по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не |
натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: |
p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавиц |
би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би |
аала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, каме |
софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} |
бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није бил |
дно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а д |
е дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend="Tekst">Мла |
, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долази |
ких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да |
; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим соб |
.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. |
А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Te |
, спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загуши |
је.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна |
тано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} |
га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, пл |
га у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега са |
диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби |
скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на смет |
е, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угл |
да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом |
и као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{ |
у за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да с |
задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео ј |
у, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесе |
а је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су с |
ја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, |
!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </ |
У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, на |
види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend |
t">— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst |
е питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише |
ерине, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да мате |
ући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би |
ан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, ко |
што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир |
ео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се |
и.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p ren |
ота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу |
. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње |
с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто п |
репавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама |
братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уп |
лецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Суз |
која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као |
грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и т |
да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме пок |
млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелен |
отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Је |
, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако из |
дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре д |
га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она |
Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему рук |
их што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свака |
ужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те о |
он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, сл |
бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Јо |
ном живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад |
је више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </ |
екако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, |
Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у ода |
е видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им ниј |
</p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од о |
као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на ка |
угу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не тре |
вакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уп |
и да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси пл |
у њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује баб |
па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже њег |
ekst">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из |
>То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задр |
} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из |
ућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, м |
да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето |
здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат |
јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у нов |
то треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо |
побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луд |
а он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је |
како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лиц |
ло се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst" |
роћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што м |
ко води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, ве |
почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу це |
ћи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да |
е обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили |
едмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из кућ |
о и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend=" |
њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијућ |
а ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој |
st">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, у |
ешен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не ч |
е њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе к |
чио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{ |
о осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, ос |
ога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе г |
денова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</ |
тле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се |
арочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе |
е.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ћ |
ирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са |
мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, ве |
вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прег |
де, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— Нане! </p> <p r |
} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мисли |
Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газд |
тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за |
е она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доц |
по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно сп |
="Tekst">...<hi rend="Drop_slovo_Char"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху |
</p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Је |
то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, в |
иран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче |
ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не о |
ка заједничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен |
његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу |
Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на верес |
ш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код |
ељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не пр |
е.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно |
st">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с дево |
ом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладос |
се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха |
ну, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да |
.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је |
вати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запаз |
еда тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после д |
ућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још де |
здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно |
о, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Мла |
е осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагл |
</p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst" |
мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како |
а часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младо |
ћи, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> |
а своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, |
ни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по |
ишта да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то н |
еном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази |
Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седе |
, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> < |
по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, |
ба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о инте |
обож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, је |
а, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, |
х, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и |
иједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим |
Tekst">Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо |
ерање, седење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> < |
е прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине |
а, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле ма |
е, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто |
а, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се |
од њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито мом |
замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је |
то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, |
журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких |
хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{ |
ви.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у с |
ове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду |
, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да |
.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и |
да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p |
в је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да |
, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако све |
долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседн |
а би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, |
наха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну к |
требно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је ве |
ца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар |
ekst">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, |
ап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ ви |
а и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, |
да.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се ота |
више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не ос |
nd="Tekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако х |
прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он |
е је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма |
ободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба поче |
ана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч |
} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништ |
е моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога д |
куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да с |
зала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добр |
папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на |
игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја н |
код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоће |
иња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... < |
ни, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби м |
ожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре о |
, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, |
ekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свег |
га за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} З |
ересију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </ |
и били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend= |
и баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као |
онећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! |
, почне да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А ка |
а, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била не |
хвалећи Јованку: </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да |
ао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајде |
Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима |
како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући |
аде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то |
га од његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек |
регледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје н |
.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, б |
изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка т |
лена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, |
} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То |
кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као ш |
бучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим н |
мо гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p re |
књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псал |
о да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили |
добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху приј |
своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И св |
ђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је зв |
кча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он д |
е метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p |
ди са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са С |
наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи |
башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен из |
е иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више ист |
ати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли... |
и код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква |
је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, |
ц што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, |
товљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од по |
Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и |
"Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p |
, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази |
довима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак |
не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним б |
скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то би |
за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји |
Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Ха |
пуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Пар |
во — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, раси |
d="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ни |
други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе |
!{S} Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све б |
ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега |
е хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хвата... </p> <p rend="Glava">VIII </p> < |
жене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{ |
јала, разговарала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чул |
у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела |
им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како с |
чаније дане, седи. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и |
ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољ |
код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Мла |
се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, дас |
ној, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајућ |
он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да п |
живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да |
та га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поче: |
е тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била х |
ekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p rend="Tekst">— |
д куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </ |
сле не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је дола |
ележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да с |
е испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од |
рже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и |
дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанско |
енио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино |
свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како н |
побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постал |
једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, |
радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, ви |
е и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога |
и ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто неприј |
ећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баб |
ши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад виш |
је за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у р |
л.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље о |
за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, |
е непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао пово |
велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, |
помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре н |
p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, |
ако она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} |
, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} |
лно: </p> <p rend="Tekst">— Ако, Сетке, ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за со |
а самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се з |
себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, |
="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се о |
да као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прек |
тац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, м |
ња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ћ |
азговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврш |
то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p r |
ало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико ње |
може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мис |
заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јован |
м не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, ду |
ужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру |
он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни |
} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, |
а, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Ал |
се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стоје |
шила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) ниј |
, прекинуо: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па б |
d="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо с |
ш више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, |
»Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сва |
најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, |
али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно |
на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дот |
ујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути |
ekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није |
рине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи |
им трговинама, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се отка |
лаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, бол |
S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике пор |
се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, |
треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највр |
им одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по |
/p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend= |
есеље, ћеретање. </p> <p rend="Tekst">— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите |
да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, |
го тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала |
умиљато, болно: </p> <p rend="Tekst">— Ако, Сетке, ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтел |
хоће, прекинуо: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, |
траг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </ |
јни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, н |
о долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, уко |
ну наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он |
о празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидо |
послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хл |
да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му |
S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако |
о тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p re |
њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, |
S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колик |
а, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра |
што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не |
тво да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође |
Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p ren |
поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно д |
, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да не |
баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако |
ће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, |
оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли |
ела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у |
е му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радост |
Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег но |
што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не уз |
а помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада ка |
не.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за њег |
стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу |
адену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад ј |
пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="T |
а све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег |
остану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, бра |
не, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се |
вота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позв |
адила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погре |
â на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он о |
ахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и ц |
вала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, т |
брана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младено |
ворио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у и |
А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p r |
мети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst"> |
d="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало наб |
е како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао ј |
ле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као |
eg> </p> <p rend="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младе |
ати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне о |
ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда |
а по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не у |
, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p |
осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p rend="Glava">VI </p> <p rend= |
а, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{ |
> </p> <p rend="Tekst">— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, |
едање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим оч |
јаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се |
по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весел |
гова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топл |
ако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они |
, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све |
тео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спав |
ео оно његово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p |
у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте |
ечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p |
к је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, изл |
дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли |
екали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран |
а убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа р |
бу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што |
у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој |
Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (ди |
онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да н |
, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а М |
било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него |
а им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина |
горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало |
ekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекш |
имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако ј |
да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{ |
навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом |
атили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не |
} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, |
} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} |
еговом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="T |
! </p> <p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико |
̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да |
<p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све |
</p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, пр |
а нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би с |
е не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за в |
воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула к |
тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не позн |
велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном пола |
што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњен |
тарији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, |
но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у ис |
изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио |
х! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, дв |
ак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на пост |
— стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику |
вори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, |
о пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, ал |
и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. |
кажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешај |
изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мир |
урно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страхо |
ног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, |
ош јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица |
еднако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као уве |
, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пр |
а собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње |
и к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто |
о није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и |
} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоз |
морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, |
и се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и мате |
ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, |
о њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако |
ђе до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак |
ћ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и ба |
о да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздра |
<p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, на |
пак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на |
ни. </p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} |
ушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. </p> <p rend="T |
kst">— Седи, нане! </p> <p rend="Tekst">Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је |
ог...{S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног преко |
она јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види о |
јд!{S} Иди ради... </p> <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упр |
к светло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због |
{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </ |
st">И наслутио је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, ка |
као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине в |
уста јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као кам |
аму, мирну, круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да пла |
било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву |
еш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изг |
— почињу понова. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу, децо... </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе |
сам се заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забога, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Он |
, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p |
о чисто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек т |
његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а |
ладим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за |
а, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштрка |
о ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала |
е виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских |
ла се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} П |
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p rend="ASK prva strana"> <hi |
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СР |
<body> <div> <p rend="ASK prva strana">Антологија</p> <div> <head rend="ASK prva strana" meTyp |
ypesetSize="100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализаци |
.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и |
д одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — |
јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где с |
, куповине. </p> <p rend="Tekst">— Знаш Арибегову воденицу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се |
ије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су ис |
ехана, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго ка |
ња, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разо |
сече.{S} Посрне. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед зло |
богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и |
у, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност шт |
је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно |
<p rend="Tekst">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, |
шли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend |
вари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегле |
деновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и при |
благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, ба |
но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега |
се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је то |
о молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки |
и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, |
> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башт |
већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. |
је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, |
распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним ро |
ради... </p> <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S |
на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код |
ден би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да |
ти — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга |
јни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратил |
а, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли с |
в душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке |
к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} М |
е онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом |
ави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ |
о дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се |
та, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да там |
и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S |
н, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба. |
атио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је |
се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бој |
ладен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и |
{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази |
дости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p rend="Tek |
жала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било |
о стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{ |
о, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли, н |
ри, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али с |
од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћ |
уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било |
е сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак н |
kst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од |
се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче |
о три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах |
идим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као д |
идећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очек |
антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађи |
е у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни де |
ло ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи |
} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S |
st">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гро |
ле би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући одне |
вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечер |
то је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јел |
ји... </p> <p rend="Tekst">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гл |
једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у куј |
или би: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баба-Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало |
т од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напреч |
сме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са ми |
било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала |
ала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни с |
="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пр |
под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стр |
ресију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго: |
">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Млад |
ег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затв |
ђе, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбо |
ен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, |
га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, |
спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] р |
, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обича |
вао. </p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, по |
{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend="Tekst">— Колико? </p> <p rend="Teks |
p> <p rend="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као е |
ако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу |
"Tekst">— Једи, синко! — поче га нудити баба. </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А имам пос |
био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако го |
алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} О |
својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, в |
је смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, шт |
ла, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, |
код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и |
обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то |
нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после к |
ба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну |
некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, гото |
kst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> |
ица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, |
ега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај |
а и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене |
нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst |
иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, зауст |
дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушк |
би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се |
овори, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, го |
иње опет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши. </p> <p rend="Tekst">— Биће, биће, Стеван |
као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, со |
ј света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да |
које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће |
и у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим п |
дим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, |
она луда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: </p> < |
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <se |
S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је |
ео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи |
прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код |
умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И |
куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њ |
вала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто |
као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неу |
те, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, х |
к, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе |
.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му |
а, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> <p rend="Tekst">Младен п |
ц, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не в |
аследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је ве |
шао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, однеси |
ено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, ни |
ободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су дол |
ли, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, к |
бави чинила. </p> <p rend="Tekst">После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица |
остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како у |
, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је оче |
ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радоват |
е, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како |
о се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени |
е сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници пролазе.{S} Дућан |
здравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег |
град, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, |
че меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} |
е на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јо |
придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend= |
до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. |
st">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Ст |
е изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p |
седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће |
да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, |
днако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заоби |
упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да г |
ључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби |
<p rend="Tekst">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрш |
зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она ост |
му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не види |
стао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то |
а дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, т |
срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, |
говара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости! |
после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то |
r">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, вес |
од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да о |
нао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, ср |
лику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се кол |
био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не |
роб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, |
акши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење |
</p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовањ |
су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе к |
, укоченост.{S} Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испа |
м није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по ком |
t">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео |
ред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и |
ло увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као п |
/p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он д |
зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толи |
паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, к |
ћи.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tek |
детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд |
ало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду |
о не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: |
као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће с |
и [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једна |
што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, кад |
, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку |
суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p |
узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да в |
бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p |
д куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, св |
свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> <p |
би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нане! </p> <p rend=" |
у, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала |
а их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из |
да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да |
о би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, |
ећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, |
вршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нан |
оставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} |
видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завла |
бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково |
ло изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм сил |
на се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као |
и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готов |
Drop_slovo_Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало сл |
ачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену и |
Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све |
врде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина о |
купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, |
ажавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tek |
кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> |
о јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: |
ао да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олак |
, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} |
да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... |
оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, ост |
што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да |
не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по |
мро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се д |
, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од ње |
и му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што |
риближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу м |
та, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју тргови |
е? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата-Младене!... </p> <p rend="Tekst">Отуда, са њихне к |
ари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се |
аје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst |
ш, Стојане? </p> <p rend="Tekst">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p r |
, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бато. </p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, погледа г |
код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, бато? </p> <p rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово о |
ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> < |
лахирен брат му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани позлило! </p> <p rend="Tekst">— Шта јој је? |
е брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend= |
ли.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов |
а не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да |
м, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.{S} То |
проћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, |
ен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да ј |
Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка |
столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tek |
о дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло о |
која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да у |
hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу |
вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{ |
еме, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади |
днако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после п |
рес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родби |
одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има. |
Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (от |
ла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и ода |
S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, |
ена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, к |
на у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онак |
="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, и |
окојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и |
ао наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend=" |
не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као |
није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мал |
ена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, к |
дати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину за |
у.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, |
пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> < |
но, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све забо |
рока кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Младенових на капиј |
њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није |
, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата |
диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прош |
пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши |
ико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би |
омешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања вод |
се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже |
и, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти. |
ла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S |
а надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачил |
укуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилн |
тојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније д |
ело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак с |
очела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{ |
бодно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина стро |
че, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више |
ресије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баш |
затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте |
ега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивал |
ед куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одудара |
када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. |
летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да |
знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са в |
, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би на |
у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљ |
је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи с |
во вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шв |
исоког зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, ве |
и.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему |
па, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипањ |
— по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и |
на, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац |
се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да б |
се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могу |
тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су |
као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако г |
а слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очек |
а.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S |
причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да |
их маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S} Н |
рује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да бе |
, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је к |
, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће с |
да она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат |
ти још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p rend="T |
олико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако |
постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије |
погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима |
спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да б |
меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једењ |
вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење |
равити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се уте |
ена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо |
и да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, ка |
.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није треба |
амо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Ви |
ј, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати д |
аповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, исти |
} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је т |
сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, купо |
ен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује г |
аде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по |
у седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Д |
и кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер и |
одрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по |
да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... < |
з матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женс |
же новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес |
ође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, |
како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} |
ила доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице |
о кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада ника |
само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, по |
ко није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да проп |
била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бит |
, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обил |
ији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поз |
тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло |
ен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен настави беле |
са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забачено |
, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А ни |
одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију уве |
унце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осв |
годило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и |
ак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изг |
свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst" |
атвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну |
ом. </p> <p rend="Tekst">Младен настави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама |
а њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а М |
коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </ |
тим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакш |
ао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази пон |
вучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Ви |
-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се |
орњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци тре |
">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p |
пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је бриж |
ве више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто св |
чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обуч |
рене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, па |
ног свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата |
хне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне дола |
.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се б |
са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Как |
доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да |
баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби п |
лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене со |
ежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за |
чију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више |
а, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непоми |
ше свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зи |
м му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, |
{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са |
јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је би |
у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће |
обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{ |
нео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тав |
дарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла |
вим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто по |
хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи |
сти Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <hea |
одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што |
пити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са |
о другим фамилијама, оне непослушности, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> |
шта? </p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, |
гући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend |
јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треб |
, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плака |
екоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Te |
иже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst |
нако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши. </p> <p rend= |
ама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ни |
иста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући г |
са...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p ren |
После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика има |
г празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни ку |
јке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на праг |
ло увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим |
S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tek |
а је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> |
стајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се |
смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, си |
а пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, вис |
, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово |
не његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... чини |
спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, |
гао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и |
шији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази |
е и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више |
је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата |
те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на гор |
да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав |
чела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} |
ао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју |
о, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је пр |
горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. < |
легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано |
{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и цел |
, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је к |
а се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бо |
ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан ок |
хне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кол |
, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући ј |
то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгл |
а свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у м |
е њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би ј |
јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни |
тена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршиј |
кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је об |
ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tek |
тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачк |
Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећ |
а главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланак |
ао увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, п |
Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је бр |
st">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница |
постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана о |
ма у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело |
и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном |
нат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не |
у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, |
а исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, |
што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да с |
ио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други син |
ак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном |
p> <p rend="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још та |
оносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, |
амо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута ј |
{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у |
»баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, виде |
због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због м |
илазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују ко |
{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> |
а поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, по |
да. </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, дев |
rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим |
ојим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући |
ог црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да |
тером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање ов |
ију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и ч |
би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, |
асана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине |
е он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш |
а би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </ |
се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га |
nd="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори |
ргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао |
кињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му ј |
, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко!{S} Сешћу ја. </ |
и. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му с |
није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Свеће! </p> <p rend= |
Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазил |
се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у |
чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се зна |
о да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека |
у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа к |
милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слу |
и! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p |
nd="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха |
t">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедал |
, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђи |
"Tekst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпун |
је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се оставља |
ченим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена |
ока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут |
ху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и |
она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; д |
да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у стра |
ући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S |
би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му |
гурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од |
>— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекив |
ешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе заб |
у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чис |
а, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, м |
јало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, |
телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— А |
е од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{ |
аш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend="Tekst">— Колико? </p> <p rend="T |
и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији |
амо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе |
ала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав и |
свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, прат |
белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газд |
и?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, зна |
стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, м |
н ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
ња да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као |
то треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш |
оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта |
вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од |
му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час |
е доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дођ |
па. </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветл |
мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстен |
ине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га |
з родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему ли |
и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега |
ја јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који ј |
а би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зи |
учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им |
а. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend |
...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је зн |
тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када |
шено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад ј |
есе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, о |
да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p r |
олазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној ш |
као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвениј |
; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, ов |
латко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта за |
е примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испр |
њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражи |
ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двори |
идања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао. |
и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор в |
S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младе |
колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, распо |
је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!.. |
р с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћ |
ад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубав |
ућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не |
је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебива |
аба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином можда |
d="Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не |
као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p re |
код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како |
ћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у |
н са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не |
на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се |
њихов друг. </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож |
кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би у |
ни, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се |
оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, |
а право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би |
ада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни |
</p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} |
мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен |
то због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа |
к, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или ње |
о, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, н |
к, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са руч |
да буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао не |
} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, ра |
ји се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трем |
векра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли н |
мшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенств |
о баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он поло |
ад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био ве |
же, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Ба |
дсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »О |
а, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst" |
а у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не |
смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се н |
тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p r |
ши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-т |
то да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, о |
> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван в |
че, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, св |
.{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му ј |
мље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове рад |
Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно |
им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Младена |
видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу ка |
ша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при |
еднако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све под |
{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгле |
смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се |
азе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би |
јно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га |
е ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче |
је у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под њег |
или прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнут |
ишта, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и |
макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено. |
ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље |
а кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И те |
ају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина с |
послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend= |
ће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он |
ак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији |
то не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче |
е разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па посл |
..{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ру |
после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао |
тојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се |
} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И н |
рише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку |
е сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? < |
еду, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже н |
послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дир |
деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, |
г у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} И |
S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју |
страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} |
ао да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend=" |
су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баба-Станини! </p> |
st">— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи им |
ију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао |
исто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупље |
зио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«. |
у а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, при |
се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и голем |
иге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он |
а да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега. |
нећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— За |
ад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из |
не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова |
робље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах |
није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала |
понизно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, |
ично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са же |
сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, |
а, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, |
о као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројан |
то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила ма |
реченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејано |
бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време пр |
азговарала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовк |
сјани сунцем. </p> <p rend="Tekst">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушк |
Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне доп |
рађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви д |
рчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одо |
чени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца |
, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њи |
ала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p re |
у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p rend="Tek |
навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и и |
о и толико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи то |
ом одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Млад |
га како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чарда |
са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да |
трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} И |
ћан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Младена... — гов |
.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, сам |
оворио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Tekst |
е мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он |
аку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, |
ију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у б |
свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити рад |
ије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек |
Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се |
ладене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да ид |
ши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} |
Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије |
је.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му |
да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p |
пућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Ка |
ши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једн |
p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, доч |
се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми не |
t">— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p rend="Tekst">Било мати, било тетка, |
{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе |
питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша |
ekst">— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показ |
, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— |
, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око мат |
.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој |
пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита |
на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктив |
се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређуј |
горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе шт |
а прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то с |
ује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мат |
рему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашав |
га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му |
ију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, |
зио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Сед |
ио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте |
чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се р |
евајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показу |
па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни наставља |
ешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, пријатељу? </ |
се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, в |
ад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље м |
то доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима |
end="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ |
, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебн |
о и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, с |
алдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах пр |
на пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи |
.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није |
ије у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад исти |
о.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знају |
<p rend="Tekst">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као нек |
rend="Tekst">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је од |
"Tekst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се о |
Младене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза |
и колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати |
ш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отре |
лако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза |
она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од стра |
еба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S |
било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо |
а њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи |
својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотеруј |
двојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обич |
тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не м |
ек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, п |
Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, |
ња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад |
</p> <p rend="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Ка |
црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријат |
те.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кућ |
, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утро |
ј су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и |
дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко д |
да не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да |
то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико нов |
nd="Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уноси |
се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — И |
о се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и он |
, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </ |
тане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није то |
ти одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p rend="Tekst">По |
а матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивн |
и, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софр |
о, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут н |
ц, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, шт |
ђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њен |
није пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговара |
се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра мож |
рес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то б |
rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он |
знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка |
рпски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој т |
долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигу |
p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, крат |
е, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздра |
добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајми |
из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, сти |
у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне в |
ило, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о инт |
} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} |
} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. |
аво улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешт |
<p rend="Tekst">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вр |
нака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су |
бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, |
кнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После ње |
и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У о |
прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Ова |
ре, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> < |
се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји |
ад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала как |
ладен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, |
јући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, с |
и, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој |
ченог камења. </p> <p rend="Tekst">Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто |
И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му по |
ина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фур |
како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, |
ко Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задов |
рне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и |
вини. </p> <p rend="Tekst">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога |
>А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупу |
чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. </p> <p |
еш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она |
{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </ |
арна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, |
ао осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S |
еле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, |
одаџија, нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него |
.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p rend="Tekst">М |
нижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила |
ј [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} |
st">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом |
је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорил |
оћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу прола |
та не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p ren |
му мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, |
ућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је |
су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p ren |
г јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца |
Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="T |
еселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се |
да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би |
} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одударају |
, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том |
, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и по |
сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да |
ни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, |
а.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала с |
аче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљиви |
е умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, |
треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена с |
име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској |
у, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, он |
раку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је о |
исаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капиј |
т, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чек |
билази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, |
ало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно |
приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили са |
е могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да |
? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака |
ао пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да |
пак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш к |
дило, тек... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта |
ије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратил |
дост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мад |
ристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као |
{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране деве |
о. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} |
премају. </p> <p rend="Tekst">Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ с |
асла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши |
</p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре о |
раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, п |
, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би |
едео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не гре |
ко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто о |
и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те ни |
јком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava"> |
може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала, |
бож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када је |
авину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт наг |
звијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче с |
к знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и м |
оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица је једнако, мучаљ |
била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека сл |
јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још |
е по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод н |
уће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац |
и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као |
вамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице |
је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће д |
— као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бље |
и се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у кри |
о он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак |
адох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми |
ратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. |
це које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се |
где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег сп |
ше није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </ |
ама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али |
одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље по |
атече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада ј |
будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умр |
в будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оце |
устави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, |
о као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је |
д јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши |
да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Младена?{S |
у, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ |
разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, |
е звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пр |
јећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, з |
штрије. </p> <p rend="Tekst">Послови су били у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био ка |
љака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви |
на.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. |
ди тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Мла |
носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забав |
е пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жаго |
по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се |
им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишл |
а или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нар |
све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били |
а рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из |
вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и |
кратко. </p> <p rend="Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, узд |
о дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Ал |
утра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што |
ах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева к |
о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или |
ада је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима |
ље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из |
ећ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекор |
хранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да бу |
t">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себ |
осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} |
то да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба јед |
када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, ки |
ече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се на |
едби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење |
би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у ч |
end="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, |
уповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у |
дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{ |
. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као |
. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана |
ремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долази |
е па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, се |
а тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S |
{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и |
јка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у |
овештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Послови су |
е по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отвор |
ћ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Ни |
ца, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, |
d="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, к |
баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у |
није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме |
а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, |
да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цар |
ден«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечк |
а се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Т |
што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац леж |
и на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и |
о гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од |
, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово цел |
кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу но |
не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Мла |
="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Вид |
се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} |
итеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="T |
и ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут |
и њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку |
се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде с |
и, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све пр |
је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим ко |
а реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати ка |
е, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није дост |
и, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би уч |
о га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће о |
.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не |
ао да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко |
. </p> <p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, ст |
ен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати |
моли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, |
им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек с |
го као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још |
ршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет |
развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошча |
и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним |
да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето |
зила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују корац |
се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, |
прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, |
ад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек к |
, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близ |
е и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толик |
бом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била |
стаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Млад |
а парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој стран |
<p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала |
о да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме би |
погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизнос |
Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чарши |
о једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо |
к ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечит |
олазио.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, траже |
ко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, |
рта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је |
па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као |
о он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није |
ебе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, п |
по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} |
је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог нов |
о је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и |
није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво м |
посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је |
говарао би кратко. </p> <p rend="Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он |
три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, |
матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и за |
њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пун |
одрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све |
, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим |
лађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчати |
пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — мирно, поуздано одговори. </p> <p rend="Tekst">— |
отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што тре |
, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p rend="Tekst">Једног |
сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу |
</p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари |
то.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклиј |
да Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у пр |
суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на у |
мо седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баб |
величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћера |
готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с бр |
ом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио |
ден, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је г |
да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у |
мжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окус |
а ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што долику |
аборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог п |
да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> <p rend="Glava">III </p> <p rend="Tekst |
какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав тр |
па, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо б |
горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он |
} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то та |
мно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, |
стиловица... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, о |
јвећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као |
је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tek |
о што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се |
ћи се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, |
кође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила до |
, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} |
дену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме |
асвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опо |
.{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара е |
шко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту |
ло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже |
} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она |
како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, |
већа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у мага |
пита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — мирно |
/p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у |
тричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навр |
дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачн |
да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> |
је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, н |
да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, си |
е њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће мо |
несе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи |
ао да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто рад |
е. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, |
тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му до |
сле оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, м |
а га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. |
оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, |
и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Д |
е.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S |
очито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши |
исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен |
стио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она о |
м у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, |
, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да с |
да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријате |
ђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, |
ер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија нег |
ај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити. |
н је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И М |
сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као |
е да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Колико |
у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на вре |
није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити |
а могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли |
и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. |
ладеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака |
знаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи |
ћи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбин |
у.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежан |
у, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, |
ака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и |
оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да л |
страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p |
ом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да б |
асвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда |
доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао и |
бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана |
е целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била |
а, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева |
ди добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радњ |
Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар ка |
ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Tekst"> |
заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење |
ржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, |
овљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у |
иди колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већин |
ца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, бил |
је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да |
мшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберни |
ве то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу |
и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу |
за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану је |
е, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он |
а га теши. </p> <p rend="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </ |
, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако |
t">Баба га теши. </p> <p rend="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у р |
испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, шт |
о, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">После вечер |
не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само |
пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} |
је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше |
а, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је н |
ог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та к |
лади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И пос |
вреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, н |
бра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њ |
моли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуње |
очито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ |
емена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то г |
у је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залога |
машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани |
измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{ |
због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закиће |
чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и |
у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend=" |
да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен |
, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе |
ући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је |
а месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће |
ар газда?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала |
одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Б |
Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Tekst"> <hi |
="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. < |
и: </p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да с |
ач, као настави: </p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Б |
ори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Teks |
је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла |
то се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљ |
аби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Јованка, застиђ |
а му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну ср |
лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p |
главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гл |
се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега |
да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним се |
, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Младене!{S} Д |
постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана |
разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, |
остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти |
ши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, оси |
/p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником |
дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, на |
не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у |
, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугам |
Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те но |
дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахи |
— И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онд |
ма што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било |
г прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, оста |
ју: </p> <p rend="Tekst">»Заробљен сам, Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од побожности пушта |
бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хра |
баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да жи |
кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима |
о исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих |
а се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у |
страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију |
че, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, ви |
ди а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S |
ијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, син |
ега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек оби |
здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се |
и.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања |
а би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњ |
иш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи ба |
ера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им муж |
времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се о |
ослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта б |
тајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, до |
да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи |
ладеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не на |
а, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и |
може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је |
у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се |
раћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу |
ом« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готов |
.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му |
о и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Он |
..{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p re |
е од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен |
као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла |
Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена о |
лија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још |
и понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало |
е њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, |
да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, о |
е неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмањ |
би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не прева |
вајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, саста |
о трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, |
аден знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож |
е зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као до |
леда, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p |
ир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не |
отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p |
то се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако |
еда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно увер |
ком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младе |
} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му |
, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући |
емање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је |
послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујн |
ој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му б |
потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћере |
вом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод д |
се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, |
о, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату |
у [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чит |
ј, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увред |
а лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намеште |
сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у |
е му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико |
н, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, |
це стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у |
сму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на с |
сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на з |
/p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца д |
себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да |
ом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада |
у сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти б |
јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што |
сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, посло |
д би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да мо |
вара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, к |
ети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме |
ћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да б |
урно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако увече |
н, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место |
заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже рук |
браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p rend="Tekst"> |
враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем |
, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, на |
ила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, т |
у осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако |
вој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад о |
р кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend="ref-list-before">. . . . . |
огући, одговара: </p> <p rend="Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усам |
кама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као в |
rend="Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не с |
шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p rend="Tekst">— Ако, Сетке, ако... </p> < |
kst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{ |
не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да ниј |
е греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend |
? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да б |
="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p r |
боравила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, м |
обож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да |
ла, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква |
.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ с |
нац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... </p> <p rend="Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћ |
затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пр |
ен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не |
и не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, ј |
ер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући |
о да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, ве |
није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учин |
је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа |
{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као д |
у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогат |
ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово |
ео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога |
} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на кап |
о, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="Tekst">Зна Мла |
нко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да |
не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што |
, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница |
ироке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи |
ИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Борисав Станковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН |
ИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Борисав Станковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН |
:{S} 2018-07-19T12:33:50Z$</date> <name>Борисав Станковић</name> </change> </revisionDesc> </te |
ype="main">ГАЗДА МЛАДЕН</title> <author>Борисав Станковић</author> </titleStmt> <editionStmt> < |
у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} С |
х него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толика |
рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столи |
ленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прст |
љег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има |
хим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка |
колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, |
прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле ву |
и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гл |
ини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде ра |
рхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до с |
но и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слег |
досно загледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да с |
амо код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће |
у, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, |
ихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако ста |
се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седе |
секло, рекла му: </p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу |
ничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, |
е.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. |
обегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, при |
срећом. </p> <p rend="Tekst">Мало после брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, |
но, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p r |
бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Тако! </ |
свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, д |
.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вуку |
више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку кој |
обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не по |
се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је |
вамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, с |
тац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са зад |
е при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забав |
јана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да |
на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао ј |
а се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде |
чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спота |
аса, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани позлило! </p |
.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би вол |
а.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Млад |
пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено дон |
и, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S |
како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, |
спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном табло |
али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па |
>— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, |
ха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком |
, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </ |
седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он |
Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и |
заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он |
управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зат |
нађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, отк |
ажење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сиг |
не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пр |
чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јова |
седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, |
и се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплак |
Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи |
..{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све време спре |
распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи. |
р, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих |
и ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право |
, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, ш |
о тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p |
и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова покло |
м код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, |
по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој до |
лаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било ис |
је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђ |
тац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава |
ћи грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: |
матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек |
ко је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је шт |
ekst">— Гори, гори!{S} Не гледај!...{S} Браћа наша!... </p> <p rend="Glava">IX </p> <p rend="Te |
дите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вин |
а јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном до |
ни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више |
А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочит |
ико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док н |
ве крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и |
ет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} |
за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знат |
бере. </p> <p rend="Tekst">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рука |
</p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p r |
где ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, излази |
де пред њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се |
аву од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оплаку |
почне да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо |
на: </p> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> < |
се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео |
рис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S |
рао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, |
узу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не |
е, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији д |
Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, |
сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} П |
му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно |
дење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене св |
у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бо |
="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешт |
сле спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као д |
ко снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега |
зим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, ка |
рекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврш |
о увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди |
види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би |
ом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, з |
, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњ |
све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је треба |
а да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање |
p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне н |
да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре вре |
ко погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, ку |
нући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, с |
ње, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пун |
идећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долаз |
еда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, |
не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда об |
а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, |
мру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали з |
у овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матер |
то би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод и |
комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва |
ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљниј |
стајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, |
гнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће |
за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на њего |
е, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, по |
махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашт |
бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као уче |
д из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p rend="Tekst">И ка |
и тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, п |
капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му |
а ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend="Tekst">— Х |
ећ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час |
ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да ид |
мање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха |
.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редо |
а ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је би |
теља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају |
аден, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи |
црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не |
ку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као уве |
суканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испит |
ротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мори, слат |
се гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p ren |
вде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац м |
да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бр |
још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли |
е, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од |
та да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све |
е сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада |
у.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем бр |
ључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад |
е, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за сваш |
</p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони |
ње, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заис |
дмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли |
села, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он |
ољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарај |
опола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из м |
t">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... < |
топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој топ! </ |
} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> <p rend= |
на, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима ов |
ја је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве |
ако шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} |
мо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, |
озоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{ |
и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, |
стих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвеч |
еним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. |
Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p> <p rend="T |
им белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трг |
е оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али с |
прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане |
већу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од ко |
и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога |
о заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе |
ак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брат |
спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је |
и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. |
али је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи |
оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више о |
: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, |
га!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесн |
д њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен |
н, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чу |
је се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у |
рноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више |
и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема |
ти као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и п |
ући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, |
осао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим |
ућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend= |
вим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> |
и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Мла |
»младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан. |
rend="Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tek |
тане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од т |
н не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то |
иљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} |
њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са муже |
ена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа |
више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све пр |
да, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, н |
на, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако ист |
а буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p |
ћи, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледа |
и имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер |
ра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочит |
све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако |
ато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би |
ад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије к |
шта да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не |
S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А |
ше никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне пос |
реме, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно |
коченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако |
никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад сви |
о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да |
остима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо к |
од њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst |
ато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији |
Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била |
стицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било ј |
">— Хајде, газдо!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку |
варама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, |
жег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог |
у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, |
ла, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште. |
, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> <p |
коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљи |
и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готов |
.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он се |
млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког ма |
преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема |
<p rend="Tekst">Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се |
ише је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио |
отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му н |
.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метну |
утих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на |
аним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављај |
рујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Млад |
ивене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као д |
и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у |
досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да |
ућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди |
ло јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како |
два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је |
да, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тих |
сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, |
, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p ren |
за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чу |
р би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се в |
како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, |
а, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се |
ако се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Мл |
бар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трп |
rend="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, |
а на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Te |
Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, |
о да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су поп |
једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и п |
ло како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата |
години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за |
ка све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за |
дирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{ |
душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, п |
"Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, |
посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих |
ила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се |
рата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или |
и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газдо!...{S} Турц |
са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза |
а је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tek |
, заповедала би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад |
та.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младен |
, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли |
тка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао |
а време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећ |
м на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци |
Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега |
мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} |
гурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне св |
да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend= |
{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTy |
t"> <hi rend="italic">Еј, не уздиши, не вежи севдаха,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> < |
а кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би |
о.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, |
пази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гроб |
украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котл |
Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније |
мијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строг |
а.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њ |
ади, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луд |
<p rend="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то |
, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али за |
јући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Не гледај!. |
<p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик |
</p> <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са п |
rend="Tekst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов ра |
е. </p> <p rend="Tekst">— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте д |
p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат |
<p rend="Tekst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} |
p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} |
у.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, заразговарале |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Матери вели:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Хајде т |
же и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним |
грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сеља |
риште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst" |
о: од памети? </p> <p rend="Tekst">— Од велике памети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди |
учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, |
није, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тет |
ви и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који |
и уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, |
њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не |
коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупир |
ледње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико |
што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад |
за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. |
се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по |
да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах зна |
се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, |
} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, целог дана пр |
нет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана |
за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код ње |
ко не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао насла |
капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих |
и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде он |
nd="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да |
дао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, у |
свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, |
а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити |
ио отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни паза |
ап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека |
S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p r |
ном и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари |
ју. </p> <p rend="Tekst">Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све же |
игао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када т |
, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} О |
авек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шт |
капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из друг |
бог бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда М |
а, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мор |
поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Наро |
е, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би с |
а не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из |
стручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend="Te |
једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, |
ом безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином |
му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности њег |
свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, од |
овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади ка |
јући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p rend="Tekst">— |
ада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
ено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко |
ekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руко |
ку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} |
капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ј |
да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће |
јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види како њега |
често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући |
ним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре |
и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, неста |
ди колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је ње |
Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га |
гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, |
било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пиј |
, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кав |
е] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема. |
се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend="Tekst">— Ако, синко! — |
рберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела |
ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ј |
својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које к |
олази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, д |
о био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то |
p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst"> |
да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чарши |
да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, |
не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом |
боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него к |
кад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чист |
ји од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као н |
газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, |
трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без усте |
већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити |
скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одју |
ај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би с |
х гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, нека |
">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа више. < |
, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно с |
нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, н |
аро, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмех |
улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавај |
оди рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маал |
када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} К |
ане, зашто... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, одговара: </p> <p rend="Tekst">— Болна с |
н ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, |
е било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта |
само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, |
Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био са |
ого.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} |
аветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, |
разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу |
, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли |
офру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништ |
у се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет |
кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да г |
амо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она с |
и и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. |
их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о |
ом, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и |
лушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S |
што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је |
ма, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, |
<p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попре |
t">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend= |
да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје |
а, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би |
о обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и |
отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одг |
еда док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, ис |
и, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као ш |
њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и |
задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не п |
е, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосн |
распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било л |
и.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница |
се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, |
у иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и |
е само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој каз |
се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, |
мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend="Tekst">— Немо |
уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, |
би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће |
што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито ба |
} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, |
е жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш н |
, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> |
ма, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чо |
га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако препл |
осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело |
, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. |
. </p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на т |
ден не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он М |
ованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан |
н, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, |
а да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је сврше |
, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла ул |
} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, ка |
у, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва ср |
је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој д |
као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био неприј |
није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црв |
се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да |
ује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће |
{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго |
а се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, сила |
м косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморни |
тер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и |
атити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из ду |
вао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај пра |
н.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, |
е право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, |
/p> <p rend="Tekst">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су с |
обајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одоб |
да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту |
о пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да с |
ива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који |
d="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С |
е сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Мл |
м, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео |
одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене б |
ослове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само |
ви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како |
ењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је |
кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, |
же главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — |
обегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, |
.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суб |
st">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега |
nd="Tekst">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбр |
Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела |
</p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да з |
{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва |
лији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} |
<p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише |
а зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код |
де сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година |
акне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с |
рину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, по |
аку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли |
. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend="Tek |
ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бе |
оле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу М |
свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам |
ожда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи |
де, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара |
катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављен |
аве.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом |
јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућ |
кше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тр |
тац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да г |
у и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и к |
ује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је д |
чинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ра |
ди.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, ота |
гледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као нек |
} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаница |
енака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала по |
усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све |
за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, долику |
на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst"> |
е, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у с |
.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била неприја |
ојави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зн |
једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да |
ек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, |
но овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из у |
ћ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, |
инио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да в |
те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући |
ице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{ |
ад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру |
први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, |
тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дош |
асвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Мла |
да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се ве |
кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не долику |
, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, |
едује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младен |
, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа виш |
први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвор |
мро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, |
значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца н |
недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не ви |
а пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет |
p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, |
рала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и до |
лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој |
{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен |
а, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и |
изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући колију, |
ши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, до |
обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} И |
!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им |
шчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што |
стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S |
већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као |
t">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од памети? </p> |
ажење пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне |
јала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се там |
оуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погур |
хов друг. </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож по |
како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, |
у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} От |
а се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} |
увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледо |
, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се зна |
ада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не ди |
кинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је |
и да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни |
да утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одје |
да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Так |
, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у |
да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он нећ |
јтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кућ |
а прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растре |
дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје н |
ба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у |
га пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим б |
к се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сиг |
nd="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одго |
када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из |
е ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од оста |
з неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаб |
н, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти о |
еди.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби до |
слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати |
kst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они п |
rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} С |
свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као |
.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уп |
е да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ |
ји је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да |
се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала |
и, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стој |
Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога си |
гичка, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, |
еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да |
је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и с |
као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} |
ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и |
...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, М |
rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може ист |
стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао ј |
жи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} |
ћ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је бил |
у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, |
аједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst"> |
азивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и друго |
И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове год |
новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код |
сталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плач |
з целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећ |
осле подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо и |
онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим |
ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чарши |
и колико... </p> <p rend="Tekst">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од |
а када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> |
рављајући: </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, зн |
ву. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако г |
од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто д |
у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да б |
rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дош |
е личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто |
вало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрну |
узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, до |
ело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима лег |
нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло |
о, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно п |
хом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заб |
ији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S |
га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, |
сипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго ос |
е.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и т |
се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најја |
ekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} А све као шт |
се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као |
лали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане |
к: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} |
го што им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан |
ао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, ме |
p rend="Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили |
сите тамо! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, о |
а, мира, њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у со |
но пијаница. </p> <p rend="Tekst">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мр |
одневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мат |
да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно |
туткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа |
ово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од |
"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у соб |
end="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p ren |
нако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, |
иле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ с |
а иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном ч |
ше бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво |
иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} И |
иђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада о |
тра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, н |
ерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватро |
мо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова |
{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да М |
Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати |
Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да з |
ма, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити мож |
га да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди. |
дила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на |
сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S |
еке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било много |
н се реши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу |
, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би ве |
и он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend="Tekst">— |
но. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га |
за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, т |
{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још |
</p> <p rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може д |
граше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, |
улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он |
рко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чи |
дена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не т |
ога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом |
они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и |
име, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те |
е чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А |
о.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по оби |
кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом |
да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад |
али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} По |
н седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, з |
лом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у д |
зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као |
> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посл |
м осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запев |
казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, |
.. </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: |
ичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и нек |
је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сиг |
хом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, до |
{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не на |
очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењен |
и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. |
срећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— |
која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би б |
или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно |
ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као |
са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од |
зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend="T |
кречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, к |
{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, |
повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај м |
ширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг з |
ју...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, н |
војке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново |
, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, соб |
уто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима |
се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, |
Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштал |
а пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend="Teks |
з куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрем |
аршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито ка |
поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} И |
стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бо |
них очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, в |
д одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље она |
никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика и |
са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, |
материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршен |
екала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио |
ак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је |
о за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би |
ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи с |
жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили |
<p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, |
г... </p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до т |
.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, к |
ћи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама |
а, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, |
И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — |
и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, с |
атеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмо |
то од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му и |
љен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин |
иже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разг |
асти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате и |
о увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ |
понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ак |
ене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви друг |
Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више |
да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући |
p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због њег |
да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад |
онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кув |
</p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћа |
их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само |
е. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одах |
kst">И сиђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане гла |
рно. </p> <p rend="Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модр |
ојој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изненада, узд |
како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуд |
иди, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца |
ћи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући с |
је.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев |
ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не |
о, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих |
реба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу |
а, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоћ |
рко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући |
адене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> |
ан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Млад |
ред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} |
, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да |
како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће њего |
но, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрица |
његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесил |
ekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се ок |
, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило |
на одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је |
</p> <p rend="Tekst">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} |
rend="Tekst">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме |
до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сј |
мо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не |
о дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} |
ekst">Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрче |
као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, |
, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, ка |
, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећ |
и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, та |
о пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати |
о још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо |
ли чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опаса |
к обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда п |
е, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Glava">IV </p> <p ren |
<p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом бр |
н, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему |
е намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вреде |
испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљ |
задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила. |
врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој д |
ви се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, |
.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, |
улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненад |
кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, к |
росила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њ |
жда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој |
уза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у |
ином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p rend="Tekst">На улици, комшије, |
е, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst"> |
је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се |
главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се см |
) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни |
од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођ |
грешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> |
да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, виш |
о, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И |
да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у |
ћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би |
суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. < |
ао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, |
изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јо |
и.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрип |
{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, |
ћи им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац ка |
ли баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа ка |
е масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хук |
у тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и мал |
есело тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се намест |
њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих |
пију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шета |
а надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраг |
љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И |
и да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца неста |
еже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из це |
, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с докса |
унцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend="Tek |
е пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђ |
да она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у |
ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале уве |
} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чара |
p> <p rend="Tekst">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не гово |
фиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се |
ад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба, задржав |
ци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледа |
S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову |
, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, на |
.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када с |
[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава |
по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за та |
Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} Ми |
— већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради |
не излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутр |
Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошеви |
</p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он ова |
<p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на пр |
} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">људима који су ту |
а му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би |
код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} |
асмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима |
како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази |
изности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Свеће! </p> < |
убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде |
поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend="Tekst">— Свећу! </p> <p rend="Teks |
— Нане! </p> <p rend="Tekst">— Свећу! — викнуше. </p> <p rend="Tekst">Младен се, неугодно потре |
у, осветљену, повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се вид |
то подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И |
а одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, г |
и поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га |
а, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Мл |
о падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шуб |
е смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, ч |
д нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што |
у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, мо |
е!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, |
да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И |
ским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ |
, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, |
ни, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} На |
да из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове то |
ечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа |
друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али ни |
ченом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мир |
"Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </ |
авучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, |
а су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{ |
ла.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење |
алдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже пад |
ајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али |
, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом д |
а кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њ |
е шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја оту |
зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кућ |
ста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, |
јући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, |
грбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи |
куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом.{S} Кад с |
у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша ка |
ојом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него |
у се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућа |
изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да ви |
А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њег |
ју стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задово |
се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица |
е да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чарши |
сли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже |
ј казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њ |
ом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диж |
, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазил |
Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место ок |
Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не |
ј која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Зн |
ада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не принос |
раја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека оста |
е сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је оста |
, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst">— Хвала, чича! </p> <p rend= |
ели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди овамо! < |
</p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брат |
епеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабин |
време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, с |
удно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време и |
Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда |
после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и |
више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога |
и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу ј |
чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, |
то он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, к |
ст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађ |
треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад |
ле.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су у |
и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— |
и, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, |
мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењен |
.. </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој с |
папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као |
капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишћ |
.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{ |
рла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то |
пучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на к |
ико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећ |
Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти им |
p rend="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S |
. </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нароч |
нцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, |
да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, п |
/p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стисну |
имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који целог века |
ише шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више |
о, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не мож |
<hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа више. </p> </div> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
ме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се |
S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!. |
t">Он оде. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено |
иже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћав |
идно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слу |
јући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у н |
ма у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако р |
е, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уз |
све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по у |
е бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једн |
к умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају |
отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца |
не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} К |
, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{ |
девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Gl |
јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се ос |
ekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, мо |
неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће раз |
лих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећ |
утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сиг |
тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бе |
толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан н |
видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак ро |
мах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се |
жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало с |
дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршиј |
остаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па |
о би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не ш |
.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све к |
иров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Јо |
онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, б |
ју, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка о |
продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} А |
друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у раз |
рилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, ч |
као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може |
ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди |
рна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend= |
им. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рук |
, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, |
st">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео к |
, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. |
Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом д |
е!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувач |
тајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топ |
снута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} М |
као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забрину |
масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док |
Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дот |
d="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с |
ање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа ни |
и, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе |
ако дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и |
гли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по |
ијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љ |
је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати |
end="Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи |
азио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућан |
слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им |
по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Мла |
ина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере б |
е ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирн |
него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатн |
nd="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S |
ш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, бато? </p> |
јући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују м |
} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, |
ме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би |
испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, с |
ицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, |
реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, |
а, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, ча |
, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p rend="Glava">VI </p> <p |
носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и |
и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И по |
ним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћ |
ш тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да |
се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег |
а тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгу |
пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљ |
дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојно |
е су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је б |
га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, к |
еле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело |
ле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јач |
више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље |
пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код |
грађено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба |
а више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изв |
ће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ог |
а стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, |
ао Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и |
га од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да |
баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала те |
ад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend |
, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која г |
је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: |
шетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њем |
. </p> <p rend="Tekst">— Знаш Арибегову воденицу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чи |
ла, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готов |
, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако тр |
ао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код |
ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго време |
.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме д |
и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа |
ега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што |
о у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се п |
ицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као ув |
се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свак |
Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други н |
аћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов б |
е, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} По |
еће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на ко |
мшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младе |
дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађ |
ћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек гот |
рао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst">— |
иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он ка |
а грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац |
сигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, о |
о што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање |
комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; в |
kst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене |
И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p |
што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да |
ио самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи |
. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији. |
је, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} За |
овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пи |
глед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост |
не да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tek |
{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима нав |
он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он |
учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано ј |
му дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није шт |
тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} |
ћан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зг |
, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду к |
Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би |
, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући никоме, |
="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита |
ekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tekst"> |
завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се прич |
, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кр |
, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst"> |
разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод |
мена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p rend=" |
реније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, |
ца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује |
ном крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дас |
а метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе сво |
сан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је но |
жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по нек |
а, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, та |
угу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи о |
{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мал |
уди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бато. </p> |
навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испре |
ј јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очи |
чким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном кос |
>Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S |
е непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред ку |
rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејућ |
а прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst" |
} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајућ |
аћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ев |
же руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, јо |
Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} |
Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Пон |
оиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћ |
ви за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Ос |
">[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој |
">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} |
се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Ни |
ећ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, д |
аба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, го |
преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, ње |
чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p rend="Te |
у.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошт |
је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, д |
енке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако како је |
и од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек |
пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужн |
се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у т |
орним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном |
е видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену |
та, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост. |
очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, т |
а ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чи |
уше му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, приб |
кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи |
берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, |
страшен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао |
да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута н |
око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су |
о и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца |
ве му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} |
је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, |
<p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде |
тоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свек |
Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако ожен |
јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend="Tekst |
> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Мл |
</p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући |
да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, |
жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога п |
спред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је |
у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, бра |
кре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се ос |
е им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p rend="Gla |
{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто би |
slovo_Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ц |
овом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А мож |
е примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од |
куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио |
{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, |
иџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још се |
ришту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире |
Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било он |
и, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend=" |
у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опоми |
највише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били о |
горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то |
није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је зна |
доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци ком |
S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би |
а, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочен |
<p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док |
ена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, |
обож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, |
у, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако |
ва смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице иза |
Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Х |
ругог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане б |
ли увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање |
чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови в |
пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било к |
преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мр |
ти долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Мла |
ња, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ |
ак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: д |
и, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, |
у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гле |
у ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} |
гнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за го |
најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико |
а чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана б |
ела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да |
ја кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука ил |
, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он |
тарије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од |
већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити ут |
а, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, |
И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у ње |
не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнак |
стина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, |
но гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће браш |
авља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка до |
она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или |
це соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања |
о пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и |
у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискив |
уге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а |
земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа. |
, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="T |
или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend="Tekst">Доцније, после њих, |
шла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} |
њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговарала се да |
ошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој |
пет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши. </p> <p rend="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} |
ојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је |
бузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уоч |
ише као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљ |
Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као ог |
бровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не тра |
илука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна |
е он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у |
да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне |
ена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, |
пуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижни |
јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, |
nd="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} |
, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, б |
а?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му о |
је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и ви |
ћ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новац |
и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, ка |
, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађе |
е казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заб |
, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p rend |
и час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриг |
је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst"> |
би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на |
ри — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у г |
еђен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, |
ењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову и |
пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tek |
бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) |
це, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, |
{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не р |
га, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изнен |
над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује |
тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услуж |
ри свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, |
ана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бо |
несе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говори |
ва смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И |
одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега тр |
гледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у |
а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад |
на дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и т |
га и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, |
лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће о |
с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи...{S} Г |
а проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где с |
и а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, у |
о врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као |
нала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што о |
">Офиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто |
rend="Tekst">Младен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p |
а то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли |
га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још н |
на, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њо |
о у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: |
, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирис |
ила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чу |
оре.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише н |
е журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви |
светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у ко |
ва дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да ј |
ви пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, |
остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био |
ита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се |
чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана |
њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сиг |
трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бо |
} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да л |
, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? |
ад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод? </p> |
а је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није |
. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, треп |
поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p> <p r |
з чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би г |
заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладно |
исање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> |
омшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада |
ми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да |
ви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што |
ајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, п |
лико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или |
по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сад |
а отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, |
р зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако доб |
ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне так |
отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">П |
што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Че |
иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, |
јући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута |
а, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње ко |
> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га нудити баба. </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} |
/p> <p rend="Tekst">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} |
то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и |
длазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по |
ј принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни тол |
>— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, г |
ди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или |
</p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се д |
сто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало |
а упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, ч |
у ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто |
не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend |
би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из ду |
јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми неке |
тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем |
вала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди код |
ђе, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна с |
предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, ос |
родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, |
еда.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види |
пријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Tekst"> |
а докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово |
год не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице в |
осле тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, ње |
малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним |
ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tekst">— Пољуби ме! </p> <p rend="Tek |
да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан |
ле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у ду |
ише од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто он |
но, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по нед |
S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p ren |
у, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, |
е она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p re |
се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то |
а капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је |
јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? — насмејано, |
док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, |
е! </p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p |
ајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је бил |
е да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас з |
м осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пу |
би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. |
кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p |
ла, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend= |
о и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдр |
} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им прили |
у, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она |
од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба |
н Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p> <p rend="Tekst">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Вид |
апији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила б |
славши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend=" |
е.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« |
од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим. |
по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео |
, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, |
оз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док |
ладена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, кој |
очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се нас |
Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, н |
е се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш, Стојане? < |
Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, |
изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Ос |
лађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било т |
ао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је све |
Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање |
Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи та |
е, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупи |
више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није во |
nd="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауст |
остан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само |
из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже |
радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје ра |
озаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се |
, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана др |
бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend="ref-list-before">. . . . |
је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена |
ам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији |
, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац пре |
се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она |
ји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима |
о, смерно. </p> <p rend="Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почн |
ин, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка |
р да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао |
је? </p> <p rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али |
nd="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, пос |
му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, |
сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по |
о.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао |
рви пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, |
о испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p re |
о да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се |
афир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он би |
ражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види кол |
аслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне. |
се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појави |
елу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен |
ен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} |
док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, са |
.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, он |
ладен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зат |
адујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио д |
да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! |
ра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије |
инио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи паза |
наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Ум |
епомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је о |
... </p> <p rend="Tekst">Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чис |
<p rend="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младен,</hi> |
али око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чека |
kst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> < |
.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је |
стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као ув |
nd="Tekst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марк |
-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и бели |
иш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш |
питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар газда?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! |
ахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она |
ели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, |
p rend="Naziv dela"><ref target=""> TC "Газда Младен " \f 0 \l "1" </ref>ГАЗДА МЛАДЕН</p> <p re |
исав Станковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН</p> </div> </div> </div> <div> <head meTyp |
исав Станковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН</p> </div> <div> <head meTypesetSize="20" |
ileDesc> <titleStmt> <title type="main">ГАЗДА МЛАДЕН</title> <author>Борисав Станковић</author> |
"> TC "Газда Младен " \f 0 \l "1" </ref>ГАЗДА МЛАДЕН</p> <p rend="Glava">I </p> <p rend="Tekst" |
дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине |
је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако бил |
о вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газдо!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће посл |
ац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не ку |
, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, н |
е, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, |
бодни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати м |
а, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да |
иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Мла |
о у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је са |
ге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана ус |
мам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо |
мо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, к |
свим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привук |
азгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе ча |
светљава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у с |
е већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p |
ји је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и нај |
по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила |
се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега. |
d="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, в |
и: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана |
</p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре |
е да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео |
женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутраш |
те.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чис |
и.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Ост |
поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња |
} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту |
од нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог да |
Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Te |
леда, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна |
оказује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сир |
, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе |
>Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, |
прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалва |
вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И |
м иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама п |
школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, пр |
атере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње |
а други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Мож |
="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst"> |
собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одлас |
одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па узми! </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it |
спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како та |
ма, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би |
обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и |
сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој |
н би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене р |
ста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им с |
како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве |
и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори |
м мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Зб |
његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са |
абачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, |
ши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и раз |
ући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште |
поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета та |
шијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела |
, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, лудо! </p> <p re |
код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материн |
почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, |
отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега |
ргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, њега пораз |
, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p rend="Teks |
г мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролаз |
јући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била у |
rend="Tekst">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао |
ошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, |
о, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, поли |
ако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да з |
носећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно с |
дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу |
враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је зн |
а већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када |
и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи |
> <p rend="Tekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p ren |
бато. </p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину |
p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« оста п |
ше да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило |
лази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује к |
шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На угл |
ekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! < |
моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики |
S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p |
а тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, |
у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и |
, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је |
да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затеч |
уо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и |
Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комш |
унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен наста |
астуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као |
Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зн |
уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега д |
р не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити |
опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори д |
ћи се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Teks |
би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у п |
тем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би |
е сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућ |
иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ |
не, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> |
пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве јед |
ише [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> < |
ад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tek |
бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући |
} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака |
, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место |
ре по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним ле |
рује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А |
еди она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздра |
> <p rend="Tekst">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са з |
стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напо |
пљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, пр |
јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И |
какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst |
сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама в |
ека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се |
летиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </ |
епо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме |
је по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, од |
е пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах г |
а коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са |
днако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер |
ада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умири |
обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржав |
</p> <p rend="Tekst">— Седи, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам к |
/p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Не гледај!...{S} Браћа наша!... </p> <p rend="Glava">IX </ |
ekst">— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </ |
чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада з |
села, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде она, поред све уср |
во, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сун |
е јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, |
ђи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа |
да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на |
но пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с |
то се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бив |
ла.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кор |
озлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му бр |
једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале |
д.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и о |
овори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је леп |
а, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је |
и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто |
га, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у нов |
kst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, глас |
он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига би |
остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и |
, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницо |
премано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да |
, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно пре |
о, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> <p rend="Teks |
истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, н |
кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. |
Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако |
а у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада |
и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе |
ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се уч |
{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме |
ло, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче |
ца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да |
он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му |
уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део ча |
ојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове круп |
то не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан |
диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој |
е одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвор |
p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељан |
, пуста сам била?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде |
е смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али |
st">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није кази |
долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побе |
е узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде |
ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend= |
ба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их т |
е још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло вр |
тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан п |
о њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, на |
онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како п |
авно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као д |
идова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како |
ујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сада ће доћи! |
<p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Мл |
с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био св |
, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — св |
а и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбин |
исто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да ње |
rend="Tekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријат |
њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хте |
кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све |
отичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре |
. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред остали |
о ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Могу сада, |
а лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије, док напослетк |
у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> <p rend="Tekst">— Сада могу да идем.{S} |
себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баба-Стани |
у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... |
вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: < |
бало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с |
днога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило |
аден се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је с |
о обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би |
е. </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је |
</p> <p rend="Tekst">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, ка |
он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је |
пљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо па |
цу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што д |
говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он |
к, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он |
никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љ |
не кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она |
рко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би у |
ме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од сл |
рави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst"> |
о, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши х |
да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од |
а њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреч |
и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну |
умња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују |
а да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из сво |
kst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито провет |
ао паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је |
а задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би |
а-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе |
ова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И |
сто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано |
што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} М |
су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу |
о, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био нек |
обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало п |
а, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне |
, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су до |
би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да |
икако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумењ |
нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговор |
се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; |
какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар |
видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, |
На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које |
ће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се |
ису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она |
правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, св |
амом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зе |
о.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, та |
зи где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери |
{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пр |
чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, |
е био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} К |
а чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку б |
се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она с |
остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао |
но високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како ба |
ља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и |
она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изнена |
очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, |
ом, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој |
<p rend="Tekst">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, сп |
гњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И о |
а, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и от |
есних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганск |
шти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изиш |
ена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена |
тлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју |
ачило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али |
жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, п |
су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend= |
била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, |
rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ћ |
ено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, в |
ље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} |
стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, |
и ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире |
е вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? — пресе |
јећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, |
дак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распозна |
почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако по |
јка дочека! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком |
и већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му д |
— право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасј |
е из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био наша |
ела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се д |
ако она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јо |
азар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} |
Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, |
цем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изи |
у од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила |
ekst"> <hi rend="italic">Еј, од севдаха горег јада нема!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" |
каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магаз |
обро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућан |
га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му |
јне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које |
запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} |
">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересиј |
ову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Не гледај!...{S} Браћа наша!... </p> <p rend=" |
по крову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Не гледај!...{S} Браћа наша!... </p> <p |
ште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како |
н тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену д |
нут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу |
/p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како о |
а.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кро |
ута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дуг |
ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази |
ели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се свој |
утеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености.{S} |
у лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са |
се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, |
Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена |
је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, н |
да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегле |
не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених с |
во, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде л |
иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао т |
сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговар |
да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног р |
видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док |
} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{S} У ње |
{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, јед |
S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај |
му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе н |
<p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst" |
{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, и |
њигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме |
а за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S |
а да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио ј |
Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и ника |
погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он т |
/p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се па |
г тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за |
а, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, оноли |
а од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p rend="Tekst">Младен је то у |
да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није с |
стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га |
од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све к |
ено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што ишт |
родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, п |
жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, |
ује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што ј |
аћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући |
тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом |
есрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног |
рине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или н |
ји, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, |
елике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену |
свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много |
онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако |
о онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа свој |
а, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да б |
видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} |
спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па |
и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{ |
д Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованк |
о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа бр |
е руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што х |
ама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи |
, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend="Tek |
јну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавн |
сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што з |
матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље |
рана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу ув |
ма, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је ос |
сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су б |
гледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} |
и се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је |
о да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, |
Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> < |
обља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к |
о на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не |
а.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, н |
их откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, к |
да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плач |
и сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим кровови |
Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледа |
{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само |
нај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из кућ |
тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле |
гове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима |
ару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи |
е.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрх |
дмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода. |
име и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И |
која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као |
увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, з |
{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који |
о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не |
је тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад |
ио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој |
навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, и |
ди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst">— Хвала, чи |
ио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и |
. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала |
ричају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вуч |
уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачков |
пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p |
, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је нана? |
d="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од с |
наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како |
ри озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, |
, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Заш |
еки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није дола |
у, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p r |
погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи |
змеђу бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, |
Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она |
агомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи |
оји се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га |
ку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гор |
си их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око |
некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућа |
а.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? |
резе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како |
ише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био |
с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће |
и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али |
се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога з |
кта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTypesetHe |
е, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што т |
а црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује не |
њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} |
ме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не де |
рама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, п |
да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма |
што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst" |
н да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би ј |
ао са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{ |
не руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи н |
ости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти |
љење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је уд |
дена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, о |
огла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврел |
ешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend= |
аним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем |
кине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што |
горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје усти |
ог лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p |
.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво |
ди. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{ |
ац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да гр |
малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва |
а, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разгов |
ли Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је р |
ну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час |
оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а д |
пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док |
наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхо |
аче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахра |
чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, |
ад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Мла |
баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и |
мажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, бе |
t">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се |
њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима пу |
послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, |
ућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним канди |
ке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганак |
Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S |
мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искр |
н би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p |
е бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, тетине!... |
огледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби! |
због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чул |
за Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозук |
грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као |
г, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, |
рен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> <p rend="Tekst">— Бог, |
ув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, к |
аборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, |
годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случа |
ако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коле |
ца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што п |
их час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Ц |
ирином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео |
топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа д |
м из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њих |
замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, |
бачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због т |
и, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен |
ком за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како из |
нда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у но |
а.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим ту |
, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знај |
вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да |
вод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да с |
иже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом |
а испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, |
а не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се од |
ва око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска |
момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све свршено, ув |
до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све к |
гурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула с |
а да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све |
луку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да |
се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="T |
а буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је с |
адну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи о |
ада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка св |
а ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутр |
име и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </ |
ат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S |
ети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Tekst">— Добро |
мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што |
боравило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будал |
ашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: шт |
а је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући |
што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и он |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном без |
ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сн |
ен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, прош |
х брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто |
и код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога как |
легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућ |
будио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} |
е, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар М |
чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да п |
, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, |
} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, ст |
мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још |
да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> |
радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрем |
ла права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар мла |
Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} |
..{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А к |
је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа н |
и, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом м |
лико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уст |
сече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све в |
зме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова вр |
"Tekst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одла |
је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и б |
и понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она н |
ханим чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са |
вовима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренил |
о каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради ш |
јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би с |
, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, |
end="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend |
Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дан |
не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер он |
као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изглед |
ећ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их |
рен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да кле |
право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чар |
ти, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Д |
уму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, |
и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да з |
ња.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то М |
ку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на |
о нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана |
ље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба |
није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S |
како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да |
ви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ре |
лике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а о |
зразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још во |
>Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">Празнико |
да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је у |
А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst |
шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је |
упи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу виш |
а ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даљ |
баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унут |
у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети шт |
Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, |
се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, раз |
нији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба |
како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка ја |
и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мрт |
данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штого |
p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, пол |
а очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповед |
од капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати с |
је свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређан |
ке да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и как |
почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази. |
ише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради свет |
морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне св |
љиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је |
а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако |
S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као |
а, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда |
д бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опе |
Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само н |
аква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и з |
што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је ос |
крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто |
добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не |
о онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опе |
парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док |
ју се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, |
погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринул |
да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може |
дбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би |
е, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена |
он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад |
чена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће дарива |
м телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито |
ди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој це |
убав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се н |
оће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову. |
ља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не |
днако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној с |
аље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином н |
"Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још |
ндири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А дол |
омшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спре |
а сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом |
увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, ка |
дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p |
млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не сме |
пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју ника |
, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst"> |
разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend |
док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, пон |
о откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, |
од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше мн |
вређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође |
ти, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Мл |
а да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, с |
ких топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже |
м, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили |
некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да |
би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слобо |
де, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље р |
њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред |
то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и |
не.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и |
аја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на |
а да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на |
, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога бра |
бе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то в |
ти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он о |
да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђа |
сле, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако по |
ао увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца |
асвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њи |
да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нароч |
би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, |
тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да уго |
аси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао ј |
радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад |
еди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p |
ао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, с |
е се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када он |
о друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Мла |
гледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца |
убори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, ал |
да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, |
питним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се |
Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био |
и ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали |
nd="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, с |
ћала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не м |
роз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У ист |
Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend=" |
Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гле |
дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у и |
кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме |
одупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, |
е миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И |
Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, |
д зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, |
купи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли |
са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} |
лања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, |
чка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И |
грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке |
ње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети |
ар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој му |
да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љуб |
ће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је б |
е, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од ње |
ну диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време о |
лом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пиш |
ему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Glava">XI </p> <p re |
ћи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе |
брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst"> |
о, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осе |
е, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, |
обије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде сре |
ити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је с |
већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, |
се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан |
еба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштериј |
да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкч |
ледње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор д |
ekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио |
ање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, о |
, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst" |
њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја |
kst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га та |
не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедњ |
ве старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, |
ило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобође |
ружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била н |
није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мис |
ступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, |
кретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Tekst">— Вас |
ако ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да |
ва новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, по |
поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па |
да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. |
уком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели с |
за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге тр |
рака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска |
и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко |
ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што тр |
да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца б |
м мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице |
наха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одла |
ора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајућ |
жење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за с |
{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу |
оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младе |
не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она |
да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се п |
увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши |
ошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка т |
ично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима н |
ји испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Млад |
с у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} |
ћ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и ос |
кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад стављ |
а, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а н |
S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по чита |
омогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се |
о већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је |
тиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> < |
оба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није н |
је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и |
отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима с |
зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само |
} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она на |
стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бро |
и, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја |
и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде о |
јући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он м |
оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst" |
нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он о |
а њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штого |
о треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно н |
надило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавс |
високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend=" |
д све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно |
она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она |
оказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје |
е, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе г |
пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он а |
престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде |
во, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово ве |
о он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаље |
ћи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да |
час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не |
е већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа из |
кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, к |
ео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће |
, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, к |
ишом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих |
rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њ |
тина строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно |
аш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га о |
ли зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не сме |
кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана |
издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} |
rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и с |
исли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се о |
лих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устру |
а све како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак па |
над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за не |
.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од так |
највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши |
одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад пр |
ко кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више н |
о пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико |
ка већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала |
одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, |
ечи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} И |
ере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </ |
о треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе рад |
још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово |
Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што н |
о се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не |
да, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, к |
ник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућ |
оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А |
није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркв |
га пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато |
на што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да сл |
а како случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек |
end="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико |
о да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се |
е да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба |
аалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим |
олу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечер |
кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи |
нају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац |
ашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, |
од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво |
kst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилија |
за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да сп |
јана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, |
ручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану је |
а бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прв |
пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час |
икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да |
не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити ка |
> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о т |
кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости |
ладена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цен |
и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му |
у седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, |
авило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалашт |
носи јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узи |
више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад б |
у цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи |
гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и пр |
чне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену |
док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли |
ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој су |
ом опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази и |
гледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје нем |
обио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријат |
воју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви |
на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звал |
са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Сто |
иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истич |
и, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S |
испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним бри |
штала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парас |
уги: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе са |
ј, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, |
икује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише с |
st">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено Младеново и м |
и, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи |
аки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај све |
аден, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> |
о о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И М |
као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде |
само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек |
и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="T |
ушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И к |
ао они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, и |
се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у |
ођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом |
дица по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих о |
пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на |
не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види |
е тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његов |
вши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tek |
свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао |
азе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњ |
чање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уве |
мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да б |
и изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотер |
и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, це |
ујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они б |
иде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p re |
познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује |
мо кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! |
днако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није |
нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад |
="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаш |
лико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у ду |
} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба, задр |
{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се в |
те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, |
је вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да ј |
но да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробу |
о треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S |
туда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нароч |
боже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и |
увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док н |
тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор |
потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабин |
рили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend=" |
више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да п |
по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву |
а.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младен |
поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Тако! </p> <p rend="Glava">X </p> <p rend=" |
им; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти д |
="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само т |
rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да |
а црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, |
да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, забо |
халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, од |
ма, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на ра |
камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под |
соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све в |
ао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их исп |
таше, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече |
{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отп |
S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити |
ко година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> <p rend= |
ој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend="Tek |
t">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Ч |
а, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по њего |
док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту исп |
вршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{ |
, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутраш |
вала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разгово |
софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела |
ом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте р |
д љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад |
на је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Јед |
он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то не |
ивати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек д |
гледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, |
хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово о |
, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њим |
во на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорно |
ву женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тра |
, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад |
и или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку оп |
ише, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може |
"Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте ка |
и могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли |
до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксал |
<p rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} |
т, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га бо |
аден осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, |
га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="T |
јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или д |
код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она ме |
кад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљд |
одно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни |
обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, |
ету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала ка |
ошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p rend="Tekst">— Добро ве |
а остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није |
слила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, наро |
ст, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, |
аба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла |
о иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му |
rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега. |
а иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за вен |
зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зеј |
о још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити |
еди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба гос |
магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се |
{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, |
ребало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ |
сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и вод |
већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} |
х од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Млад |
е какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ст |
ештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак кад |
адигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађ |
ао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тука |
и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се |
да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, |
да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, а |
а се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде ка |
кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га |
дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али |
ешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање н |
пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакн |
</p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, ум |
ући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била буј |
ади бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се |
st">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гл |
Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није |
љештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чар |
ег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} |
о не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина |
а није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло |
о обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, ос |
а у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа н |
зивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> |
олазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се тр |
а увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као п |
а се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипа |
, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега про |
сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, н |
изболован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико г |
— и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да ч |
говара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња не |
дговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што |
же, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађ |
днесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, |
дила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чул |
е снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је |
о и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као |
још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него |
свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова ко |
ута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу м |
end="italic">[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задр |
етан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је |
аденова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, т |
о је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуц |
и, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзир |
rend="Tekst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, |
зе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућа |
е, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када |
е у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, пр |
Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младен |
са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту |
виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред |
ега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибр |
Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери му поручи |
је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела |
тоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумњ |
сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и запов |
о је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме ј |
није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадн |
} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспа |
ање, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, |
чери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно. |
ирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се |
урено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би |
тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онд |
{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, |
Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, нас |
доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда о |
е што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. < |
век, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно |
и, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} |
мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учини |
је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не б |
више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S |
ekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ј |
руга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} |
е вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да |
већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које |
тово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да |
е зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до са |
се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда б |
оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је |
убила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p ren |
му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} |
, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговар |
пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кри |
на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после |
тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, оп |
, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. |
цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознат |
зала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред с |
д куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И пос |
ош он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ ниј |
S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није |
</p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао |
"Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси |
ку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно о |
ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tek |
азда?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би м |
ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Јованка, застиђена, |
и, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула |
ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, об |
рибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај најв |
н.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од св |
{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p re |
мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, ви |
да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему |
сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропа |
е јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заишт |
а псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не |
част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p |
себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће |
">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носила ни |
ку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о д |
} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико д |
н, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећат |
ћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни н |
r"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у ч |
шта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца п |
уги дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Мл |
он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чар |
/p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га најви |
<p rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да рад |
Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају |
није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме |
ри. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend= |
p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешт |
упан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако |
говоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропу |
ту а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневице правиле се |
S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплач |
к учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није |
пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S |
сле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу д |
— свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као |
д знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах д |
љу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове |
вара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло |
као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим |
а, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио. |
нио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за с |
ост...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође |
свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима |
журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили. |
љски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинк |
о друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би |
ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p r |
е да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех п |
фировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са |
је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба |
посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ства |
, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погну |
/p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад мо |
рио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а и |
могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А зна |
ла, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не б |
ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе |
оплота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у |
нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек |
је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено |
дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би п |
м склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да |
по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао г |
тију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему |
е тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа гла |
но и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца н |
ко је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и |
кав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгле |
ење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, |
сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одак |
ада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прили |
живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштен |
ове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А |
од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа |
— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми н |
шци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрца |
део.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан ш |
бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, |
ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он |
прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом |
ње, као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доц |
ћујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена туго |
агосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst |
е то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада нада |
илука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ шт |
да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} |
и испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели. |
Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, к |
горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак д |
ћи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија к |
већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било но |
ко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не |
рило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинил |
уну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, |
због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} |
есече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ни |
н је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже сла |
да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер ка |
прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха |
<p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, в |
но, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по ба |
ћи снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пад |
је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогн |
чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике |
рце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је |
уси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загреја |
водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, |
p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. < |
чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, |
а настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> < |
је сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свака |
седи. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барут |
аже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико т |
а му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она |
епи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, |
јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој ве |
се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана |
ош са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па ка |
ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и бић |
{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео ман |
ана, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуш |
>— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p r |
ран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврс |
она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{ |
што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S |
{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{ |
о срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће б |
S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако з |
би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као |
виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S |
ном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на мл |
У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама |
ишта је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да ишт |
имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и во |
пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, па |
е.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла |
а је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, |
S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што ни |
се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што |
други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Млад |
редама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И прате |
о се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чи |
спочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој ма |
плашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, он |
ок он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по |
ила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? |
ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, осл |
бару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кућ |
лаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p r |
олико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освој |
дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то доче |
ћи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p |
лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уг |
у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Мл |
о радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> < |
руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење |
дају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили |
ладен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, |
ваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и б |
и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, в |
авали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потрош |
њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој |
али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђен |
да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је |
у њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити |
ла је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Teks |
еће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме |
ш брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Teks |
као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изг |
рашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, с |
сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Он |
му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда |
чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган |
и.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јован |
воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду |
али је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, оку |
почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p ren |
о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други |
ј бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и да |
саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p |
ад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћута |
p_slovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грм |
на мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхла |
јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је |
ј његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не |
шију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као |
да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{ |
Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Мла |
ете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, |
ти несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узим |
»Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разгова |
мо, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по |
ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као ш |
а јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излет |
а за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни |
као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу |
, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, |
он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они |
ла сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, ве |
о сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер |
ћ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стреп |
и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш |
и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уз |
ко дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, провед |
та да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће. |
S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обаве |
ен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, х |
оже исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{ |
И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана |
Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, |
било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к |
јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а и |
rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, в |
на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S |
намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у |
и иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибо |
тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend=" |
онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у и |
у, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, |
Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више нег |
агове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p rend="Te |
, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасви |
му томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се |
ири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди ов |
ија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово |
ковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да |
rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, дог |
тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, |
гомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни |
а.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} |
с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како п |
хало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> |
н, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом двориш |
а посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по друг |
nd="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: |
би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућ |
да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напад |
есе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, |
гао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у ру |
а какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свир |
, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они б |
, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне и |
он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му |
иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да |
о, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend=" |
гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако |
је тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, знал |
, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скуп |
ли и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то |
је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, дола |
а долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то њ |
х тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо гд |
во се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине сла |
{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, |
тарку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају как |
да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мај |
да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у д |
ре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословља |
друм, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> |
у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, |
му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и г |
рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није |
ајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две кућ |
он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, |
сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту |
да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и са |
би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да ж |
дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изго |
{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и м |
умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте зна |
а на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча |
то се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, |
олази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{ |
е из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко |
ући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми |
, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за о |
ао некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их |
га упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p rend="Tek |
ри, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак |
ог, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, |
{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
едо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, м |
ву собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} |
>Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене |
једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у ку |
ољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И |
у, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p re |
мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да |
ла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, н |
Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, у |
st">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, |
овори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, |
ила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обу |
еба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њ |
за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша как |
увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као ув |
с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трг |
камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихов |
поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод н |
тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га испл |
када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда |
игне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Glava">IV </p> <p |
са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га |
на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да поч |
.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да |
Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређал |
чка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч бил |
{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није н |
{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико |
— да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отиш |
} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали с |
же слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да |
тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> < |
о као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске |
радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у б |
или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што |
муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају |
у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он |
. .</p> <p rend="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за |
тина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела |
а, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадг |
тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени |
Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла ј |
урци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Ср |
слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">П |
тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из |
га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било др |
ећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst" |
не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утр |
оји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане |
њу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео |
да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очи |
да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих д |
p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом |
да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend=" |
ући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сад |
и раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошн |
кају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p |
јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из |
еле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, синко? </p> <p re |
и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутр |
, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не |
.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је |
то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, |
здрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, мате |
дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде од |
, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не. |
век, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да |
А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, у |
да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто к |
<p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ј |
у коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, |
сте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да пон |
.{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, |
Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући п |
окобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио је. < |
арим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Te |
х!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мрт |
као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младе |
леда.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и |
рао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смел |
је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и он |
им изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst">— Хвала, чича! </p> |
Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих |
и мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што ј |
>Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p |
ћи од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца |
оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе |
о да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти |
оси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да |
ећ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изне |
>За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати |
анице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута та |
ан.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али н |
еђани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало |
се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа |
стина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p |
видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му |
кло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Мла |
ало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </ |
ден пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му |
творен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога |
њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, из |
хове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи исп |
уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то |
да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напо |
и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тоб |
о већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, вес |
на, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне |
место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> < |
га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чу |
, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза |
не тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, ус |
твари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, лег |
ајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бит |
се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за бр |
еју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он |
преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изг |
<p rend="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И |
и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти с |
уку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} |
е одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p re |
јући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да д |
и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да с |
нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив.. |
— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p rend="Teks |
рата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи он |
бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не |
де је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби |
, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа |
навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак |
њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрп |
у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, |
ишта, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе ск |
месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он |
та што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </ |
о сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме |
и спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. < |
стане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца |
">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, |
млађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каж |
на.{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела |
а да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Teks |
ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даљ |
рашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, М |
м на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чла |
е година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учи |
ремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигур |
шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала |
, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снужде |
као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први |
за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да |
кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, |
већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи З |
еван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на ње |
г дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као |
ренији. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и |
ћи. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, м |
га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето с |
раже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на |
, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, с |
ану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рук |
инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капији, |
лавом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказан |
осно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, |
су, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био |
ену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било п |
адала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не з |
дожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, |
је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— Остави м |
е од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато ј |
зује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S |
Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, |
је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има |
нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер |
кога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, с |
ним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, б |
азили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели |
ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро |
дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад |
о год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и д |
ке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst |
пију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баб |
, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен |
а њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његов |
н тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао |
лаву, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Н |
ењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у поло |
оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, |
би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ |
зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на |
, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо |
еке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој |
ашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним б |
ао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се пр |
и бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напре |
<p rend="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> < |
ада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="T |
да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, |
{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је |
ку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећ |
Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберн |
о као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајк |
а, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: < |
даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који б |
з чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено |
но, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и т |
} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио |
ања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, |
у злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. |
</p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан |
каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази |
к, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, ше |
>Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хв |
на није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још |
дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И |
поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа гов |
окојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да |
када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. |
d="Tekst">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p ren |
изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, |
ванка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младе |
, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, д |
S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, |
ији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дан |
та се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима |
Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S |
} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и |
ољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује св |
шије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зеб |
ла је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати в |
срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, по |
право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, |
је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га муч |
то, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одоб |
а мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечин |
ва дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, |
ле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају са |
свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} |
с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, в |
колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту с |
његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са св |
сле као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба |
очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се виде |
ија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено |
баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се к |
rend="Drop_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S |
, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне |
дих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то гр |
Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене ме |
и ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и |
зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за |
а свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши |
од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здра |
а би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога дру |
ему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, |
end="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак |
м црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази ч |
менит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у ин |
ованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} З |
намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражава |
се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватр |
аје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не и |
злозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјај |
аксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, |
да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њ |
лостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је он |
очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend |
Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настан |
а, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и поми |
одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, |
ладена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, ц |
главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког |
би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега |
сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— |
к би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би |
радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, |
о наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то так |
ће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмиса |
изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, |
аз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто |
провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу |
дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето заме |
мете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ б |
и и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је доша |
а и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па з |
све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. |
е диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младе |
Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко. |
rend="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и |
о кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да по |
да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, ку |
олазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S |
ећ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је |
да нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зат |
био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. |
у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други |
</p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућа |
а да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, у |
лове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да |
ва врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубил |
о! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји |
ба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега |
низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он прист |
ова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, к |
ер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и |
S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И |
дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће |
о и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, и |
угога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси |
оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољн |
Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај |
тим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајн |
, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, ве |
е силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p re |
о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој вр |
е легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што |
мо да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не |
st"> <hi rend="italic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> |
али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — |
све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вр |
ко куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео |
увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, |
мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче |
и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући |
њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш к |
чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако до |
е и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе |
е, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер |
мао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима |
ики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако |
st">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и в |
он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се |
нук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај да |
езао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се виш |
бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{ |
но није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави |
аша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> < |
ра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што тре |
з, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, |
рода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и кој |
ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с о |
S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била дов |
о увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како по |
а кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p re |
<p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала |
чера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, ча |
сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. < |
или отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и |
} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} |
ије увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јел |
свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А |
служује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава |
готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришо |
</p> <p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виногр |
бно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда- |
ећ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тач |
<p rend="Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend=" |
ој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене |
к, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па о |
.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији о |
лестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру св |
и се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, наш |
ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Са |
дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да |
дала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младен |
у жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба |
дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, исти |
и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, |
— А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он с |
ашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање д |
и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано з |
тане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, |
ам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пал |
питкује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног |
, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место |
ово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она прис |
о он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој о |
о, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst"> |
и, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није лег |
S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је б |
ао отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p r |
би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од кућ |
сту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За св |
их сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остал |
де како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у ист |
жићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрн |
и дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, ка |
била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећ |
ну.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање |
а она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде с |
, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га м |
срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као |
а, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње |
мре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst" |
то, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сиг |
би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, ја |
ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде |
егов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији. |
, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа ка |
зда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и по |
.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tek |
{S} Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришо |
у, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она |
ази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се пров |
баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрум |
још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи...{S |
ечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ниш |
није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе |
ам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па |
своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго |
ок је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А |
под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу |
ати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (м |
учка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Гд |
да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се |
га да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Мла |
отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га |
нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао о |
, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p ren |
и се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му |
деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирн |
">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? < |
остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и с |
што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали |
је без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријате |
буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао |
{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети с |
ри игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јад |
а већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је уве |
и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у |
нута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одла |
мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би |
ат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају |
{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе |
ела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је на |
ећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... |
године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и за |
како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одма |
носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </ |
тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љ |
ада овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рах |
Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се |
>— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: |
д њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слу |
вамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, |
d="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, спотич |
шта.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад |
ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је |
Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код |
rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај тр |
чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену испла |
ј не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: стро |
ма која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с в |
је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Ов |
оздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бит |
била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се |
кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути |
у, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада |
печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајућ |
на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропас |
тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је тре |
Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није |
није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако |
звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву |
е куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очев |
једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши. </p> <p re |
спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толи |
S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затв |
ро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигур |
је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га ба |
мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава |
вери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што т |
мо што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао д |
ао да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна |
рекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе |
ући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење |
и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је х |
тврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном |
Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор |
м то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали |
мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увре |
оворили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не — одговори — не |
реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубит |
денову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија прем |
</p> <p rend="Tekst">— Могу сада, могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њен |
орила: </p> <p rend="Tekst">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">Н |
то од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега ма |
мшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан |
лице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али св |
ужио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, |
а, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да |
а Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, о |
тељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од стра |
оравио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на |
, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ |
талих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S |
чинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други |
е тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен |
ио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других |
ве, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </p> <p ren |
требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астал |
остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то |
требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме |
немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га по |
је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младе |
и му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долази |
еш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учиним |
lic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Teks |
<p rend="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућа |
или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одел |
кам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, |
тао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованк |
дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, |
рајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Te |
ајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није б |
а женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, |
а чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, |
беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног |
у.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, п |
ој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да |
ају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ства |
знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, е |
уге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима |
х мангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отва |
посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго |
испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда |
био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то одн |
кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, д |
="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Мла |
оди у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падина |
и не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, к |
товљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најску |
ам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend= |
пут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и |
да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као |
и, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи т |
ађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. |
х, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, |
тко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим |
наха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S |
му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ |
стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочар |
сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да |
и ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као |
ели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И ве |
на свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су би |
ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младено |
што се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада |
икада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, пре |
е знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало шт |
а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S |
га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p rend="T |
о хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </ |
