 
не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> < 
убрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst" 
 и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на 
ећ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на кон 
 али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу 
} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин г 
d="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му з 
d="Tekst">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} 
ају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам к 
 море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђо 
 довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја с 
етно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник ј 
nd="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p 
 оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још  
 ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у г 
то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче св 
овој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата ш 
st">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздање 
слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из њего 
<p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да 
nd="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја о 
ни као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам отк 
а грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, н 
те стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и види 
не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst"> 
ника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не сам 
Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мој 
кари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба 
м и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било  
ам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим дел 
{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и п 
ео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих припо 
ла да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако п 
 женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мам 
 </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се 
ванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна 
Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам с 
="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој дов 
ариска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све  
Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће  
 како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не  
а помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме.. 
 па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу 
 ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам 
 криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, е 
:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства 
p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом 
>— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бо 
"Tekst">Легосмо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend=" 
о сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем 
, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{ 
ш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Он 
а ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Te 
моћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потрес 
ли кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми 
зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се  
е писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Н 
ети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S 
 ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} 
вор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени с 
 аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Та 
их — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде и 
{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим” 
његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Л 
што лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мис 
 чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембар 
рне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу 
 је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је гов 
 </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а н 
ику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из  
е ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седо 
 Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њ 
чима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока  
им да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, 
а кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мам 
о је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да 
преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али 
азна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је пови 
, и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље б 
, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, 
?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја ско 
rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме  
, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Е 
а... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни са 
лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на  
 сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху не 
. озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p ren 
 оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и  
.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су г 
!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бе 
end="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим она 
је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изр 
st">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слуша 
де у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend 
 очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend=" 
уд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! 
бином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишко 
па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам 
е!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, ут 
да мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, д 
терије и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — 
ма сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> < 
ћи очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом  
ју ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај чо 
 свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="T 
 имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... м 
ећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици  
мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и о 
нају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задр 
d="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p re 
у си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами 
добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејаком 
ак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако  
 кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се  
е то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невољ 
 се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан б 
м из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болн 
бе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst"> 
но нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто уте 
 њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала ду 
мо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Te 
ловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан  
st">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend 
p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још неш 
у машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и м 
е!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко св 
м себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је п 
е се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који  
ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и  
, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја ва 
nd="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па 
 — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Te 
 видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја види 
д зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и  
"Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да нећ 
 ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отво 
да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људ 
 да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дај 
и ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми п 
и ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да  
еврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра с 
и месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магаз 
доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џеферда 
ојави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације 
дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен  
 ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst" 
Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и 
асти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало с 
. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам о 
рише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и с 
="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштин 
аше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим  
</p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвал 
{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се 
нам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но может 
то гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, он 
стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим дево 
ек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала 
 ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела 
ачајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и 
. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} В 
и колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити 
што, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блеш 
тано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — По 
али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ак 
а је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је  
 као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то мет 
ио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђ 
ледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед до 
 Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хла 
 предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише;  
оме нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако  
аталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава 
а, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и 
то силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, нек 
аље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: 
 као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p> <p re 
е, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у  
rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па вес 
есници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: 
ски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче  
болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са 
држи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било ув 
.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње  
а мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p>  
же моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано 
{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сас 
а као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва 
rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином 
р и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта ј 
т, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да 
ом, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље,  
ога сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне од 
те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иак 
> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако 
иза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољ 
ре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мно 
ћи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi r 
ило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst" 
и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет  
а тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tek 
, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао изме 
па желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје  
орастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету 
Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде 
доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо увер 
та што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У 
ех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — реч 
 седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао д 
 Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, 
 умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend 
о уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али 
ан по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p re 
 с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа 
> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више н 
што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лека 
сом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он  
ару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ип 
да, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства  
лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у 
ну”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — 
нтерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, ал 
"Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам 
език. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања,  
ушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гур 
</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобич 
е један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p>  
 хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ј 
ијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа же 
„богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, 
 или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим  
ше грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека 
е смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је  
део стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Ј 
ла је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а п 
ицу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку про 
м који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p r 
нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend=" 
rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> 
 бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био 
 шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Т 
тично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">стар 
kst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим из 
ше и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато 
има покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом манев 
рце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли,  
итез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, 
— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p>  
ле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нек 
Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврд 
nd="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио,  
уо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу 
ледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни 
Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. < 
капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глу 
ђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — ка 
 ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није по 
а.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend 
Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и  
и ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми 
ини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугм 
 тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је  
то је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њ 
во рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и 
 мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p>  
ане гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p re 
често навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из пр 
и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим  
ekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљи 
ткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst"> 
 да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у пам 
каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од  
шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — 
збио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може 
потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију нема 
ас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам ј 
ного пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактови 
а му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, д 
не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. < 
лела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио ка 
 истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! < 
у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Ода 
ам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у бол 
свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш  
нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако  
и“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из  
 прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „ 
им да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шт 
на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетк 
али.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће  
ело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш 
Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста 
Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Х 
лом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна  
видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове шта 
 <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману?  
оја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину нек 
 младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S 
дамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до з 
реће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — с 
.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадо 
онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је  
грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе  
о у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени  
о немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али 
што предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мириш 
„неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах,  
, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} О 
испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал 
о натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у кр 
а осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S 
како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов 
ци?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? 
рђа Радојловића? </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг 
о доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Te 
гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!. 
">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним  
на мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га!  
nd="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Te 
н и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно  
чно ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске 
сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у 
и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме сх 
којној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта  
иш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst" 
Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Зат 
</p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tek 
ност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо  
дркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је ми 
ипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али 
на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докто 
е некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одл 
 </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак д 
хватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S 
аније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst" 
и људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мо 
ер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па  
требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хте 
ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у обла 
м вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Во 
после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S 
мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се  
 да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очаја 
ло исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, не 
 Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., 
одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли  
сто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој,  
а начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега  
 Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га докт 
 rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у кри 
њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али  
ј чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} М 
чи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћу 
очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе 
ану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије опи 
све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакл 
 Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву во 
победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам ви 
 је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако н 
 а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S 
орђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се  
спитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео па 
трашно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме ву 
имајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} 
маш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме ср 
d="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог 
о она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак иде 
 као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој п 
 навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S 
чни, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, 
ком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоуб 
ву и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S 
t">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! диж 
, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачиња 
 ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, с 
ао обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као 
ша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми  
="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst" 
p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S}  
 руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је са 
з дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, н 
се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{ 
играваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али как 
уче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p re 
{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, 
S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, в 
 <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst"> 
} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из со 
 сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чам 
оће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p  
ослеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на  
 С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао д 
Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} М 
 унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео 
имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и  
гима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкар 
еди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли мо 
ким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он к 
 шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач  
d="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом с 
} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом 
 тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с 
се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у п 
 сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend 
lic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p ren 
и поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза! 
, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, о 
укчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано субот 
слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро 
>Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доси 
чевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишав 
е је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што ср 
ве више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само  
опрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хл 
ћити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада  
з Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био за 
им сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Е 
но, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки 
и, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима  
се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно ј 
м несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз  
а доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај ист 
редавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и ж 
д не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек  
ле вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег 
 сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у с 
прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гут 
 се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мил 
ету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади 
 филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним 
ете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањив 
сту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару ку 
 је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри  
 о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{ 
ла својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршава 
 све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудит 
ата кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се 
мо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi re 
живљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се т 
пток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема с 
но, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види к 
е тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о ож 
е, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче. 
томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. 
На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он  
 <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S 
-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу с 
твен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S 
година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о 
као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине 
се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, ми 
распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео  
слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери с 
ао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета  
ежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> о 
ковима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких  
ри.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су 
.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — 
је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њо 
 је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се 
 као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљиш 
ати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао ње 
омоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „ 
>Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињств 
ванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, к 
припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да 
з који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мал 
зјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен 
 све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и сам 
 на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупа 
 за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </div> </body> </text> </TEI>  
 опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по  
 поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет 
 хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва 
елику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета  
љиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била 
 прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне дока 
? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране глед 
t">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако д 
/p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми  
е на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као 
едим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он пре 
ш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз 
а ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем ше 
 њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и 
="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја  
оварали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све т 
е!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi re 
 се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђе 
добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="T 
е се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после  
е о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо дале 
 чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мири 
спод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чу 
ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Ос 
ио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар вра 
.. хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид 
кчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у н 
 цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! < 
зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, 
е добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је при 
} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде д 
ачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи 
ати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало о 
и. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се  
 Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </ 
 око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене 
/p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у х 
а о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да пог 
/p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах 
.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. 
о седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико 
nd="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S 
nd="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> < 
иповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа  
S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија мес 
твар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледо 
c">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири 
 Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здр 
 да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хлад 
i>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „о 
во вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакр 
ата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем  
нов мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је  
="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако! 
и му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p r 
 срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и ж 
 што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они 
st">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа 
 је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро,  
{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна 
зутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја оч 
Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst 
сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p re 
ога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и  
нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече о 
нела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и  
ајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. 
. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p ren 
науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p r 
!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је  
 нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све ми 
 напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто виш 
о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о 
квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка леш 
d="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend= 
икој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> 
 rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто ја 
лицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух 
ка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати 
 да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и ве 
другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко леш 
дрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред 
ко „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, а 
 говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мен 
">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она  
, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега поз 
 Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех  
с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с му 
— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">оно 
nd="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то пл 
сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се см 
обично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне ути 
тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, а 
 су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S 
мо зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који  
 који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p 
ају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p ren 
ло пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам 
 Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, ка 
о, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Te 
сто у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо леп 
и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend=" 
тину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и не 
ачајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst 
 Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми  
>Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” < 
знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне  
ке што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати,  
S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p>  
 врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst"> 
је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како  
лу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево 
 подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику 
ом, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Не 
кле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењача 
м, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцел 
ета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S}  
пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле  
еру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p re 
 њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она 
ина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми  
тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="T 
е се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: 
ра, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну над 
е да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Teks 
ама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причал 
же Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">С 
Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола 
отклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се к 
о је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p  
на!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S}  
дио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспава 
lic">Одмах?</hi> </p> <p rend="Tekst">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опрости 
ekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> </p> <p r 
ма на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="ita 
њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве  
вота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћам 
во моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам 
 твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пи 
 у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више 
тару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чуј 
је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми  
у.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе,  
и мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{ 
људим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је ве 
па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и 
, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> </p> <p rend="Tekst">— Одмах! </p> <p rend= 
 ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама 
 мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам 
чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници 
м откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и  
 се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и 
S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} 
ије — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји  
 моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју до 
 однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај  
и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих 
к од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p rend= 
пирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио,  
е биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасни 
/p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо!  
јем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">она 
тко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с 
се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме.. 
оје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испружени 
но управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унут 
теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, 
о искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend=" 
вега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чуд 
абљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срц 
 окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не зн 
моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о м 
познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам 
е била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је мн 
амргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом фил 
ам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до в 
 <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, д 
 један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p  
е крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угн 
ва.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав  
</p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео  
 човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом док 
ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Te 
S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све 
nd="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно 
же... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех гот 
 капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} 
ве као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, 
а клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и дет 
st">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је 
е људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као  
 <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћни 
</p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Teks 
иду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све 
ушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном  
ле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не мог 
а... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам 
ругом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је т 
="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти п 
е трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend= 
шава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фо 
којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њези 
>Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледо 
едем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењ 
арчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с 
пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пу 
 од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> < 
/p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледају 
и је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend=" 
{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти 
 кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јуна 
">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вра 
p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама шт 
ога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А 
 ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „ 
end="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, п 
ло је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине  
е гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говоре 
и, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини,  
им броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под м 
гу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи м 
дан празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох 
ђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми  
d="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени  
етосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо 
ако друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано 
 обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била д 
> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам заг 
естра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Teks 
тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је 
st">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, не 
ој тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у о 
им женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест год 
му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst"> 
 </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, 
ам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p ren 
ћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tek 
о све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и  
покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Мој 
е ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанк 
мфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">с 
е види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и  
сти, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђ 
е опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада о 
и је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док 
S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашин 
.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после 
 покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар 
ично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се  
 како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлач 
каког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{ 
S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на  
он! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} 
кав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед 
— Хајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па она 
као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну 
узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући 
ко само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо 
 и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стаја 
тах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На  
} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну  
си, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst"> 
мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: 
, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући рамен 
олико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непоб 
 ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако  
 Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њ 
уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред св 
ку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко к 
е собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{ 
ред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је,  
нђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, з 
ред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећи 
 син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете 
и.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје с 
} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а  
} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ 
м ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час поку 
лио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепч 
идим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја 
би, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> 
део сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам к 
 rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p 
ком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празн 
 да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само 
орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела 
 причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него  
у дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израз 
 и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све виш 
зи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груд 
ми!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад  
тра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с  
јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Кужд 
али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђо 
 то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} 
 <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш! 
м само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, 
а кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не 
ора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја позн 
а се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S 
уго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с  
у цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стаја 
ило све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> 
створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор 
е шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је  
погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или 
еће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју 
 ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја т 
 видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! 
Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И 
 је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или не 
 и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море ње 
">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца 
та. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовал 
. мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуч 
 <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="T 
ђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p>  
rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic" 
end="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend= 
 моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса  
мају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толи 
атор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је сла 
и тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше 
 се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздањ 
nd="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> < 
Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио  
ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То 
да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с м 
Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није н 
м на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је 
nd="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst"> 
о пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољу 
 иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има п 
ekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет б 
не. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе 
не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога ф 
 за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да ск 
и, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од о 
па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто 
-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend 
служени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно  
 ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док 
Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и о 
ај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p r 
слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешт 
 топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, 
ви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа с 
упу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хлада 
 тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од  
нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за  
анашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох 
колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим  
чео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га 
ош чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је о 
но дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто  
ој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који с 
а живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешк 
нику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Н 
То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </ 
е интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угље 
све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором н 
ионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осе 
па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} 
ве и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p ren 
притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа 
 груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног 
 моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” 
 доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... даб 
 Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају. 
познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дван 
Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p ren 
овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет 
 исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— 
ко ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> < 
згледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала с 
лаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?...  
 добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватањ 
причати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу. 
отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} 
t">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се о 
чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био 
 остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да ј 
ематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано иск 
њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са у 
јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и знача 
Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заварава 
спуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца  
агазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да опи 
е она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се  
 сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш  
p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S}  
.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Teks 
о сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне дев 
е се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} А 
.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} 
брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђ 
иметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под нос 
ича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с тато 
а ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да 
А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S}  
тости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш  
а кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два цр 
е осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend=" 
а Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе 
да и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога!  
сећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде н 
} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан 
 несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и 
 провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, миши 
 у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо  
е тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да дол 
Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишар 
end="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си 
ази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју ц 
и озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Нарав 
град.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али 
нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија 
 ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја?  
а ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним 
"Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мен 
снио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак 
ва: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се буб 
спод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми 
да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако  
срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tek 
је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја с 
 видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и вид 
сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали 
ко се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном 
, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено с 
 Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”:  
удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst" 
м огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, по 
ти, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним  
ионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како 
, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као 
 је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком т 
љу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње м 
ири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што т 
сли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње ра 
е држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено 
> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с 
ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати. 
, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа  
 у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се;  
 <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, 
ављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је не 
ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој аут 
 нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па д 
ућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на ка 
а не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о т 
какало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стас 
 да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p ren 
p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И зап 
/p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мр 
, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом,  
е. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут,  
етање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема су 
nd="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, м 
е кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend 
 осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам 
уку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">—  
нај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њ 
вићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се к 
е мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су год 
те, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му т 
"Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичаст 
опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с ру 
ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p ren 
 је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости,  
што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У ме 
ер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још  
и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутеш 
, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље  
и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од  
оље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфск 
њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, а 
исак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао  
плакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ 
 својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо 
трасти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S}  
 у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објас 
о сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — ка 
шицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као 
те очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али 
р?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном рас 
ош за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ног 
 живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показ 
тства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би б 
 дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мо 
дно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, б 
ки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је мо 
пет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он у 
алили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов р 
е био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали 
"Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пив 
 их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступи 
end="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку дон 
оћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непре 
кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „ 
у који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{ 
м, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и бо 
а задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ств 
 ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, б 
мери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем 
же мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је 
ар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ј 
сушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гла 
 <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... 
ла та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући 
="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радо 
уд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је т 
Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако 
седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах 
.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам ј 
је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је тако 
хвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм  
зиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљ 
<p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Teks 
ити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="T 
а ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде  
/p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су 
, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst 
p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са 
иди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде. 
уздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави м 
nd="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p rend=" 
 како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”.  