што?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну |
d="Tekst">— Свеће! </p> <p rend="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би |
ер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида |
— вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заи |
t">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што |
ве бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добрим пу |
је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> < |
вља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, |
и се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} |
кој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што |
ставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него ш |
ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је мла |
одавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, из |
ицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била н |
да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на |
ену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: |
увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с |
, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџи |
, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, ви |
и: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} |
тња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, |
ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела д |
си и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, бате!{S} Посла |
} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено ме |
аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да |
али руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо |
глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож младожења |
днело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и р |
ју се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи д |
не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згре |
ош тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, куп |
пуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хва |
ко је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам т |
а и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на |
е је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бо |
од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те ча |
се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend |
"Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће. |
ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p rend= |
што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би б |
оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни посто |
</p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са |
е да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још |
!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ћ |
">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он з |
у узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он поста |
дет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ ид |
но опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живи |
х бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како |
на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црн |
ворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била ве |
— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нари |
чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p |
ове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; прос |
на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, весел |
занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдн |
хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p rend="Tekst">Т |
ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на смет |
оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да |
е се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потр |
да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, |
</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То |
да није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплаш |
да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, па |
вадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Млад |
">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по д |
е да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис |
а се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Пос |
Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући м |
Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу прошируј |
а зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, д |
ди себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноћ |
ољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило |
акада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се |
Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања |
осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p rend="Glava">II </p> <p rend |
у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, с |
ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећ |
зивао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да ни |
, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да |
ра или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p |
е није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, коли |
оји је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је |
е из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{ |
да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће ко |
говцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би п |
</seg> </p> <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, бил |
он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њег |
, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погре |
и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала |
га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и уми |
н све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућ |
ошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то |
rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} М |
="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи |
ао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога |
ор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао р |
утра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ |
И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгл |
н, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S |
ekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа |
аде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, бр |
p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела |
нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се ј |
о, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то у |
врши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистил |
ивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, к |
празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета |
стију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, |
же и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брз |
ила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије |
се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућа |
е бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило |
ије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и |
белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и зам |
страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степ |
ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише |
рни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p rend="Tekst">По њој, њен |
ана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућ |
ља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> < |
у, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све |
полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија бил |
тане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да |
д оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева |
уће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, |
ћи од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га преко |
Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак |
слушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија з |
S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А ка |
">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, |
замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио |
зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Te |
тку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као да |
рећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу |
вано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, |
гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просја |
изно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али п |
Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Су |
имо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њ |
чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не |
арка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а М |
да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда ш |
бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тоб |
сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели свак |
јанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, п |
ко већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обу |
} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да б |
сала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чек |
утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{ |
егу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није доб |
чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити |
ије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му |
о она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу. |
едног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, |
о је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао |
чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако |
ра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њ |
исто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајду |
ли, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да б |
о је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се |
чећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S |
ао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазе |
коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, |
} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, гр |
доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад |
к са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим |
годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђ |
рошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S |
} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева |
зио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод |
ради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код |
су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како ј |
је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И т |
о у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори |
е, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, в |
в.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загле |
d="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend |
дине, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. |
судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у пос |
ишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано из |
ва.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неки |
је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећ |
Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна с |
да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и |
о...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоц |
ог села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није дол |
ни, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} |
е, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S |
о врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јел |
а иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као к |
{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштркани |
ати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, дол |
{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Мл |
да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући |
, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу |
t">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: |
била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, |
ју у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. |
во одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још |
би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице |
, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, в |
увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tekst"> |
а и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улиц |
ћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од |
д њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао ј |
а кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} С |
како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црн |
акрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да ми |
о улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока з |
ила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, не |
а обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало |
о ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из ку |
ље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И |
стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворен |
S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста по |
би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се сил |
Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза |
схлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S |
она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, |
да како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено |
она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни ком |
аба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем |
мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо |
о да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јо |
њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прек |
а га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би и |
по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се |
јем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{ |
тњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице това |
с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе |
"Tekst">У том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} |
ђена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, ок |
о, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговар |
ан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend="Tekst">Младен с |
како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла |
капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се |
.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена г |
ежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно ње |
тером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њи |
ила бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кљу |
да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да |
, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И |
p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Мл |
е бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само |
иховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошт |
стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоћ |
старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младенов |
промуцао: </p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... чини ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
но копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за |
ју измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div |
у за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту |
и“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзите |
ећ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после в |
већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење |
исивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за пре |
о, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у сам |
ко је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се не |
, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих т |
уги на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види б |
а, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пи |
ћи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме |
јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину |
kst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, стр |
е није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане мар |
а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочеку |
се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући ви |
о оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже |
} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи |
новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држ |
надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буд |
долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, стариј |
st">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и да |
а су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам |
а постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, |
назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, тети |
зила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи |
ку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tekst">Мл |
мог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се запла |
гују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазар |
бог самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали |
било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне њег |
} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедит |
о срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чар |
, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те з |
ekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох. |
дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, р |
а га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} |
је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, |
а, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они |
ове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу |
.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што с |
у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се |
а. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу, децо... </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Долази до |
hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Децо моја слатка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је к |
а тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час |
тећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролаз |
беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. < |
јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође к |
Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Te |
чевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ц |
о, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио с |
али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада |
захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! |
што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кућ |
ка, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће ика |
ање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом троши |
ологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељ |
setSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавањ |
затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу р |
Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баш |
авао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до ње |
светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено |
, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући број |
не, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда |
исоко и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И |
ена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{ |
ако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, в |
е, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, п |
паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све |
ај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа |
ио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Изн |
лонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: < |
тајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а |
предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, |
рено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мот |
треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који ид |
на.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац |
узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га нуд |
и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је к |
rend="Tekst">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из обл |
">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p r |
> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очи |
{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена кам |
се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не |
дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, |
се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, п |
у се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И п |
. </p> <p rend="Tekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> < |
мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се |
грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада из |
о ме, бато. </p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа гор |
м. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« о |
се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као то |
за хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг |
који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј. |
улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, д |
рта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап |
итка мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, |
к, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина |
ад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено |
родавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрв |
. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да |
ена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица.. |
оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила |
дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздр |
што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све |
ачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означен |
већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах |
ом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види |
пију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst |
крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало |
са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па камо |
="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, |
да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је |
шта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је |
> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и |
ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провред |
би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, |
остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув и |
се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Л |
дала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изл |
као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се ј |
у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, го |
јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жен |
>Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не |
и пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела |
да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend=" |
{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат нек |
слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна |
раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаи |
сију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p> <p rend="Tekst |
а му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто тр |
мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узет |
м ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би с |
мо да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довл |
н сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био г |
раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила |
и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак до |
однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у |
па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећа |
ст.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздан |
а преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни |
арајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним к |
rend="Tekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је |
унце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници пролазе.{S} Ду |
и и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим п |
на долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се д |
а, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend |
лоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, |
јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по н |
усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бато. < |
Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У |
е у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али ч |
дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново оде |
тпоздравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око мла |
ако земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним ру |
ре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, кој |
ћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му |
а, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да |
болован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га в |
улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, |
и учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и ба |
мајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позив |
езетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> |
оваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у куј |
е жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да |
басме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не |
два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад б |
nd="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </ |
kst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он |
глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру |
ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја |
те главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети как |
се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да п |
прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода |
и пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{ |
ају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend="Tekst"> < |
ило најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста коли |
> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ног |
е су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се |
њен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне |
изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајућ |
бог чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је он |
на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је бил |
е на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, м |
творе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукав |
<p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остар |
њајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p rend="Tekst">— Стојно, — осло |
чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простра |
а већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да ст |
д огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижућ |
S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све |
, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером |
ко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих |
а у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да ј |
м рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе |
кширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно |
ао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу с |
нела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крсти |
то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито рад |
ј ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се |
d="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто ов |
S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми |
да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, н |
е што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештава |
е две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да |
прилике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, |
end="Tekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из |
ућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за неко |
S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... </p> <p rend="Tekst">— Па јест, синко |
на, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{ |
о, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био |
.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p rend="Tekst">Она, срећна што |
је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, |
од се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу ј |
г брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </ |
моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим, М |
исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, в |
ж пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, пос |
kst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој ка |
ац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се |
еде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији. |
баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, |
ико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећ |
ћи му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно |
ванка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} |
rend="Tekst">— Добро јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, р |
уо: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар зајед |
ли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чи |
p> <p rend="Tekst">— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је М |
е, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре н |
и прима му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, |
но одговорио је: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане! </p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, к |
и поздрављајући: </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он |
ле би одговарао: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Teks |
ије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p r |
је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него то |
брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, |
на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да |
st">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то шт |
м сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више |
} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и |
лико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у м |
естао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба |
де као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно д |
Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изг |
дела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Мла |
а позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свог |
оли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он |
ад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, нем |
же главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и не |
работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере |
го ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из та |
и је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са ко |
rend="Tekst">Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у пл |
родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе |
Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта |
зи понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би |
де је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву |
, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен |
она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што не |
иротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, |
за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ож |
а довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> |
сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </p> <p rend="Tekst">Мада није |
, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разг |
у како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се вра |
="Tekst">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп |
у, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, |
, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </ |
} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као |
о издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта |
јући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би с |
— Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив |
аха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде |
ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и р |
рашно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p |
отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и з |
и, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год |
м са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен |
у њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и в |
мена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ног |
ај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када н |
и Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња д |
ину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћ |
жује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код |
осле, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, про |
је млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мал |
рао: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одо |
није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка |
st">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да |
е се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} |
чере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата. |
<p rend="Tekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре |
е, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече та |
од родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примет |
, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, ш |
бреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег з |
end="Tekst">— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst |
погнуте главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осет |
енку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не |
вљајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац д |
ашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десил |
есо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да |
тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро с |
Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу. |
своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да ј |
end="Drop_slovo_Char">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} С |
ekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p |
Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, з |
ори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање п |
тављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све сврше |
само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи |
оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, з |
самљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није м |
ма на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли ј |
ге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао |
вајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tek |
је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, п |
сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову |
да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја |
} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остан |
ђе; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто п |
ује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује |
помно бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не ви |
>— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није треба |
, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лоја |
е било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без |
</p> <p rend="Tekst">Мало после брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са страх |
код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, ка |
осле брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, |
о! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </p> <p rend="Tekst |
Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их доч |
да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не мож |
или.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате |
мети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакр |
а по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да |
опуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а упра |
х, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако х |
оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ |
nd="Tekst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и изд |
ладен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте |
d=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање дел |
etSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог из |
з дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко |
тајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дан |
ла да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, |
њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му |
да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по ча |
ебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како |
{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало уми |
га, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда |
ден тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршиј |
заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tek |
већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочек |
ји, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само |
ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале |
ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Млад |
више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он доне |
, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за вла |
је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, |
о сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »с |
ће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излаза |
ворила, удешавала, налазила наводаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се |
јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види |
вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши |
дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Мл |
о треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се |
оји, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо |
осило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе варо |
бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бо |
р или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без ште |
, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерам |
амо да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све ка |
га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све дон |
Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену |
ећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из |
увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће |
себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, |
">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала. |
аже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, са |
дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што г |
баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, |
ах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа |
е недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети о |
стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово |
Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово о |
гову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао |
да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза о |
тају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не |
е.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, сп |
треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што |
бом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} |
ијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити она |
љи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, уве |
њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, |
р: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само |
а чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има пос |
их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који |
ме избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се. |
калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башт |
разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад |
ао обично. </p> <p rend="Tekst">И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, д |
би, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да |
, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{ |
то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је да значи: |
и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из ко |
тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у |
<p rend="Tekst">Доцније, осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресавши се |
она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> <p rend="Tek |
апусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уп |
е друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </p> <p rend="Tekst">М |
на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, р |
авља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преп |
: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би |
апиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини |
да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, гов |
<p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те х |
тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека |
ушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како |
ож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезг |
лавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је |
а, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хвата... < |
бомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава |
мо изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се шт |
ј како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било да |
и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади |
. </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва ве |
редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто в |
, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, св |
инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он на |
по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да |
издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} |
ко тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, ч |
nd="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навла |
родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као д |
осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, |
бично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, |
, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, ув |
, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p rend="Tekst">— Стојно, |
о како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена |
у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење |
, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за |
бркова, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </ |
стрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, барат |
ст у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по куј |
да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом |
еши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у вр |
не, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спр |
d="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и баб |
rend="Tekst">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се врати |
хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спре |
ина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из |
у, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{ |
а, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако д |
се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружен |
ле, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{ |
не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали |
само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку |
и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто стр |
d="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах |
инила. </p> <p rend="Tekst">После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затвор |
} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешт |
завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код |
о као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S |
да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у |
има по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и |
} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосн |
мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености.{S} Истина, Младе |
који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и ни |
олики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узим |
и што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долази |
еликог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек |
мете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено |
азио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао |
ај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестан |
бе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би с |
ден је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћ |
на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на |
сјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редо |
</p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас |
у, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај проси |
одаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање |
олико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова дола |
ана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им |
то је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У ма |
игла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели с |
е.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћерета |
{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће |
тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, виш |
ред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, |
у ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну |
би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче оду |
над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојк |
скови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину зе |
ушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чист |
пије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао |
исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу |
d="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и т |
} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, б |
но и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним весели |
зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да |
тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбољ |
nd="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} В |
јника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И |
га села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин виде |
јде, газдо!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Ј |
од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, |
ли.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Неприја |
свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њим |
стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би от |
ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бриг |
же када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И |
лито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав. |
и, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут |
тере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскади |
недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, |
сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај |
о Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подр |
{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређ |
жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, те |
покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, |
или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била |
остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен ви |
тра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служи |
ку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, че |
> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p rend= |
. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, |
с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} |
бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младену требало |
сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најн |
S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испуст |
мно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, в |
синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, |
зда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући |
се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не сме |
{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диж |
ли, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с к |
амо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више не |
софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! |
ца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, |
ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младен |
а му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, пока |
наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изва |
аборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен поша |
ње деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} |
ренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра |
осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продир |
ћала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора поз |
у као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свод |
а весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зн |
сму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, |
е, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гр |
мично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до |
ици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, ус |
одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни |
рши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, гово |
кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то зв |
асамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. |
да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би |
се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали |
{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доноси |
лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере ос |
у одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, ш |
ћи се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младенова |
снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послов |
p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Tekst"> |
осно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да |
у да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Ј |
ета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p rend="Tekst |
то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом у |
и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, |
дити баба. </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p re |
али га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се |
eg> </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst" |
ја горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и с |
ека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... </p> <p rend="Tekst"> |
{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да п |
то треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо де |
, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, |
, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључ |
зећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tekst">— |
но иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} М |
положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа как |
, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је о |
ованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа ј |
плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто |
брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и м |
шла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p rend="Teks |
стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући |
ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, |
и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу |
Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како |
ме.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} |
/p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: ве |
ц онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све |
ме ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад |
бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пу |
а иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко о |
спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} |
им, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и виш |
ити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забр |
о она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод |
{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што |
ден, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се к |
е, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и |
ући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена |
трепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да |
ико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било ј |
и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики тргов |
ари вуче, уређује. </p> <p rend="Tekst">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Мл |
зела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само |
, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, ода |
. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богз |
{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са подбоченом |
кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tekst" |
чац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручава |
ну требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">Празником, после ручка |
, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није и |
м скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био р |
кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пош |
аћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p rend |
<p rend="Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво о |
Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, б |
шао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица |
ом укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да |
порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измуче |
они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и н |
ирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах |
унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи |
што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред њега до |
ћи да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, синко? < |
ећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> <p rend |
сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спре |
, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? — насмејано, ср |
е, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену наве |
пред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро |
ко је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, |
нако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било |
ве жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се |
авније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S |
еље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не на |
kst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: < |
је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, |
са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софр |
ало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добр |
де да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гла |
"Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен |
олажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ би |
х послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њ |
ли бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, там |
ва. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу |
ала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, са |
ден донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлог |
ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџи |
јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што |
зио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шами |
римети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред |
ала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се пос |
о је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женам |
ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ |
као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега од |
о, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, д |
о стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Tekst">После на |
игне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да г |
исто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се о |
>Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S |
end="Tekst">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓ |
! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} Т |
ашеније настави: </p> <p rend="Tekst">— Дошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па са |
<p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је т |
цу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код ку |
о.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разг |
, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не »фираје«? </p |
па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tek |
ла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која |
шла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S |
није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, |
end="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо к |
<p rend="Tekst">— Ништа, синко.{S} Него дошла... </p> <p rend="Tekst">Младен застаде и диже гла |
би, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздр |
отово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то |
рне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, в |
одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако |
тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баб |
поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из п |
аква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, весел |
е вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах |
њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, |
аден тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} |
рио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је |
је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, кажи: драгичка! </p> <p rend="Tekst">— Драгичка, Младене! — ч |
кажи: драгичка! </p> <p rend="Tekst">— Драгичка, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој п |
але нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да |
о да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Teks |
, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одм |
е улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те |
амида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладови |
ишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто |
ћи, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од к |
се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, |
х њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, пос |
rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и с |
<p rend="Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку |
ашту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{ |
ост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p |
мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе син |
мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је бол |
"Tekst">Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе |
да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се |
ајопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и ко |
, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и |
оведа, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако |
гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, |
зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у |
вац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да |
њаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} О |
ебало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен |
, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек, око |
ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« |
војим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изиша |
ако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, жив |
е је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида |
лавно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> |
мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве саха |
ћана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућа |
ква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бр |
и, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не |
Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не |
рећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарај |
ти, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изне |
из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, |
немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p rend="Tekst">Она |
криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> |
у стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од |
</p> <p rend="Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да |
. . . . . . .</p> <p rend="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се исп |
елико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} |
, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </ |
у је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несре |
сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће |
игу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бо |
што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вр |
о неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће |
, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као ш |
во што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих п |
потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бег |
е одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сас |
новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме |
е без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p ren |
свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса, као неко од |
овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла д |
није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је |
истајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба гра |
о свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио |
кога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S |
, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради т |
не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је |
без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младе |
дбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од |
рестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Tekst">По |
о те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не |
и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји ка |
док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Tekst">После настаје он |
а нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да ч |
лучајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само |
тити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али ниј |
ојим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, |
шљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршиј |
иликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код |
ера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се |
ао уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, |
, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радос |
ди себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и н |
t">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као д |
би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућан |
Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, жу |
пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га за |
лази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека ње |
положење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао ј |
е, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Tekst"> |
да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају им |
да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се с |
од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда св |
је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не б |
њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега |
и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна |
м бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, |
нка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као изви |
<p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац М |
и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљнос |
ме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је |
ећ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се |
остала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде она, поре |
ов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} |
е тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којим |
овице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што оставља |
ицом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су |
да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима о |
у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и |
свим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на р |
Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </p> <p |
и упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно |
алогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би ча |
на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што |
Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања |
би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба по |
уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен |
гова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему ср |
жном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна |
били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад |
у.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мрак |
етли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, ве |
допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њег |
аба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео б |
свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео |
Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен по |
ћу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, |
а живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, |
ekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном ски |
оји је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то пл |
е поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, |
рили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, |
капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећн |
, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> <p rend="T |
је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило |
{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за |
<p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и |
унила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би с |
реба, па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан до |
ни тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежи |
а што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, за |
минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{ |
средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} |
да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је бил |
»тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно во |
t">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каме |
ице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола нато |
те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нароч |
као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зел |
S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану за |
абиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масл |
да како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина улице, |
а, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам пору |
ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи |
у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Они о |
</p> <p rend="Tekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, к |
ка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још |
к, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младож |
имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> |
е за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, ниј |
, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је |
уге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Са |
да слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметн |
било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију |
хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од |
као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним |
ад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од |
ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, п |
пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари |
увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек т |
је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни с |
ао и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако ум |
тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упу |
ла.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} |
р на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен н |
колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то |
како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим зд |
нча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто |
задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена оче |
на, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког да |
љали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би св |
узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, |
аден казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му сл |
узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њ |
а иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се |
заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију |
јући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ са |
би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њ |
p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не |
радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">Пос |
довољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више |
очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јо |
ба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} |
тоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоће |
као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за |
ари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је |
длазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би оста |
осле сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радоз |
сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећ |
да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне н |
му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, са |
дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита |
вије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави с |
оред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је д |
ок не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим |
Tekst">Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим ж |
на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му |
ута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испо |
</p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, |
е, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа как |
ријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме |
исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му |
, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућа |
виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ |
тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, не |
е мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће с |
дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге донос |
ekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блаж |
оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али та |
називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то ниј |
устио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је каз |
end="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. |
у, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и |
уштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то |
овљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајућ |
баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни |
, па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизности, |
nd="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с у |
запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узм |
аршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у |
па са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{ |
">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час |
баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види исп |
</p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће по |
тала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурба |
азара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, б |
ове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако и |
рове магазе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сва |
је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су не |
Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А |
би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазил |
стили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњи |
им ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, з |
е појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знају |
чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да |
е стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као ох |
је њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави |
чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, |
ш сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да |
оносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође |
} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да |
ресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико |
кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p re |
агано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} М |
гнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на |
мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе |
ац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог ж |
S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао н |
{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био |
у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, |
ено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јо |
ајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се |
Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, |
а, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знај |
Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса |
ни себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, |
их.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баб |
ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгу |
ено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропа |
е обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћ |
ком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и |
ру реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане |
моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се |
о да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: |
носит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, р |
у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и п |
азе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да |
она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући |
тигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је |
одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу |
њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је |
нидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније |
јник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да |
Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да |
</p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она |
о, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, |
таве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спр |
није, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био ве |
и (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и |
не, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, н |
не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И кол |
о се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази |
, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадн |
да била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као |
ају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих |
<p rend="Tekst">Пролазници пролазе.{S} Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у ча |
д куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили |
ве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила н |
о је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мир |
омаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у |
и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је |
јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то волео.{ |
ро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, кад |
, строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не м |
ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав |
</p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Ма |
ас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. |
</p> <p rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} |
до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бато. </p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, п |
ину, псујући га: </p> <p rend="Tekst">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У р |
ући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то ниј |
волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пи |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Еј, не уздиши, не вежи севдаха,</hi> <seg> </seg> </p> |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Еј, од севдаха горег јада нема!</hi> <seg> </seg> </p> |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек тр |
ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и напл |
="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst"> |
а бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго ст |
пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина |
p> <p rend="Tekst">— Дошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p |
ола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује коли |
на.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да |
до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{ |
послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново б |
же, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом |
ак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она |
је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чист |
још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом |
овину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ зна |
на све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуг |
брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од |
би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га |
ден горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Са |
ом хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ |
цени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике в |
ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то с |
и да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> |
он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана п |
и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за сваш |
ко мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А ов |
што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по бра |
дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, |
ожда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијан |
ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресе |
, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, |
све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује ње |
тишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p r |
па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, т |
игурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, д |
ле њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зат |
и што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јо |
одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ни |
се, говорила би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја ни |
преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извин |
радиш, Стојане? </p> <p rend="Tekst">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> |
ованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само |
жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код |
!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првог |
вна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по |
а што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} За |
би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ |
да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихо |
кој, па и Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијин |
игурно, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, г |
изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, р |
а, зар газда?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговар |
зре, рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволи |
само одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе |
ење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А |
тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка |
вирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, к |
зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због ње |
ј.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поре |
лач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхт |
што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то р |
лачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је з |
</p> <p rend="Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину |
"Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућа |
где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска. |
наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто |
ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, н |
се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже как |
да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као |
st">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напо |
као, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он |
е, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећ |
не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре |
ekst"> <hi rend="italic">Умрећу рањав и жељан.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И потписа |
улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је от |
ви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... < |
криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да по |
одневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, |
е баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвеће |
је, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да |
на хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом |
е?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се цел |
е да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и з |
и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он гор |
биног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да |
је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обич |
И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи н |
објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те |
го само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p rend="Te |
ело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, |
већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели |
о заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да |
идео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чеш |
се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вар |
е опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са стра |
имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једн |
аденом, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почел |
да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и |
молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени |
ивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима |
бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе |
d="Tekst">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах |
ма за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе |
{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, п |
чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ |
ом што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </ |
аалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при |
а [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, ш |
у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као |
Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли |
{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и оста |
да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst"> |
а.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камо |
а је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је |
, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезв |
<hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
<hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И то по ц |
ekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање |
ју.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. |
е била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И н |
ши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало |
адње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, б |
.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати |
е теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младе |
ледњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само д |
!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, леп |
, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи |
ргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као умиљава |
о не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он |
аг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први ма |
"Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ј |
а — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, |
е, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који |
} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада |
м је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада |
ово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио. |
стала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није њег |
да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она це |
целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки |
пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно |
, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p rend="Tek |
и, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, з |
е, синко! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако |
и се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, с |
била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па ка |
шао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p re |
е да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим |
"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба д |
их који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики |
што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у |
ла је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А т |
већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као |
Пољуби ме! </p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, в |
да бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда преб |
им предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, |
тивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и |
его што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од |
о, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ |
ји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља |
куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремањ |
шли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колик |
.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по ко |
окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да |
допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сад |
бећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем н |
ас у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад |
а ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S |
S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што |
вали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахра |
ји из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, н |
та, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, ка |
ле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата |
, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју р |
ло баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање |
сију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> |
и, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да за |
коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој |
зме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој |
ава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, д |
="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је ч |
, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро виде |
стало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; |
а да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада |
и подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p |
плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његов |
уд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потре |
продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему |
е веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато |
ко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашт |
рећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мал |
е за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око. |
ека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме |
па и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде |
ву младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, мил |
op_slovo_Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спуст |
мештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пош |
Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као |
т и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ћ |
Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она |
снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> < |
ћи и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Х |
се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру |
S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа |
, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И |
ла.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред |
ана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, маг |
="Tekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћ |
а код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а |
а.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p |
из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговара |
г грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану |
аденово и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он зат |
она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увре |
ћи наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потр |
се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућан |
ли не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом |
боравио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не дон |
грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> |
, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ |
ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, об |
дати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, |
не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и |
у убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему том |
ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се н |
на зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њо |
ао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити ма |
а рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за |
падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, о |
.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник |
век би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку и |
долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека |
не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више |
ђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико |
.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> < |
p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени б |
сећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је п |
њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га уве |
ну и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— |
еба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац |
страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то ни |
за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стре |
шћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда |
вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, |
ед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то воле |
не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрал |
, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да |
и нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p re |
>— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап |
умња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p r |
ма, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, са |
ити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу р |
жљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Од |
м матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све так |
, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, |
поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу |
ом њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме ње |
ош и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он з |
расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљева |
о ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Teks |
стили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сиг |
не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохва |
га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бол |
у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А |
шта било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми |
е он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад с |
</p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је |
имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као детет |
е у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, |
, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, |
ам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ов |
то да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Teks |
Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад |
зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање |
несе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младе |
атраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Teks |
е, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! |
последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не сам |
це грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе |
е за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто. |
лопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту с |
хо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне |
Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Te |
ом, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек |
ки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} |
им поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели |
смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно прати |
је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дир |
говини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде |
е дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће д |
! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, |
газа колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе ос |
о се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове |
иње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синк |
о пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто са |
да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и бри |
а, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, з |
> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито к |
ише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удеш |
p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој |
у скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, ди |
аљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она |
ио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свад |
јмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију |
целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као |
д посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки д |
кој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{ |
kst">— Иди тамо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не при |
г брата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа |
</p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила |
та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што |
док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p |
скупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да ј |
кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{ |
их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слу |
кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре |
а да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже. |
на да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend= |
плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p |
одити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били |
полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није |
, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, |
оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне |
ћ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је |
, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, |
чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, запове |
ао свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а |
ак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И на |
за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="T |
губи се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у |
, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ |
да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије ви |
S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас ниј |
ило тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: д |
позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађењ |
непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Tekst" |
х, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштова |
ребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност п |
ћи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане дас |
док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује д |
мах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је зак |
то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend= |
тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, |
има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а к |
="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дад |
и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се |
{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да |
и се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} |
/p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плака |
начи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, |
осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови уве |
апији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пре |
утила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се |
све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи |
себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек |
а њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућ |
баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба |
зар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, д |
кивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задо |
иоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" m |
боју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за |
лако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге |
о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не — одго |
а дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости |
допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то зна |
оћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен |
ћи му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљив |
кста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинал |
но — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свад |
њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега |
рење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованк |
да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су |
лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако |
ати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила гла |
гледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} |
ви матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен |
е! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, г |
о на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод |
дог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} |
st">— Добро, нане! </p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, уш |
је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере |
ући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А |
код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на руч |
S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љу |
ова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, изн |
од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он ј |
дној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблаз |
<p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Закла |
тила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забога, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Она једнако т |
"Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад |
ма у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га |
риступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита. |
адгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он н |
свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар |
од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скоч |
а јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово ц |
ћу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то |
.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без стра |
аде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на само |
.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, |
де, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па за |
а тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчин |
се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камол |
рема Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то з |
, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у по |
купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} |
дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не тре |
ала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. |
p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући пон |
ладене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p rend="Tekst"> |
А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> |
вом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. |
смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође т |
ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и |
лна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јо |
нила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: |
огатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, д |
сли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као д |
своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и т |
егледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још јед |
на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће |
послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и |
акопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким |
а.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео как |
ље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и ску |
ла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара |
ен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је |
Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим |
ма, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> <p rend="T |
си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> <p rend="Tek |
дазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, |
ана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, по |
>Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend= |
ама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, уве |
>Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој: </p> <p rend="Tekst">— Снашке, |
ло да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ к |
се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури |
х, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав |
исивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p> <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно ис |
...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливал |
до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са у |
остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из |
аде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како |
очито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јов |
пе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршиј |
ен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори |
то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, дол |
ршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто до |
ње, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од под |
мери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, |
своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ |
смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tekst">— Пољуби ме! </p> <p re |
, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разли |
не чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и на |
Хвала, чича! </p> <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је ви |
а је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Сла |
, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како г |
Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа ш |
сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чек |
ланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало п |
а увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу |
} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, |
т и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа |
ко је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се |
">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико рад |
да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Glava">XI |
леда, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако |
а из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, г |
од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео |
, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p |
треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући ни |
ао да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Сти |
ају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађењ |
амо било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од |
готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, |
о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња ње |
</p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У д |
м »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен |
што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенов |
</p> <p rend="Tekst">Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично после вечер |
ој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понед |
аиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И |
мање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан |
да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је з |
јући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не пре |
ћ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p |
едајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по дужно |
ући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не к |
е пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, |
аху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, |
ре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута увече, кад |
аба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чист |
је добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављење |
и он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, |
се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он |
а он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су |
за, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И о |
врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg> </seg> </p> <p ren |
здаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њ |
а поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} |
има, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он с |
каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погреш |
се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од ст |
а; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у |
S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне не |
има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, н |
је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му |
st">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, |
осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али с |
<p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно раствор |
p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p ren |
ен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само |
ову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њ |
уће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и |
].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, са |
башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом ту |
тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само о |
глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по ра |
.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен |
љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији в |
и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек она |
но седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао |
одинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p rend="Tekst" |
те, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p r |
могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер |
укама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му. |
требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено |
и дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} |
ију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, м |
rend="Tekst">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједначавању у старешинству о |
на улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће |
готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцн |
, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, |
ве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би |
испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и ка |
све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљу |
, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за вре |
си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p r |
да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула |
о то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, к |
ог друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓ |
, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још |
знемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недри |
укла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанч |
ена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [прист |
Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{ |
же и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горел |
ети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена |
е јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да |
донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада |
ушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила |
нама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не ч |
ене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} По |
о друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљ |
ега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{ |
лаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он от |
о, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари |
о слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како ј |
ак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом |
Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио с |
лу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И |
лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи за |
к год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И |
ом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна д |
, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} |
унгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце и |
ба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, |
о, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend= |
} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, за |
лико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику с |
ана излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућ |
куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} |
његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био |
се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, седећи т |
итајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, |
>— А, ти си? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безб |
земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка |
после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од |
авило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазар |
ћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> <p rend="Tekst">— Сада м |
{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по о |
да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили |
бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка в |
телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз б |
као је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући |
ронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу |
о није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и |
е мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазн |
и иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што с |
трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од ра |
и, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је |
но још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што |
о кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања |
ло што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу |
st">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend="Tek |
Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златн |
ије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S |
в друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... |
на, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— Нане! </p> <p rend="Tek |
д дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих |
опуштао.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не |
ине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, т |
ку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p |
нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то |
улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да |
Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: |
досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен |
тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[На |
p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да |
за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њи |
, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пр |
олије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да |
их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли |
би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат |
главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као муком |
иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, |
се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен |
овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да л |
куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ св |
звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, кажи Стаме |
би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишт |
твовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, |
а њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{ |
ало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува |
рено питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар газда?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прос |
му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако ум |
није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те по |
те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан |
је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би |
а га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: д |
и: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} |
<p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко |
ло тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да |
динама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што |
} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет |
е на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на поз |
елике памети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам |
ћи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?) |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> |
јати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по дру |
она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то |
а не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим о |
ц са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га од |
ели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p r |
греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потреб |
његово исказују: </p> <p rend="Tekst">»Заробљен сам, Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од по |
ама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Го |
право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије. |
била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог ж |
ожда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је |
ње постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно м |
срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend= |
но је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој |
дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув |
е могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забога, сед |
ге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за д |
постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвал |
дмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава с |
доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога |
добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре б |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Заспати не могу...</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Teks |
дала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ог |
тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради |
го дошла... </p> <p rend="Tekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније наста |
јских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се р |
ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Ми |
одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава |
е може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго |
од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се суз |
што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме |
ости!«... </p> <p rend="Tekst">Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закиће |
рно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило |
Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину |
адена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао |
о сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољ |
а заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућа |
сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и |
лу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, |
и бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погле |
себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} З |
то иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и и |
дмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с броја |
се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корац |
саветује. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у |
бро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда в |
опови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Te |
е отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и к |
не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчано |
метају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој с |
о су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што тр |
ама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој |
е, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, зат |
не тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с к |
о, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требал |
вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно м |
послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, |
зима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње |
сковац. </p> <p rend="Tekst">Чаршија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће б |
е спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми |
му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, одлаз |
куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S |
ана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би на |
, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се разд |
д је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend="Te |
би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништ |
p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, поч |
st">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ос |
самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених ко |
S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без г |
јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, |
дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи тешк |
, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до т |
улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је |
њи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свад |
гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видет |
им суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од ст |
ш веселије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} |
тују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигну |
, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени |
азговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговор |
.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све |
а њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услов |
ен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора |
ку да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чек |
ече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, |
о, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нем |
ити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради т |
проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, д |
и, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је |
ни бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p rend="Teks |
ује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, ма |
ђе, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупиру |
ун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице саг |
о треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све |
<p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она |
хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје |
и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и њег |
мехну. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети |
ен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, ве |
зима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити |
значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он н |
орено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, п |
ли и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. |
штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, н |
ледњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њим |
они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су д |
p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му |
уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише н |
, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, |
сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, |
аха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба ов |
да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пр |
И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је |
и: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирен |
и их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, |
к она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него |
му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, |
д тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} За |
да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад |
могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага д |
да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда |
е трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p ren |
да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, |
то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чини |
оцевима својим. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био пре |
је колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, |
њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онак |
је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буд |
у радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мил |
дати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, ос |
с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још |
да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца и |
као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему к |
и одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да |
гла је да поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе |
у то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="Tekst">— На |
, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> < |
ошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећа |
аслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{ |
скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име |
да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики |
у, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле |
излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак |
прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи...{S} Глед |
он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst"> |
асно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— Младене!{S} Не |
ије.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно осло |
нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових мага |
ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао |
му, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана наме |
амакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која с |
трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ |
дена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, с |
st">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно уп |
ља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, |
ен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију св |
nd="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да |
ине, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато |
ону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па н |
па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[ |
о већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend=" |
увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да о |
ва. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, зашто... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, одгов |
што, бато? </p> <p rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све н |
ље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ |
ладен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, |
у жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрека |
ем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="T |
<p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, |
што је дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не »фираје«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од |
ш више код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, бато? </p> <p rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево |
>Она диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле |
аден се осмехну. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све јед |
ен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо |
ћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пош |
rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико |
гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто за |
ли и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен |
ћи колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не »фир |
суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом у |
rend="Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху м |
</p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њ |
да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини |
стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за |
ела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних |
ек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. < |
комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навла |
што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је са |
, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаче |
увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и мо |
rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад т |
нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зид |
из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики поса |
она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, |
Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му њ |
Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта |
д ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугод |
варају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због |
на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да |
црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемире |
ало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће н |
ез свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не |
спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} |
рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, ве |
сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њ |
е смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му |
павају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> |
јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, за |
само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед то |
но његово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p ren |
...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тре |
та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, |
да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учин |
нда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још |
о њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} |
једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој б |
ашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од |
н и с кључевима. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њ |
постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим |
о да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као |
та више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одударајући кр |
његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend="Tekst" |
, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: < |
е и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Ста |
та да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend="Te |
та га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да |
ен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато М |
авао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— Ост |
он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а |
да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући |
нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се са |
лас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам |
уће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје |
га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија |
знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да наз |
пустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери |
овац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, се |
ко сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види с |
оре са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није см |
дарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одгов |
то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињас |
де, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи |
гом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> |
е седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући |
> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти зн |
код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха |
је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капи |
Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, прија |
ност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане? </p> |
вање, седење, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као |
а софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највиш |
дљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: </p> <p rend= |
а капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с |
о се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, поб |
толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што |
да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како |
дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири |
је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се н |
ла да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не доку |
толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, ја |
да бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А з |
: </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све |
А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду ку |
е, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана о |
атом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Младенових н |
на »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се ис |
лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, |
же трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{ |
јом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче |
пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште |
уном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна |
и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увуче |
ови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А |
и спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са ред |
ка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најоп |
али у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред д |
{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену ј |
А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба м |
, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, |
укама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S |
, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела ку |
зивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад занесе се.{S} Ос |
мења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се ук |
стера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} |
из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о ко |
а види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море |
драв продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се ду |
и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, |
како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем |
да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи |
том, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, |
ориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуј |
тим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} И |
аривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија о |
S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затва |
продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, |
Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да |
ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као |
свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да |
нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду |
јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, |
нци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зеле |
.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чар |
Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се. |
чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се |
е истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покри |
греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама о |
к.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све |
еколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зи |
блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и |
end="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупа |
rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгл |
кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, У |
"Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и |
е, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто мала |
.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повла |
е.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој ку |
он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и |
ијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихо |
st">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трго |
, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} |
ко ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући |
"Tekst">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољство |
{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да |
прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, |
ујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет |
} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури |
овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег |
оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветуј |
ао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се зат |
едове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџ |
о као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже |
но упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са с |
та да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ниш |
борављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се из |
д хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је о |
улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, о |
ио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово т |
{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну |
ни испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, траж |
ном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, |
ичала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе |
е казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... < |
и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се т |
{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени |
> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, тол |
о пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би с |
истајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да |
да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он |
А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и к |
но, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, |
би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, |
етло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега |
е било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и с |
и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му |
И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, син |
ван, изболован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види коли |
оплу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету |
"Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплах |
а, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је |
бу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да с |
их, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, |
ак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна |
ко треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ћ |
више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, |
тири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара |
вим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у |
Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети |
мку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би с |
на оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последњ |
гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, па |
S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, |
е диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не |
то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и в |
енађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући колију, као |
робудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се |
жнији, отворенији. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, |
гађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, б |
прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, |
сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обич |
="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, |
асвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде |
а би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан сврати |
уцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако |
ина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p ren |
у.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема ве |
војен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, о |
арају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, сто |
ога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: |
наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражењ |
ање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к |
а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила |
Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би ле |
{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, |
је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као ш |
еби, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, по |
ли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да |
ону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као |
оп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има сва |
к, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге |
тртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он |
непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S |
том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту з |
мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њи |
а њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се... |
о да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако |
аба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивал |
о, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му |
очетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и |
и по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где с |
ћи од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, п |
ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, |
елог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, са |
ш више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она |
а их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сад |
епенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </ |
е долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило |
е Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не |
и.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће |
ницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће д |
, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ак |
у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све шт |
а јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значил |
од би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазил |
онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин |
своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако |
лазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, |
је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онд |
аследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега |
<p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S |
ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Teks |
уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— Знам, па? </p> <p rend="Tekst">— Наш је! </p> <p rend=" |
али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Te |
ита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p r |
, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> <p rend="Tekst">— Него...{S} Истина је.{S} Р |
на, одговори: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати ј |
ди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано |
</seg> </p> <p rend="Tekst">— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да о |
мела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку д |
заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst"> |
снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је |
nd="Tekst">Младен је све видео, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него |
хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћ |
p> <p rend="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што са |
Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће |
слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити л |
дену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, |
јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да ј |
о говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочен |
дра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те о |
та, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити ле |
други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па |
, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, |
— одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као упл |
што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{ |
ако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сув |
дахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад с |
ла она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ |
ож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер |
ебно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ |
о онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даров |
seg> </p> <p rend="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само доп |
олазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој |
rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му н |
ко право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ |
> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише с |
ваца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплат |
би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дош |
уту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} З |
их својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала ср |
мо плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики ст |
ао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, јо |
ња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако б |
{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као шт |
е у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени |
} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим пораста |
то онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Tekst"> |
је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да |
r">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико н |
трености.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо |
само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко д |
дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} |
end="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Стро |
та. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника |
ер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у |
седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ |
рочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обаз |
ође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног |
и, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћ |
kst">— Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго |
донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst |
је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да м |
, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, об |
жио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. |
у и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њен |
е случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће |
ико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сах |
— дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве |
ладене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Te |
преци, куповине. </p> <p rend="Tekst">— Знаш Арибегову воденицу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">О |
тито одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па узми! </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
е и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и |
nd="Tekst"> <hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="T |
ће тај? </p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> |
<p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p ren |
жи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p |
тила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst" |
као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шт |
и и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Младене!{S |
, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је о |
— него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњ |
да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевте |
е, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ уплашена, ужу |
да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да р |
тојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара с |
е, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену |
а газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, ра |
иликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби ве |
Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице д |
е чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цр |
а, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење ње |
они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у п |
или (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одла |
старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p |
ао да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан |
га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајт |
ућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, |
шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала. |
ца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде |
елим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав кака |
че једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и |
ше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од нап |
нила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледа |
аре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усах |
м брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S |
најкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано |
ћану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су камен |
ла и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинил |
а.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазн |
се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> <p rend="T |
унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: суз |
их вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а |
по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто |
И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Мла |
могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у |
закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачк |
/p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча упла |
бучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара с |
рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча ко |
е и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кро |
спод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу |
ла, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, мас |
лаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, па |
делу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика. |
н.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отер |
је видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, до |
а дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, зауста |
а, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, |
адиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После |
као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га ув |
е.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, |
рства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, |
е отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редо |
ао што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да |
изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен ос |
га да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац ре |
х ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, та |
зненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана ја |
е он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, |
ајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и |
, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се т |
еб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, ј |
да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, порем |
ред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, |
на казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, ко |
ом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, |
до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, |
ом и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже |
би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијањ |
рала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ тол |
безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем гла |
му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он пос |
, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је п |
е сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радос |
а софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по |
мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој сн |
о, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p rend="Tekst">О |
ева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са св |
м, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, |
а све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све о |
Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобо |
старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није при |
адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ |
а ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Teks |
њу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, как |
а карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стој |
увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста ц |
После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као |
да, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они |
учеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако |
а, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји |
не, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те м |
о код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на р |
, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, |
и: </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> < |
днако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, |
ћан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпун |
и посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и о |
ало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су ка |
вор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање |
му, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне |
а у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је ц |
постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, |
ћи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих |
d="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, |
то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се |
и га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, |
нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њо |
собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постељ |
ви.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме |
да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води |
ио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још м |
увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су ч |
павање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што |
дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџ |
била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређ |
од грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p |
с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од |
рстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли ниј |
ко било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као у |
вство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога по |
ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могл |
ега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, кл |
живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, |
но остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пу |
ека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, б |
ш више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tek |
ћ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упо |
Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И д |
ћи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границ |
да он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да м |
аден испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља |
на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењ |
а је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку |
а седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, го |
е дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана |
век била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, д |
огу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p r |
ло осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на в |
{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нане! </p> |
ло тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога сво |
адену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе |
траха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба |
кошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило ш |
у да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише |
увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код |
име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже с |
о, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јач |
ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то |
о пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чарши |
, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њи |
е из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у п |
} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми нов |
д куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S |
је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend=" |
ехана излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду к |
ве буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, |
разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасви |
ену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, |
Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> |
а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се ч |
у његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p rend="Tekst" |
свим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар ј |
.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигур |
ј мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, |
долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго |
Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се |
опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погру |
а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Teks |
ћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, |
ула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а |
ји?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и |
не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као |
е, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води б |
, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати |
евине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама б |
чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у |
ни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S |
а, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само д |
е и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натр |
договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p |
д почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и |
S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а |
ћи се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, |
арађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућа |
Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Мога |
већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </ |
Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
угачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и з |
дан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у ба |
ега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, з |
већ само <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа више. </p> </div> </div> </div> </body> </text> |
и ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, б |
а би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, |
те и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{ |
>— Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p r |
је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, налив |
</p> <p rend="Tekst">— Дошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. < |
што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend |
она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њим |
бог те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да |
ослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два |
не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> < |
јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио ку |
да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не к |
е да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: » |
»нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у неврем |
хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, прили |
било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покој |
да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је |
лу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> |
икада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увел |
те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сес |
срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек |
јатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељ |
и, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, |
он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да р |
и како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да г |
убио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи нико |
ета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чарши |
вац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи |
х изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, ч |
је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: < |
У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса |
поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, с |
м му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за сва |
кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све |
било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви виде |
у бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, т |
S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јов |
ољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, вес |
ала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tek |
је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучен |
си плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, бил |
осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то |
ан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то |
покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано |
S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак ј |
ће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би и |
управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време па |
ри о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувају |
ешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била |
седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућан |
е две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што тре |
у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, |
јању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи |
уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јо |
ог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само |
на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако |
} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све п |
ла га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одма |
их уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и б |
му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над по |
ино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разг |
његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би |
знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распрос |
реченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ до |
ekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И |
ва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му |
најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и |
адах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гле |
ре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала б |
е.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му |
у полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с |
и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> < |
домисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, к |
ољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашањ |
/p> <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно раст |
Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готов |
тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена |
онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлаж |
да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као |
а, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно ника |
t">— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам. |
заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, с |
већу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над к |
слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разгова |
спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, проду |
ође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седел |
ао да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грл |
зује тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зн |
о какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tek |
м, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвоје |
ова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још та |
ки »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац |
е једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко |
ри завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подуд |
постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, п |
му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао |
још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не ост |
његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S |
такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допус |
а оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко вољ |
дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што |
ао што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по |
како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао |
аво ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ |
Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мад |
ма, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу ск |
.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се ј |
види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају |
мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не ра |
у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи |
не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је |
, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} З |
аши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахир |
ити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет |
хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и о |
док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, не |
отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено р |
дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И |
ма њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он |
азио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, св |
не!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, |
а му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечер |
пртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да |
о, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tek |
, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и |
Tekst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, расп |
— насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: |
а га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, сне |
ани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, |
адне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гро |
код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да |
ре чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао |
"Tekst">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца поз |
е криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </ |
вно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од и |
обож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла те |
се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се не |
, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћ |
мо клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, |
то је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, до |
> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, |
ега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то |
сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, уп |
p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је |
њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се д |
ред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} |
у слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако |
ких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо |
ући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гне |
о стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту. |
ба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако до |
} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје р |
још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{ |
и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса т |
е, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети |
на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је р |
их, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала |
, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да |
>А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свак |
в глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по |
не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага |
тањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала |
ено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о |
> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на |
end="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и б |
S} Посрне. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљењ |
Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Ста |
="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па |
">— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да |
rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, |
> <p rend="Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на |
nd="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра |
е, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Умрећу р |
рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико жи |
напред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И |
да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И шт |
ине, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер |
што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, |
обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили ба |
">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упи |
kst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, |
тојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересиј |
">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојк |
прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине с |
урно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких те |
д нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш. |
, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби мож |
а, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дођ |
е остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће |
аршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавин |
амо би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не |
е од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као крију |
а око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли с |
хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџиј |
то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела |
зни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућив |
дње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и |
пињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо |
од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда |
Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она са |
мирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац преста |
очама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соб |
него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије |
ненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетк |
то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Г |
а памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да |
! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да |
рет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за ш |
страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена |
од њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како д |
="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="T |
ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дет |
ко чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрт |
да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећ |
ње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор доби |
ц Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стај |
навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је |
њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа как |
е, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до ц |
ао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбиј |
оју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, нес |
к је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S |
ирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, |
жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, |
, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет по |
о.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се |
гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— Младене!{S} |
хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, повр |
, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Tekst"> |
к.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине |
ано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стаја |
ом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и ст |
леку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она у |
едном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио миш |
алварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из кућ |
цу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све |
он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, мест |
а може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала |
дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, при |
а, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама |
азе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, по |
, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="T |
ив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p r |
с.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди вра |
у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз |
ћу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p |
љи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, рад |
из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> <p rend="Tekst">— Младене, син |
једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колик |
вор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{ |
аба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, |
рски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tek |
све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба тол |
било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада |
ено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јо |
ма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држ |
ила као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, М |
е увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да |
све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих |
а, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{ |
ошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Ко |
а већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они ка |
ат, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </ |
еља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="T |
и јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, |
е се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, им |
онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> < |
ободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зар |
а соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усам |
оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто оста |
са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша |
ајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баш |
ла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је ка |
која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такв |
кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и |
ог застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње д |
а је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и |
она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала |
послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, |
ских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} |
ла; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица |
н је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p rend="Tekst">О |
к »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирец |
посакривали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend=" |
у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнут |
ј своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушт |
.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Матер |
ао не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда |
не, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend |
Tekst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гл |
као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на разв |
Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је |
, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, куку, |
ekst">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марк |
<p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{ |
чекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављају |
првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек мор |
стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут. |
ечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, д |
ео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, иш |
ад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима |
ко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се |
оњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, це |
.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскош |
ка, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улаз |
а, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећал |
их чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ни |
на у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, б |
астави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи бр |
атворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била |
војим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима с |
нима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> <p rend= |
/p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p ren |
} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кућ |
и никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим уз |
з чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чар |
и, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели |
олико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мисл |
ојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен |
дног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћ |
ће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у то |
д разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, исп |
Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} |
он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим м |
д њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијо |
ло код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у |
прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико тро |
гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чарш |
, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезгла |
">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и на |
есма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и род |
је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке св |
је родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак |
ћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутн |
што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко друго |
енов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну |
а узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у |
<p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне |
аште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је за |
засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен |
и и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе |
да и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долази |
в преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак |
њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толик |
е бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </ |
да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане |
а да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, |
чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе крију |
то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, сп |
говорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у к |
ма где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одм |
, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се ка |
ба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашк |
других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигу |
} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би |
, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, ка |
о кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и оста |
у где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој оч |
е онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, |
а ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће д |
то лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, ка |
више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово |
знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то |
ао да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се е |
ђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се |
аче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно |
ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се вид |
kst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од памети? </p |
ирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољс |
краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека ос |
рце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p r |
како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред |
стумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, ду |
грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само н |
ољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="T |
вориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Teks |
, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледал |
rend="italic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="T |
kst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, |
кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам могао више, |
дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њих |
ад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> |
како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се |
оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе |
и, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекор |
ачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Т |
чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је п |
њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а п |
"Tekst"> <hi rend="italic">Умрећу рањав и жељан.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И потпи |
"Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, |
и Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, |
о за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не |
Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго. |
ју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има ве |
ло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих |
S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није гл |
ља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брат |
, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на к |
годно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} |
end="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само |
ло, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је о |
дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend="Tekst">Пос |
ву кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, м |
почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, умо |
{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој |
и је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то |
очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} З |
га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста |
... </p> <p rend="Tekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> |
о дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Ч |
ло кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржал |
то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каж |
ази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико |
нутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, слу |
не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кљ |
одаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о же |
празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесе |
на, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и |
а сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву |
твори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p r |
фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да ј |
се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, син |
старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају к |
d="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, |
за њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са |
срка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како и |
а би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима |
н појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизн |
ивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— Знам, па |
њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да |
ђује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} |
није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда |
абуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, |
тишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао. |
а се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито д |
је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве |
">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај њ |
— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </p> |
ао једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, поста |
а.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S |
жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељ |
ла. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код |
у и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је преста |
а би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава |
ћи сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслући |
мој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tek |
ихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па М |
<hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао |
дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, и |
кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тес |
а сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, упра |
а ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спре |
било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, |
ања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветреност |
мре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и це |
како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред ње |
како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте ид |
о болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кућ |
ма, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p rend="Tekst">А топов |
ако, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">После веч |
сила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују к |
— Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакрив |
на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео |
се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било не |
на, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Мл |
S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Вра |
аден му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер |
их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да |
оци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дел |
ште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче б |
одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бро |
у се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да |
нчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се р |
рговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спро |
бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новц |
кочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на ко |
а, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из кој |
спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама |
аносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да |
{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отр |
ростране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. |
трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмеј |
, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, |
да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с њ |
се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у куј |
ичеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњ |
е требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим свето |
е с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S |
и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Мла |
изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му |
и, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p |
">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још ра |
уо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, м |
S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих своји |
не му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застид |
испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима |
јући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, и |
, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да сед |
углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би т |
а овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да |
понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, |
з своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да |
ем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, ка |
о Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала |
мо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, |
и ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљн |
)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта н |
све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме |
није њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђав |
оје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не са |
ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек г |
рља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, |
још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, к |
толичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак |
rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше |
t">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Ка |
их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио |
одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst"> |
мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње. |
све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S |
а чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> < |
ижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спава |
давна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши ч |
ао да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у |
не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, |
т.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, н |
, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену |
аче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, |
ада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </ |
а.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од уп |
да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst |
више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, г |
ма да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са |
, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама ниј |
се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткив |
е кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend= |
о.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? — |
да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у д |
ине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи |
ет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак |
долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече |
видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, |
st">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љ |
горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле једа |
овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} |
излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапу |
ме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али о |
му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом |
ерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, поч |
лео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бој |
ван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с д |
">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио |
а ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, |
али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис |
јвише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове по |
пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ослов |
и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући |
себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пер |
ица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чарш |
ижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће бр |
им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва го |
масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још н |
испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хај |
буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у |
осле, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их |
био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у поне |
ко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врат |
е леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, с |
Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, уд |
оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не |
њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, уда |
иће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, к |
оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете д |
о време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осв |
{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опе |
се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чуве |
о ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са |
можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да ум |
ла је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба заду |
ије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, вид |
се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно |
мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто |
зао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, |
ују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је |
па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је к |
S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од |
и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увре |
испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задов |
у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како |
о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада о |
чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у шко |
ах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, |
ворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, |
већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Млад |
ема њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла |
леног свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрат |
подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </ |
чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго и |
ама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, све |
е само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед |
а буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и насту |
, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба |
му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав вел |
би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се н |
и свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> |
.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у р |
ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се њег |
и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би |
, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него |
ге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошл |
рећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, |
ихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; пр |
идео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора д |
, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и поче |
, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје |
г века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па |
брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба. |
ра и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре |
ме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баб |
ок не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим пот |
ли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Мл |
о и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и |
им лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се |
о у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом ла |
ад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и |
е рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други ниј |
затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прош |
S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годи |
поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обр |
лази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као |
топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из |
ва, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задув |
чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшил |
ији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема |
м се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за и |
сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочек |
е спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] |
, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, мушти |
њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и о |
амети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Tekst">— Доб |
чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да с |
...<hi rend="Drop_slovo_Char"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, |
ти како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p rend="Glava">VI </p> <p rend="Tek |
али њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу |
ез новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би к |
и Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, ум |
су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, |
, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Д |
све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она |
о отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му |
ли, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби |
спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да |
да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се час |
је изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наиш |
у мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту |
идео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свог |
е коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућ |
ко кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, |
е и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада |
kst">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од к |
код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, ка |
S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и це |
улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се |
е по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено глед |
фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, п |
од једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend="Tekst">Уто |
хове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне |
ре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих ви |
нио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњ |
ко целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити ка |
ебе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst" |
изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} А |
плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. |
њеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако ист |
вају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка |
ен, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S |
и и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> |
због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је |
p rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као к |
то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као |
а онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији |
баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати ј |
нађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst |
јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованк |
дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, |
робудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита |
није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он |
о тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила с |
.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно |
и га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">После бабе, долаз |
тали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижн |
речац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, уструча |
{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ |
седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Која до |
одио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ ода |
плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, |
.. — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, она |
ругом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </ |
тишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{ |
но, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. < |
, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у ње |
о њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst |
кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S |
гли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затво |
о цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спрем |
је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p |
ћ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напо |
кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend=" |
ало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би ве |
и треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више ра |
ставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка |
, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да |
полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном |
е да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада |
езови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Си |
се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха ви |
ме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за |
напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, |
а кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала |
ом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред т |
љу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте гот |
ропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњ |
е се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те |
лно су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толи |
ј тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ тол |
ребало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да к |
ка и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца д |
сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња |
Tekst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да ј |
} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Т |
.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи број |
дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, пошт |
ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може |
кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p r |
д бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, т |
гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Ка |
{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају |
дита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учи |
од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки |
ђе, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, у |
то није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и па |
загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну. |
аден, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и |
високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend=" |
к и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и ње |
да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега так |
итајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две к |
и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали |
онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не с |
</p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећ |
ље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} |
као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно |
ган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, оч |
н осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, |
доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, зб |
И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да |
и.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад ст |
ина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео к |
јући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од |
р, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко м |
и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељ |
еном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лиц |
Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела |
} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би |
аткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају |
, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је б |
рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Teks |
гови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред |
е да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се о |
те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зел |
пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих по |
пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улиц |
ала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, |
зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и р |
био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи |
аслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; ил |
"Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га |
, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је ко |
ијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ |
врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти |
, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да он |
илности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, |
н, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га |
к готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широк |
уће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, с |
азио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у де |
облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дић |
ебе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће ка |
ај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред кућ |
луге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за |
о и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у сва |
о еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, тргови |
диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p |
на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — в |
је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} |
о као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекств |
мо после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани |
ју га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропад |
ешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, |
е на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, вес |
ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ак |
кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена |
, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Teks |
лазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се |
ле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек оби |
сто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: |
лахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у |
ану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, заразговарал |
аписивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p> <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно |
купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо |
ав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати |
чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом |
огући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то н |
, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </ |
сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже главу. </p> <p r |
{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, ст |
, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: < |
рала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за саве |
ко да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="T |
ен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља |
езане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки м |
бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу д |
увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у ко |
е само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели однос |
и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њ |
ле смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готов |
испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада |
овом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била |
једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, свак |
ала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада |
оде. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим |
у као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, |
е, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. < |
И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој дом |
куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, |
езано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљ |
им собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба |
одао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази п |
њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по к |
руго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао доз |
, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У шк |
ом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом |
тили, намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, по |
би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се |
рној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, |
примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало |
му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно |
се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, в |
о презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стој |
">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се на |
е, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по б |
о, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба |
пи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Tekst">После настаје |
/p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али збо |
ржи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не тре |
> <p rend="Tekst">На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је к |
лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, уве |
е само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се |
, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се зна |
о га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као |
те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети |
ељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и |
говарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, са |
ма, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као б |
а, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже как |
в је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба |
је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која |
оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада |
е, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не по |
то, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а д |
ен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нане! </p> <p rend |
ар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио о |
арош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео |
песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и |
доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је |
упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, |
пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан шт |
ви, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служ |
и занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, уср |
је, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И |
алила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њ |
још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са заве |
кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младе |
е из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осирома |
зговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код свој |
ер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје с |
о озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, |
не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре б |
ер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, |
они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право |
</p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, с |
се истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек пок |
тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, |
ева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, сре |
паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен |
н као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Tekst">Једно вече одазваше га |
могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико о |
и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к |
— Колико? </p> <p rend="Tekst">— Толико и толико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се замислио, к |
, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усам |
отужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к ње |
p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок » |
">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износ |
, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{ |
врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се |
једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако |
аден за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, к |
ве хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p rend="Tekst" |
о да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је б |
но, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нек |
ко слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подјед |
чају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, |
у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Teks |
па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади |
</p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> < |
илику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И |
ешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближ |
покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове |
роба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да |
о како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена о |
сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устан |
, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, з |
и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изн |
з улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право о |
шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, д |
о, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} |
а друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у р |
о да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ та |
t">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да |
а, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто о |
<p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </ |
<p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни |
о је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим |
евојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{ |
вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи |
и да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне |
авао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> |
ака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или он |
по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спрема |
А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина ј |
би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — прав |
ви, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, за |
и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почи |
то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да жив |
не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стојанчетових |
као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} |
о ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на см |
е, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Д |
гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чуј |
је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер |
асова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако с |
А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стак |
.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, с |
нац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено сн |
И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна |
о дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да |
м.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену |
Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »б |
о, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге« |
п где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да прен |
у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза х |
х би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Мл |
заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му н |
Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико |
и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити |
посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опр |
ђено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он |
аје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, |
ицама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родби |
е знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом ме |
све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загл |
који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и каф |
ди; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар п |
љског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypes |
ила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А |
да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу |
ви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се н |
а хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме у |
жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво |
да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт св |
} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И оту |
мшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не |
растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухл |
шао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову млад |
, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с л |
S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као коту |
, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} З |
, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се н |
разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео да |
ако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И |
д њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, к |
соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, |
ни се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да |
јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} |
ова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и пост |
још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад |
ј кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папу |
d="Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила б |
ли, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан |
игнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама |
ем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S |
са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће. |
охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавај |
јући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрв |
је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, кол |
ло за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те |
Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све л |
Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, |
S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </ |
и, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто |
дозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању |
аље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај по |
рнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, |
ли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Млад |
ао да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажа |
силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га глед |
он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као |
олео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвар |
у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за о |
е замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто |
к када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито с |
рање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песм |
колу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет |
Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, |
м у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни |
ве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на |
м, као обазривом уплашеном приближавању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је |
и.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Ал |
сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, |
жући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Te |
наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешено |
тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу |
са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема |
и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p r |
ти, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да зас |
их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре |
терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима сво |
ри највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, и |
ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столи |
дајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би |
абу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би мор |
азуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен |
азили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{ |
неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека |
од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви о |
рела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [њ |
висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отм |
утканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај |
у пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на г |
обра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нароч |
мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> <p rend=" |
да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да |
летно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
аћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овам |
Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој кап |
st">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, |
двојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди |
!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и до |
спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа |
и сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младе |
.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обу |
Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прек |
, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша |
— Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не |
су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, |
трна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И так |
пустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онак |
теже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на до |
катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа сл |
</p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна |
} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него |
рхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла |
, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ |
то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућ |
ало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, |
није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било |
верилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, |
{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и |
p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Не |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да ниј |
Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли |
Децо моја слатка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благ |
а снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег бра |
nd="Tekst">— Умре! </p> <p rend="Tekst">И сиђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, |
{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живот |
">— Па тако, лудо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не |
Ето, умре, синко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста бил |
о, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила |
На, однесите тамо! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили |
Tekst">— Иди тамо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не п |
S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, н |
. да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима п |
га, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се пр |
и да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га. |
е чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, ма |
, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва ма |
аки његов корак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, п |
ад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испече |
никуда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном |
е не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} К |
Ако, Сетке, ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је из |
д учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Н |
ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то врем |
мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} У |
— Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како ма |
инко!{S} Сешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да |
тражење пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогн |
Младен је оставља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кри |
Пратите из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изје |
а баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никак |
не учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на |
ког брата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништ |
ву за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад |
коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, |
за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, раз |
{S} Сад ћемо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ов |
nd="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена ти |
какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> <p rend="Glava">III </p> <p |
м треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да |
зила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђен |
адњу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку д |
дњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном со |
Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена с |
ућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покој |
за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чи |
да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би к |
о са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спа |
ја му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто |
ци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији |
ишта га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капиј |
е, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{ |
нча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гле |
ије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чу |
ада и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, по |
лазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, |
са оцевима својим. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био п |
н, тачан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и рад |
о к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би го |
, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, пог |
е и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, уве |
е и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек о |
сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} |
повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало |
едно седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окрет |
После би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, у |
толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у |
аршији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових |
осиромаше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећ |
е забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склањ |
ту, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чу |
од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је |
ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, |
</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend |
</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било |
пије колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава |
е!{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— С |
kst">— Шта јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из к |
год пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажа |
си ми, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, сто |
робљен сам, Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чи |
ај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши б |
ћ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгуби |
де као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као о |
ао некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> < |
кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, |
ећ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Св |
па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Али не по |
или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песм |
} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје |
камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одво |
ало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, |
, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— |
ући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једн |
еси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада |
и да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице |
то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бес |
бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашн |
е.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, с |
гнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је |
ећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутел |
ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им |
долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на вел |
Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са |
свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у с |
као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S |
ли унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, |
талим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спр |
готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дуж |
t">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="Tekst"> |
појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због пог |
по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p rend="Glava">II |
е. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="Teks |
па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући |
ли не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећ |
} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најв |
ула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилук |
, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p |
ајтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав т |
свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јав |
галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оц |
kst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му |
Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док |
Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} |
а у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је с |
о је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, |
намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајк |
ад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њ |
подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитав |
она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S |
е.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена би |
</p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p rend="Tekst">Било |
>— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено Младеново и мате |
е брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Тако! </p> <p rend="Glava">X </p> <p rend="Tek |
или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да и |
p> <p rend="Tekst">— Могу сада, могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{ |
ла: </p> <p rend="Tekst">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На у |
а баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми неће |
} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst" |
е све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, до |
rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја д |
питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p rend="Teks |
, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да |
ла: </p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па узми! </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Б |
: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} Иди ради... </p> <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, |
годари, захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, ц |
у радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпр |
тала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, |
kst">Он се реши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто д |
родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен баби |
Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И св |
Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље. |
је, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им б |
како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она |
у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да |
са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, ал |
а, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје |
цом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гу |
очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се |
је радио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ход |
иде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али |
у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, |
и, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то |
ропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је |
као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да о |
ан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто про |
S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи |
кино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано пла |
пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепена |
сти, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико вре |
ај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код |
говарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од друго |
он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе |
од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала |
p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младе |
, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се |
ли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, стар |
лиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чу |
ама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује |
.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њег |
башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада |
и ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовиц |
е дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да |
радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да с |
њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то |
ије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би |
е муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све |
уће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после |
највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је |
азна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање |
ка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на |
ше раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асан |
роја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком о |
куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи. |
d="Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радос |
но долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што |
И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан |
сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где |
стећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах о |
, радости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му |
јмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не и |
Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чу |
е четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и пој |
горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер |
о све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слу |
веће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. |
ника. </p> <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Об |
ако вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, |
атвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао с |
">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болес |
и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки ње |
е, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend= |
ео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не зад |
о би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са |
ла и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не доз |
Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што |
м младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми |
анка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и п |
етар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек ме |
као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. < |
{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана |
е знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако н |
свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се |
јом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци |
Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било баб |
вљена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те жени |
то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и |
пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, |
сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, |
одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробу |
светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p |
ло.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали изно |
готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истражива |
и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њи |
ну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када нап |
м Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи |
сто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, о |
куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, |
е да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга |
то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизност |
ну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже |
н би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви д |
увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, |
ц.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снах |
у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело как |
S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) |
{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао |
{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах диза |
бог погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и ши |
rend="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, |
ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, гор |
жи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући |
шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она ов |
кава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштан |
{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим |
ре, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, каз |
та запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине |
Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пу |
ћи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће нани |
о.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, ман |
ана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзн |
p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} |
су, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио |
а чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљаје |
ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега неста |
адила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да вид |
kst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки |
азна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, |
супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, |
колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p r |
дови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, треп |
о је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требал |
ила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види |
седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, ка |
.. </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће |
ој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагд |
ило снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за |
Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужу |
чају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у |
слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Млад |
ће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, |
ниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод |
баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више који |
илни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било н |
влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе |
на сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда |
е.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима |
то.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Б |
рок, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чу |
ела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо |
ела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом |
лећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, гу |
да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све шт |
изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим изм |
о неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гле |
убове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Tekst" |
лица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се |
атече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са |
не даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он поч |
ледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да |
крети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од |
у, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и сла |
за које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљач |
вијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тета |
у тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин |
ана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањ |
отри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог ду |
се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов ра |
ло га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се |
самљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити |
.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом к |
е откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу |
ела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S |
споведила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с б |
d="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега |
, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом |
а је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, |
Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, д |
одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји |
био се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што |
или, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше |
е и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега би |
бе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, |
заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, ш |
уна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знал |
каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и в |
и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од ко |
ац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу св |
еку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, д |
горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај го |
</p> <p rend="Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се з |
ђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по ср |
кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И с |
, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава јој |
ша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољ |
ратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам могао више, на |
ући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли |
их, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се |
а готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да |
не, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто |
ом већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по |
се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од |
-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеш |
ац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да с |
пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то волео.{S} Чис |
док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући |
ори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одм |
ма памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрм |
едала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје |
чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, |
е кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу |
лук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства к |
чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да се о |
а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која |
х цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чарш |
, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би с |
аби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи |
одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихн |
уде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, прит |
под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан д |
акав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, к |
ме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као |
га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst" |
у к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, |
!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога ник |
Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одг |
о, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле |
а чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И оп |
они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{ |
а одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да |
свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете |
ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па |
е зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на го |
ним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали ј |
епећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к |
то треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом |
ладена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капиј |
ишта не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови |
а, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, ста |
о луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, |
ца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већ |
дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако |
и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он |
да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је неста |
Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нем |
можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ето, зато, најв |
теринске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учм |
носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из |
села, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сув |
, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на |
ванку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама |
<hi rend="italic">[Ипак изиђе.{S} Чује издалека песму:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" |
ог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се |
ерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорн |
трибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p |
00" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брис |
друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, тол |
се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показ |
S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацуј |
> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двор |
После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал |
заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не ос |
а.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и |
о се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p |
на је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p re |
илне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend= |
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Ипак изиђе.{S} Чује издалека песму:]</hi> <seg> </seg> </p> |
гу, децо... </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у коли |
уће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње |
уга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, пр |
јем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, висо |
Tekst">— Свеће! </p> <p rend="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узи |
ео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе |
тила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже |
{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробу |
сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од |
је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би |
ом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући |
ритиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде |
ао неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице |
а родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани |
ана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p |
зника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајућ |
да да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Сто |
и газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с ј |
ој понизности, заједничком ословљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, син |
</p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и |
вамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tek |
стали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{ |
} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне |
мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лул |
азила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дуги |
ана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синк |
</p> <p rend="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с б |
назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p ren |
ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним нога |
ле.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њег |
а он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и д |
ле себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, |
очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали и |
пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да |
за, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке с |
би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова гу |
, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Младена... — говори |
Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење |
не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, |
и да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку |
кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе |
Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред |
пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси |
тија.{S} Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим |
се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених |
једнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једн |
ше, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p ren |
и су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и |
не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, камен |
ве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нар |
г дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста ви |
нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се |
ећ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега к |
само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, |
али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога |
г брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што |
одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на |
што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жр |
{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са |
з куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно |
е, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, |
аједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик. |
и целе родбине, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с м |
м, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{ |
адржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њ |
ином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као ш |
не а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: |
дети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не |
н услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} Н |
ђеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у к |
ј да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst |
.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, |
лити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у |
спита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и о |
ле куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и виш |
обро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да по |
И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад |
где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи |
капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend |
ли си, синко? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој |
Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p rend="T |
ад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из об |
. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преобра |
из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> < |
ану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p |
како си ми, синко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се, равнодушно одговорио је: </p> <p rend= |
иже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама по |
гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је |
S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p |
дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије |
гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, иду |
новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не про |
ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред |
и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би ј |
тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере |
{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му д |
везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао д |
сићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен ј |
е капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову снис |
S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p ren |
јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела |
ија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst |
окрутношћу. </p> <p rend="Tekst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p |
, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полаз |
ену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећ |
nd="Tekst">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб |
седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније |
ке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, п |
на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, ма |
лими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба |
а неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да лег |
у...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори |
} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар |
воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} |
држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему дон |
говаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би |
векрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, |
талих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маал |
чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми |
то имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p re |
тер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. < |
је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја испл |
, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на |
тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, |
од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увије |
ле се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Мла |
и, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему |
а томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она |
капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му |
а јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, |
бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није |
вале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да по |
вљао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изнена |
е ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти |
ева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели д |
као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће |
да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ с |
, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има |
од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова си |
е док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи |
ек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: д |
а савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна на |
још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа |
дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одгов |
ови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, к |
ца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле с |
да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично к |
обу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз |
Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекн |
. . . .</p> <p rend="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила |
као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набач |
{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би |
.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је |
сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена |
када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p |
страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не |
код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на д |
е то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толи |
тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго |
кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не |
аљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није |
масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у |
од хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових муж |
знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато |
еба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кр |
а што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући |
се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по у |
о више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је остав |
старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад |
мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи ку |
знаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их |
је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако |
и да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он |
даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, |
во с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, шт |
ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} |
од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка |
што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, ч |
тељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни |
хана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, |
лањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце об |
нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог тргов |
о треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и |
маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно зват |
поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p rend="Tekst"> |
а тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, пл |
било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из дру |
доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Младенов |
се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и ви |
оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролаз |
а се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на ч |
леда још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом ш |
адена, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јо |
, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње |
е се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад |
S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S |
, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И за |
/p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, ме |
закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што бата |
учевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катана |
авет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обе |
и не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радо |
на из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива |
едно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољно... |
а да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да се |
покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако |
све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада |
црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу |
ју, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним |
за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће к |
S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни м |
ући се пита. </p> <p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то так |
поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend= |
којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати. |
ekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти д |
ак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, |
она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, |
то чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то |
ћи, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обр |
њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац |
е да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље. |
процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и |
је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне |
страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који |
уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна |
љути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала |
жда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те |
као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као нек |
Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, по |
{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав |
И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да |
пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га |
вор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S |
ко је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако какв |
намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак |
да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да г |
ају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се ба |
радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да |
да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинит |
мење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да уп |
му, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљен |
је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... </p> <p rend="Tekst">— Па ј |
ане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно |
као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослобо |
павати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто д |
ке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим |
остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend= |
d="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе гово |
да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не |
е или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад зане |
ојим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње врем |
/p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— |
камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, но |
твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не дава |
нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за |
ашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, у |
— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... </p> <p rend="T |
но место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца |
упропастили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, п |
а Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на |
ци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у |
ши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се сте |
атог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с го |
а се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, |
да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; как |
њих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Г |
ну, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршиј |
.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је т |
рговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује |
буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несре |
p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван варо |
<p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа |
нда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, тро |
е ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било |
љу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен |
да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend=" |
, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p |
ава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити |
ај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки |
end="Tekst">— Па... дедо... чини ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момку. < |
rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смр |
е бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p re |
а, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst |
је добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као |
Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси |
све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју полови |
оља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре |
агда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са |
ио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само пр |
ацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{ |
е, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре |
лази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је |
} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p |
а се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остај |
ари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчал |
ла.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види к |
е а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог |
е, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да исп |
к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> < |
н неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао |
ца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код друг |
молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да |
знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p rend="Tekst">Обичн |
рговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све р |
оштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Забо |
Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] |
ед све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредит |
е имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с ти |
, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу |
и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по |
окле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка |
већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако чове |
туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека |
а, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост ј |
аден, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде ка |
мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хл |
међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у |
стао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Непријатан као свед |
олико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак дол |
ом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јач |
кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже |
, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећ |
би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљан |
сети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориш |
ици, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tekst"> |
га, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему пре |
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Ипак изиђе.{S} Чује издалека песму:]</hi> <seg> </seg> |
злук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковиц |
ту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он по |
псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend="Tekst">»Заробљен сам, Боже!« </ |
ала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок. |
, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, с |
аз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изиша |
као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана |
ци пролазе.{S} Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенци |
це, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јо |
чета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек |
тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухва |
, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је |
естом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стиде |
у то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{ |
лена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздр |
то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз |
ином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он |
спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, |
end="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других. |
а њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде |
неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p rend= |
гледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је |
да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато |
половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. |
вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да го |
бисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стаја |
ерена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нар |
њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; к |
своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зи |
мидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кол |
идело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго |
S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се |
а зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећ |
ави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте |
оја исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као д |
е, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се ч |
м, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како сед |
, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не сме |
љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, |
ено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> <p rend="Tekst">Треба |
и, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду |
о оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, но |
ало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снај |
и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега |
епенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуш |
читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише |
излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта |
ужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то |
он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махн |
ekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увеч |
е, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу н |
ремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посек |
S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно |
ка, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема ве |
да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен |
окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран |
што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стој |
end="Tekst">— Хајде, газдо!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све |
наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсм |
rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим м |
бе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супро |
бично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поч |
упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода т |
теријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, п |
допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкај |
очекивала би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да м |
м новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљен |
а је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како |
о узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар |
олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрс |
т враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, |
ечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљ |
додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. < |
однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како т |
међу њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p |
не греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гл |
гови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да |
наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се с |
еду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и пр |
, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи |
то нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и ма |
Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча с |
ама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чарш |
а капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради |
сто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан |
донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. |
чених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако с |
о велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшир |
а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица... </p> <p |
ула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више с |
каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Tekst" |
никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилаз |
е, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </ |
t">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу. |
p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица. |
се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по |
и, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само |
ресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротно |
оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и њено |
Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} |
уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p rend="Tekst">На улиц |
то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Ј |
амо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на кап |
слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен ве |
ом боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S |
, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, у |
длазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко в |
уга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео |
ожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} С |
есто намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стој |
ви, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурн |
о је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се њег |
умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} |
је разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њ |
заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко |
помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му ј |
о се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врх |
била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је. |
њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без |
{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, т |
е, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онол |
Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутел |
и, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, |
а лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцниј |
знам. </p> <p rend="Tekst">— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поч |
{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намешт |
аби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, ча |
, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек |
рављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стид |
ао охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, ка |
лазио мирис опраности, изветрености.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер ни |
почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p |
а, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом |
, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавеза |
себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игр |
њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледом, у |
и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од си |
а дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, |
јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, разви |
се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, ко |
тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горње |
и исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето |
ати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што ни |
ва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није |
че, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори ду |
помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованк |
од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде |
од куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend |
је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и |
у, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био |
аког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане |
и како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд |
аршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближа |
да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу |
а међ другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S |
радући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила |
е зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали |
{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, |
т онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, ле |
<p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S |
а како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај |
е, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} |
ре на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је |
је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пол |
и очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улиц |
и.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst |
ега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нест |
ме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предос |
брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки њег |
онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је б |
едно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче но |
до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и |
намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намеште |
ана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, ве |
е.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и |
ући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. |
>После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као |
ења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући и |
и разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му |
е, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: |
часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује |
њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst"> |
родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, |
слове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, |
би, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, |
м одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се п |
у, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен с |
а ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста |
Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одоб |
ekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, |
d="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми |
ко и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет |
чно, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом угова |
тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подр |
етака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где с |
ку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како о |
а. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из ул |
да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада |
тило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она з |
браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p r |
бом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да |
на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе |
е год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових |
мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и ба |
знике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S |
, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њ |
ан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прв |
то у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, д |
ћ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p ren |
мрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било леп |
хну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су |
зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега |
е ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао доб |
оји после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Мар |
, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумур |
то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихов |
е си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, к |
ене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и |
t">— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показују |
д дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не мог |
у били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, |
азе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвож |
диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне |
у пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Мла |
домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су |
ју.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих |
видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И |
из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сада ће до |
одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{ |
е она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су |
после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише зб |
није долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S |
rend="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати |
днако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже |
обе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у под |
секу.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p |
сти говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вр |
тају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично |
ли су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раско |
амо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа н |
већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба |
ћан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и п |
, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, |
ијатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{ |
радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прв |
не се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} |
S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p rend="Tekst |
реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, |
или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане |
ју је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу та |
његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, |
се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чу |
ато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он б |
ково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела г |
узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изи |
ћи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, поче |
јући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекај |
бљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, ј |
век носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре п |
каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погл |
олом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда |
ованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, з |
Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побе |
лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, |
хом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А з |
говор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p |
обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, нада |
<p rend="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћу |
е силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, н |
механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њ |
пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су с |
о мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Ч |
егне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то за |
би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала |
измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Заш |
И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} |
Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на д |
већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Прав |
реши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} |
помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смеју |
ше.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који ц |
си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не д |
ј тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Н |
шта јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба |
но поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Тако! </p> <p rend="Glava">X </p> <p ren |
моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да |
баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као је |
ћу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од |
та му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће |
моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучи |
сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друг |
латим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто т |
— и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! < |
ој: </p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се |
d="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом |
ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да иде |
S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти |
емам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја н |
> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем |
end="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Сам |
има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И |
е за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend=" |
једно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — |
<p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо |
? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да н |
<p rend="Tekst">— Нека, синко!{S} Сешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да по |
јновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и д |
звијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујни |
обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му |
омшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору ре |
знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, |
ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се о |
прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поруч |
ак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не |
ије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p |
теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела |
у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто |
е, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Мл |
ћи се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увели |
Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p ren |
као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њи |
<p rend="Tekst">Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из ко |
тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба |
његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кад |
неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако увече, кад |
можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима д |
ега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младоже |
с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да |
<hi rend="italic">Еј, од севдаха горег јада нема!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младе |
у песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима |
ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, п |
тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде њег |
да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И на |
Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да |
, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да |
ого снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, к |
лаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била нај |
му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је |
обом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, д |
нутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже |
носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{ |
јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред со |
а из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је б |
наква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не в |
д осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод |
Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{S} Ув |
.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим |
штене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају |
дмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врат |
довима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. |
већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, |
паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у п |
ли са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у ку |
нике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавил |
а, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни проз |
сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зелен |
што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </p> <p rend= |
с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко |
ена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, ко |
мног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако с |
а, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, |
ја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му та |
ца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни |
е чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p |
ла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући |
мо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређа |
ekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана |
као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише. |
, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и |
} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен |
о танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељ |
ати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, |
бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утиш |
е, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од т |
уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљин |
ко чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила п |
ејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају |
} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> < |
евни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, уву |
ладен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радос |
да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са |
Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марами |
о што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, |
ме слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, пе |
нуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од |
ао омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче |
њастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p |
речила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, с |
и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p |
о се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те ње |
58686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижев |
ећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — |
оји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и |
з кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кљу |
изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? </p> <p rend="Teks |
но сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, |
чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Он |
ало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, |
сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, м |
му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољ |
, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не б |
урио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су |
тане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био от |
јатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Tekst">Јед |
њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је |
ега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, изм |
ајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не з |
горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа |
ден помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да |
"Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, заустави |
ан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само још |
смерно. </p> <p rend="Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне м |
S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељ |
пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, нап |
спита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend= |
ула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој |
ио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тад |
Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здравље |
кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да |
оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље |
само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, |
{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Млад |
редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: |
зу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, |
и у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да |
ко би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, |
не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво |
а усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затв |
kst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мањ |
ад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, д |
ађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју |
доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и др |
диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осет |
. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стар |
ено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непр |
е хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио |
че Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето |
готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а најв |
и иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће |
д собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим |
, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Изди |
што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слобо |
="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љуб |
у.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац до |
њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, |
ло, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина |
ену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се |
се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра |
у бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би |
задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега |
н, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> <p |
себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Млад |
остаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Teks |
они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испа |
испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у ина |
о су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан |
Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, |
греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, |
слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="Teks |
о дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пр |
>Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа |
погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И |
њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није |
ала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p |
зила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзал |
а и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло к |
чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са |
а, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди |
ћ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће |
амо се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p |
пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst" |
rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, |
чини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није дол |
и чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} А |
овог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бр |
е њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте |
гао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао ј |
и. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле |
о радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала |
је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па |
астојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg |
сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, |
рху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младе |
у, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да |
lovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме т |
у, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чек |
во весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи |
Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезуј |
је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће |
исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} |
, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди овамо |
скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, |
да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукам |
миле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако ма |
кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па |
хате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту ње |
ирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, |
и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend= |
рно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да ниј |
здрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема |
време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне |
то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима. |
} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, т |
да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе |
је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред |
а.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и њег |
м би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, б |
рен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, с |
е слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред |
, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се |
да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? |
оје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S |
а, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине |
Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да |
екако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено |
мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, о |
</p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати |
е, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све |
о, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, уве |
у, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надо |
о она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним боло |
ива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредуј |
, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Teks |
за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, уб |
упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо |
ли сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио су |
воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па |
> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S |
дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета |
Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у |
се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима ка |
естаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по |
дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, как |
ова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима |
вима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се |
и се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга |
="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, н |
ево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="T |
нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилов |
екне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, по |
ена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвет |
ве.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућ |
и се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њег |
аређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{ |
ћана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењуј |
умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао к |
иже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, |
nd="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она |
дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, купов |
> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан д |
Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то |
као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има |
очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у |
као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бр |
код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, |
на, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снах |
оји има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га мака |
е, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кућ |
је ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго вр |
тао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва |
ра да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што |
да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, о |
дио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у |
ованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда |
је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да |
је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ мор |
да није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, |
чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и |
на, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и оп |
или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то гор |
луша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морал |
можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж |
е знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што ота |
мо једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану |
у јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљ |
</seg> </p> <p rend="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само |
постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, сло |
е. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ств |
нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — |
, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да раси |
почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Н |
ао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован |
слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунта |
и је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан |
на постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, а |
а је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обран |
а, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највиш |
већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено д |
т отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути пос |
н да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочит |
други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је |
то треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављен |
да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу пр |
је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и по |
бања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и ламп |
му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турс |
е оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда и |
ошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог д |
та ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каж |
kst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и та |
латка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захва |
st">Он оде. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са изб |
ре, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код при |
="Tekst">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама иш |
оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад занесе се. |
атељски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инст |
у да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као у |
, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} |
од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или |
војком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им |
t">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </ |
као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не |
код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, |
око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесе |
д памети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tek |
другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и р |
дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Д |
вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо |
ећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, |
нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад б |
ја, нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати |
Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p rend="Tekst">Младен |
кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откину |
и.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> |
ди, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, |
луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње упла |
м доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњиш |
туреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, ме |
ш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, т |
му у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не |
јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и |
, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не |
д са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па |
рли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они |
, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнак |
?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом |
је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{ |
ко, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од т |
, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, по |
р, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и до |
авало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до |
љине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јес |
">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој то |
могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ак |
н сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, ул |
кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, |
/p> <p rend="Tekst">— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто |
се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весе |
его тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само |
те па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, |
kst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S |
ере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чег |
долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, |
же се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже |
као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он ник |
у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила ј |
им кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, пов |
гарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као |
са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И је |
воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софр |
подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо? </p> <p rend= |
/p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, мат |
ic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Де |
а не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, уст |
ћи упита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, |
тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо? </p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — одг |
ме да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, притвор |
фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и остали |
охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, |
ијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања прем |
ао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Te |
кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена н |
кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, |
ро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p re |
е, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p ren |
о у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера |
, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, |
"> <hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <h |
чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна |
о, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора з |
е диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва г |
дрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са ка |
м била?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се |
ekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту полов |
ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, |
да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и к |
отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Млад |
место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтеро |
већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је воле |
за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плак |
лицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекају |
атији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку |
а, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, св |
адњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да б |
а.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао в |
о нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат насле |
нио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива |
учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео д |
имали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајућ |
отаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није те |
} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, |
смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима |
јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако с |
рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, |
е, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу ок |
{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као ост |
S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време |
ах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радост |
лио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио |
з великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је у |
и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплаш |
шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, исп |
већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} |
авица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дига |
rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек |
ја, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти. |
творени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо |
м ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као |
ви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари |
и, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с |
е, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, |
ко се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Ко |
ругих нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену п |
од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла к |
анато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардак |
љава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу |
чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода |
опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} |
ekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ у |
/p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзи |
ма и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи д |
к ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по |
, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, си |
ледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заје |
е долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њ |
st">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, |
спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на ка |
куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, |
зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред са |
а већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погре |
упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} |
он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метн |
о треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевају |
гнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како л |
и, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; |
а ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И диж |
о да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, ра |
век једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради |
е да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано б |
гда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарн |
и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља в |
мо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је. |
Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у |
ек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи н |
="Tekst">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst" |
не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{ |
а њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је осв |
н, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овам |
ј шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен ј |
ејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, синко |
да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је прода |
истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа |
тер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки п |
он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у не |
"Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад |
лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и |
да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што |
инила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да |
и на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта |
пти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} Иди |
, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи но |
атери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивност |
јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним |
нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како |
ћи и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, кажи: драгичка! </p> < |
>Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, и |
екрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се |
едне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постар |
ија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на |
копала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада н |
само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он |
ако је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, ум |
тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S |
трану и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав |
задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће. |
ом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћ |
и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од |
личице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљко |
треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући |
а кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио в |
ом, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију |
из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а сам |
ар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати до |
и да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младе |
, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с |
а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневал |
штовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош са |
бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и врш |
ледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека |
, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Glava" |
кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста |
атер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао г |
у, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да ув |
м обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни ср |
м гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једна |
не чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико сна |
, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — с |
прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако |
ико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, |
сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне з |
очито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, из |
ну: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{ |
<p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа м |
rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не |
имора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена |
пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Tekst">Младен му |
добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у по |
ш не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, разд |
">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, |
н остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дари |
н, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више |
</p> <p rend="Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, бла |
плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шт |
сто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен |
, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом раме |
амо гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она |
позлило! </p> <p rend="Tekst">— Шта јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{ |
минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео |
велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и |
по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећ |
ој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили |
икне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав по |
ekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, |
није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} |
мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што |
је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила |
адњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је пре |
бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав |
си? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, ј |
, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да сп |
Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би ј |
и, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачниј |
кује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен |
еба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више |
ао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити |
Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} |
грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само о |
ну еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је |
му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сиг |
а да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што дол |
понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била |
уку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да б |
е могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што |
х, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би мог |
с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ћ |
а, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у |
о, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} |
који од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз |
, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p re |
јатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и у |
ати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, поч |
таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи б |
знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, |
Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђ |
луша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и |
едећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојка |
онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када в |
</p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надиш |
купи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви |
о заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после велико |
долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има ка |
а како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг |
па мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радозна |
иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јо |
ије се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst"> |
е било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби |
гама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родби |
јку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, |
новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отп |
тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао |
га брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног пр |
ба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> <p rend="Glava">III </p> <p rend="Te |
већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су |
круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S |
ј »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, |
д млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као ни |
, слободна. </p> <p rend="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то |
шу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, уко |
најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, род |
на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је оставља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg |
ер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав |
топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцну |
то у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бо |
азе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, |
код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свр |
јмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је |
, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад |
амену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чар |
.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то |
црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће. |
} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина |
ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спр |
да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </ |
Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p |
а га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би треб |
му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек |
ећ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> < |
а побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, |
бри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што т |
ој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им ја |
јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би дол |
ден то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно ни |
има су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож т |
{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} По |
о је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као гре |
ћану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пр |
а улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице сол |
то треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује ес |
му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да |
жње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно д |
посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на в |
анку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је он |
а, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто |
-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, |
ок је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, тре |
ти.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо к |
постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је |
ма посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у с |
ори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, по |
. </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад |
а је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо ка |
и.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе к |
срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећ |
оворио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, |
ије могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А |
есела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише н |
о, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, |
а топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако |
ући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се ув |
да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ сврше |
одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног госпо |
крсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими |
ћан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен б |
{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, |
ајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као насл |
тки мој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend=" |
шта било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ ј |
м, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе |
ен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> |
ољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И |
Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. |
ре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend= |
па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека |
ином склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} |
и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, пита |
прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он све |
страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, |
у је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа |
ашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оц |
четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, ника |
само, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица |
му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, |
и, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она ника |
<p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у буни |
, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остал |
сла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га д |
/p> <p rend="Tekst">После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и ви |
о ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак с |
му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је |
такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим из |
е вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како ј |
">Изненађујући се, равнодушно одговорио је: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане! </p> <p rend="T |
колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{ |
алакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога |
а њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, п |
е разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је |
рговинама, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, |
од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: |
ати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба |
е му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешк |
да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{ |
, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="T |
је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, |
мена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када п |
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је ле |
и да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, в |
зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати дору |
Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </ |
тпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као |
ти, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да та |
на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из д |
тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађе |
у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гле |
за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p rend="Teks |
д куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство |
постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да зна |
а, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље |
и сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst"> |
креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није с |
је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, |
t">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни |
коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом велик |
н, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у |
ћана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, |
ден је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комши |
<p rend="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она заслужив |
е, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} |
д знаш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одо |
ек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никак |
трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: </p> <p rend="Tekst"> |
ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је |
са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{ |
уши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је |
ли кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, |
rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чист |
ави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимски |
>Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови б |
ги не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао б |
Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још д |
е на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, у |
а да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S |
, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, там |
омете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету сед |
кавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се |
сно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бе |
, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни |
, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не ба |
кли би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он |
лажење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато дола |
ди.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан |
тао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годи |
ду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, о |
о да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у |
ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на |
никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква пр |
зујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад |
то је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чист |
е сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био |
дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} |
.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршиј |
Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе |
.. </p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он |
ав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљ |
јенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </ |
ећ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је н |
nd="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} |
ако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестад |
као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ни |
ovo_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p ren |
да.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на |
само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као |
оређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако |
спапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Мла |
"Tekst">— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама се |
, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим |
да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуш |
ати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то |
једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саб |
</p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, с |
да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разг |
ћи у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено |
трчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— |
, куповини. </p> <p rend="Tekst">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и виде |
но што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац |
помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледал |
јам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комши |
јвише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, б |
без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама |
ва натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У |
нине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза |
и дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, |
пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао |
и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и |
, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели по |
Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде с |
и се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што |
ему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово |
векра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла |
а пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне |
ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као де |
Крстиловица... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који |
нудило, тек... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и ш |
а и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу |
је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знал |
се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи |
иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговин |
највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто |
он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџет |
сто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паме |
нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што |
е.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p rend="Te |
егово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се |
то треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као си |
се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која г |
ом тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплаки |
да, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{ |
Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека под |
ћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, пом |
њу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, |
се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, |
воздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштер |
да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, |
...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! < |
на да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се |
на, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чист |
дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, |
, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, к |
вљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, ка |
лима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахра |
одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Пр |
end="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} |
је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му ј |
.. </p> <p rend="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све гр |
ено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за |
да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре. |
же се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа д |
, млитаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија к |
да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не дол |
спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали по |
сиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него шт |
стала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи |
што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, с |
шла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диж |
обода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, |
а, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из меха |
ода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах вид |
ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су црк |
ећ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакл |
се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на |
оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даљ |
зала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као ш |
да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дош |
рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрен |
т отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava">VII </p> <p rend="Te |
Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ запов |
ржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, |
, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и |
наја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све т |
, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да |
ији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, у |
, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог |
шно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диж |
и, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем |
вљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тог |
узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на |
се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још |
ој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сес |
старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и ти |
одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, |
rend="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је т |
ани било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно |
о да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог |
, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пра |
узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, ра |
</p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, д |
ош толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а оп |
ћану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, к |
{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би |
у набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{ |
то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да ј |
брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила |
гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, зашто... |
талих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала |
S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, |
ети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи |
ију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не »фираје«? |
Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да л |
p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} |
и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је |
што се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, |
оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт п |
строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљд |
довољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, рад |
рен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend=" |
мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јо |
све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Te |
само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики |
ривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, |
радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, |
сумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ак |
ама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши |
ди, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек |
као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало |
ајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни виде |
родитеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend |
end="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном |
такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила |
ве.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само коли |
ла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као |
Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на |
е пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и |
о је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и проц |
едне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да ручамо |
четове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} |
ним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и д |
ђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повез |
било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не про |
Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе |
више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино кр |
шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав |
н био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, мл |
ли.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране д |
али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био |
латити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах |
мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, т |
nd="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p |
с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на |
тави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар. |
био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча уш |
привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колик |
ивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли. |
јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако |
луку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га ј |
рочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан |
Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти р |
ире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата. |
ећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, распла |
Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зи |
аден у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а |
би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остад |
сле тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао. |
вени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све |
јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна |
</p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, о |
да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим |
м да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати |
раже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није д |
"Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито про |
ђује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова |
ећ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора |
је да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p |
жао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов др |
ухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путе |
Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Н |
ћ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је |
уха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећ |
хи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, дола |
о, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због |
ну коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, |
е долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} К |
у на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично до |
су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћ |
! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на с |
слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба кр |
ина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна д |
о...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазар |
хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе |
ћа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред |
>— Знам, па? </p> <p rend="Tekst">— Наш је! </p> <p rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одле |
кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Бо |
то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из ко |
јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Х |
уженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао |
у!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не пр |
? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, с |
се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, г |
ељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до |
овао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давн |
лог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док |
њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћи |
м, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, р |
> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем д |
од куће, родитеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p |
е, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... |
оњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну |
има набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Млад |
ео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, п |
е ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени |
не главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице |
вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а оп |
ла, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] |
и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако о |
</p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, |
о, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијо |
едење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио |
челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је била као |
ође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде |
прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} |
, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, х |
сила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> |
то што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућ |
те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се |
до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst" |
ади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S |
ичи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек |
црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на је |
kst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одлази. |
очео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га нудити баба. </p> <p rend="Tekst |
сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да п |
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Једина Младенова песма:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend |
а Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, с |
end="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... </p |
S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћ |
јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Зн |
nd="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} |
као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за |
ас иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему нев |
ри, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, |
глу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту |
мџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да |
у, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране |
знесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала |
ање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зач |
како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хлад |
та.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен |
ујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо |
се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред. |
су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико |
нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, |
или су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p rend="Tekst">И зато |
увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека деб |
, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а ба |
је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, ч |
била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> <p rend="Tekst">— Сада могу да и |
атерино трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: </p> <p rend= |
ла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њим |
та, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у |
ћ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, |
утује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да пон |
их обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао |
не у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се |
ему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памук |
ајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> |
а готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке |
"Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништ |
ш у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} В |
но. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то прип |
офру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, к |
раха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набра |
се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој |
, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} |
ила?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се цр |
кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек пам |
ладожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од веч |
ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, |
је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и |
ан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весел |
пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напосл |
да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S |
чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихов |
пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умиру |
аба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетк |
њи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одско |
{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чарши |
<p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p ren |
дим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна как |
снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни |
{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, јо |
е, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навик |
а једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је |
инске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, |
и сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима |
> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> |
<p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} |
да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућа |
ило сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слуш |
ући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као |
ер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није |
, приближавала. </p> <p rend="Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} |
епенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обас |
ришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко оде |
а и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слу |
утро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да |
">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када ни |
ова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не б |
. </p> <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у ду |
се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе |
колико и колико... </p> <p rend="Tekst">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било теш |
е оставља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. |
е, од задовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу |
расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{ |
јка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да |
знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишл |
баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за ж |
о расположенији... </p> <p rend="Tekst">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се пр |
на на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговин |
ки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мад |
</p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га мо |
<p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, |
н се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају з |
еговом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — |
о увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је |
да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити ве |
м, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као |
...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је и |
г дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на |
оси, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, од |
и изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека |
ти све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ |
међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у р |
што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у сво |
ним кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што забора |
едан зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио |
доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад з |
их или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша. |
а: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Јова |
и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитн |
слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружи |
rend="Tekst">Послови су били у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за |
S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде |
рпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав |
самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него |
и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слав |
а готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она |
ући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> |
Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама |
зеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. < |
рату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а о |
софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је так |
прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва че |
ове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и до |
читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи сва |
мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њен |
ло слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро д |
ући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погле |
} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да |
их теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младе |
м иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, вис |
мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена |
о баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ра |
ући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst |
одрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p ren |
бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, вре |
је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Ј |
ко брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још м |
и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели |
м, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, рас |
њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: |
лико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Та |
, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуж |
е она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да |
давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро и |
шту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих |
несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} |
није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} А |
већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај то |
вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу з |
у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује |
угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за о |
ра.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га во |
и прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не м |
што га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бит |
, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржа |
а би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, |
ден није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и вид |
не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим пре |
носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и |
илна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса ј |
А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао |
да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дет |
рагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну |
Драгичка, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напре |
ладен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, |
онедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада |
аже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочи |
мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не |
ма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, уструч |
, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку |
са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла ова |
пет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} |
е после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстило |
крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих ил |
шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим |
ву не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год |
љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толик |
о посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да |
ада то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још |
ечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће с |
ну меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило |
="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жу |
p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна по |
{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S |
Tekst">— Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада н |
р.{S} Боље... </p> <p rend="Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу пр |
и штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим |
/p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу |
спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повеза |
би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обича |
добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама |
роз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да б |
nd="Tekst">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама нев |
ј доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, о |
да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој ба |
нула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћ |
рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала |
ца.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и о |
да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то |
Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело од |
ном и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагују |
ин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не |
то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао др |
а да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тим |
го са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се оку |
<p rend="Tekst">— А слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим |
ојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} |
и чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, |
очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том |
одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео |
ованка, оди овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи |
бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одел |
адом и младожењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пре |
слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разгово |
но! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И |
t">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од кап |
аређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и |
да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да б |
">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и н |
о да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, |
ане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst">Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући о |
мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешт |
то је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекин |
ажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала б |
ко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> <p rend="Teks |
, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} |
неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата |
>И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, туж |
једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се н |
о дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и сп |
="italic">[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи |
end="italic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> </p> <p re |
равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удад |
штење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, наша Јо |
дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав |
вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану |
ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани н |
ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, |
> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком з |
а.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и д |
рчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и над |
слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да с |
на само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, |
е само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} |
ошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, |
илу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто она |
Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он |
свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге тргов |
дгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља к |
н њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао |
дарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе |
ла ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастос |
згледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује |
она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборав |
гнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена |
на.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само |
не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то з |
ј прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весел |
забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и |
а свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то |
сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ у |
у, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испо |
чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две |
{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела ма |
мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ ка |
врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{ |
да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, с |
а унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна. |
ежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како |
том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нан |
и њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунт |
рна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео |
амице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, |
недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </ |
Како ништа? </p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на дру |
она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у |
и и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једв |
асукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалва |
ене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још ја |
зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љу |
nd="Tekst">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излет |
дући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију |
не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кош |
ерена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као д |
, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навуче |
"Tekst">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде так |
е дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> |
ани позлило! </p> <p rend="Tekst">— Шта јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да ви |
већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене, тр |
н гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног |
би ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} |
прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И |
њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толик |
и чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од тргова |
> <p rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и |
Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, си |
рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} С |
ењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула по |
изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у |
ану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љу |
одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, пл |
здано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{ |
овара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, т |
је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, п |
одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а ј |
шуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, |
им рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Глав |
јући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу |
издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, |
ekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је |
вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јел |
би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. < |
спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не |
на бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине кол |
и и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, |
о старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, |
не постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио д |
>— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао |
о залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, |
вецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на о |
олео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, д |
, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младен |
боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна |
p> <p rend="Tekst">— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се |
nd="Tekst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као |
о али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рад |
онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p |
еши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} |
ekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, |
.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој: </p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стај |
таро лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор |
том минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко се |
Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих |
јка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је М |
код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... < |
ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш л |
се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погну |
rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошл |
енила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— |
лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, пр |
кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада |
стао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, к |
.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван ку |
{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле |
лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна |
Tekst">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрт |
још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види како |
он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипа |
са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса с |
ма сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, о |
p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, с |
ех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мука |
сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује. |
на одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита |
рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен |
о увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и д |
њућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га |
пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, |
ели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је |
пећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући ка |
) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а уве |
Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела д |
јем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазу |
он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> |
е (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, криш |
ла навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на нога |
могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p re |
амо то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, |
то што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би из |
d="Tekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У |
Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповин |
са јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој ви |
су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично та |
мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи |
не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, |
ивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, исп |
а, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> |
испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst" |
а је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљено |
рале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са |
е би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је |
S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се гре |
да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узе |
ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама но |
истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је о |
емање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеш |
ко и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> |
ладен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показу |
рно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{ |
са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила |
тови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као |
није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} |
уран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и |
а оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи |
и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ра |
њем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се та |
је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поче: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, син |
нама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, глед |
ћна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од |
уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је |
S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти |
то ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља |
ећ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пр |
ога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. |
у му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S |
а.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакши |
">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Се |
више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, |
ће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као д |
ме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, |
н је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене и |
та на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа к |
d="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, |
штерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца |
ли, говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баба-Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије с |
ћа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што |
газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још |
ствујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагу |
грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако д |
о би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима наст |
у, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, |
днако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и труд |
лијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано ши |
ришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попиј |
, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, као ув |
end="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води |
срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највиш |
ош мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар |
била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} |
>И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили |
да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна |
а.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућа |
ашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, |
ekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нест |
њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те |
ји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко |
, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки поче |
, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И |
му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само о |
и, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат св |
слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен ј |
јући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приб |
оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим |
ачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. |
е дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица |
ујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред т |
еднако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово ре |
ине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баб |
ћан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, ви |
е улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зелен |
он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије ви |
улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто д |
Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рач |
е] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, |
и, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могу |
види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на груд |
чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не |
то, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зелени |
га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори — нег |
} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шт |
о да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније. |
ђе?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, чов |
мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="Tekst">Зна |
би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што ј |
као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, жив |
авићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој сас |
је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} С |
} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у |
је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} |
Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је б |
="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Ај |
и за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, |
t">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног |
ећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и уп |
шњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или мес |
аден застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p rend="Tekst">— Дошла, с |
rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И |
авила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S |
г брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} |
жући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити |
чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу |
ом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све |
ено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у |
лаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што за |
е поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и |
о пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне |
ца истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице би |
еде, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst">Пос |
рио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто ба |
је, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече |
век треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као |
а живота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити |
њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, |
сиђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, по |
то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не |
капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и з |
"Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, |
адовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер п |
ложенији... </p> <p rend="Tekst">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула н |
<p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по двориш |
и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе с |
ећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, лет |
rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја |
е: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто у |
Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних ба |
Tekst">— Добро јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано ус |
а му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи |
е за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по |
та, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако |
раци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази м |
е опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као |
«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно н |
куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он |
је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би |
, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно диз |
, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p r |
ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са страхом, трљајућ |
а увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је |
забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она и |
а узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџ |
као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда |
већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта |
..« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га з |
непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек |
>Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове ма |
е, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? |
мах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је нав |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред ду |
јка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — г |
епенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улаз |
весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу |
напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за сваш |
длазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што |
едвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет вр |
, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти јо |
м је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, з |
ма преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, |
азило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два |
да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео оно |
ећ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти в |
ор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, |
ога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала |
и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачко |
ње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад б |
воје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирн |
О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву р |
извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p re |
, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближ |
то из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њем |
а и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тев |
ата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је |
улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито з |
ађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, ба |
ега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изн |
ука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и |
кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, ис |
се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом че |
тање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, чес |
кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и пис |
је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатн |
од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{ |
Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њ |
та они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он од |
што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с дес |
/p> <p rend="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да сп |
</p> <p rend="Tekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене про |
<p rend="Tekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући |
греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а |
ељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима |
већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позв |
испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p re |
јно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до в |
кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у |
не му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, при |
сле би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек |
је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало |
треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је пост |
како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат н |
дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је та |
е чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи |
јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хл |
е не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само |
аже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга |
, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} |
само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам сп |
{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срц |
шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, ко |
ећ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високо |
е би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико поч |
и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала |
о децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају ш |
ње, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ћ |
цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p |
већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је |
у узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узим |
nd="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их |
одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, р |
надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као |
који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, |
Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, |
време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увеч |
се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети |
њи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је сам |
их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њ |
овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено |
би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кр |
"Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треб |
о комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, |
опи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend="Tekst">— Свећу |
н и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, |
чене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалва |
мљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћ |
>Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не |
довима и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазил |
мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где ј |
ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, о |
све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, к |
нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спреч |
ети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који |
свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и с |
у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му ниј |
даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девој |
е.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У пос |
осно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је д |
донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још сед |
о једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дига |
а се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> |
је долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црн |
је код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не пр |
rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? < |
сао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на врат |
о и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на угле |
не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} |
надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој т |
е, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећ |
јвише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда |
д бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, до |
век, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црв |
губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви |
му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашт |
е, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела |
више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и т |
се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане та |
да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, в |
ворио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кућ |
осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, н |
чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, мага |
да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва мате |
ана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојно |
дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши баб |
и.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кан |
каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јован |
није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Д |
ка зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се тр |
мро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као |
p> <p rend="Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дан |
и се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одг |
вело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} |
о набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућ |
маћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а |
ађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и |
<p rend="Tekst">— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="T |
узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко |
а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео |
то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше и |
ржи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жуб |
да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p |
ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и цр |
ен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто в |
Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Ње |
p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да |
да.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито М |
а, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, ба |
{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не с |
он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, р |
сле вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, |
аки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и прос |
end="Drop_slovo_Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, ма |
ли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Так |
но, погнуте главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! |
Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, ра |
хранили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да |
ом, високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њен |
Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла |
ekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће п |
ко било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, |
да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Млад |
да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту |
оследња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их ни |
шта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има |
Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити |
на довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум исп |
докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њих |
бота, или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И т |
да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бол |
о! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би ј |
се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он |
а је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; д |
не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ћ |
о обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би |
е икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће |
Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба н |
н, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће би |
да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па |
таје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих из |
ам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p |
ла оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра |
летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} |
да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћ |
троши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се оп |
изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у как |
нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силно |
зан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити |
тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} |
и није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: шт |
би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је о |
га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снеби |
</p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајућ |
икада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућ |
то би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни |
какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да з |
иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, |
лу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ ус |
посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му |
иљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када о |
увени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, |
је, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о че |
слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито з |
ла, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чу |
ekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било |
ати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што |
пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на св |
бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па |
.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је ж |
азао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, забора |
није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уве |
о, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне |
ност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би |
у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову |
искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p |
о дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују с |
више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се |
јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену за |
ану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унап |
ек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не в |
Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затворе |
ekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одл |
греши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend=" |
о само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После б |
човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај |
да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече |
рца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад зн |
знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу |
на, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненади |
сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа б |
а изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено |
може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, |
само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вр |
ену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у |
ној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обами |
">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од в |
d="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла с |
— одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми |
едала би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође к |
здрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, кажи: драгичка! </p> <p rend="Tekst">— Драгичка, Младен |
жи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека ма |
ндуре, рече јој: </p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> < |
, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узима |
х сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, б |
и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били п |
тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му |
брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у |
ави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у |
не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу |
азговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, |
све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, поп |
>— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend= |
вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она бил |
сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају |
је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, |
е, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{ |
и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца дол |
како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног намешта |
забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} |
вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оп |
а, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пу |
ла да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као |
а сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао ус |
ем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне ко |
је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је |
нао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био |
отпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend |
и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више годин |
винама, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, как |
ћи и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, исп |
их доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаље |
ости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} |
говац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, |
д особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменов |
би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре |
ајмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да м |
p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, з |
а, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то |
е има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, |
d="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у |
ткаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, как |
чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено |
полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до ст |
астирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, д |
одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} К |
но је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и мири |
а чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је |
хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, целог |
при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, |
.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend="Tekst |
би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се ша |
е заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом коли |
ави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану |
у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst |
има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S |
и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, |
ере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела поло |
и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, |
, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Ал |
ћана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младено |
нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати |
порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџл |
д своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Teks |
се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tek |
у дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један |
е хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, |
д Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, закла |
ије.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио б |
ни и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболова |
никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, |
као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p re |
дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да |
о вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend="Tekst">Д |
од да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend="ref-list-before">. . . . . . . . |
ича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње ма |
у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S |
је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећај |
докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или |
своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> |
не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи |
јно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао |
чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нест |
и, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, коли |
ва, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили |
освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград |
стук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, |
највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, ка |
н у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен н |
о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чес |
ца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој с |
нама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S |
а.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим |
ени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њег |
d="Tekst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не дон |
с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазил |
тао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, |
ешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од памети? </p> <p rend="Tekst">— Од велике памет |
о се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа? </p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бо |
ћи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи с |
, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одгово |
њом се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизнос |
kst">Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с |
њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке |
.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на с |
спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, мук |
сећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, |
Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је |
им попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обр |
колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, виш |
наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће |
рекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи. |
улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешт |
небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а |
на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осв |
и сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној |
то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, |
соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударај |
p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази. |
према, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би ос |
ило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био |
рна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено |
— па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изн |
га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је |
Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини |
и.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, |
ајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметн |
прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, синко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се |
и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, с |
">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује |
земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, веза |
стаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и из |
ћи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p rend= |
руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа |
х кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разне |
леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све с |
сме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, |
.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увеч |
е до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се п |
а седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште то |
о, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, |
у, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испр |
де.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто к |
ео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задово |
еце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја- |
вала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не о |
уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако п |
е, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очев |
види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend="ref-list-before">. |
тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, |
аден изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгу |
стане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива |
Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полак |
лазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, |
теља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не |
S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће |
а!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећају |
је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је пр |
и се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као д |
ршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и |
, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. < |
ли зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како |
о као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да ње |
преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, натоварил |
и.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи б |
у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда |
е види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је ли |
рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто |
учавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах |
високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и |
ладенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без |
уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Te |
S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ п |
на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се |
, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хт |
лазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном у |
их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га |
иви, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, н |
стију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена м |
и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почн |
рати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се д |
како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од |
<p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак |
"Tekst">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си да |
И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псуј |
адосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу |
слагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад о |
тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, |
в, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Мл |
а, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у |
ирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом |
тресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отиш |
твори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} |
вориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> |
олних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се |
/seg> </p> <p rend="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{ |
баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно |
а ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} |
} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на к |
би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жел |
лно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да н |
њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочен |
одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све виш |
ћи, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у |
увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из ча |
ен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ре |
сположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позов |
леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчава |
и. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољст |
теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да он |
ећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на с |
kst">Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза |
ог дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} |
озго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са |
од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p |
исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда с |
— Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, |
} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, |
хнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напреча |
и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пра |
легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, у |
арочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што |
ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованк |
вим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, п |
да, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тр |
> <p rend="Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, |
одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Ари |
</p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она зас |
ре, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> |
брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза бажд |
ју суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати на |
ири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Н |
и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећо |
ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једног |
анка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао ј |
он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући |
не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, д |
у изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, |
чају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} |
и: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није м |
Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прв |
ујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицо |
предовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, мо |
kst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој пос |
>— Сад знаш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа |
на летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина. |
ећ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се |
а собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближ |
ош сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка |
се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо |
end="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« |
ас га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се там |
лом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> |
виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p ren |
ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица... </p> <p rend="Tekst" |
рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и п |
ду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно |
анаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се јо |
тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљ |
Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S |
како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p rend="Glava">VI </p> <p rend="Tekst |
нац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба С |
јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове кож |
ице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, м |
јави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом ш |
и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p rend="Tekst">Отац би спавао кратко, бур |
о, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало |
Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних |
ра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која гред |
да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst |
лужим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, |
ењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од |
<p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, |
{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend= |
ац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једн |
се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">М |
аден стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајд |
</p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао |
разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и о |
м, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о |
ек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, |
као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда у |
Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од |
улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да у |
а, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И дол |
ели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише |
пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Мл |
де, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ од |
излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— |
а, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, њ |
ан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добри |
већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, ч |
азан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му |
, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умр |
ден с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства |
киван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгле |
/p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p |
н, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији сто |
амо да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа о |
надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса |
игу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се |
ио мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да с |
о бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад |
тње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, |
} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, си |
увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава ј |
дала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, |
о надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући |
ла, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и |
милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се з |
ла главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{ |
је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, му |
И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што |
, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујн |
адожењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у |
ину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико нов |
дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, |
да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од б |
говарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за |
а то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући ка |
t">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је б |
ижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, |
ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи |
велико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p ren |
м... </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином |
, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике |
одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама. |
>Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend="Tekst">— Е |
им фамилијама, оне непослушности, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p ren |
не меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде |
Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће |
је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказан |
лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би с |
креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, |
ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год б |
плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, |
ре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим |
Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шв |
е, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би не |
зак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, јед |
он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p re |
ја према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан |
мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препи |
да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да |
карају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала |
рнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен н |
дневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, |
дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази с |
скује, полива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не п |
</p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </ |
али се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њег |
без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послу |
умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, |
стављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он |
уде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса, као |
ање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и |
ена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме |
t">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava">VII </p> <p |
ише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. < |
оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју |
е женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p re |
га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне |
p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује |
t">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама о |
некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p ren |
је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Млад |
их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Tekst" |
едозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да нар |
тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Млад |
дбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, в |
, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах д |
е, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели о |
рна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз но |
сти.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчава |
е руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, д |
, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p ren |
још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, |
а би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, ш |
оју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружен |
зиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чарш |
ринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако |
nd="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, бер |
од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, рад |
ачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и |
о место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он ка |
е би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досад |
у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у к |
ено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, |
ekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради д |
ни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је |
не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге з |
>И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} |
врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подру |
немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала |
екако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst"> |
к наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чин |
надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> |
">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опор |
ала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко ко |
остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у |
обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима. |
долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у пос |
мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend= |
ен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплаш |
се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи по |
ружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се |
ије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен |
више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена д |
е.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек откл |
зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању и негледању онако |
асипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву л |
друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} |
атна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> <p rend="Tekst">На све и |
хову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. < |
н, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно |
аден је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ра |
рује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би |
уђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо р |
и радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као |
о стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се |
ућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко |
зили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби нова |
"Tekst">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, ск |
им. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озб |
дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији |
ела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; |
ролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ та |
о да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, |
повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> |
па Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом |
ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, |
о егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, т |
он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Изл |
ирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вред |
и се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »А |
} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан |
<p rend="Tekst">Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одв |
есе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољил |
ен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би ти |
е кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S |
дно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради |
а пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на |
руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му по |
st">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке м |
kst">Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те с |
, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да |
емају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— До |
осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засваг |
ко она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, |
е и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst |
као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и вр |
а се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, |
што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} |
ало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у |
е не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда |
после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, г |
аденовом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет свак |
ца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би |
мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пр |
да поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа |
о послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му са |
ељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује |
никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита |
се и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као п |
потпуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би |
одине, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} |
руг. </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, |
што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто |
на покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, |
ше буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надај |
, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба |
јући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у ду |
rend="Tekst">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p |
се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздах |
и.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру оч |
, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео |
i rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, |
дати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није |
ј пешкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она п |
доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада по |
у Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према М |
долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, траж |
напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер |
одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— |
а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Г |
ишта, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећ |
се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све ода |
срднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког |
иди се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У ша |
, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Тур |
{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младе |
"Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нех |
у.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улиц |
јанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бро |
ише волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му з |
о неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све б |
Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, |
жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучен |
адовољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показуј |
Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто т |
чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са |
да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst"> |
} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обила |
е...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече је био са |
седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже шт |
е била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и ма |
из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшиј |
његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више |
по, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку |
уће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, сре |
о му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га |
rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, при |
>— Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — |
ећ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана мес |
S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. < |
ва два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не оже |
стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако |
рочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да |
о воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морај |
вољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже |
као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је |
њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p> <p rend="T |
дена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне |
Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве |
а се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из |
мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, |
да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, м |
и?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да |
олико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада |
едне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући |
њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била на |
.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору му |
пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујн |
ветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </ |
</p> <p rend="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гл |
стре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није ба |
адгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши |
косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико висок |
е он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону |
ститају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шеће |
на одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се |
го, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, |
е и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и с |
].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се |
> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што т |
еке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше |
је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, |
и је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али |
тим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се |
на осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, зате |
ивају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здрав |
чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све заси |
седење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend |
> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зн |
је легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зн |
а у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то |
брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољ |
ма зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен |
о из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа |
, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се б |
дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Паз |
ан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради |
ужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, |
лахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да |
т, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И шт |
највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да |
о знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није |
су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, |
може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно |
ојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg> < |
први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује н |
постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али |
>Он оде. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаче |
рени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у с |
Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, |
трепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, к |
карање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— М |
} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{ |
ко у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оце |
ао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није |
ди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, поче |
га, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих своји |
<hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да вид |
га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има та |
зда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, ве |
сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то |
рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како |
његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из |
ом у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворен |
ну и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако кри |
пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утутка |
ека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледат |
да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се б |
буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, гото |
rend="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне |
зара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали |
же раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желе |
јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре л |
ођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржава |
њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре |
} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знај |
младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је т |
.{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њен |
му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да |
уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка |
ресије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да ј |
јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капи |
то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи с |
и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, |
се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, |
"Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пе |
тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога |
пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији |
им навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој |
склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да |
Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јован |
о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући |
њу цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се |
д бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да ти |
<p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на р |
— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се |
мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, |
већем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прила |
Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би м |
га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p |
сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућива |
, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као |
а да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекр |
зи из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и |
ве Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{ |
ли, намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, пора |
ушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што |
знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, |
у, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морал |
} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота |
и његов корак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пош |
раво овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би јо |
себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала |
чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, |
ележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после долажење, одла |
остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, |
е видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна |
им излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и од |
би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио |
!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој |
да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да |
/p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неко |
кву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S |
у потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чис |
страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће |
увим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде к |
ле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева насле |
бро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тим |
на.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као ота |
ек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не |
ар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богат |
а, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трго |
малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи конд |
бож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје |
end="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava">VII |
може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља |
ekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те д |
треје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му |
е жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да ј |
око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на |
о је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p |
{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, на |
адова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и |
а улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— |
редусреће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шт |
{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би од |
де, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он |
ом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о |
њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспа |
ладену је био непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> |
ене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепе |
ат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да уго |
кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, |
аву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски то |
ц, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнел |
ема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стре |
за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредуј |
уте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сва |
ерен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му |
ни, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} |
е него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће |
сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као |
ем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да |
, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{ |
ежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p r |
Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, |
и еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, |
дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади |
испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређива |
ла бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ни |
гу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи |
чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, тр |
убљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њи |
раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео н |
није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би шт |
расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И |
х не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од |
она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Teks |
Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да |
увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто |
то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде но |
а што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то |
а се задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, |
ло везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са з |
више, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како |
т куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдр |
ући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, да |
и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика д |
излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него н |
— И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина |
се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме |
тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p rend=" |
.. </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би |
треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће |
сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чека |
а од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето |
вцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања |
{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} Од |
ио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је |
пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење сл |
ост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирн |
намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више |
примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би н |
о и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. |
како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> |
епећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је |
тељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} |
/p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад ј |
што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, |
и као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Ха |
радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у |
{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се |
самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што т |
а него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испреч |
о је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви јед |
оставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово |
ућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, |
д ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за |
њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако ве |
то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си сво |
се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као |
олазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући с |
ада, могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, |
ећ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у М |
а, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шар |
део, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, |
. . . . . . . . .</p> <p rend="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако с |
д јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једна |
, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају |
а готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изн |
потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бу |
end="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S |
улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су |
ецом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> <p rend="Tekst">Младен пошав и |
прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на се |
у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој |
а.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p rend |
е баба-Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испре |
кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не мож |
ла, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе |
зећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p rend=" |
ни из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихо |
.. </p> <p rend="Tekst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као раз |
И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим ку |
ким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неко |
ене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се |
главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како м |
ке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах ва |
зио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не |
од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видев |
зећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и |
и млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} |
ада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи б |
} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним |
ртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p |
је дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она јед |
век, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође |
чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst |
екала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочек |
и.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више |
</p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, г |
тао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала |
ија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, |
st">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S |
ући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници пролаз |
> <p rend="Tekst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газ |
зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога |
куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да |
t">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење |
во по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, |
она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са за |
нку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао |
у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Се |
а високим зидовима и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би |
аљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и |
и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао он |
је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и |
амо то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту. |
воје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако зад |
Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, |
. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} |
одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.{ |
Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, |
а и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њиховој Мл |
у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и |
Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, круп |
осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; |
чели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расип |
ењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се рас |
едала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово би |
дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} |
на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчет |
снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро |
ећ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио |
н, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он ј |
им ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрп |
обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ћ |
чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако |
угу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младено |
, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познани |
а иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све |
се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младе |
ом целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да |
со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, нов |
ао пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у |
сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет т |
урбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, пол |
, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ |
подар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Теш |
о, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, |
њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док та |
у штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији |
изали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да с |
да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан о |
књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета |
ом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и |
каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са уп |
енада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни |
е да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало |
ћи се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да |
оњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како |
а њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ |
у, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пр |
о бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад |
улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од ко |
Посрне. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, |
о свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборав |
</p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке |
д̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта в |
, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га |
се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се од |
гледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгле |
опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, |
о да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о к |
агледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S |
о прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} У |
да испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој |
што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних к |
свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него |
ућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, п |
он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, сниз |
више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хла |
ан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задов |
апији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — вели |
ак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, бело |
д се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођ |
с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дав |
У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра о |
end=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела |
ат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београд |
ad> <p> <hi rend="color(858686)">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Борисав Станк |
strana"> <hi meTypesetSize="12">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Борисав Станк |
ngID="0"> <hi meTypesetSize="26">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </head> <div> <head meTypesetSize="20" |
а топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопч |
nd="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усп |
дена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све |
вадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, д |
тарих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добр |
ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постид |
олико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можд |
је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, ја |
четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одгов |
ка са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он б |
. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишл |
сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљд |
говара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад за |
а ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу уз |
е ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав су |
у наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p |
.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честита |
наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком |
а у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и |
треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости |
овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај |
остеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му |
а та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац |
сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао |
ав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта пр |
би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право т |
чиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен |
к у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, |
бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље |
ем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам |
ма и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац |
мо од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну |
а не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: пис |
а је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао д |
није да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће |
а, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} |
ушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да |
бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. |
и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен кроз |
да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприл |
долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се уве |
дук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, |
реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, |
а је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да |
тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S |
е.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао ш |
или противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend="Te |
амерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А |
без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син |
год изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="T |
сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви з |
е баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и и |
и нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, од |
има, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, изн |
и јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак |
ни, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их п |
ље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да мо |
свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући |
сти заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући |
ћна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву у |
жаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца |
готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле |
, он би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и п |
мице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће |
та кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет |
узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочито |
пазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> |
уће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву м |
стаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у да |
кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље |
ају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили |
да, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било к |
није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="Tekst" |
тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava">V </p |
ане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као |
а, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време и |
вине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... |
увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весе |
омшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, |
t">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у с |
амо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање |
им прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, |
да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачек |
деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} А |
уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови и |
ово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише |
, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није н |
ка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: |
ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, сла |
аха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кри |
бож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена |
олазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Коли |
оче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она дола |
увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, н |
скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слуш |
Парастоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој д |
о отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Млад |
дбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером та |
Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, |
си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, бато? </p> <p r |
то су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у |
озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, р |
, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба |
есе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим по |
Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само |
ри, захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целив |
слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеново |
им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући |
И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, |
за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа |
је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствар |
ekst">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, |
ен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за |
их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе |
{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И |
та до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, в |
кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена ви |
е осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, миш |
и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по ње |
мије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, |
, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су |
обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све |
оштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио |
женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava">V </p> <p rend="Te |
купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав |
ekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Мла |
е и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у |
екрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од прола |
на, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али |
рс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, |
, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све над |
он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућа |
вља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, |
легали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта ј |
з дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро |
p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} А с |
Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш |
сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} |
урни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, |
ећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље |
дужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час |
разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова |
дмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мир |
ајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на |
а ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито |
то они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за |
Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитањ |
што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, |
видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она з |
поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остај |
, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако ст |
доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, |
да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масл |
и, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не |
и, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећа |
као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била ост |
ивала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, |
реба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се ме |
{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погн |
е.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и с |
аш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лу |
ку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због цр |
го значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, |
ти да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Ј |
</p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да |
амо ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је зн |
.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру |
{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте |
ао неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћал |
или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да |
А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу |
њег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час висок |
сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и |
Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било |
авао му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој |
end="Tekst">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним |
ога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она на |
астаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, от |
вим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра. |
{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза њ |
оја дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је |
он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не к |
и су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих |
ли не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, |
то на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи |
чуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп |
{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завир |
се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до н |
спред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} |
јски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испр |
{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у вар |
од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде. |
шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, |
чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, шире |
а, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али |
} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега н |
ће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} |
лико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend |
ту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере |
, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да |
{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али |
азао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се ј |
лости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И |
уштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош |
је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па с |
ућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увеч |
ати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и роди |
S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потре |
фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почел |
лазници пролазе.{S} Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ће |
дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати |
куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити |
, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће с |
од снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! |
на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му |
чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код |
својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, ја |
јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се на |
а јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, ил |
у столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и пи |
седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на |
што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у |
ки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгу |
куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, |
дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у ча |
чели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тих |
ијим, првим </p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{ |
тапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним п |
S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењ |
ећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се |
у и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака ма |
{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend |
ство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђе |
ликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ре |
их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend |
оће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева |
има, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, би |
се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег с |
исано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, |
ио непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Te |
и постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд д |
обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева |
тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да |
руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S |
њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео |
рчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да ид |
мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било какви |
паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка |
и се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, нос |
продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и зами |
ове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратк |
ах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота с |
е чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то |
више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труд |
Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледариц |
о ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> |
ње пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављив |
ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, |
ен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не с |
им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрс |
S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напу |
ог њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге д |
st">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} |
њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била ба |
е планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али |
ца, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »с |
до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су |
се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за ка |
е треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од ње |
спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата |
end="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек би |
ако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p |
ачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како |
а тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst |
види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, н |
лушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каж |
{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више ул |
орњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да |
а, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} М |
учи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они ка |
већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој си |
јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чарши |
мили, посакривали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p r |
/p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију |
а се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је нос |
nd="Tekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је ма |
{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, |
век нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у |
је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео |
пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, ка |
соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају |
испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, ка |
ресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, |
ој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} В |
са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до |
а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p rend="Tekst" |
једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка изв |
} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, п |
главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто |
доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено прол |
осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мири |
д тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади с |
рат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да |
rend="Tekst">У празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, да му |
, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, сед |
олази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном коли |
чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне |
па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сак |
та.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнут |
} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов круп |
зо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чарши |
</p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... |
још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било мате |
о би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S |
ојих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа з |
да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе ро |
а се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражи |
немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Млад |
ћу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, д |
та за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве ви |
ројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst" |
две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гро |
о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир |
ваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није би |
; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у послу, от |
сте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, |
о чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </ |
: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из |
вала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости |
а, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да гот |
о.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни |
се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека сп |
оворила би баба. </p> <p rend="Tekst">— Колико? </p> <p rend="Tekst">— Толико и толико. </p> <p |
га еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба м |
а његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилаз |
се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у сахани |
ољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не т |
селошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки |
, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од јед |
ора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен |
дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак |
као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Tekst">Једно вече одазваше га.{ |
и, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопч |
ега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у |
па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, |
ом дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује |
хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, мор |
пријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Tekst">Једно вече одаз |
ап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, п |
шли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком ур |
дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за м |
а увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза к |
Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада ка |
слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend="Tek |
рашћеретају се... </p> <p rend="Tekst">Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} |
} Биће бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара |
а га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дођ |
дети, разговарати. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тд |
еђ њима задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} |
сигурно, поуздано. </p> <p rend="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа |
rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећа |
са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њ |
чео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву |
већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стај |
дрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда |
шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији |
ред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана |
и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуб |
ори јој: </p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надају |
"Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи |
ње да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на |
ао што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљ |
ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако |
што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst">Јованки |
ачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућа |
} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их прили |
одбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично |
је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{ |
тано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На зап |
уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, к |
тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицо |
долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јова |
во дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носио |
0" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. |
ког факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypeset |
">И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што уз |
о, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, |
диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почел |
њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тести |
ekst">Пролазници пролазе.{S} Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да т |
ћа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико го |
ављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ |
емењача. </p> <p rend="Tekst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали б |
јанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор |
зна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане |
ладене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, |
иже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу |
љење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би с |
се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је би |
е хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкива |
инио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; ни |
ки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, он |
ности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног |
Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смр |
а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала |
ено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ни |
на, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе |
по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и сло |
лажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди |
к готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да |
а ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао |
а што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак |
по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча до |
и знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити с |
е она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о слава |
кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште |
е којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које |
ротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то |
дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, |
or(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци п |
љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, т |
прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад |
о у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је зна |
е то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која с |
ко ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право |
ше натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у |
и се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по |
ма.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камен |
ко мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштањ |
да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у соб |
и га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би |
арочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује |
о, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесете? |
омашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Tekst">— Младене, што |
у њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори |
гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одма |
еле ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени |
шију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима наб |
не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и цел |
су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату |
еђу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са гал |
ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да |
се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне |
ијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} |
и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да |
светли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече г |
ржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у с |
им рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном |
е подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S |
ани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, |
} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двори |
одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчо |
брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и |
end="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих |
како чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она никад није то могла да |
та се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, п |
ежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова в |
три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу |
настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо с |
хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта |
остеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна |
rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула сви |
, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен |
р.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу |
ане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела |
да кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </ |
био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колиј |
давање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ |
— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p rend="Tekst">Било мати, било тетка, држ |
ња. </p> <p rend="Tekst">Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, |
онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас за |
мним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао |
као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, ка |
потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S |
као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са зав |
черу, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, с |
а сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог жи |
а се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће |
хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend |
као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега са |
о да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst |
{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је |
га да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три зало |
S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисал |
и и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а на |
е несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је |
то буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p |
, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пр |
ла се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димња |
ијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у |
не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, к |
ебе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жен |
">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба |
Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друг |
аривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Он |
t">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачи |
ругови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и |
ла, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да |
ог дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, |
.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на |
носила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Млад |
је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не исп |
стима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Teks |
аба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, |
газе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане |
ак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за |
на. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући |
кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диж |
Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим круго |
о како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не б |
ном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мор |
днако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} По |
чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вир |
<p rend="Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо те |
сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се ни |
.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Наби |
ао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да д |
р после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови |
е њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући |
ад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ћ |
рода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком |
а веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, доч |
тогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прат |
, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу н |
ишта не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време |
ли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бока |
њу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »П |
{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, |
амо цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила |
ве подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изглед |
а, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани су |
аспознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради ка |
показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Не г |
са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, |
мрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Ви |
е, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, ст |
или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p |
kst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{ |
kst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио и |
раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа к |
довољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, о |
ветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p |
ен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер по |
рисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, уста |
тиснутија.{S} Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигн |
е му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово пр |
инограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и бр |
, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси |
тан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниск |
о, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас |
и или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, ул |
зала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов |
Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од п |
већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst" |
ало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то било угодно.{S |
на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је |
>После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Тр |
т међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — |
магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевт |
ако унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што |
тварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака до |
/p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, |
ку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе |
ачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је |
хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су з |
шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се пр |
nd="Tekst">Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и за |
капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном одел |
се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева |
пама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у |
ен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговц |
ослом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, |
ина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не б |
тао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и |
ест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и |
ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја |
к, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они |
и диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред |
, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, |
а, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет |
арко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа |
е празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло |
ре, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и б |
најући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако нада |
етлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> < |
реду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, и |
ад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби |
тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши ви |
енака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време |
ња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијен |
што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, |
мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је д |
посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, |
од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна к |
је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако |
у с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти |
иљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те о |
ишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи с |
ала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга |
ратом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оц |
ирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она |
смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смеј |
е би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи бра |
очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} |
ечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ о |
у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећ |
ошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито к |
исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуо |
ом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда |
Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз |
, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младе |
ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Свеће! </p> <p rend="Teks |
ју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикри |
урбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге |
вши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и н |
и већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је |
ђе тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити |
, плакала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} |
<p rend="Tekst">— Куку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка доче |
">— Куку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p ren |
рицала, плакала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете мо |
арана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, б |
њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остал |
чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, |
припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паш |
поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: |
лио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> |
о да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу |
жећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што |
рата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> |
— Шта плачеш? </p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p ren |
дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И |
да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао |
дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родби |
о другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек. |
радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где |
лика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">До |
ачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би к |
} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колик |
задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно н |
то сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Tekst">Младен му одг |
ђе до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки ча |
ли бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. </p> <p rend="Tekst">— Знаш Арибегову водениц |
еће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, |
све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p rend="Tekst">Обично је то бивало увеч |
амо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, |
end="Tekst">— Младене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... < |
а би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући как |
ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Прв |
ешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tek |
, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: |
ирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend= |
st">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чарши |
м калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} |
вање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима дворишт |
задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p re |
о пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, |
p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва |
на цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочит |
чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом |
гне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као |
се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе. |
око двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend= |
рни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему |
оликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њен |
рах, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, |
еме дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложил |
зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и при |
идео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чи |
ле без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, |
остртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне ку |
але још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и зб |
висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{ |
н мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мрак |
свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се до |
ах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, нег |
ав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, |
ду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst">Јованкин отац, газд |
уши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намеш |
и ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зи |
ба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баб |
према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улиц |
пећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> <p rend="Tekst" |
вином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се г |
но јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста св |
по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та с |
истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадо |
за капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије о |
нак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Јед |
ло лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као увек, |
поредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да там |
S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало |
акав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала |
она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла |
, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клиц |
а, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо |
а, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Мла |
чито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима |
и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и |
светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} П |
марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасв |
роветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, по |
мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му у |
ло тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дођ |
у, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по ње |
а баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Мо |
нат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па ка |
их.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговара |
те, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу |
испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супр |
а када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном |
и, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, са |
ћи, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све |
мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали |
ости, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је било с |
изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst |
.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца гот |
товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није |
.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом су |
треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер |
иже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћ |
о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да ш |
да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, |
стоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе |
љан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распо |
знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи |
ао да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јав |
">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду |
И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попо |
ећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење |
чају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то |
">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Младена |
сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, п |
nd="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} А све к |
кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око к |
бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, |
Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен |
одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их |
прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао |
kst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је н |
оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима п |
као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од св |
још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да |
ово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava">V </p> <p rend="Tekst"><hi r |
к, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у ба |
S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају |
а не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као |
>Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго |
та«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне |
аро, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су л |
и зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо т |
сно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> < |
лавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охлад |
ка, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, к |
ује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих |
немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, п |
ан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баб |
дила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се н |
ђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у |
етрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили |
а. </p> <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обичн |
ају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо |
а, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диж |
чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чарши |
Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих |
ћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S |
унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башт |
} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, ниј |
срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећ |
набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто са |
ез свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оп |
ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне с |
се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упад |
а да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије |
е, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађ |
но његово долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкоље |
пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се бри |
је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у и |
е дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засу |
ло и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два сп |
к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, ис |
једно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по |
ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шт |
и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућ |
rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ |
ази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана |
ече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} См |
остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек |
, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене сва |
ужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом |
{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку им |
исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради |
је могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са с |
уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tek |
end="Tekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде |
, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, он |
, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица гото |
д из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после ве |
ућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена |
свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од тада |
ovo_Char">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испр |
ји, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав ка |
и отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опо |
вирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо |
{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да |
по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, |
да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, |
што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а с |
ио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и |
а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају |
{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p r |
с, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, |
е говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после о |
згледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући како јој тес |
Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том т |
у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим |
d="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. |
а све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да од |
затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчав |
рума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана |
ма, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све |
/p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривањ |
о бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он |
ладен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако |
ако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{ |
мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па |
аспремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма |
а ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађ |
била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сад |
ње ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на |
срну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S |
о била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, |
} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном |
<p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava |
сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">људима ко |
ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, с |
вадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, |
кује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у са |
в отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, |
ден се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укочен |
је бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали |
Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна с |
ећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој. |
и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу ви |
ази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, отк |
е сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни |
и, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он |
<p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у |
ио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, |
љала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди |
и. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вел |
као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане |
е, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве |
ли који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, з |
јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} |
он свело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба |
н је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање баб |
, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што за |
vo_Char">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због к |
ekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви |
шта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада ис |
тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведоч |
бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да |
с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако с |
бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пр |
то му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен та |
и.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да |
ти.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек с |
леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, ка |
приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} |
деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати и |
{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p |
је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А |
то само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слу |
у из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну. |
корачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна как |
мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Млад |
зван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учи |
онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> <p r |
пет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији |
дрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се |
радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} |
једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат г |
егава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; и |
да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Си |
то лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рука |
то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста и |
аступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле н |
><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, |
везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} |
снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се |
end="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="Tekst">Колико пу |
слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже у |
чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одуд |
а се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, |
аже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућ |
есију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend="Tekst">Доцниј |
нако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у ду |
добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно б |
ак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу |
полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и |
убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се з |
} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових оч |
kst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу |
Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као остали |
е ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да |
пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда |
, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке |
ли, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. |
је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви |
је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код ку |
час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и |
Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што |
аборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таван |
ека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стаја |
остиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, ме |
мо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу м |
ају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију |
, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дај |
е главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види |
е и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо |
nd="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, |
одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас |
ида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма ш |
се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знал |
остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док |
, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове ко |
љено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире |
умара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуго |
">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, з |
ку ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућ |
чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, нека |
е к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку |
а може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико друг |
тавља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, |
да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, |
е ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу |
ећ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну ма |
шта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних ку |
а заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Дол |
е бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче бел |
к је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим своји |
нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у в |
аден види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, т |
Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа. |
иди како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи д |
његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу к |
, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га |
знаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоћ |
Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у и |
е то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{ |
вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, раз |
о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p ren |
м се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, с |
сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је с |
ко то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело |
зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе |
боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче х |
ра се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није х |
, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила |
на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешава |
башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tekst">Чаршија се затвори.{S} Н |
o_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топо |
ји спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су т |
е је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, жив |
Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле |
јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плач |
кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, п |
луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату. |
<p rend="Tekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући к |
/p> <p rend="Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врел |
и.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргован |
уњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, де |
ветом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} |
о цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Мла |
ним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, |
је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, ка |
упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори |
регледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Н |
не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Glava">XI </p> <p rend= |
ило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство |
око, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Gla |
у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она ис |
естало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S |
савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чек |
да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би |
већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала го |
реба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, |
га друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, б |
а и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито |
е матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и иша |
вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грм |
ош једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, п |
тале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена б |
И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, на |
и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а о |
собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да |
дном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни |
твом гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И је |
свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га пит |
ећ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек с |
падне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико |
ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, |
се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада она |
дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, синко? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том |
показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата-Младен |
рео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Te |
, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — ми |
">— Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није с |
и му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би сваком н |
">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вре |
end="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћ |
би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да д |
t">...<hi rend="Drop_slovo_Char"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у рад |
вља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у |
војом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одр |
шла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово |
зио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрет |
бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мал |
сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јова |
о се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао д |
ли, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: |
већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више |
пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то |
огледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити |
ија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, |
ижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} |
ало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} |
рама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори |
глед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, сам |
е, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој |
бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој ко |
дела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као |
било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено |
ко, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p rend="Tekst">— Умре! </ |
лака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, |
личету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у |
тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала с |
, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око |
ва.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој |
ено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малакс |
вини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Млад |
а мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти |
то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну |
стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend |
} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tek |
адост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који |
страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од |
р судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и |
ледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљави |
ога. </p> <p rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, де |
м стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну. |
крипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, |
Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи бра |
ло новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, |
изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу ч |
више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све ј |
S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Мла |
азграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод кој |
обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између б |
не била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Te |
биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p rend= |
ио трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, ра |
ним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио |
оћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као |
ку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаниц |
> <hi rend="italic">Сан ме мори, сан ме ломи.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек ј |
државајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend |
едити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, труд |
Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И н |
о која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свек |
и је дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, синко? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена |
очне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, притворно, чин |
<p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му |
среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, р |
Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, |
е, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако зат |
вља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица ј |
рапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, ка |
ети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Te |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Te |
/p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, с |
глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, лудо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, п |
а се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад |
ави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, |
а те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> |
овијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">После баб |
је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекр |
пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је во |
шију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи сто |
не, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пуша |
не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући |
а мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар |
е, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баб |
аден је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку |
равила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на |
знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неи |
говом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она |
тресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наи |
још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријућ |
лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њо |
о да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборави |
увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у пот |
га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">После бабе, долазио |
а.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} С |
kst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је |
е то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да шт |
="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена в |
размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут |
лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend=" |
упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди |
му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси |
сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њ |
Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, ка |
да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око |
потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лу |
ише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове пост |
, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је освест |
деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћ |
ње, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба. |
опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се |
свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мај |
и.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, в |
рпских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око о |
почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Мл |
помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки |
с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, пр |
пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, з |
са и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико |
ма, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, изд |
башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је о |
ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како ј |
е тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, |
им кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љ |
st">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst |
ина таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радос |
d="Tekst">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче го |
има у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у за |
види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Glava">XI </p> <p rend="Te |
испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бриг |
. </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зн |
азумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од памети? </p> <p r |
з страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p r |
ме.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помо |
и му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је |
пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела |
> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно лу |
ебе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто |
за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, |
.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p r |
p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи |
м згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, |
p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у гр |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто |
разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи |
ребала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и ника |
на одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S |
ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p |
није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав |
једном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst |
ши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње |
прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нар |
.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend |
вим распаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чиј |
еда кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend="T |
ко, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирају |
не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади с |
дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у све |
то дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, по |
, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело |
слом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, так |
ада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз |
а је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да д |
ала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачк |
и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако |
не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за |
то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, |
вече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гл |
сле већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује |
} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} |
иже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што ст |
и.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врат |
творио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже и |
а угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навл |
ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и бр |
м.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе |
светљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође б |
е бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend=" |
а подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полу |
ио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и |
ла, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле даса |
исто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, к |
, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка |
усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, |
nd="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожу |
то само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у ду |
лаву, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ ви |
врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и з |
<seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се |
грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу |
тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а |
епета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сад |
да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојк |
икако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ни |
ло једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и |
умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видел |
јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. |
то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никад |
млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да |
лачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап. |
дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, пош |
у не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод двориш |
онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако на |
да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у |
рају се, спремају. </p> <p rend="Tekst">Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кр |
његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, пес |
је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим ди |
ма, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац он |
} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни ос |
ао да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. |
е човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наив |
ој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо |
ија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као с |
поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она |
ј трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да с |
ако је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> |
да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као н |
некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на сво |
олазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешк |
ћно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, |
сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, пос |
{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији. |
а спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута |
ки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а д |
а, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она |
гова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу к |
.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И растужују |
реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни су |
а строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно ба |
е пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, м |
уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се в |
ху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко мо |
чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са подбо |
ујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала к |
их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата |
да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, |
хлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, |
му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто п |
не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред |
ука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њ |
аре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће изме |
и му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку зап |
, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела |
јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе к |
досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не |
kst">— Како ништа? </p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја |
{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p re |
друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито |
код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као ша |
њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их |
<p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала |
аљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњ |
обе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са |
ти такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за |
rend="Tekst">— Ама, хајде забога, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Она једнако тамо, тобож неш |
ика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стриче |
чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба |
и још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућа |
и на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је о |
слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио је. </p> <p re |
ти дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље проду |
рума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протеза |
, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треб |
о.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, |
бом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Св |
отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у ду |
ди. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује с |
ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан ш |
има водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, |
о, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, |
.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути |
ћи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, |
увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо |
пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене боје шамијом да |
— није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипа |
стина због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о з |
ако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код |
и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кр |
чи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој о |
трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, |
="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ј |
kst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не уз |
и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о |
, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафи |
а га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек |
, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало |
се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло |
не тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то |
ији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минта |
Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{ |
="Tekst">— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему |
је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га |
а тугом, несрећом. </p> <p rend="Tekst">Мало после брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо |
rend="Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова |
ко се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ва |
ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend= |
rend="Tekst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселиј |
пенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао |
о је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир |
сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују т |
ижавала. </p> <p rend="Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша |
иганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, доче |
може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирну |
ме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га |
st">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ов |
не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела |
Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и |
он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и |
ина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он зв |
Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је |
?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и ж |
осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њег |
{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње д |
е да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса |
није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је |
мрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клон |
а себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце |
ији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде |
ата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не ш |
како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако ди |
аче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јак |
амо, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, в |
олији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то не |
ио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst |
е се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и с |
kst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} |
н, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, п |
га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поче: < |
тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хла |
st">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p rend="Tekst">— До |
куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> |
е не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долази |
ежио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, |
ође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског |
ио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино гр |
вршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не |
p> <p rend="Tekst">Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се |
види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, вис |
kst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињас |
<p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — мирно, поуздано од |
за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подру |
е куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се тр |
ајскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Је |
аске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S |
е, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу |
пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто ид |
, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, унос |
вој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не п |
подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што т |
готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дот |
то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побес |
увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, |
мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и |
и.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, ис |
ослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S |
у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду |
су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако |
и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују |
а, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у |
их највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње н |
ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p rend= |
ном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што |
е да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу д |
та је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у ве |
љању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на т |
е хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изнала |
{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, так |
вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље про |
толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p rend="Tekst">Она, срећ |
<p rend="Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се ша |
ндила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше он |
рина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, к |
њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово с |
доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била |
нади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка |
Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није глав |
а легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну |
влачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да |
да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону ко |
уже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst |
ба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово у |
а је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када |
о што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код о |
а се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек д |
, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и |
сти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини н |
end="Tekst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија |
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Матери вели:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— |
У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била |
} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од ис |
.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније |
<p rend="Tekst">На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као |
у у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, испитив |
м случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и о |
чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне |
ваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{ |
тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би |
том пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} |
испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало он |
их дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не проп |
н оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, так |
лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије, док н |
, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, де |
. </p> <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати |
/p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, |
ог нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Зн |
углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња |
е приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готв |
ош је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некак |
свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке |
ио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, д |
им лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да |
{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају |
ћно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине |
хово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све ка |
, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе |
простом минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Мар |
ко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{ |
е било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је |
ла, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="T |
ладен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа |
ко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у |
ћу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођ |
ба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака к |
у, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола ле |
у.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, ти |
ко се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће с |
кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и м |
е се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су |
књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од т |
да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то в |
и кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гнево |
, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, |
ј.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, |
то откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, ма |
<p rend="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо |
почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је |
ији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штр |
плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада |
да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од ње |
и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ина |
ао би кратко. </p> <p rend="Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полак |
увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као |
пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, д |
опусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада ниј |
d="Tekst">— Свећу! </p> <p rend="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку |
ве, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доно |
ана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала |
чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав |
више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, ш |
зузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, |
, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пут |
а већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаћ |
од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукл |
ученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно стар |
} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они д |
пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend="Te |
атре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широк |
сиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Ј |
мене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ниш |
: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још |
агрли га. </p> <p rend="Tekst">— Пољуби ме! </p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако горко, бол |
прибере. </p> <p rend="Tekst">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са |
А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, |
четку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју неса |
st"> <hi rend="italic">Сан ме мори, сан ме ломи.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себ |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Сан ме мори, сан ме ломи.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="T |
> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка |
рата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бато. </p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, погле |
и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико |
бре, синко! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} |
у, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави. |
рестанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче о |
шао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећ |
ладен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као виш |
е каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водил |
е као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута ув |
који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхта |
собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> |
ко крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољав |
је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одм |
ило је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме мес |
а се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе дв |
рај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који |
само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацају |
х самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осе |
ије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац |
е хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњ |
већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући |
питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише ди |
S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и о |
башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раско |
ерао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; |
} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирн |
јући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта пост |
екша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, и |
дњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, једнога дана |
о год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање г |
нија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грц |
себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до |
х, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, у |
> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући |
дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово бели |
вој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, бато? </p> <p rend= |
м види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на |
, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном |
зећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, |
S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљ |
спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По б |
крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хте |
старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући к |
и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и д |
н жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целива |
ану се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, г |
е и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стран |
а, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је |
да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, |
кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на |
чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и став |
празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, поз |
ло прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, до |
еве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, ч |
између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још |
о он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јуче |
>И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да доби |
е осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, с |
ма био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покат |
наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, к |
аровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} О |
огла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га. |
н — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топ |
{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само |
аво оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна. |
он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend= |
ојој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани |
тављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стис |
добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, мир |
а целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фу |
свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци од |
{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе |
даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у с |
ано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетил |
а кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз |
да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весељ |
чели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку шт |
Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили |
н даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно |
одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори. |
а још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потај |
орњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један |
чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, па |
та желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слобод |
веће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође л |
у се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend |
: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућ |
: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst"> |
да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— |
ам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за |
а дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од |
шљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, |
брану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младен |
> <p rend="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> |
ка, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а поса |
ику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И ти |
а и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... |
маћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, с |
<p rend="Tekst">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је ве |
вем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p ren |
p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... чини ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по м |
о би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као и |
здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизности није |
она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, синко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се, равнод |
мо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend=" |
види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst" |
/p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништ |
не!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за |
зивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у д |
наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена |
јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је |
осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се |
.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend="Tekst"> <hi |
, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раск |
бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозн |
ца мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у |
миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежниј |
говору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче |
пред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и доче |
е, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова пок |
ини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tek |
њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала ј |
сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо |
<hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
<p rend="Tekst">— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад. |
st"> <hi rend="italic">. . . . . . прво миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Миловање, слатко уздисање.</hi> <seg> </seg> </p> <p re |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Миловање, слатко уздисање?</hi> <seg> </seg> </p> <p re |
но паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за |
на, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јован |
а имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били |
аг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Tekst"> |
енилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још с |
свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би |
} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не |
не мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази пред |
ја.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој с |
, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито с |
штених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диж |
е, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ ш |
, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појас |
о одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње |
руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зи |
тово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му |
r">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им |
ка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом и |
без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућ |
а би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Мла |
"Tekst">Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у но |
им устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst" |
о да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрш |
де исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увеч |
опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изнош |
век умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, |
ч и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућ |
пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда |
</p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи ш |
} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осе |
јаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S} Све ус |
рме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на |
st">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црн |
, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености.{S} Истина, Младен није с |
да би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чис |
и од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис о |
ну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај |
оле и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, д |
еним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртав |
е испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртав |
, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке ч |
о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој |
тно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са св |
маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светл |
собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— Е срећно, |
се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да |
да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... < |
а јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да |
Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезве |
по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да ма |
ке, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} О |
бражена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S |
Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p |
ји дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са |
тане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазар |
на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њих |
После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у со |
ајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио |
утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска ле |
црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је р |
вала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад |
"Tekst">Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој: </p> <p rend="Tekst">— С |
мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрв |
ељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — мирно, поуздано одговори. </p> <p rend="Tekst">— Па? </ |
се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршиј |
ти и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S |
и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} С |
рабрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p rend="Teks |
увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, глед |
ао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим |
као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је |
лих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда о |
како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште ши |
ратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све |
ао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p rend="Tekst">Кад |
а, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступ |
је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечер |
а је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и к |
ају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неуго |
ду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узн |
приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} |
тра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен |
част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Ал |
у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да б |
ко мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она |
ст требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав тр |
Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, |
тупи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући. |
nd="Tekst">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, ч |
ила непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> <p rend="Tekst |
еђани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да с |
и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао з |
ој треба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је збо |
, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају. |
као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, не |
ко ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас ку |
ара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове о |
то треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{ |
ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту п |
е он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као |
е кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некак |
илијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћери |
сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Зн |
како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за бр |
у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па уве |
овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, |
/p> <p rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли, настави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је да |
а.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{ |
ди радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ поб |
аби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њи |
ега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре |
ада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да |
} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и |
ут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку |
о о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребн |
м, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мор |
ебно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном с |
што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ ст |
о, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је н |
t">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш |
вео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да ј |
испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њи |
бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење |
о толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, |
Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> |
Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И |
rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко |
ере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој |
едита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље |
мет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, отк |
ед. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није м |
kst">— Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S |
ош првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S |
вече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и |
ледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, |
рис опраности, изветрености.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нис |
де спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend |
сплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p rend="Tekst">— Умре! </p> <p |
end="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више |
слу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њи |
d="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код ба |
p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по че |
у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо н |
рак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом |
д се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су |
неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, |
а, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мис |
све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се |
бровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, бе |
га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга |
није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> < |
ло; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њег |
тећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији |
да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако |
овољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигу |
="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући |
а звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И |
бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развије |
ођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је |
езгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да че |
се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после |
поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи |
што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку с |
м и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, |
е добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга |
ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{ |
и код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад стар |
га дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју |
, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том ш |
стија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опе |
што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов |
ко слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} |
дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он каз |
d="Tekst">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у |
ово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} |
ена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш, Сто |
већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто о |
де преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је |
е су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не ве |
очео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога да |
га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како |
то све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Ал |
са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чек |
рже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да |
У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку |
st">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде |
end="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ е |
аје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и по |
еретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пал |
учком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend=" |
уђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остав |
t">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њен |
мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишт |
их отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p |
ироким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа кат |
тним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа |
о на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} |
осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећ |
толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интере |
.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац |
колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега не |
о га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, |
t">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, б |
грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на |
и, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктив |
други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S} Н |
о код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити к |
тва према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету |
заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристав |
о општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао свој |
="Naziv dela"><ref target=""> TC "Газда Младен " \f 0 \l "1" </ref>ГАЗДА МЛАДЕН</p> <p rend="Gl |
танковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН</p> </div> </div> </div> <div> <head meTypesetSi |
танковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН</p> </div> <div> <head meTypesetSize="20" meType |
c> <titleStmt> <title type="main">ГАЗДА МЛАДЕН</title> <author>Борисав Станковић</author> </tit |
"Газда Младен " \f 0 \l "1" </ref>ГАЗДА МЛАДЕН</p> <p rend="Glava">I </p> <p rend="Tekst"><hi r |
и неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенци |
и, отворенији. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ |
} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у кр |
тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздрж |
. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучен |
е или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у р |
гурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавањ |
е не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к |
Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само |
Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И |
Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, |
дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да |
у желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан до |
огло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их |
веду кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господар |
би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђ |
овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан |
треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, |
, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схва |
абоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} |
st">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли ј |
"Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> < |
есто оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И он |
не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изг |
за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била |
јено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа баб |
први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер |
">— Која побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка |
арији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p re |
ађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану |
н и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башт |
ла, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући |
остељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па |
ћане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што тр |
чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би |
зио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: |
јка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Уме |
за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад је |
оме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, па |
кав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> <p rend="Glava">III </p> <p r |
и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери |
сите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, ка |
кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, |
Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен с |
kst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он м |
е њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек |
га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Млад |
мирну, круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, |
оћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како |
<p rend="Tekst">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених |
ад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{ |
да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабо |
д уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му с |
ратима главом. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је |
отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако |
ало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} |
ућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p |
е дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задов |
них, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, тргови |
колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на тра |
гну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но шт |
лазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{ |
то у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треб |
>Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба |
. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, ме |
евши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се са |
н, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само пор |
о како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме |
крчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је глед |
ко је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све т |
има својим. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према ма |
био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да јед |
осле би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора д |
је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! — |
дне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навируј |
и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, |
Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена и |
је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту н |
ладен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба |
ла, налазила наводаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због |
соран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> < |
{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, |
на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, |
зда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа више. </p> </div> </div> </div> </ |
тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре |
еш, судбина таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скриве |
Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрчено |
ма, песме, играње! </p> <p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том |
.{S} Него дошла... </p> <p rend="Tekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашениј |
р оно од млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst" |
пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире оч |
повао по толико... </p> <p rend="Tekst">Младен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, |
, не могу, децо... </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, |
покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог |
судбина је таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка ку |
апије, пролазника. </p> <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на |
р, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, |
ло умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се осмехну. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зат |
осподар, слободна. </p> <p rend="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је уви |
а за душу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тиши |
то, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наре |
што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је ку |
рав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућа |
ати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били |
у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љу |
Свећу! — викнуше. </p> <p rend="Tekst">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и |
алог, веле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи |
им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је оставља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног |
смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с |
с о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен настави бележење.{S} По стиснутим устима и укоче |
— Толико и толико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће |
о јој весело тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се |
t">— Ево ме, бато. </p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ ос |
о њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би |
види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га о |
пошљи ми по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што |
</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учин |
</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намрг |
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</h |
ицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више |
и трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од ве |
у радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са |
овало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Мла |
дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађ |
и жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} |
тали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend=" |
гла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Glava">IV </p> <p rend="Tekst">< |
терија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују |
и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је п |
ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, ал |
каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да |
не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на |
ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што тр |
пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у |
гу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> <p r |
> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са |
те ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, |
пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, цел |
е код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенов |
има случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, |
е, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка с |
{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено не |
чаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи ка |
За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све време спремања, |
ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend=" |
ко иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, ост |
а га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, н |
ост, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend= |
противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend="Tekst" |
би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и пошта |
омшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испре |
</p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p |
као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весе |
чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напре |
ву кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазник |
за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива |
ећ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не дон |
изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто п |
газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошљи м |
а, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремет |
, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих на |
d="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, |
пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Мл |
н свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у ка |
ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегле |
анима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га о |
и се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S |
, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би п |
мању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јор |
а не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост, оп |
, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само |
ош воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни |
добри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p ren |
а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим |
је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му |
ању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да |
е изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} |
на од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала |
гичка! </p> <p rend="Tekst">— Драгичка, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бива |
са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p rend="Tek |
се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би сваком на по |
, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазил |
га. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га так |
озивање Младена. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p ren |
ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти |
аустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да |
треба из дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} |
рила је Младена: </p> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па дон |
ћао него матери: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> < |
же. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> < |
ех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почн |
p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата-Младене!... </p> <p rend="Tekst">Отуда, са њихне капије |
, рекла му: </p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лиц |
грли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се пон |
ј кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био |
и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p> <p rend= |
, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продава |
седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, |
ико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, из |
оварају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst">После би већ |
p rend="Tekst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од |
, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бо |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Једина Младенова песма:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst |
кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p |
пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је н |
, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је к |
д и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла |
, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у нес |
ства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак п |
приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па н |
у јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у сва |
.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одла |
ена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо |
више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове к |
end="Tekst">Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Ли |
акију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tek |
тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему |
идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, је |
х, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, з |
.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њ |
окојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, |
баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, |
nd="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом |
ко друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста бу |
једначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера пре |
, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар |
p rend="Tekst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега |
<p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брат |
ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки |
а она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли |
е дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно |
о, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, |
та изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онак |
обар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Непријатан као сведок кој |
њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, ка |
егла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лиц |
рати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend="Tekst">— Мл |
ави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p re |
кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбољ |
су и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да |
ме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није |
таје оно распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, дома |
предује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, |
у и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то |
ео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могућ |
до, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S |
донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно |
екује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту |
радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, бате!{S} Послала ти |
то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како |
баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца |
га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, |
свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим |
су, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с |
лабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, с |
ладен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао ј |
ви њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало шт |
тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак. |
kst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и ш |
Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, |
а што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греш |
јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види |
.. </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се сла |
га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S |
елико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав |
да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и сн |
да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се она |
четка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка |
њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као |
ина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, |
плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно пам |
о мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у |
ајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом |
удалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купа |
уби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не в |
о исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање д |
аријег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, осе |
ештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих |
апред, чисто непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његов |
јка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим г |
тужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, ка |
">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао |
а.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а о |
на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући |
уди, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан |
е моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме не |
ним му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да |
чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, |
во би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гла |
ивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ има |
вање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што тр |
онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, |
у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стој |
S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрље |
нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, |
д њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, |
есено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да |
непослушности, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут |
осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је требало да се |
rend="Tekst">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на |
он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да |
би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом |
хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више |
аден једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чан |
> <p rend="Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одрас |
ло колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, о |
м и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом |
} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито |
— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једна |
обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, ја |
и.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако |
ра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с |
и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би |
ије хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно |
м виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесе |
видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око к |
у већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспап |
звињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Н |
послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко к |
ена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да |
ут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне бил |
ак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна шт |
рао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све |
rend="Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стисн |
и, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да од |
илази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим |
, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, з |
да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју ма |
е, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> |
</p> <p rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтал |
чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> |
јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког да |
, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и та |
ви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, |
аца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то в |
целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој |
стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, купо |
рала: </p> <p rend="Tekst">— Могу сада, могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено ј |
<p rend="Tekst">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено М |
ма од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, с |
ила, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Могу сада, могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада |
и, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треб |
о говорила: </p> <p rend="Tekst">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tek |
понова. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу, децо... </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Дол |
де да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p |
тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу н |
d="Tekst"> <hi rend="italic">Заспати не могу...</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Даље, ма |
и пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTy |
nd="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу |
то, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Из |
штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где д |
бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала |
} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ п |
ору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, |
..{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: |
што... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, одговара: </p> <p rend="Tekst">— Болна сам, син |
и је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљ |
трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и к |
сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, о |
атњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по |
е, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, |
ца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, |
одна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију в |
не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорн |
пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов |
, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога |
ојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се |
в, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, о |
на лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, |
прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће |
како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штето |
заједничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од |
би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право б |
га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он |
убави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је |
а свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случа |
изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестат |
је учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се с |
у нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, |
оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скр |
.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврд |
ко попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као о |
ос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто |
, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи |
ива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, |
аче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа о |
, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} У |
ога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како с |
.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{ |
ке вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећ |
и, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одма |
а се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика ма |
упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ре |
пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst |
ни мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, к |
сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда |
сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p |
у, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да од |
недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} |
одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за |
ећ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у |
о!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што |
ајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} |
мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а |
он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у св |
слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмл |
мети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да |
о оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части |
оворност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да |
е све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође к |
не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потре |
нча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији |
} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово с |
еком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, це |
и: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до |
end="Tekst">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није |
А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, бато |
<p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend="Tek |
ући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као с |
д капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S |
seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Децо моја слатка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Мл |
, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} К |
ине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tekst">Младен |
е?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и |
упну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p |
, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tek |
лача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано |
латко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </ |
а.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, с |
Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад |
он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао |
е. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово сле |
t">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена |
лад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да с |
А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — поз |
еди на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p |
кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, |
му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="T |
јући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то |
а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе г |
S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је так |
а и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговарала се да мл |
не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год |
дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то ј |
у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, |
, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак к |
ли се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као у |
, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молба |
м, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... |
Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су |
бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајд |
села, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје |
е да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске |
увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend |
, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и |
. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао би |
ова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако сло |
у закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Там |
уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst |
ко и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и |
е седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, зак |
аљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на к |
он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по куј |
ло лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купуј |
е последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако |
на, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не |
нуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ см |
њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сир |
ди.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема |
а кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кр |
ина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, неста |
у остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst" |
чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, по |
ом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради |
да је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне |
ведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када |
бијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почет |
све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повл |
и, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао |
новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о с |
из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему |
троши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети нема |
се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свад |
">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у ре |
морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, с |
и моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се к |
има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар к |
устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да б |
је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, граб |
о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта ј |
о његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га п |
, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да |
њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред ка |
јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одгова |
ак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst"> |
ао настави: </p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог на |
ув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето |
} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Сан ме мори, сан ме ломи.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Teks |
рће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не сав |
се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, |
тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, |
мислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: |
тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, ка |
уби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде как |
неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се и |
ало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p rend="Glava">II </p> <p rend="Tek |
отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и |
олажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним |
нчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућан |
ријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би |
, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије |
а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празн |
се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не |
и свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен |
рају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који |
"Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> |
ега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </ |
хове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као |
што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тиши |
има.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се мог |
За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луд |
није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном оделу, |
, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, о |
ју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пел |
е ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p |
сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то |
нувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко |
софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p |
капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршиј |
те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> |
би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао |
дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као |
о кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока |
">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стра |
страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Ј |
ку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tek |
, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће |
сом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од |
рдаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, |
и тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} |
не, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спа |
стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим |
ла како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. |
веже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и нав |
били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахран |
им чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са на |
умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне |
је ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И |
<p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полага |
капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. |
код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе |
а се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са с |
, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попиј |
ним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се св |
а да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може |
натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Ну |
постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци. |
Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S |
и се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p r |
ш види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово уве |
грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му по |
јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, об |
кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — в |
и за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њ |
к би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред |
kst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као о |
д куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место |
д, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води м |
вара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му |
тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би с |
обудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом |
> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао ла |
би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир |
ила најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на к |
као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцниј |
rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукл |
зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је ја |
ао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Б |
фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p ren |
као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важн |
томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ов |
nd="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, догово |
је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горе |
, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега |
увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, |
је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненад |
њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду |
аршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и у |
синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрав |
нкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао |
о платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, од |
о осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p |
егао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је |
тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S |
, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, |
Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{ |
ка да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче |
st">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није тр |
име мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео |
о дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали све |
rend="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. |
око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, |
о, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће |
И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, |
буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казују |
настави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Доб |
атери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је пом |
"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељс |
је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> |
и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, |
тане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Св |
, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње у |
све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, |
гим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спок |
уде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда д |
кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као све |
рним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који с |
јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како |
тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њег |
му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, |
ва повољна одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак |
же, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја |
<p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењен |
> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« би |
ао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности др |
већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча |
ше привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; ко |
, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут |
а ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна |
кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му |
рно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Младене!{S |
ређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дош |
е главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупч |
а, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погн |
ма кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти д |
"Tekst">Младен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, |
ба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, |
мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он једина |
ек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, |
ће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу |
ињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била кри |
а све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се д |
лађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од се |
, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па |
зги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, |
ло.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год м |
мшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он г |
им, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, у |
влије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — |
код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши храни |
шта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе к |
Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко |
морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst" |
да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову з |
, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst |
>Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, не |
е топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сум |
целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све п |
атељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се п |
ина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спр |
почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Млад |
је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, |
отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна ил |
, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посе |
ећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али задовољ |
end="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, |
">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од крист |
ако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јач |
војима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се о |
стало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач |
{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила св |
S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свеч |
отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p rend="Tekst">И |
ли, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ух |
брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, о |
ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од је |
лице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, |
увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмас |
е, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се |
{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прст |
огурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак |
вен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики |
ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, п |
ео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, |
а, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом. |
"Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, о |
— као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p ren |
и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз |
</p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="T |
Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би |
не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би |
ваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? </p> |
век на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> |
е пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{ |
nd="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хо |
у, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} |
д куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, д |
ма продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и з |
као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би б |
А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, |
се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмас |
ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном та |
акшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка вра |
И наслутио је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као ув |
"Tekst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </ |
rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, |
ме и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свр |
чеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он ж |
"Tekst">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође |
екад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, пр |
хлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младе |
станка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је |
ређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, |
алвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst" |
инио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, |
ом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног |
ванка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, к |
kst">— Свећу! </p> <p rend="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упа |
шла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи |
} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре с |
ак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, к |
.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бел |
бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, |
"Tekst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} |
е се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} |
о он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он |
ладен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку |
га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је дон |
t">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend="Tekst">— Колико? |
S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, |
да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом |
љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим памет |
жење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео |
свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, рас |
какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њ |
t">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, |
о толико... </p> <p rend="Tekst">Младен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зн |
како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види ка |
носио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само |
ичекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусре |
! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И ка |
ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да |
магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не |
Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, ка |
је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада |
башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се нека |
Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, |
ђао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што ос |
боравиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњав |
после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућив |
црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ |
им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био ода |
.. </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала |
као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан |
у, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне. |
{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне |
ама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку л |
у је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, |
нао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...са |
сли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љути |
сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова м |
а траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар ниј |
nd="Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито |
сти што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њег |
осађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син њего |
, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мо |
екује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> |
} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трг |
чећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst |
адржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов |
м сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини п |
ено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен јед |
горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар ско |
вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у св |
е.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. |
м. </p> <p rend="Tekst">Мало после брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са ст |
рзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend=" |
{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Тако! </p> <p |
После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, у |
гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му |
пији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је заш |
како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне с |
одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани позлило! </p> <p |
, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и |
први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Мла |
прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлаз |
ину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним |
н одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испија |
ћи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове сна |
тијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— Н |
и.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће ј |
суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирн |
ека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете |
е] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend |
ле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— |
н стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јов |
седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— |
мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто |
почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend= |
с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и ње |
ечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓т |
то треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него к |
а јој пешкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се о |
аво би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекива |
иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, |
а а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да |
руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на кап |
г дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p re |
ди како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео |
готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли |
капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, н |
го чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, |
зговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан |
добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што б |
ише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у |
слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је |
су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чува |
н, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, ота |
да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend="Tekst" |
ој: </p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst |
од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену |
би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? |
је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Понекад с |
ле Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близи |
који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не ка |
S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и мил |
, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је |
о изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једн |
е, полива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробу |
о намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, |
ње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу |
d="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и |
црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама није, |
>— Слатки мој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p |
кшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да |
> <p rend="Tekst">Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај » |
вију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} |
И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Младен ј |
а, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њ |
ше.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Н |
па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошт |
остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела |
рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место |
ине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дет |
на услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду ст |
rend="Tekst">И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Мла |
црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у годи |
чева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је забор |
од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механ |
из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да г |
>— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, |
абу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио |
, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно о |
ло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг |
S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једн |
гу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који н |
идео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама |
пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} П |
ити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену в |
чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, ј |
вала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто |
да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за |
век, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле |
и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend= |
да од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен ви |
му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би уша |