ада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све сил 
и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче:  
 молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="T 
Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинит 
 знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да 
p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да  
укавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше вета 
">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво 
м у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пу 
кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки  
тио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се 
{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близ 
ицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он  
у руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци г 
а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Ла 
твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је 
 сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, з 
еже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, 
t">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не зн 
 на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на ст 
највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те  
о стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније нан 
{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори 
 се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p 
би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима,  
љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слат 
да ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко 
споде!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен  
охвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружн 
="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека  
кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда  
, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{ 
S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска о 
војку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза < 
о, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да 
 </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми 
љено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као  
 и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не 
спречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни овол 
т, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај  
е, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја 
 говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој вар 
мрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је 
 тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате 
! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таб 
да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S}  
t">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, ка 
за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” 
еш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслуша 
и се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом  
се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет  
ским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш бољ 
део доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чува 
сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али на 
оситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором 
ју? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дак 
био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно ко 
ј нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst" 
} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основ 
реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послепод 
ли наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учин 
људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, 
 тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се с 
 као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у к 
о срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље  
{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p 
ет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „ 
ко!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и рести 
S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку  
анашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши 
S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао са 
рема предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиоз 
манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Te 
учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце ње 
дно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутр 
 и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падн 
.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим  
 их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, ма 
шарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше 
} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог 
у вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој го 
уме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток мате 
упљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у шко 
а весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочен 
А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Повер 
ему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то побед 
.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати:  
} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </ 
 ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не п 
>— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Te 
апео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашин 
е прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{ 
би.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно вика 
два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p r 
 да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одма 
 ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али г 
"Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрза 
">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али кака 
руживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га с 
, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућ 
<p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="ital 
вета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на г 
p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два килом 
м без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога п 
 ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и  
ве је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам  
"Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се 
очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје 
аке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а 
<p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и  
вато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, з 
но, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно. 
 па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштен 
онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну об 
S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p>  
st">И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </ 
аседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> 
рискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он б 
овек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— 
 има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="T 
ужбу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример 
} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бе 
иде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје,  
st">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаи 
а.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам заш 
i> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама  
ревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшн 
е и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђ 
и по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар  
ткачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двој 
огати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да  
 главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другом 
на поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам к 
 оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћо 
 обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад  
 рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{ 
 меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — 
нам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, ал 
{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S 
ати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасв 
{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам 
 га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва д 
, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је дана 
 <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S 
 су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на при 
ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S}  
 и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S}  
послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да  
ца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> 
сећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича 
и си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек” 
p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збун 
<p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p 
љаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој ж 
 као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, 
<p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ћ 
Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Teks 
{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, ш 
ки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати 
ео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици  
ушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруж 
 била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити” 
де ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срц 
у севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” < 
d="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Te 
ја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли  
а је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, 
 другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здрав 
/p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет з 
сто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ћ 
е ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <h 
ар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, то 
снутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p r 
p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само г 
у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо,  
.{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst" 
Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, п 
ох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као 
га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом 
клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend= 
чаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, 
ја које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова,  
ва жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се ца 
.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умиј 
га доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га 
 обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst" 
сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком пог 
еву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што 
} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је де 
="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте! 
ом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? 
 <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види 
d="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала ре 
д тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му 
сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео 
е.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов по 
ог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али с 
нистарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задо 
ко њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бе 
о, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паме 
т њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим бр 
 rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p rend= 
 </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какв 
ојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и  
м баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо  
о тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена к 
 <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам  
сетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што 
брађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Т 
">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у 
ладићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја 
.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачк 
 у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места к 
ам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мо 
оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове 
о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и с 
t">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у кри 
На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Te 
шено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко поч 
kst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p  
авом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, т 
пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али 
ам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима 
 било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те бра 
чи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже м 
 она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али ниј 
ом погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру;  
вама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два 
 ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p 
иликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим  
p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан 
ак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било д 
p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бо 
атер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се јо 
аза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати 
 и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} 
унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланс 
кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с об 
ропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остал 
 он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, 
Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кр 
ко неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме 
о је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се  
астумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, 
ог тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу 
ме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p r 
ш ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend=" 
м шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се р 
ем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скуп 
само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Ја 
и стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољиво 
о сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам ј 
њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подј 
ино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам 
тку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топа 
 али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед 
 врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки зат 
ло је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или б 
ре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом ра 
 то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате 
.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst"> 
али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у 
сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза м 
} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада 
ко сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, 
е гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И та 
био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управ 
 Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чи 
!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чуди 
ekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га  
а седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала. 
едао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се 
у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му  
асак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде н 
— рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, 
атко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S}  
 у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанств 
ха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разу 
овијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао с 
 гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само 
у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јеца 
 ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у  
еђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде  
осталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова ба 
и, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином 
 кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је јед 
изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину 
 само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљувао 
 ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он  
уку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, 
 донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора  
едог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуљ 
уже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!. 
 напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају  
ецембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, 
шкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам прим 
ала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али  
 </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио ви 
{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам,  
све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> 
ељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе с 
 па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst" 
 море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Вид 
 као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва б 
, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не н 
 — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца из 
зног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у про 
а њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми  
како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед  
р!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљ 
! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} 
ра, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p>  
га познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болни 
. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим вели 
d="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку  
ише упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој с 
 и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и зна 
 ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не м 
а ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али 
еличанственом простотом мога најновијег познанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је т 
="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— 
е приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђор 
а читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетан 
 нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst 
икаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и  
чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећа 
ци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упу 
 али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стар 
 Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је ста 
st">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах 
е? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипа 
копа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да ј 
au claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Te 
дроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезини 
иковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о 
ко мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуш 
 зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се за 
тлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је г 
о и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава дец 
 кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам прове 
лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко 
е је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му  
брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p 
све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајк 
е вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, а 
 провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како 
 — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на 
 Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и 
удио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га уп 
лници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да б 
ерисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он прист 
ав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p>  
Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и оз 
<p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њ 
став Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Сп 
 сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам  
 И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— 
и на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме д 
на, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p>  
 моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S 
оја је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често ј 
— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не 
р.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и о 
<p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђ 
 </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p re 
чио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ћ 
</p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у  
му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење  
биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Te 
! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst"> 
d="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у  
, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем вазду 
орао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, 
rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је њ 
 болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ват 
 послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend=" 
а „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst 
ше јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његов 
} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четир 
Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болни 
дну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помо 
 гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изго 
оузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо ана 
 свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Ал 
Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Бро 
ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео  
 звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко с 
 цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” 
 слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је по 
радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, а 
?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је 
е.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао 
можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо ни 
зраза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањ 
 их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било н 
 ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу каза 
ић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким 
н, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, 
е до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p 
познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда 
тиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst"> 
 по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и у 
end="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А  
рђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— 
есрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њег 
товима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, ја 
p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">На 
 <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено м 
 rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јес 
Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам 
ти. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући он 
ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске мо 
чао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету 
 од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио т 
од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Ниј 
ивши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврб 
о мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти! 
сто сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитам 
чљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици шт 
ије за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се  
p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да см 
о, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="ita 
а парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га пре 
а, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, —  
а рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Пали 
p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p 
Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, 
, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку.  
све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме 
nd="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио 
м столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетк 
t">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S 
rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И  
 да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друг 
Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst"> 
т, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с х 
 ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је 
 — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се  
лно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље;  
рироде, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p  
, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични о 
 односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{ 
акоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{ 
андиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који  
о, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S 
тотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој,  
ег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштен 
оста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у по 
ране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: 
d="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p 
ца, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет ка 
 је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. 
и израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Оти 
а светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја 
ваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога добр 
 му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У  
а ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти? 
, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </ 
искочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tek 
> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно  
 </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже 
ајпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа 
ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; п 
горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик 
/p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend 
боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Ра 
етарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с је 
, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом ма 
ажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад  
оби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те  
че, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу 
Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног де 
ало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче  
сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису 
је, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод 
 </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је  
 по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, беск 
љан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није 
 осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И м 
 опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не 
але под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло  
јка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озби 
ече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену с 
ме, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општи 
 кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — св 
 поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p  
га, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да м 
ле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и и 
нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи чов 
срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разб 
љења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити  
опал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да  
ам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. < 
егом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Ус 
 Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пу 
p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом  
 ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p  
.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем о 
к код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски  
м колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њи 
прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” —  
авно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p 
иле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у  
инило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па  
а нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред  
! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p ren 
, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од не 
ах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у обл 
у, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њи 
 и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst"> 
же!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као  
разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам ш 
ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрт 
каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан по 
 су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о  
ећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то  
о су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе! 
ром не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је ов 
 урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> 
оме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан  
 и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и 
="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наме 
 је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Е 
рнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема ник 
 падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tek 
/p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи  
у, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, с 
{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанств 
 и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његови 
kst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа б 
творише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst 
е чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">А 
 </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Te 
а ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве 
ј доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати  
d="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како о 
 а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Te 
 се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури м 
мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем ш 
са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једн 
тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огром 
држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби  
 опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно шт 
твара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} 
и мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајк 
ли не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и  
ам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати!  
ме тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно 
опили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајд 
 и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни  
S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворе 
.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле 
сници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S}  
ео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо п 
 главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми  
н.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{ 
иди има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и ста 
 ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући бо 
мо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као  
кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамили 
било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> < 
здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; 
ekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала  
лепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанствени 
">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> < 
...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst 
оз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли  
то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко 
педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> < 
! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровити 
Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му р 
 очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, 
kst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p 
 дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој па 
ир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „мора 
е ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си св 
еста истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео 
и се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се  
о што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S}  
... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно ј 
? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако. 
S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, к 
обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог  
о да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> < 
 вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} 
Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су 
дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја с 
/p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију ц 
еним кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва? 
 Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио 
} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке 
исак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто ј 
ећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрав 
ем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оно 
 природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S 
>може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и 
ожја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може ради 
етку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Teks 
, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са сво 
Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати  
трпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мис 
то одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама. 
али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а о 
м једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и д 
p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напос 
p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, исти 
 и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уостало 
е и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке  
 свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </ 
аму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох 
 још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми  
 још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који о 
ну? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да  
цем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p 
прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се  
а о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} 
 озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, нам 
з дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, 
и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме о 
end="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{ 
ја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је в 
уртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је при 
е ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у 
екле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, 
, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти 
 махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мај 
им благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о 
 много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим,  
{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати! 
ожењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој на 
рестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и 
 морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам  
ђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мат 
 мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску 
S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, нев 
</p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да рад 
<p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и 
све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, дево 
ма десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну обли 
овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унекол 
Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше  
лачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с м 
 једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> < 
но плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он 
> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="T 
Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зид 
ости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи кр 
о да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Ко 
ао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја 
ност била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био ј 
nd="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... доп 
е, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да за 
е она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, 
ре!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а др 
S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове при 
у собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљува 
 он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су 
уби, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... </p> <p rend=" 
Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растум 
{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!... 
и осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу. 
ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S 
и то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склоп 
аки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насло 
не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ и 
еда у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — реко 
{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> < 
ви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад на 
 рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с 
е! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа 
етну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="T 
е широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p re 
<p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на к 
 с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђок 
</p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче  
 корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро,  
аче никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p  
стично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће 
е утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали  
 опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди ст 
Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с к 
кова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="T 
ео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p 
н јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука  
сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта  
м”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, 
ео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну,  
еш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да 
е с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се  
га, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend=" 
ри се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што пр 
окушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S}  
о време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирот 
 </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — 
> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! 
си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, сед 
— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> </p> <p rend="T 
 Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем  
— али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти ли 
, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој велико 
о цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и 
kst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушал 
оглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек н 
 Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Teks 
ага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> 
рафску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рука 
 су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његов 
ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој се ост 
чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне ј 
де повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је 
nd="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{ 
слеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме ј 
х, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао 
га!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја 
 и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умр 
ина био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам коли 
.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло  
Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="it 
 ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је 
д брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p ren 
 се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дет 
з кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend= 
га вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађионички 
ц на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци,  
 што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да буд 
тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о ожив 
Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ћ 
rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се  
еститој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео! 
г шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за 
дом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену о 
да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорит 
адио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, 
а, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто с 
страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да  
ем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе  
о учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам  
 падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде 
rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да каже 
p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек ка 
ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чу 
и, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био  
 Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко 
st">— Красно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост с 
а после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи  
м ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јо 
њем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и по 
{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, м 
е је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама н 
ам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем 
иљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање,  
Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба са 
очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ће 
век разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend= 
 болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти 
дак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше  
под руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болесник 
е? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend=" 
 вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини чове 
 нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере с 
де ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште 
 томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и 
зало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се пошт 
е она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам,  
nd="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: < 
дем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p  
У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „ 
ђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта  
искусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те  
бавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се в 
 и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао так 
 се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко  
те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи 
><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p r 
угог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа п 
о утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и 
је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — к 
у, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао.  
љу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, 
светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито 
kst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, б 
ку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend= 
е гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак  
 у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још 
ма сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше 
памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљуби 
> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p re 
rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се н 
</p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p re 
ишљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S}  
 <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst" 
<p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку  
 </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти коли 
ме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да в 
длогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p r 
 и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </ 
вест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Б 
ећ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим п 
ођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шт 
дизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати  
<p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна  
то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend 
ене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она ма 
е мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај  
 брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остан 
ву и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се чети 
купи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му ј 
 <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше 
 стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> 
> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник уд 
 </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако 
у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p r 
. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем,  
прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Te 
p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентн 
p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледају 
м ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="T 
 што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или у 
st">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било и 
 дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с м 
>У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијет 
лтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подн 
 четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од шк 
амо је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend= 
гзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! 
 говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од 
сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам 
икове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> < 
да кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже  
чајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... н 
> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми 
жак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим 
.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend 
роду”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </ 
евом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом п 
ер, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А ј 
p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу 
а има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S}  
 </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да г 
тас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио и 
есник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко  
 као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> 
орђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да,  
st">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш 
у. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p>  
идесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос 
d="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, ка 
јан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Н 
 rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још н 
, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно! 
тију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе,  
свајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи  
аше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у  
рећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже 
А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на 
е угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и  
кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, 
 очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли  
е ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p ren 
рва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давн 
ко га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи п 
... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешн 
зе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и о 
p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим 
 дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst" 
и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја  
м напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђо 
 то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збого 
у тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одгово 
 се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="T 
ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране 
. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а 
, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с 
ленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о 
 </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткив 
аробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао  
збиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> < 
"Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету т 
о врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="T 
и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у сал 
љу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се зн 
ђено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о са 
ор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, со 
а под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била  
ој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одви 
пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, ви 
е! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајд 
rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обој 
не.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а 
 видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за пат 
естрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао 
, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p r 
 сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога до 
у у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли је 
ео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на ч 
 велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревет 
знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. 
и мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и 
 вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а  
 говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </ 
и све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо и 
 а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник 
а се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе св 
ано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већ 
и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драг 
хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју дец 
 се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пут 
идео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: < 
 очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ок 
шљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отрг 
 хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> < 
било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да  
о се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опе 
о држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соб 
„из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био  
ишта! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> 
и да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S 
end="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи  
слим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако шт 
поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред  
ардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадош 
оредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па ј 
ао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с  
ад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољуб 
код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је  
 у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је  
ац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били 
адоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мо 
ку, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашам 
и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — реко 
 толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледа 
скоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst 
некуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Ј 
 rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим о 
ба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје 
и је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове и 
 успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљиво 
же у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чи 
ио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живел 
на цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! 
упу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе 
ра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst"> 
 послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим н 
 Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати  
ао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим  
S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао 
{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из  
ци што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђор 
 страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S 
ажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три би 
И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала 
простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци 
аест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелен 
а. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, т 
у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђ 
 у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест”  
ле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и 
ом једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља. 
рећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тад 
могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="T 
е, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут  
бема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, к 
ђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се 
Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испр 
м сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак ост 
ар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком.  
него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} А 
је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њих 
ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst"> 
тапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео 
слетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда жи 
 у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с 
 и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p  
, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мис 
ишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst" 
тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend= 
Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ је 
а скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Te 
 и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па  
S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> < 
 цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познај 
 мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању  
не деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жи 
ло, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умр 
 гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се н 
мо небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и о 
м под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом 
 још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којо 
или, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, ка 
 је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а неш 
} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се,  
 стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst" 
 његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте к 
d="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> </p>  
ђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, < 
а ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду 
 ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p r 
nd="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi 
ажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти  
>Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи 
ју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их з 
 од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време 
, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst"> 
 у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо пок 
шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не  
ање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и ра 
двих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви 
 онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и  
чно јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти 
 очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend= 
Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p>  
е будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што 
руга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута п 
 каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу  
} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и 
етати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst" 
nd="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за чита 
Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је к 
ло, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend 
 цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он 
 с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst"> 
кту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сеч 
 <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да 
срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} Пос 
на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, п 
, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка мој 
 је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — 
ого да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих ј 
d="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, 
та ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам 
ком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми 
 на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau 
 о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту  
">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећ 
ски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњ 
st">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто знач 
д их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја  
 доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као 
сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док 
о су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с т 
 А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам  
 Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? < 
его — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и к 
<p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да 
а понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевит 
слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос зако 
онату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, ду 
о их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо,  
 у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, 
kst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или  
/p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болн 
било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разг 
ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка п 
 треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко  
мају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне  
ве да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао р 
ет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихо 
ха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галич 
е диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S 
 великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и 
већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су вр 
је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по ј 
огати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем. 
тијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S 
 — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, 
еницама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне  
} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим виз 
склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим  
} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одм 
ича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је м 
>Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Ве 
ила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда 
је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и мо 
т што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек! 
 другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и поку 
 овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у минист 
Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Са 
ла богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а н 
ам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p r 
 </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти вели 
јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову д 
ед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле к 
ује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Teks 
главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... < 
 девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је би 
 онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је! 
све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? 
} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао  
стом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету по 
, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећа 
а судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помо 
ам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега 
а не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао 
 се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону ч 
мре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и 
е и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад 
а га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и речени 
е познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, п 
S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се л 
ушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много 
„разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим са 
век ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, вид 
nd="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као  
носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла н 
t">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> 
 још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спре 
еларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио сво 
ош како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам с 
 ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у деце 
илозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне при 
ироде.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упореди 
у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била вр 
чинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „фи 
галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владиц 
али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и н 
ањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и каза 
{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не зна 
ише не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на ме 
 добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Ж 
дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јуч 
м.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за  
Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да вид 
кад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђ 
бијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на л 
ветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држ 
та, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чи 
Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како ч 
орише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе  
зи ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после к 
ечима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно  
а послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео  
ге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми т 
 љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате  
удбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли 
ад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје п 
Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили 
ешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново 
="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend 
>С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га т 
е и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у  
и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам ми 
 сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће,  
говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било с 
 и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, св 
идела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst 
ако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бле 
а доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свеча 
с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и д 
ош не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из  
је клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst" 
не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, 
собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који 
rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој 
чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мисл 
 подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али 
 Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S 
е је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога би 
 наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његов 
ач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да 
сећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, оп 
еједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst 
 су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и  
{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </ 
 нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како 
рдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам ја 
ко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S 
оци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p ren 
дједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у оног 
о копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она 
гословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А  
— коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, б 
ма је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах 
ично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личност 
е главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо 
га!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — 
ва: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке теш 
 тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p>  
и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза ј 
{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну 
'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Te 
ан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се се 
пет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ј 
, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно 
</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst" 
ли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> < 
амо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи,  
а не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p 
ојој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, как 
ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S}  
удити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да з 
шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, пос 
t">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, зав 
ке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекар 
t">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један чо 
о смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затвори 
 као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </ 
 приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и 
ђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га 
о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му пал 
почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне 
 живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо  
свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме м 
="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим ш 
и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је  
и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и  
 <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелен 
ешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Св 
иди! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где  
="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} А 
не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Е 
 може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час 
адни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="T 
ко је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst" 
} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend 
дио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што 
и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечи 
 послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам ве 
ег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, те 
— не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад ј 
заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа 
к му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазух 
 у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, 
ајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као 
вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} По 
то десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш д 
ј соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p 
опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто 
сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком ј 
="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </ 
 ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав 
вима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких бу 
S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себ 
="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим 
апослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Te 
Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пош 
стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. 
на је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штог 
сте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и ма 
е сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена верес 
д видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају сво 
, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хај 
ве!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очиј 
е напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни 
 дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам 
 Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише  
а у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и т 
ан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и  
није, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то ш 
, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још  
ао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негд 
 онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрл 
 <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p  
ињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао не 
 образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> < 
во, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tek 
ам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини 
нај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећ 
г лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте п 
азнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари  
ме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећит 
орђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви трој 
дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешк 
шти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нима 
 му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} 
">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простот 
Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а н 
том леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и з 
то блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S 
тешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васк 
штају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S 
а спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао 
> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се 
S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ва 
а и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам  
е прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамо 
у испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојлов 
алогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за н 
ко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend=" 
глед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S}  
да у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам  
ама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја с 
са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Ј 
и напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и к 
ма. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="it 
а њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је  
” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела 
> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред велича 
клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у  
на сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет  
његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А он 
а из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу  
 једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Teks 
у?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота 
е прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, поз 
т, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „до 
а сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак 
а, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за  
ка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе ј 
м постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те  
оћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „ко 
сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени ј 
одне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ умора 
end="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p  
p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од 
дам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто 
ебо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах 
 тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, ал 
ан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредит 
то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — н 
 или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по  
 једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви вид 
то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су 
е се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> < 
частом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича- 
<p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с б 
асвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављ 
с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су  
 кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па как 
ам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био 
 опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, мла 
амет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claq 
 он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних 
 да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tek 
доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”,  
st">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} 
зимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ства 
ма!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} П 
Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојо 
мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} 
ћао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst 
rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из 
с — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се 
а.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кра 
обаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, ка 
 Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може  
} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви  
 хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то л 
ити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не зна 
едан крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге 
 мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и јед 
тле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, к 
аш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је  
d="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да 
м ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога бол 
се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у  
ањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни за 
па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">А 
t">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p ren 
 <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој! 
 се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је 
 Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоц 
н и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судби 
јих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати прич 
м и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ  
ајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу,  
” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред 
Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p 
 <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући  
ним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и  
 напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p ren 
ро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst 
ким дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не 
ало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то од 
м, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако 
} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend=" 
издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је т 
 о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја 
 ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја 
{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем 
а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и н 
 за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S}  
Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих 
ојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и 
екох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, 
ам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се ма 
 да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је би 
} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица о 
</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци 
наш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p r 
} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а 
дљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелен 
} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче харт 
му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p re 
нога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стал 
а у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} 
ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p 
троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго по 
виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Река 
и, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве ди 
у палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај њего 
рце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p>  
ече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p  
О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто она 
е емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic 
учио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакш 
пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или 
.. </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени 
 да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p r 
 није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst 
чима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешт 
драво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако  
чега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати  
рало пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло  
ко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговет 
празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у  
 </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И  
</p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала 
м фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина реш 
да је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сас 
асне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нис 
 код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд  
виш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жу 
матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити ј 
 значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечи 
ло као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог 
{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек 
нђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">О 
ут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tek 
и младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта 
кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским  
ука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купа 
 rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њ 
и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да  
е, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend=" 
 је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си с 
мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разра 
тај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве 
лест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ус 
ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Teks 
већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, 
ам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећн 
лебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „зб 
c">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако зб 
зним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години да 
ко бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути  
} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> < 
е, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет;  
уљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто уч 
 се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да п 
d="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине кој 
! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и  
и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем 
девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже  
се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њ 
— Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала шт 
{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: 
 љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све с 
 не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак  
до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији корак 
р. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред  
с, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањ 
у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да  
 једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не и 
 — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене  
орђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена  
Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих  
што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице! 
срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако  
ам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде ку 
азу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p re 
у и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Та 
гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђ 
ашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом се 
расно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и  
онела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцај 
је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу. 
едино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} 
сте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљив 
и и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, как 
е; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p re 
зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вече 
ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љуб 
робудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а нес 
казивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... с 
о се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сј 
ца, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати  
из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst" 
отив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благос 
и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо  
стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p 
авом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче  
лопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен,  
жву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио но 
 у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у  
t">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — ре 
p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p>  
p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме ч 
d="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p>  
 болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога с 
е радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи к 
а да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p 
rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме  
овек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">—  
”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, 
е тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да ви 
Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобо 
ати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p 
оворити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Св 
S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се мо 
 она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи 
а.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз  
 Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из ње 
нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати,  
d="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми т 
ијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— 
не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно у 
сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа гов 
p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад 
S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице 
високо лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само 
учка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У т 
са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst"> 
, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst" 
м даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже  
чи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућ 
ити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S 
у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати ч 
ахом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од 
ад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с 
о: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно 
... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се раз 
и ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? < 
ачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео п 
...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у н 
 доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} С 
ати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава,  
м?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, о 
м сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p 
шек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више  
о руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p r 
ипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провл 
м се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као он 
на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p 
Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје ј 
 весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно 
укама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну о 
i rend="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку  
 су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ров 
иди. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се об 
а зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и  
е за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као лед 
а те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, 
сам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах с 
Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја  
о ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Па 
гу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам  
ко причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарст 
а њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како  
 сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, 
дбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{ 
свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад пог 
 чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама 
ум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је 
 Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p  
 сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити 
ију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој ум 
он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болн 
рио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све н 
ктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном  
е нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће 
анке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S 
kst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а о 
 тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво с 
ан читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га  
 разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да  
 и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— До 
доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице 
p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће до 
 у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренут 
две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи јед 
ао неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно  
end="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што т 
} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, п 
кушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар па 
 да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну пр 
та ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима 
о копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у 
дан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!”  
ој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, 
му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да л 
rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и  
о се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S}  
„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божић 
мен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара а 
, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрв 
же упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} 
е нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се 
/p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орман 
kst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђор 
е побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, 
kst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом прос 
alic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви в 
кле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато! 
ако он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намешта 
, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу мо 
тране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S}  
</p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не  
Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јо 
 <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав пед 
 и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи  
! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и 
во, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и  
ка забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да 
ла распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада поч 
је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, д 
} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не о 
и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако с 
ладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам  
иже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски 
игнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће  
 rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p ren 
Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p r 
т за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тав 
да, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: < 
S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> 
— „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, о 
 мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако 
у Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може  
дима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и оп 
шка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} К 
да је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сам 
гати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с  
} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и и 
 лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend 
ти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени  
"Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђан 
леко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у 
киде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Tekst 
дија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плаче 
 <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Д 
ао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради —  
">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорит 
рата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту пр 
о сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет,  
ао што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту 
кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је при 
 Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку 
ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана 
игице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћ 
н узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена  
оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">О 
господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћ 
време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала  
су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Виде 
nd="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало  
азан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже 
ак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се 
 главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али ниса 
ену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у 
е ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор.  
ечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор 
ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{ 
 издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је  
S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не вид 
.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још  
јала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p ren 
</p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио 
еде на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Te 
чима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst"> 
дни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор  
p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све 
ћи и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мам 
Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то 
том маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend= 
nd="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend=" 
а да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем 
p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и 
Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да 
сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући н 
од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави 
 rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у д 
еде далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом л 
моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађ 
 прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје 
 Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој к 
 причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свем 
...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера  
 собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна  
 сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили 
адесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о  
у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре дваде 
с који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо с 
да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — О 
 додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вече 
и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувен 
ући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши јез 
 </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак 
Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино! 
t">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије ст 
д сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „ 
х прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је с 
<p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Teks 
жи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срд 
/p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник,  
 девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш д 
мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја не 
леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроб 
 то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{ 
ише, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на гр 
ко хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћ 
ак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену  
ра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отво 
S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још не 
 очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst 
.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">К 
у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="T 
понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst" 
ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан  
шући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каж 
rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на стол 
ачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срц 
а се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто н 
у неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ 
мунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и до 
у!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није  
дом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос пре 
ато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чу 
 увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у п 
ру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не  
мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p  
мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} С 
 око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије  
ав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио 
детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет 
ш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојлов 
о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту 
то звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">—  
тра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p>  
благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst"> 
/p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој л 
руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће за 
Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — реко 
ина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао  
да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је  
мео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у бол 
ина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам 
 то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина си 
што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брис 
је. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слат 
силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер,  
исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, 
 ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њ 
ући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тад 
рао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе п 
ћ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p  
би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже 
верење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мо 
 мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоц 
ове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког г 
коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог  
 </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S 
с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </ 
то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и с 
згњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим  
</p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst"> 
у.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да ко 
оже радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је после 
е у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} Н 
ла као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер 
њем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао п 
.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend=" 
 то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљ 
 али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја” 
уштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце ши 
 Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се  
, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштед 
ице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипа 
саном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о 
 нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле ш 
рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто  
е сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимуна 
 коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво п 
што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, а 
је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим 
 знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја ма 
иком.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чи 
м руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно п 
и стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” < 
 пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар 
о сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим пре 
трпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање ож 
 крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цу 
ом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p  
плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била за 
у у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђо 
 Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби  
дмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у со 
листа! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети 
вио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није 
уза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса 
не за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend 
ађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гу 
Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледај 
ало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, п 
 басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на приме 
ло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и  
 ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком,  
ако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су 
S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој,  
ја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... оза 
папом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешки 
 ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме 
сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за  
ињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p 
 </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јао 
м ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно,  
 ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен  
 зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо  
смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се ла 
у по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. д 
ва места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и од 
или.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштат 
е! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замир 
ше, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чин 
етио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, 
ати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, 
="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад п 
, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жи 
/p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а н 
S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио 
сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Кр 
ekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта им 
S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе 
— смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, си 
кетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота,  
оји је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина г 
нда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомун 
то је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет њег 
о га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Б 
ам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах виде 
сели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задим 
исмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами м 
те? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па 
/p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј  
о волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако м 
есту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да  
е опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају 
шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање  
поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} 
рачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши!  
човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Дево 
rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с ма 
о? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако сед 
p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јо 
и гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао њего 
рве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала 
је вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, 
 се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на  
p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, пот 
вој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ниш 
p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет  
 својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало 
d="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p ren 
жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта с 
ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ев 
и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет  
.{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја по 
> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њ 
Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p r 
ах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега велико 
S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и муч 
 сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} П 
d="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе  
аки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тр 
соко горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на  
 уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди? 
 — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, чести 
 и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” к 
је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно  
во „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу д 
мрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенциса 
смо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се 
ра, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата,  
чније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провла 
м Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у у 
 </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је о 
 празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, гос 
етку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам 
 више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење оч 
увана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупн 
 с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лав 
девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S}  
 Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу.  
ди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико в 
а задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нис 
ез ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога прво 
е такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај г 
 све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао  
шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу,  
морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвене 
тра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. —  
та радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а ка 
мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Са 
дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди,  
трицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. 
јор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео  
ам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и 
ије и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мр 
ном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа 
!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend 
ез успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао наглас 
з, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је  
вету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али та 
неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно пла 
, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја  
е говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па 
 ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да  
то чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљи 
! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, 
ао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... ка 
е пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </p>  
се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здрав 
ата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабо 
е моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг  
 руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла 
његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али н 
е.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још ви 
рди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чује 
 сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једн 
 су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало,  
пако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њем 
шту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и нај 
 опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема н 
осле тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми  
 <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Te 
> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „праза 
су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — св 
м на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на го 
а из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више  
а сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари 
 белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S 
очиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајев 
лопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах,  
а својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као  
седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха,  
у, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали 
 гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су  
ост, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајич 
оју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се 
омаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар ти 
rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим 
олико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљ 
Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та  
<p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију,  
 образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу 
 куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на м 
ко вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли 
{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S 
а очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је тв 
азбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p 
 Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу наз 
стило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} 
и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је б 
е напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не уме 
све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tek 
и на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га  
ичностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише,  
 лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам п 
S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">То 
ли не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кр 
у, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад мат 
те, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљ 
ekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један 
знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од 
. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и п 
а још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — 
 мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — 
 и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — т 
невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клави 
ли никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто теш 
ан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога 
отавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући 
 ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p 
напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињ 
 су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као  
е.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.< 
 целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило,  
како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су ис 
а дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} 
} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, 
раосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с  
ћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи 
} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја 
ди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лек 
, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „ 
ом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а  
ате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девој 
ла. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, 
слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четк 
 Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет годи 
раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима,  
нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено 
ећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престра 
Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштирк 
увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на ко 
о прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да 
ешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окреч 
она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуње 
 беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на т 
неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S 
аким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја  
волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природ 
илозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним в 
 rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="T 
а, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </ 
ртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом заковани 
е, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као 
 ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Teks 
ekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благи 
е и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — реко 
мње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p ren 
ки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p>  
 скочих: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </ 
а?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи јед 
знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на н 
 ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каж 
море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у оч 
о латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осе 
и: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад јо 
Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће 
ици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да са 
д ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — Т 
">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p 
rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало  
 безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја 
 ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добр 
е то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} М 
грди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="T 
н одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Бил 
 одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. да 
d="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Te 
отреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе са 
мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам  
 се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих  
аза таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „ 
</p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало ла 
је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме 
бацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је н 
 Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити,  
риближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било 
 а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе! 
од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомен 
 чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом ле 
 се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и ду 
е бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разби 
ана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом де 
 једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаес 
и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у 
му знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он  
орачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива,  
оме мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тиши 
пају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без  
одољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио 
екар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око,  
тра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Је 
ећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски  
talic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p  
ти, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их 
="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то  
ви „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и д 
о из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... 
орђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Ј 
 нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао  
болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p r 
но је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S}  
ујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p 
у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ух 
ћ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прил 
е слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом  
ој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе гд 
трављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао п 
х Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењ 
 се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет,  
о ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">К 
то поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.< 
 — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћет 
ле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме о 
 фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу ж 
е!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долаз 
kst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — К 
у правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа 
азати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Te 
д општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати 
ео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистер 
рачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „ди 
је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад ни 
е је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као 
 живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поим 
д год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да ј 
а да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Teks 
у, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... 
обро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима доб 
kst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини 
 давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуш 
st">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— 
 задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време 
нцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмо 
а се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још н 
јом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим  
го Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst" 
 на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад  
/p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, 
{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> < 
p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p ren 
Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад,  
на решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођ 
и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао 
е хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p>  
/p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p ren 
та ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њ 
све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и  
носа, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слу 
S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње растави 
ама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па г 
сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је,  
 застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend=" 
ање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе им 
t">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{ 
 још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — реч 
ко ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору ко 
 у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бо 
у болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињ 
ку: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p r 
 болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени как 
 пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно  
 од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> 
озором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око  
а и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплака 
а сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати ск 
нам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, об 
Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже...  
ојих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно ср 
воја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта т 
о разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, бра 
слио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа по 
да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситн 
ди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се 
ану.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз з 
 мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра 
е звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, ј 
— како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{ 
зница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд позна 
ио је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о в 
 може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се к 
Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута .. 
ати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то зна 
 он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па н 
— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S}  
 је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелникови 
зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S}  
 ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеш 
з раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tek 
ости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате 
p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ  
t">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </ 
у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свир 
и, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... т 
а тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Не 
ћаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој  
 њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао? 
ош кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Он 
 у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово  
Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p  
дим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без но 
д прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва! 
м, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p re 
st">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави бо 
итања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над  
.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој од 
 гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара  
евој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђер 
kst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка и 
ну са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познај 
нула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који о 
тога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљо 
S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лиц 
и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с м 
у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан пог 
м кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви 
т у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда са 
оља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слеп 
 ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">м 
акше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим.  
end="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво,  
” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </ 
 ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и 
, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече 
 види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исе 
као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само т 
ада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна гроз 
ко тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плаш 
све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке са 
— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми с 
ије то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p ren 
.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о док 
ако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским рел 
сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и кој 
орила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога,  
а опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p 
ekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије 
</p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> 
"Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начин 
 си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p 
 и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш?  
">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, 
како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је  
 </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!...  
није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфати 
мин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi  
t">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst" 
 кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ј 
d="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало ошт 
дмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била ј 
, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рек 
видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пр 
екакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно 
 па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па  
рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S 
село. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно ми 
забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се 
 ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p 
ка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">—  
т сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спав 
ј кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже 
војци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ј 
.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чин 
х њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и ру 
знам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после 
леда преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедак 
море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још 
, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу  
 се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку п 
!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосм 
а њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па 
.{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! —  
се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично 
 — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје  
матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар ј 
са и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опк 
бија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један  
Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми 
асположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачк 
p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испушта 
рвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали м 
ој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p r 
рај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје 
а, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји пред 
моћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Дов 
 Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то  
а што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велик 
цом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} 
у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и ма 
d="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} О 
о оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине живо 
огута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">О 
најем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не мо 
 Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у ов 
му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица 
е осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља 
ћу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давн 
 то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми 
чала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густ 
Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку рук 
rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и гос 
о метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма.. 
це.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била пон 
 а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево св 
дух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише орга 
кара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче 
и шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом м 
ветом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест! 
анпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И 
чи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште 
</p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред вел 
} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко  
 <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Т 
 гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело 
end="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечи 
надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради 
? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађе 
дно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{ 
и га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одгово 
 ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слага 
 Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не  
а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми 
че опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија сави 
ај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, 
у и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми  
, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend= 
 и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом 
ешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим 
, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p re 
 руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски ле 
р, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем?  
већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се 
 избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда јед 
беске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p 
ојој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам  
опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом 
.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је 
 и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ 
ekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињст 
 тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак 
на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед 
ацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> < 
те, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад  
 </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је 
 rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и ра 
налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необич 
ље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући 
нам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра и 
 шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезни 
ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад маторо 
че ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове 
о ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег 
без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга  
анити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу  
е то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута  
та! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> < 
 орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... < 
 не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга врем 
ао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чис 
 маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила ка 
ри и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор,  
 дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су  
е: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још  
дио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p  
иким богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не  
 и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати. 
километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљ 
јег познанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Пог 
руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцелар 
човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па 
а пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се 
 — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толи 
ок материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сум 
ме нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. < 
ен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S}  
S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — а 
 сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој  
аш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, 
нска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, как 
сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак в 
 тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ б 
е ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend 
 </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини  
е опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто  
 А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћни 
; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у 
ости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код б 
т милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у  
ло о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst 
ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам к 
ише не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да  
st">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојлови 
ом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tek 
ао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Д 
 што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех 
">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, 
же не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с 
ну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком про 
а је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ра 
осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме  
у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи  
поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— М 
 </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и 
</p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, о 
ешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништ 
ане — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Н 
ако их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све 
p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђок 
адише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може опер 
ко ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, т 
зио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она на 
а на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ  
адојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бит 
олницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле,  
г. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен 
е је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не  
?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком лив 
 ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне буда 
астир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „м 
у на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот 
ко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S 
 његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим лат 
но, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је  
kst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову 
им”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икак 
 је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и з 
Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </ 
Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S 
} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све м 
и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком х 
, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Нат 
 ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} С 
 ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја 
S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} 
да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоц 
е на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад  
е, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе 
а кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, сас 
, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми 
пштини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манас 
 ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом б 
све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити!  
не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну н 
>— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик,  
ет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> <p ren 
end="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, 
уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино 
ећ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље 
м који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојко 
Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више сти 
е онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tek 
 помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? < 
еданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешн 
, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се ме 
 ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао 
— што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он  
да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него  
ом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цв 
болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе  
е.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} 
Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с п 
рамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј к 
{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим о 
н је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала  
поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p r 
олишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — И 
 <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гл 
, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код д 
ала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низ 
али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега 
 трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били о 
ред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{ 
кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или т 
к кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чуј 
за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми 
орђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само мо 
.. </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео 
p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја т 
иљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затв 
м латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend=" 
p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не  
о...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! 
м с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. < 
јичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао 
</p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око 
 да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst" 
 — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био по 
неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и ос 
} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S 
 сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте ста 
 у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта  
ицама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступ 
.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отво 
ци, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је да 
олесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> 
чност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крај 
rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја 
обом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па 
ећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају о 
S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по з 
ekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слу 
 сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она  
ају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. 
 где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли  
p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с  
а показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p ren 
недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја ње 
ију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи в 
ујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S}  
kst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас 
 поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упр 
оца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај и 
а је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њи 
/p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend= 
ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате,  
="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао  
рише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и к 
но!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и 
 ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шуп 
 умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенци 
p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S}  
, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може р 
а. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се  
ања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, 
Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала  
 дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с пред 
 је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле 
и у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику,  
вде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p r 
нитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује на 
 ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погле 
осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекан 
 магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да о 
е. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а 
клопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико 
здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе,  
и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“  
> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p>  
 у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам г 
ује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео посл 
е последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко 
 два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и  
је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend=" 
стили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спушт 
хе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор 
 Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не 
d="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, ка 
неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, 
>старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у  
о илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешт 
јком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба 
ј пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— 
сту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш 
оглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најза 
ушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од с 
 да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend 
о, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{ 
ан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам про 
пи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="T 
господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мисл 
ј пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та 
ек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете  
хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој 
о да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њ 
ом ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, 
} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни  
ала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана бил 
 калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику 
аке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо да 
 друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе ст 
промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тр 
азортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p  
 знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра 
и, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, 
 била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S 
 — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?. 
врсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и  
ишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, ка 
а мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па  
е. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још то 
днику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе и 
и се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али,  
ету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одго 
ам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је там 
ћно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, д 
дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се ум 
ући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — ви 
ма и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд  
ле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвез 
> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат 
удбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под миш 
p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам 
ладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, 
бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа јед 
 покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покуш 
 и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пун 
тра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећ 
ан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја  
 rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ј 
отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био 
е затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа 
ом узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, т 
ете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све зам 
ешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“ 
 тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, 
ку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а  
и. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p  
ам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне 
т у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила  
урати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ј 
приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под н 
 преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу предано 
ристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p>  
? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он  
ребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је 
е!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око на 
 предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и 
животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и 
е прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!”  
d="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу,  
мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S}  
м се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у 
="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш  
Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје с 
 се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Teks 
 страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме  
о створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији  
сто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} 
 кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">—  
аких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би 
i rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправит 
ђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад пом 
ашне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Једа 
, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организ 
 је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао,  
вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њен 
 јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја од 
у немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да  
 на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. < 
лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и с 
тао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и дол 
како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p>  
ати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада  
 лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико  
t">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </ 
а да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с 
 се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend 
свртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закова 
 побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе с 
ју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброј 
вету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан н 
 мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> < 
{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара 
узимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{ 
о у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покрива 
не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно доб 
 испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни ов 
ја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend= 
nd="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад 
 онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о 
већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној пр 
оје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапо 
ога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst 
у, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђ 
!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оз 
 Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Бил 
о, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе 
осмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend 
у живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, д 
смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затвор 
арила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако не 
дну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не инте 
ога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких 
ао да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали 
је могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом м 
end="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да тре 
 кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено 
а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушно 
качу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у ч 
ући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан к 
 отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срц 
end="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то в 
угме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда  
пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Ч 
S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих 
би у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напос 
, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{ 
воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за пер 
 планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузи 
носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у 
. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да  
, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p re 
тетом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скида 
стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где с 
t">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и с 
st">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов поса 
ајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај м 
ту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што са 
ке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tek 
{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{ 
напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </ 
<p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу ка 
 се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко ко 
их успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде вези 
а, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме 
и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она 
зглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задата 
Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! </p> <p 
ва деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не 
е стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, 
то не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним о 
 самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, д 
бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена 
.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болни 
женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година 
ознајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и,  
 донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на сам 
прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне д 
и да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми н 
увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз,  
ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што 
ји долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси н 
 све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам. 
о, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог 
де, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p re 
глед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо  
атно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци виде 
ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој пла 
ајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tek 
 духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог ка 
nd="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у 
вео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам  
а о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав  
S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, бл 
дно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада м 
 Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати  
 Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, не 
шком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја о 
сници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком њего 
разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином,  
.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор  
ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он сед 
де у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него 
де су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто пове 
, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S 
ати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прира 
ци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто к 
м оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о мн 
тарински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S 
огледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже 
рата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залуп 
„са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита 
јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} 
 богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни инач 
"Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бо 
 увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Ни 
ј сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p ren 
 <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео с 
све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерк 
 рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst 
 је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком  
p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар 
">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш,  
што је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу оч 
о је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет 
и, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а 
="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену  
ирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки сто 
тије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутри 
о се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више п 
д нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ват 
оказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом с 
ст и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала 
 је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend 
а знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst 
Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Оп 
 добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја с 
плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов по 
t">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко в 
ад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, 
овање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђор 
ли с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S 
к да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ћ 
 и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био сре 
ве несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p  
ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред  
 собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја  
 дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — В 
d="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. 
ге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако вол 
е, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без 
екари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p r 
скаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса  
а да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Н 
на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болесник 
и односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје  
станак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут 
 су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи 
 се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Кој 
овање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!”  
едицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познаје 
слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја м 
 из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, мор 
вао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле с 
раво довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </ 
р никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне 
ле купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p ren 
Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја  
м кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кр 
вој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — 
нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па даје 
 не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чист 
 добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и док 
овео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су би 
мо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst 
да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу! 
мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен 
 сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито 
моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на в 
 мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p r 
дмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утиса 
олујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живе 
Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно 
з болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на  
kst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше 
алишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утис 
ма.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако да 
nd="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу  
 <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати 
да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке,  
!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и з 
е!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам како 
">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p>  
, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали< 
оћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегениса 
 Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!.. 
ку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">—  
 још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја с 
да ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с нема 
 ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак с 
ли! — рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и 
е нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели 
и ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> 
Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p  
</p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tek 
и човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да 
е тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле,  
ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Бле 
а сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у  
ад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да  
="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend=" 
 плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао д 
за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господ 
већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика па 
 сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а 
 спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу  
поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Ос 
нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим  
rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као 
ом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — 
уздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад  
 за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S 
е знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мал 
у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. 
ти: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на јед 
..{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </ 
ладика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо по 
ки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне 
ед!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам о 
, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко г 
 неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” ум 
 из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завири 
<p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из 
пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Х 
обегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сла 
м који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S}  
акше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така заб 
и сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како 
диш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад  
ољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> 
ње”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу 
а сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жени 
е мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви 
н „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из о 
и тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем с 
<p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не гов 
варач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити м 
легу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно уста 
="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче 
гоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар зау 
е књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или 
сам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад и 
х, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор 
седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе м 
Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам за 
 му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да г 
одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p 
 ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst"> 
ас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам 
Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одуш 
 сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi> 
<p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било с 
и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох 
у с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{ 
ко даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, пред 
шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отар 
 и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те 
дина или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или 
.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни 
и, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у н 
kst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафан 
зи у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не 
д стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну  
и прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити 
ар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету 
ци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу 
све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p  
: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се 
, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </div>  
коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек  
и и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господ 
 ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том 
х вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха руч 
ко таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и стру 
 rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и  
плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајниј 
} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да зви 
шао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необ 
е, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још ка 
; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! 
, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим в 
ош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа 
d="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” креве 
вео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па  
опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па  
влачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу,  
била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, ал 
 једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком 
 вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у 
остирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци,  
> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким п 
аше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буква 
г.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пун 
ца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је  
амо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, бога 
">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих 
S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће су 
атим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати  
и и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га прати 
черу. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? —  
<p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, 
 њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе? 
ре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и слу 
окривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушав 
а?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се ина 
d="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S 
ој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, мо 
д које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја уве 
ислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристај 
 по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод  
гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!... 
<p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад оп 
брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што 
nd="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </ 
легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво 
оцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах 
 мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах т 
е дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С  
и се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p r 
м, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме 
едити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још 
 сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чи 
а, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на ф 
им:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом 
st">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst">  
 да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наи 
али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја н 
рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а шт 
помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из 
ко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео ка 
 после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Te 
 као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену 
ного сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, о 
ма; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под п 
стром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend= 
или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе  
ни је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његов 
 у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Г 
едну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим  
p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Te 
d="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То је 
а стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: 
нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како за 
ђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, 
нда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend=" 
 све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци 
 се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки те 
још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу 
ебе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „сист 
о га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим  
} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{ 
Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком. 
гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближав 
 је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену 
kst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога 
мо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја 
 ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је  
се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројев 
а га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— 
ђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он 
?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога 
онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја с 
нога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога! 
м изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да 
чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од 
ћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и  
 </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, 
> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећ 
дина!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђ 
"Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све до 
е „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробуди 
 брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си има 
 </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, га 
унио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Париз 
мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} 
сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и сло 
а после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухо 
ке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њем 
kst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако 
 тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме др 
ета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у  
асна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{ 
Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> 
а откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да каже 
детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од нек 
пали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst" 
 Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово! 
реса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној 
еле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, б 
 носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она при 
е двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило  
део сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мир 
а небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој 
ему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се  
но Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном 
 <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се  
о даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p>  
рата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе п 
о да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Посл 
} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ј 
ом је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан- 
и ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим 
. у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Х 
мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо!  
ом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео  
иш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свир 
и те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} 
нтност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, х 
е моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p>  
избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осети 
 патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он 
капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се  
">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend= 
 мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа 
описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамба 
 rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао г 
штедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и  
љна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p re 
а два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није,  
сници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у 
нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео  
стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и  
>Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично с 
а, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео 
уго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природ 
ој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе р 
дмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силн 
ет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири,  
!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, 
дсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао 
</p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред соб 
тавити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Ал 
магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с це 
што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, дон 
ом дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и 
онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, в 
ван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. 
о срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била 
зао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише п 
аклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — 
>Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети 
аца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека  
S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један в 
> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ...  
 пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} 
лед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да жи 
ком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану 
"Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S 
говим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p re 
 више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ства 
нај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и с 
овек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво  
 Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p 
nd="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радој 
="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... о 
="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти. 
ekst">Дигоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} 
ekst">Ја скочих: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу х 
амо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S}  
 </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> < 
оја је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! < 
 као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она дв 
ekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела т 
а. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груд 
кочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо 
 и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије 
те ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај,  
еви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувиш 
 о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и кур 
арији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја 
мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад х 
нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и  
{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend 
ами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S 
не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S 
одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и повер 
, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубав 
ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и сави 
тупи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га он 
 ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који 
редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” 
и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од п 
врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p 
> <p rend="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чу 
} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да ст 
ekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је  
S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар 
p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господин 
ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћерет 
тири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освр 
 Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољ 
а така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти зна 
 су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно ти 
морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада 
наш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад 
сле нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новоро 
чњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да п 
д није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Te 
упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора 
} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не 
ри, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љуби 
ређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Te 
ако не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао  
по сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео пре 
ица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам 
.. да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да  
ом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p  
равно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ће 
не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Ј 
еше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више бли 
 у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам д 
њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз 
егнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих јед 
"Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај 
, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган 
алу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед  
 мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда 
!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва 
м будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и испра 
 <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да 
гу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелир 
Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су с 
 зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло  
менима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина п 
 закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било 
="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасви 
ример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тоб 
вим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми 
ива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, и 
ати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S}  
рати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они 
 покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвиц 
 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо г 
пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, т 
ш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћн 
rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Б 
 прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболе 
под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на дв 
о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је саг 
ао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; 
 Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p rend="Tekst">— Мож 
t">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих 
окушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном лист 
енило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја  
 у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде 
 Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспап 
и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле 
тар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је са 
ек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, п