са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разго |
S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и |
знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе |
целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не меш |
а се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто с |
све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И заист |
товим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се он |
олазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка |
у трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважено |
">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њег |
учи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и поср |
ћу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудо |
уло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мра |
еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, н |
да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која |
н одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се |
код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свр |
она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, к |
уха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се п |
дећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој при |
илине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао сам |
и као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, са |
у болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледа |
, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено |
хови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле. |
један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт оч |
ричало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чу |
једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе. |
улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени |
сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једин |
дном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио с |
но кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затвори |
само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, с |
ића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не |
<p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру |
не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Teks |
у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, је |
да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као б |
у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, однесите тамо! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, |
а само одгогори: </p> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја в |
о, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="T |
е више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао |
на чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p rend= |
према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страх |
d="Drop_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} С |
бран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, б |
помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, |
</p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се то |
да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах |
еса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: |
ош откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p |
оди овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к |
појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дуго |
ванки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али п |
аршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране девет соф |
је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу |
горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда раста |
адио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако |
{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{ |
му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би с |
ћан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се пре |
скоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све треба |
која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst"> |
S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајућ |
у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проши |
и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође |
тру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе |
о тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрч |
гову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, ци |
век затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме |
како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S |
о неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није д |
.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитн |
е како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{ |
на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне че |
ли само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала |
аши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва прео |
> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што |
ала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као п |
end="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Ч |
ио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Мла |
тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек њег |
и да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када |
о преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, гото |
<p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са св |
а га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </ |
че готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да |
ћи га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долази |
а то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да |
њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко |
јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не ув |
е, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајућ |
, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у двориш |
позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад занесе се.{S} |
, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« н |
ме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на њег |
било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно па |
а му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на |
ју о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао |
ијући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младен |
очне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је оставља. </p> |
ј усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се и |
одавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Јед |
к, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих пос |
оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. |
би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове годи |
своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она |
ло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневно |
олазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у куј |
него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из |
о личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као ув |
ви, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend="Tekst" |
ни.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође руч |
авио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у |
плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, уп |
о увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да д |
не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане! — почињу пон |
код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодне |
. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњ |
ти пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан |
н не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{ |
адба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од ју |
и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, д |
напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то |
ла.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head m |
та, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Te |
те с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p |
да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела |
њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири о |
, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, мла |
дена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом из |
равање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља |
а је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Ви |
та.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само д |
поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, |
ан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане ч |
збрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе |
ако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, и |
; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица и |
је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то н |
таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, |
е хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључ |
ислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S |
д њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као |
лоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, |
и ми, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји |
, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва до |
ола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, |
о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да и |
S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, |
з своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако |
у, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко при |
не, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку ок |
рији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све в |
то су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p re |
да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни сва |
е радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено |
почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да ра |
држава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има кој |
пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редо |
премили, посакривали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> < |
тељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече ист |
посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на |
rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у то |
е да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, мога |
аје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као н |
баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова бр |
сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, к |
е... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго |
d="Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће ка |
ет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра |
ре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха |
о, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако вис |
. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ ч |
ице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p |
чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — |
Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend=" |
се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst" |
и шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће тај? </p> <p re |
их ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале |
био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, од |
</p> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа? </p> <p rend=" |
<p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се с |
е...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p r |
кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још |
е јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи м |
вољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Ча |
и, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах |
пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend="Tekst">— Ако |
Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зо |
Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} В |
се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кош |
ekst">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која |
/p> <p rend="Tekst">Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, пола |
ама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, с |
какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И ка |
н га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред ку |
, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчав |
јана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над |
зи, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је |
да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, она |
оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst">Јова |
оћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па |
рахом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац |
ају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} |
а, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, |
још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, |
ећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о |
дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допи |
то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{ |
ије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, р |
ш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико |
у постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко |
да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гл |
ње.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да |
ово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом |
ошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешк |
писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако |
н је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му о |
ао што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се с |
а. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден |
чатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мир |
лазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кр |
улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величин |
их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{ |
се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не у |
.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend=" |
ани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се |
, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник к |
енама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, к |
слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst" |
да он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао |
зи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије и |
рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst" |
таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, р |
Tekst">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно |
p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца |
тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза к |
које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> |
ор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће оста |
почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена |
радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто |
и као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде |
пеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенов |
да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним стр |
лугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезг |
он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механ |
кајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници про |
а не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{ |
по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима |
</p> <p rend="Tekst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари |
би зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свак |
из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, |
посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, |
ekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељ |
његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га |
ије види темењача. </p> <p rend="Tekst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, |
гу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и зап |
ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{ |
т, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} |
ђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана |
згуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа ј |
доћом, окрутношћу. </p> <p rend="Tekst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: |
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[На свадби пева се:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tek |
акву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом |
овршине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и вр |
је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако ду |
»добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Он |
ко забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако др |
ш седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад к |
јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по го |
подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пег |
удно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих |
име.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због ње |
И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и |
бодна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом ново |
е по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана |
рочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забаче |
колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим |
и од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пу |
t">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, |
старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем |
паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као бр |
орака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану |
некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену по |
ба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и |
је пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час ко |
ekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана |
ако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младен |
пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. |
е умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од |
ао да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p> <p rend="Tekst">— Каж |
та, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и |
о се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натр |
се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећ |
виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу |
ој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога мо |
лазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила |
ак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} |
ек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обич |
, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненад |
ихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве са |
је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, |
толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући |
ивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, била је наро |
ато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији др |
с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се |
у били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са страхо |
, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као |
ћан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор |
ћан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана |
да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унут |
е биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, |
да распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у |
бљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само вр |
кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче |
врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да на |
ви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је зв |
их, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, |
ткад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} |
личици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, |
рема свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а гор |
="Tekst">Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« |
гово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљк |
почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на т |
је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије |
лико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у |
ед тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења |
еди прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Мл |
о, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих |
и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, у |
к год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само |
>Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, о |
несе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ с |
до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види с |
rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој ви |
у, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Г |
легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још ј |
снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад ш |
ка љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта плачеш? </p> <p ren |
угло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Мл |
ећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га |
Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочени |
су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он ка |
у му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="T |
а пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да |
угог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче |
бог њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она |
олика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати виш |
у, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомис |
ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње |
пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва |
да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како |
за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, п |
прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, д |
тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »с |
ојас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепе |
ако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се д |
ање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим вид |
Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била |
видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато |
ео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да |
љутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пит |
снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав |
испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И |
е собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не само |
ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цел |
е, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да |
амо ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бу |
ену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све да |
ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол |
дости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, |
куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да |
ве она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла |
{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, |
броте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због |
ребао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који |
еру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво проле |
.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да |
ћи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, о |
д.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Млад |
ву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у |
и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену.. |
у у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са друго |
} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџ |
ушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дош |
на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{ |
а дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом на |
покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у пл |
варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раш |
, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцн |
о када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, |
горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказу |
, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као исп |
ако подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p rend="Glava">II </p> <p rend="Tekst">< |
из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како свој |
је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће |
у оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи |
г дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног манг |
/p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугуј |
и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, |
из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у |
сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји |
шама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прел |
учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чарш |
је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже р |
</p> <p rend="Tekst">Послови су били у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки |
едног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, |
е се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се |
тарац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, и |
ељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену зао |
ованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом п |
естати. </p> <p rend="Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да |
еленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећ |
у увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба |
мо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њ |
а разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете |
песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајк |
а се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p re |
или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар д |
ће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се |
знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њим |
ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, н |
им лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, пој |
је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером че |
kst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан |
га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне |
најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је |
а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући и |
"Tekst">Младен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они |
ње и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и |
ла је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к |
едном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призр |
"Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, пр |
урећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од ду |
међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавал |
ио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавн |
се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плач |
рекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он би |
еним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p rend="Tek |
.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само д |
њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за ж |
> <p rend="Tekst">— Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као д |
d="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом в |
ито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, круша |
, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах видео |
толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет |
шти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на у |
, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p rend="Tekst">А топови |
то хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна. |
kst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кон |
} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев д |
бе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћи |
, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њ |
/p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је |
тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био сврши |
> <p rend="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо |
аслутио је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, |
ило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S |
а ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком |
мењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <di |
лог дана с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије, док напослетку Младен не увиде и н |
ори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се з |
у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{ |
јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву |
ије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} |
то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у ду |
S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети |
лази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, паз |
претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као уми |
је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво. |
</p> <p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али |
ог тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p rend="Tekst">Отац би с |
газе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се |
да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљу |
, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и |
њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Мла |
, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да с |
а једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И |
Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су |
ве ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи |
спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма |
} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, ист |
одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука |
чито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као да то што има д |
се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата |
како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар |
су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угреја |
ду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурно |
у, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући |
ајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst"> |
еба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизн |
диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. < |
_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му н |
d="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пу |
ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже |
t">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ упла |
<p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивал |
а? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S} Е |
огне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући ј |
је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, зашто... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, |
ње на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане! — почињу понова. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не м |
Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, |
ио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нане! </p> <p rend="Tekst">Али она, прегледавши по соби |
вио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизности није ни о |
учевима. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види. |
ворио је: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане! </p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једн |
да ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Te |
Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја |
ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да им |
бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другач |
а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— Нане! </p> <p rend="Tekst">— Свећу! — викнуше. </p> <p |
ме, поздрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, кажи: драгичка! </p> <p rend="Tekst">— Драгичка, |
н брат му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани позлило! </p> <p rend="Tekst">— Шта јој је? </p> < |
ра.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознај |
испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од сил |
како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и у |
иниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као |
једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се |
е калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је иша |
ћи се: </p> <p rend="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tek |
/p> <p rend="Tekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} |
свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осе |
зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, в |
пред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: |
и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек |
њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Б |
тио.{S} Показује тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, сам |
рзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, наплате.{S |
Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро |
тац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, д |
ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да |
сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина улице, где је |
, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе |
угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако о |
стране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </ |
њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> |
о што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку |
слетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да |
днако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да п |
но овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пр |
ла, удешавала, налазила наводаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да |
његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала по |
већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p rend="Tekst">— Зб |
лима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није ист |
} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чис |
је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад |
ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у п |
даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је |
о је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може |
ладен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! — говорио |
јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. </p> <p rend="Tekst">— Знаш Арибегов |
аром почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и тр |
осла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend= |
и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и дочека код |
влачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод ку |
истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два п |
, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, |
епела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из |
рца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то шт |
опало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Te |
ачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет |
с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не |
Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
ве оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком ха |
И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио би очев д |
st">Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји |
других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, |
ослу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p ren |
уде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била та |
, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама |
за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} |
бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, куку, с |
целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} |
м мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је пре |
о му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико |
S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, прес |
S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док |
се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, на |
нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, |
да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, д |
ре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да |
ако је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговар |
што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само |
То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налази |
к, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и |
ло; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било о |
а што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао в |
калашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весел |
био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из добро |
а купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би ко |
били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да |
све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, убл |
и новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око се |
ом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од |
сно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с |
у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, |
и Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камо |
лави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије |
хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из б |
би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне уд |
фру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Н |
адувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је |
ако се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем |
часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом |
са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по об |
о капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, ко |
амакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је ве |
већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га |
ха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућ |
нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му |
није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сеста |
две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба |
</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} |
лести нема помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже м |
ту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те ве |
о а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју |
е зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто |
љни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Ип |
обро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, |
— поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не |
домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачк |
се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управ |
ко изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пу |
кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазив |
и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмех |
његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога |
ђег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да |
он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није с |
или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, те |
в имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то през |
рибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да |
е радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несиг |
ча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је |
р, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, |
адена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевт |
има.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Ун |
а чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би кад |
а, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. </p> <p rend="Tekst |
ко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити. |
да како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, о |
о да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p re |
предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смеј |
ли ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и ши |
чекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окрет |
вора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим |
да, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— Нане! |
rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли, настави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} |
ткуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чи |
диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p rend="Tekst">— Дошла, синко!{S} И ено: |
="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра о |
ству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен настави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му |
ујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Госпо |
ноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend="Tekst">— Немој та |
d="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуст |
>После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не |
зили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, оп |
а и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Млад |
и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ би |
разговарао. </p> <p rend="Tekst">После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младену одел |
ђеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви |
ије толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце са |
ом грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо |
и, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне ве |
гује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну ње |
, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чист |
st"> <hi rend="italic">[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распушт |
о, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пад |
гурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа |
да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече |
е сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад |
са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држал |
> <hi rend="italic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> </p |
н, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здра |
крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тро |
и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и |
у они све спремили, посакривали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и п |
оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају с |
ли би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види |
t">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја там |
бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у хо |
препашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, |
о богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није сме |
му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} К |
олију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би |
у очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже |
аден увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навр |
ресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен |
рат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без св |
, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби р |
а Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Ув |
ба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час |
.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна ст |
kst">— Знам, па? </p> <p rend="Tekst">— Наш је! </p> <p rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој |
ике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би од |
</p> <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} |
— Гори, гори!{S} Не гледај!...{S} Браћа наша!... </p> <p rend="Glava">IX </p> <p rend="Tekst">< |
">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека.. |
какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матер |
И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а на |
ему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, |
пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p |
богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не ст |
<p rend="Tekst">Чаршија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турак |
ш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, пок |
а и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, пит |
и на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, |
ожда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умер |
у ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да |
се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да с |
е да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у д |
куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{ |
цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не |
слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кис |
ао што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи |
жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би |
било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајућ |
е у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом |
јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, п |
је је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p |
оравља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојни |
ошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он |
rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је гла |
ињу понова. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу, децо... </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} |
због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега проб |
то је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој пом |
та.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у соб |
бу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекив |
рало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ д |
у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и т |
е, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала |
е у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што |
аборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи |
ова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара нека |
и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, ми |
а што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst" |
лико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешил |
</p> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чује |
не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, |
ере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, |
они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану ме |
у, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане гла |
вала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој |
Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим св |
све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="T |
а задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, |
мо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Ј |
у, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </ |
а то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend=" |
; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend=" |
као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, к |
раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, доче |
трахом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, ста |
то, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толи |
сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она |
о да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако ј |
а, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изн |
днако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање |
ње млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекр |
таје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Teks |
дино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је би |
але.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизн |
прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са ч |
} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да |
абиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мал |
у: </p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело |
боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Млад |
весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она |
<p rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчка |
ву, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. |
t">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега. |
ити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она з |
ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он иша |
човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови |
, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав |
е, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако |
Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га |
е они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да |
Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као д |
слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћи |
окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загр |
такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је о |
пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, с |
код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова же |
им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, п |
као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, |
st">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, |
t">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избега |
увени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да |
као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p ren |
њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свак |
ек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке су |
ави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он |
ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Мла |
о сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не при |
адикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да |
чне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало |
се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није ј |
, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила |
бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Мла |
и да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, с |
услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се |
ekst"> <hi rend="italic">Еј, не уздиши, не вежи севдаха,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Еј, не уздиши, не вежи севдаха,</hi> <seg> </seg> </p> <p r |
можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати |
поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих дру |
И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, как |
толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p ren |
ропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњ |
да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде ка |
к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, |
рти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан ката |
ило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га гд |
увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и ва |
тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, |
н, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да |
ма баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, до |
очито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да м |
никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка |
nd="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да |
у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ак |
, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била ш |
а, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као |
ила сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу д |
одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Ка |
дња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се н |
же, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, н |
ладен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, д |
једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била |
треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га пон |
о он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако |
ући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, |
весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то |
и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она |
.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по ве |
ршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним вес |
ућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на |
у.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, ш |
ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ |
задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући о |
као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не |
у, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, ј |
не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да |
: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Не гледај!...{S} Браћа наша!... </p> <p rend="Glava">IX |
е било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је |
и Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се пок |
уда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да |
кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна |
Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала |
о, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, де |
м здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као д |
p rend="Tekst">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она н |
, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при гот |
о је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начис |
о, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, |
> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу |
ђе бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да ј |
ом.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чуве |
реко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог в |
дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, |
ост просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} |
пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} |
Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} |
до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, |
S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, б |
Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преп |
С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на |
ма, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почел |
у, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, о |
ву да остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], он |
нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче она пренеражена. </p> <p rend="Teks |
хајде да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> |
и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> < |
мен, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> <p rend="Tekst">— Него...{S} Истина је.{S |
шћена, одговори: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мат |
што не »фираје«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од памети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, |
и ти још штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га |
луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, р |
еба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Д |
по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собам |
</p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, |
он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је к |
њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као |
нова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi |
она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцни |
своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, св |
е да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то с |
од његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, |
— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{ |
rend="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче о |
н сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у ку |
свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а |
е. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило. |
аршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{ |
и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на |
и да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што |
ахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И о |
">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, пост |
поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширу |
па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Млад |
очито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана к |
увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или |
руго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен |
учак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са |
можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао |
.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, |
једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се поја |
који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У т |
и свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисл |
, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, |
не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} А |
на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност. |
бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се рад |
комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првен |
ни, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог |
оре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропушта |
уги, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен. |
шено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она б |
адећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p r |
он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S |
да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби |
део да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му шт |
ији. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и св |
ихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову с |
лу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </ |
не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата |
ит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат |
н то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он п |
, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То |
и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зр |
о, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не |
ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана п |
никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био |
каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} |
е већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раско |
о негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано |
му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, с |
је, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, |
ријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као ш |
поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чист |
е.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен о |
глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Буг |
ови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марк |
минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извучено |
на, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tek |
ерена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И о |
видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, |
о зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако |
. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као |
ад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни |
чно какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него ма |
дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они. |
у гору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псов |
погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p ren |
е овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head |
сање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дел |
"Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Teks |
} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно! |
се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend= |
, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се о |
ноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта ј |
уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, ув |
од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож младож |
мах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се |
м свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте |
ио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, |
ека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради |
оваца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и пос |
е одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: |
ошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, суд |
пљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве |
већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмен |
о, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни |
олба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tek |
дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што |
е, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по дв |
"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И то п |
="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позив |
м мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог |
се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у |
љком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} |
ише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да н |
S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу |
бије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst" |
не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да с |
абу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би сре |
се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> < |
овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за с |
ekst">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— |
а ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, м |
{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> |
као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме. |
реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та дв |
зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето |
маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли |
Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим до |
</p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изва |
.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Te |
о пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће |
ку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекуј |
е и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у |
едном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отво |
</p> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p re |
меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је би |
она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p r |
е још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да |
ће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, ј |
kst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то |
плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, |
и друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије не |
не, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него ка |
рало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико |
е...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било м |
д, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не пр |
сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и па |
кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend= |
није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сут |
већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> |
, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно у |
"Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, |
оба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима ч |
предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А |
још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, н |
еди узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, |
ене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ст |
Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, по |
га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треб |
земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове |
ине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако ус |
ме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс |
пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[ |
d="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, ми |
ошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} Посл |
а да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> |
и« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у пот |
ка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и д |
а у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањ |
ек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код к |
а да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у |
мисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као |
кве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти |
kst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распит |
, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешт |
клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, к |
њући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{ |
ајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гл |
аџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о жени |
, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и к |
напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, је |
{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињ |
е да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">С |
, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засв |
S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, сам |
где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренес |
их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{ |
да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младен |
у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни т |
а и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође |
t">— Шта јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из кућ |
у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој |
<p rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не сме |
не, седи. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис ба |
али да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по |
.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да |
не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад но |
осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се при |
</p> <p rend="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младен,</ |
p> <p rend="Tekst">— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, ник |
ндану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако |
p> <p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико рад |
арко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по |
> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право |
што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто в |
бока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе п |
су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оц |
end="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо |
е код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе |
ј он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да |
стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да |
о не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одо |
у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и |
ала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Млад |
новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац |
и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">Пос |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Заспати не могу...</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Даље, |
гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него |
end="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у пост |
не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу |
ша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се по |
иједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, ч |
ча: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И криш |
м погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљу |
слуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се |
оремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, |
а, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади ч |
тим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега |
ада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда ра |
и месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, |
хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и у |
и једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све |
погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </ |
брађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, |
оро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике х |
.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убе |
па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како има |
лази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хвата... </p> <p rend="Glava">VIII </p> <p rend="Tek |
ено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа |
е исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради до |
kst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам |
ви.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и над |
ах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не с |
лико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не м |
с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. |
азила наводаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гла |
опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њи |
ро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, ка |
не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети |
билазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да |
учајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да |
све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отп |
цније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под |
неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види ш |
се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издрж |
за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у |
околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ ни |
го...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се туж |
">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две к |
Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући уп |
нио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, |
име није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће би |
жа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осет |
спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, ка |
? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... |
да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар |
ад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да р |
S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове |
у, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да с |
} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бе |
како оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не ча |
rend="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, на |
тарој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S |
та тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутр |
нело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst |
еселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила ј |
<p rend="Tekst">Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њи |
} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слоб |
ного.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни |
, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, ка |
о отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend |
бог њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није н |
ружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истак |
уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p> < |
а свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да т |
р место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И |
t">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим |
дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они |
је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пе |
Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном |
за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испу |
е да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само |
не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било |
о што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, |
ила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треб |
нако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, памет |
е, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право там |
а заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен п |
учевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак |
плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очев |
је за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап |
, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу |
едају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек |
дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не »фираје«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од памет |
, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак |
} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, |
гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{ |
им рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, |
зашто... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, одговара: </p> <p rend="Tekst">— Болна сам, |
ази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје |
ругога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује ч |
че, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом ка |
га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чиње |
враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим |
руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гл |
огурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим |
м брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без |
исле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора виде |
појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене б |
траг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио |
тво, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, |
ђе суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа |
је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А |
сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужн |
одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри |
.{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће |
и у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни прилик |
пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила |
и праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се |
двајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се пост |
ден ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобров |
, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарал |
м поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да м |
ашти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изл |
о радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој |
чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И |
"Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бри |
трајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по |
са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, |
end="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И пос |
а зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстилов |
њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend |
а се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, |
о, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зел |
nd="italic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tek |
авила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном |
рату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, п |
овог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој: </p> |
rend="Tekst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од пам |
би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино |
остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, |
ко Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно |
сто.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као от |
ако тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се |
kst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представ |
као обазривом уплашеном приближавању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је зн |
једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, зад |
а одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, на |
ћа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са |
мо да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило |
Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другог |
Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не т |
а?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му |
отроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, паж |
но уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи |
иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама |
их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су з |
акша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst"> |
по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Јованка, з |
од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, |
а зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје р |
rend="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst" |
ена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге |
{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И за |
</p> <p rend="Tekst">— Ништа, синко.{S} Него дошла... </p> <p rend="Tekst">Младен застаде и диж |
} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!.. |
зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све |
</p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p re |
</p> <p rend="Tekst">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или те |
ekst">— Не знам. </p> <p rend="Tekst">— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да |
јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и уг |
е.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, |
ени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и коли |
Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда с |
већи интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А св |
а би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито к |
да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти |
очито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као и |
<p rend="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учи |
бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава рад |
и више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно |
, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је о |
а сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било д |
инови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, |
њи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да |
har">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред се |
рнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се |
бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми ( |
у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, м |
а је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p |
>[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Децо |
o_Char">Д</hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend=" |
оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, |
, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не зар |
rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, о |
<p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо |
Шта је, пријо? </p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздрж |
горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија |
ред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, |
цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо п |
дмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајућ |
е му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} |
брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, виш |
, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамиј |
орно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да |
у падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. |
лажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он |
ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везов |
веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, |
о неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) снева |
је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, иш |
и. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по |
а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младен |
о за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи |
давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш |
м бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат |
м твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Ви |
у, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} |
.{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане |
дговарао: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба |
узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend |
ладена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду |
га нудити баба. </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> |
и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се пре |
ду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко!{S} Сешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазил |
мало у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{ |
ети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се кап |
на се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се |
сли, настави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S |
е, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је |
и.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло |
="Tekst">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{ |
а Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што |
ле, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их ј |
е усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, но |
о бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга |
ављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у год |
<p rend="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледал |
о колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за с |
век чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју |
то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Tekst">— М |
ла се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и с |
st">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир |
да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још |
остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као пребо |
у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} |
не из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S |
кинули, охладнели односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да |
, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чист |
вај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији |
Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, рас |
о после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе |
— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p re |
је се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази |
довина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чи |
{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p rend="Tekst">— Ако, Сетк |
лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она никад н |
ија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> |
не да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> |
адовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх |
ста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави |
е диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непр |
амо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} С |
и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на |
а чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову о |
ekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набрекл |
само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p rend="Tekst">Једног јут |
, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући ј |
аскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Сам |
дела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S |
рока му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену |
, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време |
p rend="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p |
да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке. |
а у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, дого |
у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} К |
еме из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, |
први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газд |
nd="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једно |
те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спр |
јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у |
увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто |
сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посл |
долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, |
јена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} |
еће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако |
еку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олак |
амишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да шт |
о да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, |
ованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда |
чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> |
а, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, по |
kst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Te |
огаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p rend="Tek |
опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после |
пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} О |
нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— |
амилијама, оне непослушности, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p rend="T |
јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешт |
ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање д |
ике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ће |
него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то |
, приликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} М |
сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava">V </p> <p ren |
А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да нагов |
укама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хле |
бе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као |
, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен ота |
nd="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирил |
се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се |
ка.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду |
од ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети за |
су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже |
се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, п |
то чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend |
.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећа |
за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој до |
, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, |
есена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје соб |
а, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и |
зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу |
умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи |
што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} |
и!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не ди |
ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књиг |
Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану |
ши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, |
купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не п |
и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без |
="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не д |
">— Зашто, бато? </p> <p rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и |
рни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу |
чи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{ |
пи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бри |
мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба |
д дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?.. |
а и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и |
rend="italic">Еј, од севдаха горег јада нема!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен се |
решила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, сл |
и, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била |
е, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Ч |
кву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и |
етовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен с |
да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а о |
он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла |
рао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег т |
ка она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комши |
новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одго |
авања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се н |
кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка пров |
/p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи |
инко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више. |
.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S |
и: </p> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се |
но што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољн |
не испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, |
ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгле |
ме сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти |
знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало н |
асићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу |
одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и |
kst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да |
одразумевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере доб |
Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам |
> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, ди |
rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Teks |
ла, чисто опоро: </p> <p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хв |
рибере, рече му: </p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend= |
ekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p rend |
иш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p |
ој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као об |
уду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и т |
чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућан |
суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире свет |
Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса, као неко одметање млађих од куће, |
, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је д |
би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би |
тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан |
о можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао |
{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и коли |
м свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомиња |
као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је да Мла |
њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдо |
сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод |
уто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изр |
ија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гле |
н је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да |
чне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не |
не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар |
очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет св |
син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p ren |
буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мањ |
ет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, |
пред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p> <p rend="Tekst">Мало после брат му дође. |
за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је |
ршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац |
то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако |
> <p rend="Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, сил |
га: </p> <p rend="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви? |
да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она |
p rend="Tekst">— Добро вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађа |
он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ћ |
е. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што по |
руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини |
синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако |
ет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да ба |
да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он у |
паст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи |
"Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако в |
ово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко |
радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да |
позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, д |
е бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ето, зато, највише ради т |
дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p rend="Teks |
адала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </ |
[љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људ |
е.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: |
глав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат м |
{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p r |
, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно |
у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изненада |
е изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буд |
, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> < |
} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође |
гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступ |
на снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада мож |
вало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p |
ишта од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, поч |
пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. |
адзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгу |
ад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не |
, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће с |
ањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је о |
згледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А |
вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је |
ekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео |
учивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, |
ном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И |
ила крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p r |
, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смрт |
ада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила |
лужбу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да |
, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, |
знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tek |
о не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — |
ње знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p |
ши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да |
а, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више |
сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, |
једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко д |
брано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својо |
се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у ч |
икнуше. </p> <p rend="Tekst">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љуба |
ајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће д |
ане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он ст |
е само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовал |
S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погуре |
ве бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког |
а му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прош |
о стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, |
д штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол |
у дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не |
исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала |
себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да ула |
настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида па |
рага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не наме |
дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да бла |
навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад |
рни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесм |
ако тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећ |
st">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, |
о, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} На |
и.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила ј |
изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — |
исока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да |
они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што м |
на сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, |
р она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до |
р ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долази |
ање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ ви |
комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом че |
нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се |
за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра м |
<p rend="Tekst">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, |
га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он |
иран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га |
иде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младе |
и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p |
и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нароч |
весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког |
да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ |
е долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да |
ло и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, |
</p> <p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend="Tekst"> |
ао камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Teks |
д.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне |
ла.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да п |
ше зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она |
ekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Млад |
м плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер ј |
</p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За |
S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се зат |
одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да |
, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала ко |
{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у |
помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све |
клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да |
Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из |
то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не пом |
е с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело препо |
глас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само |
си, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гл |
"Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не |
} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из |
ко је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведен |
рже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst"> |
е да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она п |
и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се б |
идашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, к |
ла — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, ода |
на да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p ren |
на, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег |
ти, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, оп |
е да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Ј |
тојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не см |
да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она |
ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамил |
у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа |
престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не М |
t">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, к |
зван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао |
шло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p |
смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, је |
<p rend="Tekst">Она, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p r |
да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах д |
Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Ник |
већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, та |
или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раск |
зари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, тре |
где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргу |
хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, м |
S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што ви |
од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино |
Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> |
отребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, вес |
то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младе |
већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му |
кар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} |
у не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је од |
пет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два да |
трала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, ра |
о ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да с |
rend="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би ут |
ни, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, зап |
/hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није с |
ији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан |
е, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну |
> <p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх о |
еснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, синко? </p> <p |
по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих пои |
опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред |
оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом са |
{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> |
још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један р |
но.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти н |
одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-З |
е прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, |
и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји. |
отово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плав |
Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} |
е, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још ви |
(и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајк |
лог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S |
била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. |
ајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпу |
дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта |
руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, об |
ве време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све з |
гим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радос |
ина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у |
ну, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што нар |
никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предуср |
: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могу |
, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за |
ји, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба |
и, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је би |
што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о ње |
исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} |
="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том поч |
је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би мога |
»пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи |
ен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, в |
га, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још м |
ћ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, о |
ј сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се |
јка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одг |
, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, ст |
осио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, |
руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће |
а болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чвр |
="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и |
штавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом од |
смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то |
"Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе |
p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе |
би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издв |
стало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на |
егов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изд |
ао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад ов |
{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се приме |
ао кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка М |
ље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би д |
е, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пре |
јног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и о |
тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, |
као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, н |
осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, |
е, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била |
е прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </ |
ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узе |
све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње од |
} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend= |
докнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... |
би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учини |
се, спремају. </p> <p rend="Tekst">Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом |
nd="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од кућ |
ила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, м |
а долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, |
} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти нареди |
Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p |
рађујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p ren |
е би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, мо |
а понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, |
је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи |
и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад |
за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а |
ојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од к |
кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би |
била наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, ста |
кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа ј |
них прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и |
{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тр |
, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младено |
ицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је он |
ајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p |
Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна |
nd="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, |
она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и |
куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, с |
а и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend=" |
глављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ка |
сет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p |
да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладов |
p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, |
оће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, ви |
тва, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, г |
ош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу |
ра.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим по |
једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошт |
ванка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Изда |
</p> <p rend="Tekst">Она, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> |
орило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца на |
чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако у |
зио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непр |
као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се од |
етке, ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегава |
у новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао |
ише почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је оставља. |
е онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад |
ато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао с |
ме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што |
ка, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојал |
аности, изветрености.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели |
од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не |
не за власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се |
ва памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него |
а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} |
ба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највредни |
е дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се не |
вањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају |
{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и |
нати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, мол |
lovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S |
све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, |
угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија |
хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео |
бав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је |
век додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S |
о гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању наво |
олази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све памет |
ену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она |
хирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, бат |
о је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је |
о у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, т |
он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што н |
ви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за |
{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непот |
и на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка |
је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је |
не стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а |
ешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши |
} Никакав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговор |
стрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да |
и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Te |
мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, |
расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, |
S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (м |
то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало г |
ди њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих |
>Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, |
иди, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, |
а њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом. |
дили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гл |
о увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнији |
е тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући |
шта као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко том |
{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојн |
ба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </ |
змем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у |
не!... </p> <p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само пла |
грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближа |
то пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S |
TypesetSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање ов |
ржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и |
познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а |
да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све |
за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек |
пили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што |
на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да |
{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И заиста, та |
о нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из б |
не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи |
о томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква мол |
суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} |
аква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p ren |
, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нем |
моран, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, ув |
на, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио он |
Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Ок |
>— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... |
Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, |
="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме |
јима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са |
ропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда |
што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ с |
ekst">— Пољуби ме! </p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта М |
да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је |
азника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још ма |
на бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропус |
у опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно ле |
куда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, |
од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, д |
пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе |
саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и |
већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод т |
н није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускр |
погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} |
д да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би |
, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутк |
а од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по к |
том (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане |
крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да |
</p> <p rend="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за дру |
без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дањ |
од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула з |
стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој |
њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tek |
је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно гр |
о увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би |
да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када ј |
st">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па н |
траг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледари |
мео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита |
rop_slovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео |
ве уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно шт |
, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослобо |
ко пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило |
.. </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и |
скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> < |
осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, сва |
и, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— |
ахладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend=" |
S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хл |
да већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} |
свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде ка |
дарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе |
а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много |
о се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, п |
p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући |
, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она, к |
он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Н |
p> <p rend="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако |
ца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика |
м, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друге м |
еш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S |
која се својом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њи |
ва новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младе |
е имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву д |
каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да п |
о снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, |
сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Бож |
дајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више |
тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, |
.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту пр |
, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна тр |
се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, |
о: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто так |
је заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и |
к и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као |
и су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око |
јске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tekst">Чаршија се затвори. |
иди.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио пог |
ошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекал |
усти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даљ |
идело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p |
распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— |
да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, на |
еравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док го |
а хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— |
но да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst" |
о беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S |
p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Са |
/p> <p rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{ |
а умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож |
p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега д |
ањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tek |
сто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија по |
о право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што |
се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је во |
ија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tek |
!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајућ |
нко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, |
а је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Glava">XI </p> <p rend="Tekst"><hi |
>И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као |
за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих би |
баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{ |
плашеније, поче: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, синко.{S} Него дошла... </p> <p rend="Tekst">Мла |
рлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </ |
па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она с |
ако све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, |
двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте |
намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у |
о је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да |
{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који цело |
м ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништ |
ије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде |
праћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, |
, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцни |
/p> <p rend="Tekst">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући г |
ак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да |
ад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и моли |
Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Погл |
адњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала |
влаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, м |
коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> <p ren |
стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој |
од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена |
еме спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, |
лучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућ |
и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. |
виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обас |
о је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном бољ |
не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да по |
него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као |
поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за с |
ћ само <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа више. </p> </div> </div> </div> </body> </text> < |
да изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> |
лутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очек |
, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хт |
орно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у ред |
смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа? </p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, п |
ли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак |
ао ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни |
тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p |
ог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све посл |
за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак ј |
дим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ће |
оме осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном за |
тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, |
се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега |
еко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом какви |
јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову со |
е му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали зал |
биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије кол |
ила је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из уда |
суканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и ве |
Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како |
<p rend="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега с |
којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да пи |
сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очув |
се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да |
поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који |
t">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то |
и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} |
ете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као |
.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, |
, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S |
не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови ра |
на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена д |
вао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих са |
чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапи |
е као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И д |
зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна? |
а као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да |
оваца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пр |
де да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбин |
мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све |
олико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али |
прода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И о |
S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам могао |
осле казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је ун |
јала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не по |
лука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их |
да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да н |
морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њи |
ледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Teks |
када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на вели |
{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви зајед |
d="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им |
од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И |
ромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био |
а шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурн |
е док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и |
о још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend=" |
, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по |
у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се та |
е свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад |
рила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врат |
погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испре |
елих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на стран |
st">Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постал |
брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памукли |
Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући как |
/p> <p rend="Tekst">У празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, |
.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, |
нке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баб |
н појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то |
аној колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И |
на, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка з |
итав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шами |
де како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што |
огли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> |
ећином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуб |
ене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — с |
што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу сво |
прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у |
само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, к |
чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око њ |
покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта |
дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у нај |
Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући број |
ло.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је |
јући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И з |
Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одгово |
, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од ње |
</p> <p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p |
kst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, у |
Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен |
рчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку |
јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те |
ти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не м |
у како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њ |
, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S |
а магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге |
који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код м |
ко захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како |
варе, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала пон |
е ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Ј |
">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, |
.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то |
лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад |
ојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у ду |
а леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечера |
нади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нест |
е у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{ |
слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} |
есеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не зн |
а Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе ч |
ек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S |
ње и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће гр |
додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуц |
што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и и |
јну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаљ |
раг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, |
И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, п |
nd="Tekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз он |
да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хо |
ушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма б |
шта — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште |
, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се виш |
ekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе |
ама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију су |
задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, п |
ави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила |
еседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи ле |
путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tek |
но вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ум |
одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S |
о после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже ра |
ћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажењ |
ироку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она ј |
епиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p re |
ија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може |
ко удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p re |
ео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном оделу, новој |
ћи их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{ |
. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећај |
ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једна |
аш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била к |
ола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Бој |
. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био |
аке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући |
. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку |
да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од |
грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смр |
н у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, |
н чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, рас |
ази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Шт |
ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, к |
рећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге |
остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливен |
аке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, удар |
од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролаз |
вако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и п |
он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к |
као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} |
буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, ус |
ирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо к |
d="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на прострто |
{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У п |
е пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пи |
м.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоће |
на се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихов |
ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где м |
} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нане! </p> < |
p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га нудити баба. </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А и |
та отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учини |
p rend="Tekst">У том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јован |
Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га |
сплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, |
р.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, бе |
стану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, заразговар |
се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово м |
оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига |
ле ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што |
умњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је |
је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да б |
не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оц |
у и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за ње |
о, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и |
p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што он |
ше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упиња |
с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> < |
оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, |
> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа? </p> <p rend="Tek |
лази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећ |
ино неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p re |
.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао |
а, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, см |
кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног поглед |
загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изг |
е једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхта |
ришту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што с |
оје се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачкови |
ла под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, |
Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, ко |
оме што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење |
руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишче |
ти.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринул |
а.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен |
kst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, |
осле и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имал |
а би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend="Te |
ци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избиј |
збрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни по |
бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слоб |
овор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова пово |
се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, |
.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола гред |
а се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу |
широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој |
аба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером |
/p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, |
њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зат |
бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који ј |
бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мај |
с кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од |
p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама |
rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела |
, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта |
уће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно ј |
шено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговар |
, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг. |
као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра д |
види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа је |
е колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минта |
м. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S |
ад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да |
ему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у ст |
бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Св |
повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend="T |
фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили |
дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пре |
хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хвата... </p> <p rend="Glava">VIII </p> <p |
а, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још |
она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна |
, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мај |
по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, ле |
од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и |
е, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} |
рвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што |
о долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да |
а Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} |
кривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже |
да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Te |
тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да л |
ла у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он |
— пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, |
а тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јаст |
ама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би о |
исказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа к |
Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не |
е, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, и |
ојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, ка |
њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је о |
S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њем |
и, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе |
нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега д |
јући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није |
гово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p rend="Te |
} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се |
од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање св |
се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Исп |
да би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад |
ико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрл |
ла би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се св |
је, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p |
га и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p> <p re |
, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> < |
чију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не ос |
то место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да ј |
нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, |
и се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им |
рак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{ |
е равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављ |
, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, |
луживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њи |
зио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се |
син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно о |
и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте з |
едно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође |
е причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што ј |
овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет |
ри да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, та |
а и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, д |
не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, |
удили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сад |
, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло ви |
лад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видет |
један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p rend="Tekst">Ко |
ливам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И раст |
не чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи о |
му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и о |
овоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без нов |
ла.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не |
, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p re |
ином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било |
т у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да о |
лбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зо |
ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код |
бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, де |
пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда |
ли, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p |
у је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав д |
и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије |
Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да |
вања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са |
чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у рук |
ћана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро рад |
срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јова |
и бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на дог |
ео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна ш |
сни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући з |
е отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), |
чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу гд |
ао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али |
и не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не о |
по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би |
нећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="T |
чама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свака |
ан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада. |
ћи да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има п |
се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> |
ћи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од е |
, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије |
он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би н |
лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се ту |
{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад стар |
презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји. |
, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И он |
сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен |
он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што н |
ењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да |
његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов тр |
би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Glava">IV </p> <p rend="Te |
т, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посав |
латном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад ј |
анче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме н |
, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S |
је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У куј |
земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукам |
попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој |
ован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли |
азила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, бр |
инемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући с |
а сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли |
ећ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји |
гњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући д |
И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одо |
. </p> <p rend="Tekst">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га |
зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, |
чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је |
а влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће б |
а српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али о |
е.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим с |
— Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су он |
мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у |
ивали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst"> |
а, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да |
о учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као |
цније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта д |
на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако чес |
е преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило |
а Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, |
ла једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак |
вакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{ |
м гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p re |
њена страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скам |
му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво н |
одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, ка |
ио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ко |
ако се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да |
р, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} |
ај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и М |
а овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен |
баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет он |
строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весе |
ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, |
у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућ |
лаве јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупчени |
у у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се р |
анкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је |
">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, ве |
причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Са |
чан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради њег |
реплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као |
ла и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се |
аја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирн |
то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла ј |
ирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се и |
ило тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, би |
Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен с |
а, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насм |
ратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend="Te |
ска наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено |
да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту за |
могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој прин |
мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, л |
и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрв |
а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, |
смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује |
се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. |
вих, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једн |
nd="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала |
, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде к |
им почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто п |
а. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, |
ни сунцем. </p> <p rend="Tekst">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња |
какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, до |
з механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг |
а он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би |
лим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, го |
се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је тај з |
ир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се |
иђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend="Tekst">»Заробљен сам, Бо |
не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над т |
младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, |
нили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве |
, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док |
чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend |
Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, с |
што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Зна |
kst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљен |
у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је |
} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред б |
а да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сиг |
дан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледа |
ође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што |
ло бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче |
као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> |
p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наст |
ут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње. |
ма, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било |
као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шт |
колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, |
бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није |
преми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да иска |
ако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољст |
му, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је |
оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst" |
т, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девој |
тане, као разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, зд |
горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све ка |
акала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово ц |
а себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{ |
а, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као |
жда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође |
дрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види д |
он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је сл |
и да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше шт |
е је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој кап |
">Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у ј |
одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, о |
да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, |
сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан |
о што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, ј |
чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од ње |
ли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако |
о.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако ју |
у син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на не |
е прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} |
а, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом израз |
ена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, та |
е олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза који |
арија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, о |
ладен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи |
жи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend="Tekst |
е црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и |
а се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, |
уван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, ист |
нда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не сам |
ди, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена ста |
старији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, прв |
ко у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, с |
другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сироти |
ци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мат |
опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као не |
{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно нек |
уће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — |
шли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са страхом, трљајући, |
узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџет |
о увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда о |
« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зау |
пресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек с |
ако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове мага |
х затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек |
у се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> |
{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече |
ма по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не |
ње на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа ж |
њасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, |
ало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst"> |
требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не од |
би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао |
ан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба |
дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре п |
патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у цело |
од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и ње |
сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старо |
не на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе |
пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и дру |
по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било |
ази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на |
просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву ку |
ли му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му н |
S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветуј |
осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато |
оруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе |
толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сам |
о љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, |
њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{ |
Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, твр |
оре у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрет |
зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује |
блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, |
еговим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} |
спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, ок |
њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна |
"Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још |
где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни |
у до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада не |
о, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... < |
куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла |
од догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, |
, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би |
} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар пон |
а.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било |
е, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахну |
нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је |
ба. </p> <p rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли, настави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му |
ојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, з |
он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он о |
ти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза ка |
м је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да у |
век насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о |
толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она |
не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неиз |
Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, |
оћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како д |
онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} |
[заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збр |
гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти |
он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чел |
> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стре |
амијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, х |
ачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и зас |
и да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако |
махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то |
но, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућан |
ле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још |
да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као н |
гово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> <p rend="Teks |
ладен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и |
готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, све |
ма.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале |
о уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла |
рахом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, |
иришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила |
из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједначавањ |
ећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажењ |
ла строга. </p> <p rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догоди |
rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изнен |
утами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила н |
о је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без |
/p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризну |
последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, |
и о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало |
оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, п |
бож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и |
е одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању и н |
-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. |
ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен настави бележење.{S} |
изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, и |
баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод |
ш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах же |
лачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато |
нија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе |
тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младе |
се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жен |
ло непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здрав |
у, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заб |
ен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Мла |
<p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грд |
као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео |
овац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из |
соких кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, |
лучајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео |
ве је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{ |
и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд |
кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе |
постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, обуче |
осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не |
не, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она |
/p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од |
— вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, глед |
>— Добро, нане! </p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла |
стали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап |
ују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p ren |
ха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, |
чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око |
">— Умре! </p> <p rend="Tekst">И сиђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испружен |
амо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} Пос |
несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend="Tekst">» |
алила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, |
лог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само |
нак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{ |
еље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од |
е у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има |
од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену |
два мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} |
.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту и |
се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој р |
све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како |
о и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута увече, |
ле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико |
, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је |
тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао |
с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p ren |
увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је мо |
абели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им |
највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! |
и домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њи |
да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p |
ти, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неу |
њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p rend="Tekst">А утом |
ма.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S |
маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свир |
јући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> |
нов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, ра |
етку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнак |
S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије |
а се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни |
неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, тол |
Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајући млађег |
њу, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања мате |
воју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, от |
аршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је си |
слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су |
е види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{ |
а никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини |
лаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буд |
горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S |
време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овам |
рдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осе |
S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба |
ле и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се о |
ебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с д |
p rend="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разгов |
маћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S |
аква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фами |
еће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде |
и их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од муже |
на да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се |
знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се |
е не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђењ |
чито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Мла |
вчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан |
што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p |
ошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га н |
а.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на |
је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; |
знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутк |
о и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava">V </p> <p |
која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> |
к себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, |
нице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па |
рсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почн |
а су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али з |
иле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико и |
о ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати. |
ресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен б |
а ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође |
одно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом оп |
ошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чарш |
е пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пи |
и мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високи |
кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати |
. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац |
нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још |
радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надглед |
су.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S |
је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако |
тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен, једнако унесен |
"Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући ск |
ветом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треб |
је. </p> <p rend="Tekst">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да |
без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не |
Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да ди |
осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учини |
а, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији |
он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, ш |
ни сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend= |
софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по ча |
једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању |
није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да ча |
вао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом с |
ини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики т |
бља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, |
ију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} |
е држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна |
о соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и с |
е и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се р |
чекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младоже |
о.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, |
.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не |
почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њ |
он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, |
нука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала |
е да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он |
олазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, м |
товљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне |
дене!... </p> <p rend="Tekst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, к |
е чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, ж |
Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахн |
улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, ј |
нтерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{ |
долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хај |
јком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном оп |
, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборав |
то је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била д |
азило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином |
, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне ули |
але се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек |
га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, ве |
она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p ren |
да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их сино |
наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и |
S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и с |
бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње пр |
а... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен з |
ако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно |
о.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а дол |
му продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче |
к... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S |
ар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А с |
{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} |
на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, |
ижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S |
и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} |
то тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му о |
време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одма |
S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангуп |
љан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још јед |
горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсе |
вци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у ре |
је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код кућ |
лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газ |
.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, буду |
долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на пос |
који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst" |
а би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи |
турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке |
о.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка баб |
гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чинио невешт.{S} У |
у. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прек |
} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, |
а, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највиш |
је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало |
утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родб |
греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, |
му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она |
седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, |
то намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ниш |
оја комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, |
d="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољ |
">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га такво |
rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то сп |
остоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још ш |
ледњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што п |
м погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, ми |
rend="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала |
а, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, каж |
ајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p rend="Teks |
оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не |
реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина зб |
је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе ш |
наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње |
мо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је по |
е послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе |
њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако мла |
ладена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ак |
и.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{ |
а мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, |
рајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Ота |
, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! </p> <p rend="Tek |
е нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на м |
еседела строга. </p> <p rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод д |
му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би |
твари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да |
издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и ув |
да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, тргови |
Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, с |
{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу |
} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, н |
а можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} |
вши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умир |
окле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је |
утња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта плачеш? </p> <p rend="T |
не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, |
никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, |
у понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане |
одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха |
ака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила |
же.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручк |
слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што |
ало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва с |
ехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, |
и да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, |
kst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, |
и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нароч |
зва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење М |
ба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јо |
чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане! — почињу понова |
сумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на кап |
срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока |
ла за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипа |
, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— |
ато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико ба |
је знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила |
да.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да |
слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, |
било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и после |
да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треб |
добрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јов |
у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом ламп |
и у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна од |
друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њи |
јка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се ка |
ца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одоб |
мрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трз |
је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој |
е...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више не |
и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак |
а ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни при |
итаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи |
а узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њом |
{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљено |
Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави |
а је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме |
н.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да уве |
ним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обв |
би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора ма |
кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раском |
во молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, д |
тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена вит |
, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због не |
н, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и |
пчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може |
њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако н |
узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, нед |
она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек |
ладожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену |
е.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и ос |
елу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ак |
оме није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врача |
S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем |
дење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа |
из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Н |
одрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућа |
питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, |
да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о том |
у, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув |
а нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да оста |
егових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би пр |
је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p rend="Tekst">Оби |
ама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина |
знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом мест |
} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у |
у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина |
увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одб |
ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, п |
срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осе |
су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као |
тињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвал |
мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst |
То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а к |
та говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда |
гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна д |
. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво нећ |
о, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме |
.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао |
да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе |
када нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је с |
и, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с |
ерен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен настави бе |
ити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај |
а да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико |
пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажњ |
оштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На з |
ење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики |
а добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама тргова |
ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад |
што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, т |
о она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању и негледању онако прав |
а над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Не з |
ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магаз |
о сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, прекл |
} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки |
слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједна |
аба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту |
у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио б |
да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало |
ом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend="Tekst">Утом би његови пр |
о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Ди |
, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брат |
rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе |
то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алеја |
чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреј |
и служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се |
јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш из |
уку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, |
свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог |
нало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било сна |
сти.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни пр |
ндуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, за |
ба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу |
, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто уч |
брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушар |
за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и |
ила чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} О |
м лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром поч |
јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сит |
бодно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке о |
, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље н |
, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, |
задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако |
су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S |
езетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пил |
он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа |
, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, |
а је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{ |
војкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за |
ивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Мла |
он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да |
<p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, ве |
онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор |
као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како ова |
и што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клуп |
рог.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшил |
авнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. </p> <p rend="T |
ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав баб |
а тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, м |
ед задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад ос |
шију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце |
S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговац |
и од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце. |
ућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључев |
ке, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по |
кута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, р |
и вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после долажење, одлажење |
Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе ме |
отплати, куповини. </p> <p rend="Tekst">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући |
nd="Tekst">Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилук |
зао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да |
адости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жен |
смом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима |
дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда. |
отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и |
И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико |
крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, |
{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је мора |
ш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагуран |
а а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти |
еде, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако се |
о у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, |
шика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, |
ко кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="T |
не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend="Tekst">— Младене, тр |
би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да |
еговој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је ра |
је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баб |
е.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да |
н вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито |
тану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А можда бра |
е свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен, једнако унесен у п |
а је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући |
а види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући с |
га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p re |
ад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене |
} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двем |
<p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, глед |
ета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у |
.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чак |
у јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Teks |
едала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезан |
t">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљко |
ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застај |
, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном ми |
оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе до |
, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала г |
ђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква |
rend="Tekst">Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одск |
с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезани |
поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуб |
st">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из со |
ала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је пред |
ре, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се ш |
и се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуш |
о спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и раб |
би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend |
ао пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одо |
би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све |
е да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> <p rend |
тишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила неве |
о једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спаз |
развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, |
а, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и виш |
, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend= |
х.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, |
баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је пит |
ће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tek |
ко сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као ш |
ато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, кој |
гу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они |
и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, ни |
неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они |
опчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у и |
арива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово забо |
де кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </ |
оси.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му |
о је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и ув |
права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи |
ба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> < |
ргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да |
но, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p |
још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је бил |
а... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Te |
одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуб |
ни да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити |
о уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци |
ка мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па о |
ше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, ч |
њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{ |
лад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, |
соко, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Gl |
н по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очев |
/p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забе |
S} Иди ради... </p> <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропаш |
знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно |
Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафир |
кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазил |
не на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљи |
и у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од |
Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{ |
колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто |
не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не |
игу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још |
нда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да |
их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p> <p re |
шао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као |
. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше |
њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек с |
као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек у |
{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са |
о понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} |
не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђ |
ко да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, лудо! |
S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се |
кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, мор |
а: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што има |
<p rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, |
, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, |
ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Умрећу рањ |
томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, |
а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали. |
то долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њег |
TypesetSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, дод |
о комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одг |
ekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — |
ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба |
д њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, |
гао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако н |
е упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p r |
опије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испи |
зну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} |
.{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend |
</p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њ |
решинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенци |
спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га |
з кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на |
ди и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прођ |
ора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне би |
момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада |
свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан ст |
седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео |
њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом. |
осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је |
да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме |
диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не |
од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама није, нано!{S |
ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало пог |
о пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снах |
ладена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} |
оји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером |
куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако х |
си ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би |
p rend="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код друг |
ву и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, го |
еве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће х |
у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, пониж |
чан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend=" |
епећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и ти |
о јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра, у по |
за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, по |
аје«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од памети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чин |
p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега |
S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да на |
еци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испо |
да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама |
е слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сах |
и не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред ње |
, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би д |
ћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајк |
ња да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Еј, од севдаха горег јада нема!</hi> <seg> </seg> </p> <p r |
ништа? </p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други ид |
а ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да |
ве двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће с |
сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, ц |
И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, г |
уби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као и |
који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако |
ности.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бри |
нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не |
она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} |
већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од памети? </p> <p rend="Tekst">— Од велике памети. </p |
ану, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више |
у, повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно у |
о баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њен |
када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали |
, представника радње, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> <p rend="Tek |
/p> <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дво |
а мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требал |
S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> <p rend="Tekst |
ши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у |
Како: од памети? </p> <p rend="Tekst">— Од велике памети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само лу |
о брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, |
како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, |
очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, к |
.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у дв |
ћи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је та |
гом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, |
акву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачи |
, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла |
е зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу |
но тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, |
рупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлач |
рочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и |
мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред ст |
ви били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, к |
еђу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како |
ену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађ |
за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, по |
се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати |
њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> <p rend="Tekst">Младе |
пава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, |
ој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, |
к пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега |
а, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободн |
оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ћ |
а, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, |
бама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а о |
заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих |
ије било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и |
дена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће |
дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду |
доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали проз |
="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде |
ака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Ув |
и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на та |
овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских |
олазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна |
мање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и ну |
јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар он |
ако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црн |
— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — |
еговог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као о |
ећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега |
ља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, гот |
.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина |
лика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су би |
би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то њего |
у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па |
штаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му |
д њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разгов |
се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је |
оњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, |
казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од ког |
баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму к |
гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она го |
је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележ |
да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p ren |
није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од |
И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да |
је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, |
риоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужн |
а, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а ус |
у, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхт |
ве надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом п |
вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу |
коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које |
а, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у |
год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да |
унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. |
асповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">После |
ругар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} |
хо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља |
ивац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, н |
и?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> |
ду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из с |
заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то д |
рошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако јо |
цима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празнич |
и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, |
дала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Млад |
S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута |
end="Tekst">Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend= |
end="Tekst">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разгов |
за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи |
од њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S |
! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чи |
ађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, к |
лаве, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. |
даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато шт |
уда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подру |
о у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек |
аја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни |
од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње о |
а да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} |
ује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да над |
е осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра |
о да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како |
ешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао с |
ам, Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалм |
свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, н |
, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мањ |
е он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливен |
а у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst |
твари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, |
, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен |
на, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оц |
чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово није |
јим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су |
а жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености. |
а наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је |
ре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен к |
гао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отп |
кори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, |
ао год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, б |
једва приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како |
авност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p re |
да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправљ |
дговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба |
као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао ко |
игу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> |
ли који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tek |
S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође |
го почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како с |
он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као М |
а горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што |
јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она д |
ха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају |
ца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се |
ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала |
е он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што |
Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвор |
У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у го |
њује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли о |
опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама цело |
јих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином цел |
за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је |
е, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва |
, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да г |
ије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели с |
кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад с |
асићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: < |
због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета |
н на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола |
ајвише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен |
и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} |
тра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и |
пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јасту |
робудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ |
дне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају |
, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p ren |
газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} |
могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p r |
тао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Н |
"Tekst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пит |
да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у вод |
у, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанс |
ан, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборавља |
окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унут |
м им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико и |
иваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, |
једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p rend= |
види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад п |
ебе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло |
.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ни |
када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео |
, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће ви |
осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њо |
">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из |
гова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји |
а после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане и |
ло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући |
широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рам |
а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди б |
о он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува |
rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за т |
инула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да |
} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато |
чином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамида |
ично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигур |
, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend= |
} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају. |
ош један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p rend="Tekst" |
е га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће |
к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страно |
ко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђ |
целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И р |
ч те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Мл |
је затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је би |
кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дањ |
шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Б |
старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, |
афане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћ |
ато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још |
преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, |
, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} |
еба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи |
обровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без |
учак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира. |
џинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито |
у је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с |
ћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, ра |
хтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, |
му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судо |
Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p |
дом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге до |
е нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би |
кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{ |
лица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, |
и и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато |
поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако д |
бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту би |
дост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало д |
је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле |
прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се |
д ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светл |
е као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не ос |
ај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да т |
длазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p ren |
молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он |
то ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу к |
ушности, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је бил |
адгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, |
е свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пр |
је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, |
{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отеран |
{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још |
лецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је п |
, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се |
е, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа |
г дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништ |
ивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао |
ка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење |
на у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који |
лико... </p> <p rend="Tekst">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре р |
око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, |
пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, освет |
рата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после ве |
ај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се в |
и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, |
, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих |
} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је т |
И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим |
је ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији |
тио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се ко |
end="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend="Tekst">Он, пог |
после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у |
и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, иш |
Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву |
, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко!{S} Сеш |
и, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба |
раћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, сл |
ао стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о |
одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не |
тересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узима |
е године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, д |
дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} За |
— свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вр |
ива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, ул |
, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носил |
има све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њ |
њером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је |
хаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем се |
чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да |
брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га |
боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у |
о Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} |
ао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нима |
Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала |
ко срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, д |
ог нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p rend= |
ући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Tekst |
Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где |
е тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> <p rend="Tek |
"Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одма |
зио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дан |
е јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, зам |
/p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, одговара: </p> <p rend="Tekst">— Болна сам, синко. — И |
<p rend="Tekst">Младен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато |
/p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радос |
дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p rend="Tekst">— |
виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи н |
вата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад ћемо, |
Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у година |
t">Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Ос |
твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могл |
олико... </p> <p rend="Tekst">Младен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна д |
е делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{ |
ако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види |
иткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Могу сада, могу да и |
о дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: </p> <p rend="Tekst">— А |
е у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> <p ren |
да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синк |
rend="Tekst">Она, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p rend |
све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S} Хвала |
дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па |
rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p rend="Tekst">Било мати, би |
е у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst |
толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у ду |
Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} |
туда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку. |
ега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, мо |
и, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, р |
а је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није |
а треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру. |
ном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном |
пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су |
ад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а са |
да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле д |
>Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, синко.{S} Вид |
ио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој: </p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на |
ош штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. |
остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је |
<p rend="Tekst">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући |
ук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турц |
е и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га о |
p rend="Tekst">— Био! — мирно, поуздано одговори. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Teks |
Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend="Tekst">— Колико? </p> |
> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није р |
ку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« |
end="Tekst">Изненађујући се, равнодушно одговорио је: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане! </p> |
дућан ли, Младене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И |
е да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана прес |
треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме |
дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypeset |
затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја |
ри се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend=" |
евтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, н |
тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да |
</p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, с |
о, лудо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, |
ло, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу. |
сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend |
и.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били |
и није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и |
чају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгл |
као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p r |
у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забр |
кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Цело |
kst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Tekst"> |
дан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четр |
сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву м |
ка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде |
— Па тако, лудо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не з |
ла од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, ра |
на пренеражена. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака] |
.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претр |
дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, раскл |
са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде на |
иде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен |
брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и не |
повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узан |
.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им |
однијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађ |
уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, сре |
а из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло |
распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} |
вој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tekst" |
осуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан |
{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући |
{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата бел |
им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, |
ом, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо о |
ао свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широк |
стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све |
стиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудн |
е.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, |
ћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим ру |
да, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p |
арица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по но |
p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме |
у: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се |
позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да |
"Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту с |
но да га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао |
чеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка н |
Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прек |
, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са |
и, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. |
е самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа |
бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, к |
н друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи |
добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али |
баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p |
...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознав |
навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tek |
</p> <p rend="Tekst">И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућан |
неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} |
риближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладниј |
тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све као |
као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </p> <p rend=" |
хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз |
е из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа |
д их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега д |
Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им п |
се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даљ |
а ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећ |
} Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Оби |
сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен ка |
јанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је о |
свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били |
/p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће по |
аљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="T |
ж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он вид |
дна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи |
{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Мл |
себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили |
срдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједн |
Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то ч |
умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће |
ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с |
да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело г |
м на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и зади |
ни, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, |
ери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од ку |
, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека |
једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са к |
/p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала к |
би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Млад |
а себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би |
лед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, п |
="Tekst">Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила |
rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, пр |
трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, к |
под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пр |
И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} |
вши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљ |
ица. </p> <p rend="Tekst">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба |
{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно њего |
и, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свака |
раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и |
које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, умор |
радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не и |
мо се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се |
е изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом |
="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младе |
о одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">По |
ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозор |
Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{ |
да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{ |
њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: |
олних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, |
Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега |
м, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпр |
, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покре |
је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек |
Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и |
ћи се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појас |
.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истица |
но...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ |
тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка |
се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена |
сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање з |
такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао |
ма пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји |
<p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ниш |
у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледа |
ако га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и доч |
kst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да |
је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, |
улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, |
енада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остав |
без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и |
} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Т |
о се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску |
, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, ка |
нужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбин |
анки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> |
ћу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игр |
а.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, уд |
а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имат |
не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњен |
ан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, о |
колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде д |
Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда |
Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst" |
ни ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као да с |
асла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слу |
амо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима. |
да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо от |
ао да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материно |
га сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба, задржавајући је у кр |
, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни |
јама, оне непослушности, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p rend="Tekst" |
екар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је |
вори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући. |
наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} |
а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од т |
е да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, однесите тамо! </p> |
Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав к |
к тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућана њ |
оћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверила |
ен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо |
пче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, однесите тамо! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, кад |
векрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нар |
не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst |
вини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са |
, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена |
да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе |
рпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клец |
да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изнена |
био, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже |
увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њ |
не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из |
, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и |
динама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турск |
ју.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, |
износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, |
уха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен ј |
а улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева |
end="Tekst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, д |
пап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, дол |
ци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде |
а, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p ren |
ад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, је |
е јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="T |
чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу |
ином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst" |
х угости?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и |
То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} Од радо |
јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негд |
е у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S |
и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог |
леду, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве |
што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу наб |
љи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као друг |
ц.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћ |
а не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И диже с |
ини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и с |
а, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, |
није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газд |
једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend="Tekst">Утом |
ђена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S |
вима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен вел |
ога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почел |
ово, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићени |
му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди |
ирује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде он |
ко, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} |
едајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, |
о је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као саму себе го |
азник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} |
а би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати |
од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што |
а они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst"> |
е и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо |
а ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео т |
и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а |
е, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозо |
p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, та |
итке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, с |
мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима |
а, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покр |
брчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџет |
анака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред |
оће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад о |
а уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како |
дифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, |
rend="Tekst">Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, с |
едосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А оп |
> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а д |
ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући |
А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знају |
из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећ |
знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по о |
је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да |
а заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек |
главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуд |
јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чарш |
њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед |
а, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што |
лањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гле |
.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син ј |
рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси ње |
ње у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да до |
ш ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њег |
е гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све |
звученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очи |
есми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и ба |
амо да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих ч |
крила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала |
па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се |
за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне од |
нако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајк |
<p rend="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто |
простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{ |
ко куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плач |
ини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тет |
н у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док |
а тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и ка |
рачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши |
чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што с |
ело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана и |
а јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; |
мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чист |
а, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашен |
спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним |
исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, си |
уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одг |
ог са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да |
опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утрош |
ла по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале |
е, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није с |
била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, а |
икакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и то |
Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестиј |
војачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном |
више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади о |
} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, |
и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаган |
раницу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац |
и ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам г |
исту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младе |
нтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке сили |
у и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави пред |
о, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, ка |
учује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међут |
st">— Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како с |
би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој |
н у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све |
у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да с |
у, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час пл |
ђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{ |
а га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не р |
када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p rend="Tekst">— |
ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако |
Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, |
свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце |
и, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паме |
rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, с |
иђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кућ |
мо њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата |
ченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> <p rend="Tekst">Чим М |
end="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, |
срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S |
ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове |
рана, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели д |
и бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не с |
ђе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне |
лазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, |
куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбије |
ра, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, |
а са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> <p rend="Tekst">На све изразе сажаљења |
из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{ |
риону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p rend="Te |
седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Млад |
од прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p ren |
ћ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да |
сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, |
p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јов |
за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто ст |
м, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана н |
м, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове план |
>Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, о |
го пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила |
ресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле м |
ужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему |
вао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну с |
очито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој |
уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање ц |
кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на ча |
kst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата |
рмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски |
место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тети |
магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљениј |
е траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали |
ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима за |
же.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, ча |
аком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече |
од куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ |
ек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} |
њи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само |
че трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S |
Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и пр |
на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p |
што још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строг |
је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује |
срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Младена... — |
о млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, бил |
и?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. |
</p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{ |
дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је |
дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим |
је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико годи |
о онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на он |
у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, прибл |
ућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоње |
к смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан |
ђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кор |
ратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују |
>Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим к |
"Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат |
ило сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је н |
лис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, |
, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p re |
ло као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дош |
дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. |
да ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не с |
амо неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговц |
ио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, |
, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А ос |
р ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и рад |
чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред пог |
раћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то кори |
маћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не зап |
слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу |
ако му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, г |
најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било |
једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више б |
даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућан |
е хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки |
хте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, |
а рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, |
ори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде |
ни, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове само |
е обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баб |
{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, |
осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је |
да наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с по |
азника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, сврши |
било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога |
је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Млад |
и ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} |
ве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и ле |
н попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцња |
.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине в |
сто за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби |
p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... |
end="Tekst">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштени |
и?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А |
ије ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о |
и у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, милова |
да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да |
атила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему |
ажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? |
спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину |
за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сад |
S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> |
и да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би т |
о у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капи |
а му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његов |
дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, |
води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ |
и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Te |
а, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе гор |
черу.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегле |
осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, саглед |
већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто д |
е собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у |
она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, м |
добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, |
ена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који ј |
S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као |
се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, ос |
као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би |
одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно |
је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </ |
више и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, н |
, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају |
е и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверен |
н осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да |
ла се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у |
век, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, |
на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу млад |
Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend= |
еби имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S |
дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, |
И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништ |
га та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, п |
вршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не свр |
м изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst |
} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од о |
кује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног др |
раве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити к |
у новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, |
ћ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада |
отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изглад |
о баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к |
већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још ви |
гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, унос |
ве на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. < |
десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево г |
а њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући |
?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </ |
још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би |
слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би до |
ињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend=" |
више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне с |
ед њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend=" |
азила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, |
ружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И т |
н би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба м |
да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци |
је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје к |
га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </ |
је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске |
ћи да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знај |
тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, |
а било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од |
Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен. |
би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, де |
ша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="Tekst"> |
ирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред |
а поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, |
луге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред ду |
само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине св |
, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. |
све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза |
е онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега з |
, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, за |
мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чар |
S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p |
о њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бо |
ац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, |
њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала |
на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} |
толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} У |
око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би г |
бре, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла |
н, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend= |
другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље ст |
о нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били |
чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на ка |
у, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, крећ |
не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је |
м главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неиска |
како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њ |
се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, |
радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке субот |
ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, |
случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази |
грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </ |
Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих в |
сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила г |
варили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грдел |
} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет |
и је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад збого |
мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она мора |
ило тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, |
им.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога |
t">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га о |
би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као |
уо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се поко |
ен, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад |
већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. |
а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓ |
води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, р |
шао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се ја |
време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, |
.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Проду |
њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар |
њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="Tekst">— |
џлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је |
је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но |
да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Teks |
за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> |
то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрљ |
орастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све |
рлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а м |
ила да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Teks |
о улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто с |
, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те ман |
а њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, бил |
г те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је |
осила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој |
горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако с |
чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. |
Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајал |
је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} |
ена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, а |
ном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишље |
је он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с |
} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргн |
а нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не с |
е, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, как |
одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувени |
ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њи |
учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велик |
rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као кра |
о све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да |
апослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, ј |
кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{ |
> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због |
ш са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљ |
одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за |
да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изнен |
о надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И н |
ије доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било те |
што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови |
пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, то |
просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у р |
ико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, располож |
есла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend |
rend="Tekst">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке о |
чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађ |
и да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} |
ек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом нав |
ом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst |
е док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али не |
да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и |
rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрав |
дена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и ње |
доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као п |
не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је |
ца и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кућ |
дало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по |
плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави св |
башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод ли |
еда како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног наме |
укама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не |
у заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мучен |
Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да |
да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као шт |
и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не вид |
што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на к |
је га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S |
о новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге |
о лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није т |
о Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, |
да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у в |
меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ниш |
му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Млад |
ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="T |
н, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледал |
то он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породиц |
.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, ве |
што да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му сла |
а ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, раз |
ако је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, |
их дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато шт |
ну, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је. |
рце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одоб |
="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће |
е друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и |
баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, о |
од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, њег |
да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно |
по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносил |
, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, по |
е да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), ув |
о је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће |
а »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и п |
ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад |
а му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је |
штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир ни |
то ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега не |
kst">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, в |
долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би |
ве, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, как |
капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, ш |
— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући |
ћ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, ве |
и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И н |
st">— Хвала, чича! </p> <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он |
га неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се |
а свега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одгово |
и прекида га баба. </p> <p rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли, настави: </p> <p rend="Tekst |
већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тр |
е она пренеражена. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [запла |
он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Пр |
доле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек |
ећ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да из |
и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је б |
Сад ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S |
чуван, изболован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види к |
му Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још ма |
Шта је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поче: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, |
— него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу с |
м супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави ми |
и што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре р |
ве чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трч |
код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p ren |
о иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у ку |
је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend="Tekst"> < |
д страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и н |
<p rend="Tekst">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинам |
досећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже |
е на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, |
да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подрум |
, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p rend="Tekst |
Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунц |
а.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је к |
бине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као |
самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцан |
рига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову посте |
S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако |
у, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији |
ућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обе |
ен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, к |
када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и ч |
рицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, |
а, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p rend="Tekst">— |
г тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по чи |
="Tekst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог. |
код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала |
ба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} |
ку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он од |
<p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, |
не, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала н |
да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, |
ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, |
S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p rend="Tekst |
овољна одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој |
н познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па |
ито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је с |
не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила о |
азак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, |
м чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: |
лаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од |
d="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tek |
много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај д |
матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због |
да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а |
ре, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изн |
рлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивал |
покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, пок |
е поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, п |
неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он |
где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилази |
м главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са де |
nd="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ г |
гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, |
један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И |
мах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и зидом улич |
и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, по |
еновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала ста |
утитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, |
матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не б |
ш то је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијт |
и је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би би |
иди.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend=" |
кад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако упла |
ти јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како ра |
што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, б |
већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, |
ене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} |
тала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним у |
то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на гл |
рат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као му |
шло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као |
апији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Мла |
ма болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмех |
сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена на |
шао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младе |
излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била |
сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да |
као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, |
отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весељ |
је била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смр |
и, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница |
је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси |
олазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то њего |
и, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допу |
з прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи |
тан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви с |
е увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла |
а му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново |
у Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него |
на морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао |
нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са |
је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада |
се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зелен |
ала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он вид |
поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, п |
у, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S |
<p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога |
и.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло |
ао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато |
х за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, |
неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. < |
на, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, ос |
ки кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, п |
кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, синко? </p> |
а, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити |
високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »д |
ико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе |
{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у |
.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p re |
у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три |
је гледају.{S} Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак не |
ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се на |
ekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави |
.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p ren |
адовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да |
, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, |
као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? </p |
ропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо мо |
чео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Наро |
ekst">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла |
д Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, сед |
ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И једин |
да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, притворно, |
ејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима поч |
и то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по ку |
</p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} |
ће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се м |
њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, св |
наш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо |
згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, |
{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још от |
бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестар |
end="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не |
ладенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара |
ља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући с |
</p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, |
а са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слут |
ањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, |
едва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, хала |
и прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, тол |
ар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снах |
о, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Т |
збије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Ал |
> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче она пренеражена. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p r |
оде. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице |
>И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, |
да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, |
тарац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није прист |
азарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он јо |
То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком |
њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како дол |
Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="Tek |
но спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, в |
{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, |
једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављ |
— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио б |
томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она |
и њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, |
ћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, |
то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у |
а као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећн |
њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као |
, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан с |
ћи се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, |
их чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и |
ог њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због мате |
, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни по |
ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, прола |
а, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у служ |
>— Седи, нане! </p> <p rend="Tekst">Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све |
ве да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубље |
, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије ни |
изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла |
оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да |
раво одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, п |
а већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се ка |
јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући о |
метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оц |
испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би ч |
ише, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да |
ао тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни бра |
ћи како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав гл |
е да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она |
ђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стан |
уче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{ |
Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend="Teks |
ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, ун |
е је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је |
ден, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунул |
изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и гото |
другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, |
е не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојак |
он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S |
кле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу |
">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љут |
је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборави |
кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашен |
у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би с |
ало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због |
и. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, |
занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући с |
на висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је |
ао храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p rend=" |
авиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом. |
ази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће |
љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, ид |
="Tekst">— Наш је! </p> <p rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падај |
о?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знај |
де, нане, зашто... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, одговара: </p> <p rend="Tekst">— Бо |
добивају снаху... </p> <p rend="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и |
да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменил |
S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита г |
бога, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази |
ко уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла |
снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синк |
Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се |
Како си ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано вика |
воденицу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst |
ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није да |
Луда ли си, синко? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада |
kst">— Шта плачеш? </p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> < |
копчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашт |
ако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, т |
тала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, |
ану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, со |
Tekst">— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— О |
узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, и |
сталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од гото |
је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, |
једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређе |
end="Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице бил |
намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји јед |
. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем м |
код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се диз |
де, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, к |
био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен |
е њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> |
«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако |
ља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар |
/p> <p rend="Tekst">Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са они |
би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гас |
{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад |
на из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижућ |
ре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, |
рак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око |
је кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, с |
и се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да |
а увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...{S} |
ованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам о |
, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши |
ој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезг |
који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа с |
, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне |
>И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да |
к био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Гот |
гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а |
ратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је о |
етљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се прибли |
оким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у |
е седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?. |
тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би |
И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упиња |
је, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела |
једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, |
а, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, на |
инили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио. |
ве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с |
учава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавањ |
и покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зат |
е морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није зн |
ре папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није проме |
оћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, |
и, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се |
тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада |
да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час |
ивом уплашеном приближавању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она |
.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у |
у, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код |
оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диж |
S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек х |
би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се ја |
га, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му |
и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p rend="Tekst"> |
истане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то мног |
{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А је |
зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њ |
, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, г |
аву, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да ми |
а кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend |
тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од |
ју, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, доб |
и се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три д |
и с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затвара |
атрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен |
ико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као оглед |
ладену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трго |
и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} |
акоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Мл |
сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p |
мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, п |
а тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он забор |
ш једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека |
прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светли |
ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одгово |
и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила |
од себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу ко |
дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана п |
олазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго д |
оговорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p r |
ађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, |
ио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме |
раво на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази |
у већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подр |
ш више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао |
учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ће |
са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спава |
син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погур |
забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања |
, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чуда |
мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, к |
бром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, |
о свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ос |
имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца |
во почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} |
ла баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до члан |
кући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да |
сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пиј |
све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гле |
{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса, као неко одметање млађих од ку |
но онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се гот |
но вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене |
ао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Млад |
е.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако бил |
што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љ |
о крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Исти |
ледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по слав |
атом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад упла |
а, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, |
клањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, |
отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend |
им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, |
наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође к |
е његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на пр |
х што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да |
Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, |
нижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по |
због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа ра |
на.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, пој |
рудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућ |
-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела |
, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, |
штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била |
мају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог |
судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако си |
о да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, |
ели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим |
ставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— |
"Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Он |
не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а д |
аква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да ми |
усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрат |
ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњ |
м здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вид |
од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, н |
ка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, |
чне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад |
Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну с |
дња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали |
нада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе с |
по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на в |
су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend="Tekst" |
ре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} |
за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, јед |
казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код |
но, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тета |
еве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњат |
губи новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му н |
ше беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газ |
веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него ш |
, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, |
а је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте |
да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима пос |
гне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано ле |
е да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди |
ала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа |
S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба |
ете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају |
ла да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати |
реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева н |
е да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као |
ћи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он |
да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега ос |
де, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док он |
било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, |
га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али задовољно, |
не комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, натоварили на кол |
првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, у |
каже, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до п |
.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој |
а у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не зас |
на на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, д |
о млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомињ |
не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, сло |
асвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ |
даљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себ |
ућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се |
{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мра |
постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из |
дела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празн |
е годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред кућ |
ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Teks |
ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: углед |
не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, |
као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} |
ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено |
, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комш |
о од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{ |
лађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену. |
аденом што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје |
Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из шк |
и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p |
гру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не |
S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, бас |
само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он |
о зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, |
ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у по |
смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, |
ита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто сад к |
ало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">Празником, после ручка, баба |
ош једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има д |
ен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празн |
же се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане |
е уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Мл |
дмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче |
е да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста |
брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да |
рао. </p> <p rend="Tekst">После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, зас |
и, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, сп |
донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сироти |
S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} |
све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она |
би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, из |
а, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамн |
х више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{ |
вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да |
хирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у д |
ве.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта заглед |
а мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младено |
ћи, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, |
="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због њега уозб |
>Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst" |
је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заме |
аборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад |
</p> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби. |
требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што тре |
ним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божи |
ена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све вид |
p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} |
ска очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за соф |
рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су ста |
и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, м |
ли а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурн |
та је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће тај? </p> <p rend= |
на с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта ј |
сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигур |
да је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се |
или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепе |
/p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање ов |
, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} |
по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љ |
колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S |
А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у ре |
поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, он |
исто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у с |
ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутит |
од себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и о |
светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу |
утела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, и |
{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нар |
абаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипа |
зузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папуч |
да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: |
да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом |
е црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен |
д бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога |
ћа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена |
и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим |
осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Tekst">— Младене, |
има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то ба |
емо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако |
.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још |
ба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да |
аца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска |
д. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавањ |
се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен ко |
замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, с |
.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, |
ацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, |
него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} |
ла« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена |
.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна са |
видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није |
њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, |
{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно с |
да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, б |
је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да г |
вљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подр |
rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, ок |
у доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, |
она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом мате |
ћан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти |
и живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, о |
увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хла |
ако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше |
спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, |
чекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А н |
а седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{ |
е! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши. </p> |
и се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не |
радима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капиј |
, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла |
стио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако |
овукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало.. |
иромаше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, |
х дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, |
матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање. |
љење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред руча |
дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела |
а, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механ |
у има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ |
чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са |
лицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила |
А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непоми |
о за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуш |
ћа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да |
о! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не пре |
бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише |
е не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend=" |
А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није до |
давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што долик |
ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремн |
ан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Tekst">Једно |
будити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита т |
аганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} |
не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (за |
ије дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што |
а баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се в |
се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да к |
">Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, с |
прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двори |
што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености.{S} Истина, Младен није сасвим |
д њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tekst">— Пољуби ме |
та Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не |
огод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир није |
би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се |
ме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече |
опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се с |
ву снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: </p> |
ок су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није се ви |
равке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.r |
убок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, |
да свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазар |
ћа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и |
ању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, |
/p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари А |
т му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— Остави ме, бре |
е његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} Као да |
/p> <p rend="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и свет |
пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, |
ова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајк |
асећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{ |
док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} |
време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и освет |
ве више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихов |
На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих о |
соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамље |
rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу. |
лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносе |
} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло |
д дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће |
, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види |
би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџиј |
"Tekst">Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одел |
.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крс |
дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху о |
осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба л |
урна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, д |
вац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, т |
ије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно ула |
обом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији |
каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се р |
загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста |
е, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и |
уху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смеш |
и и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако к |
стој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упу |
спуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно |
скап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је ис |
ош не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се |
о се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је |
дао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} |
то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А ос |
</p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехо |
се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име |
а.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледа |
, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову |
лед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио |
seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да п |
оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, |
е јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над |
, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследи |
иловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И за |
наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, к |
, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га та |
влачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испо |
стељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затвор |
"Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо до |
ри, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До ње |
ушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена |
леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{ |
зор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њег |
ања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S |
влачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почи |
> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је |
, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p |
самљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара |
ти од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде |
не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} |
адноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Teks |
тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p ren |
своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, |
, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком |
пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, |
ост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што тр |
лаву, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поч |
ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема поме |
тео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба ја |
својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од |
све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као не |
горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мис |
овољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око |
сећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, м |
ш није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. </p> <p rend="Tekst">Са једним м |
него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца о |
уку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дан |
вом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S |
на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то ист |
према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, |
, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била |
изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату |
<p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком до |
, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> |
да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилаз |
ру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељ |
ekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} |
p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, ви |
ије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пош |
угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговешт |
о кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам |
мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, |
у, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој о |
ило једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, ч |
к, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} К |
доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то баби |
проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p rend="Tekst |
ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и огра |
ећ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на |
rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота |
није, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строг |
о гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} |
ка, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегун |
ржала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по ку |
зи кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заиста на изнена |
истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је М |
заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. |
а му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то свој |
ико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend=" |
ме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек ј |
ања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се |
ежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, |
ућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни |
брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> <p rend="Tekst">К |
и јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре |
д књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да |
е да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш, Стојане? </p> |
и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? </p> <p |
тових. </p> <p rend="Tekst">— Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, т |
мо да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као ост |
">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, |
оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као бр |
м Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S |
сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се осмехну. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што си л |
ekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Ј |
чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па |
.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај |
е кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, м |
end="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом |
p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, |
.. </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </ |
ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али |
ега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи |
о је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долаза |
што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оп |
свести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвес |
ала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву ост |
рили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не — одговори — него |
енидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, бле |
рко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, ка |
ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му р |
Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследниц |
да, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је тр |
ћ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до ње |
ладена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а он |
ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неиспра |
<p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша к |
сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је оставља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умр |
ле, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, унос |
м па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горд |
а поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно мес |
се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend="Tekst" |
ви, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докл |
место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend=" |
>И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо |
љао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то б |
то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала |
ладен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p |
некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, |
побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tekst">Чаршија с |
најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкињ |
з сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је |
а нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не |
/p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлост |
а, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, |
е би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздраж |
застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да |
износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах п |
ма, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, н |
гасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико |
ен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Прол |
">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно |
а упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то |
о, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша как |
е, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пушта |
ђена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, о |
ти онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оц |
о његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend="Tek |
поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док |
="Tekst">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених н |
је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да |
, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по |
срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута та |
чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а д |
н рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо |
ери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то |
реба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући |
на је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без до |
трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и |
се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица |
nd="Tekst">Чаршија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и д |
>После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не |
чецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући |
лних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледај |
урских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се |
ећ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину |
} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мис |
дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама |
о је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовање |
зболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, са |
одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, |
да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако бр |
о други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колик |
ом тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама. |
ући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет посл |
о храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> |
за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те д |
ет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, м |
ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, |
едан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим су |
.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend="Teks |
милије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих ж |
t">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину |
е хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то |
о, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би ремети |
<p rend="Tekst">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом |
упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p rend="Tekst" |
пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, |
ден чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се |
вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само |
увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила |
аву, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, је |
је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst">Јованкин ота |
а као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућ |
ју, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да |
тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме о |
оће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисл |
вету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу |
и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, |
баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док о |
{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да с |
и, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, |
Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој |
них и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукав |
мања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла |
S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} |
сећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег |
, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеж |
о да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што ника |
кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будала |
, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, из |
и бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, |
де срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не |
гиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, пр |
ка, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши |
за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у |
о ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима |
ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њем |
и мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући |
а једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из |
Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао |
је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туг |
S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јова |
рат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе |
време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у |
се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, |
} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, |
је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба |
{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој с |
леда, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да |
, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више по |
еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Мл |
<p rend="Tekst">После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више |
во пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мал |
г страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт прес |
што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран |
о да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи |
{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрн |
и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, |
учак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов |
аба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој |
По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Так |
по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела |
е. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не см |
упљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталил |
бичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај |
у најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није |
био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се |
радња... </p> <p rend="Tekst">Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабост |
нда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за т |
да да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p |
оизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би |
ека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: » |
да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, |
а.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и о |
end="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{ |
као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, н |
у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све |
в.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S |
је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не нап |
ље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спава |
растао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уваже |
разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst">После б |
о убаченог камења. </p> <p rend="Tekst">Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања ч |
давала јој пешкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво |
, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, |
и.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, пос |
и да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема ов |
љују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да ј |
е да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки |
t">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од сре |
ану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, п |
равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко у |
одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не он |
.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, |
а би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само |
на, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и |
м приближавању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази |
ијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код баб |
ећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </ |
/p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у к |
ekst">Младен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend=" |
нако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет о |
да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудил |
атанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб |
и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{ |
а од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се |
у ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би |
Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, с |
у и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо |
} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, |
кривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, |
ласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи |
. </p> <p rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да |
ој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде је |
очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда |
о: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, остави |
а, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује г |
ни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још |
шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би |
ега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кућ |
: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, п |
бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да поз |
о, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважниј |
реобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и с |
и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дот |
а, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, |
и да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни |
, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> |
а.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у баш |
тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му до |
ижње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се бо |
разне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, |
е руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно поч |
">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљи |
в намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар им |
ла друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, п |
му није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у |
"Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S |
уги или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је ви |
на. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да пр |
ишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако |
ио положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, |
то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашт |
ела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекин |
а, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, по |
испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, |
ење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно с |
осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да опл |
е унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p rend="Tekst">Обично је то би |
лицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајк |
о и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p |
па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, кој |
м види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурн |
/p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе |
па има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може доб |
нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућа |
ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дува |
ац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама |
но, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео |
азак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи |
осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разуз |
аво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сва |
дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механ |
ила празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, до |
но са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кућ |
на ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улаз |
у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а |
а, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по ка |
се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда ок |
но певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући |
јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опиј |
из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у под |
а је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као |
о ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ ја |
̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> <p rend |
воја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен сви |
у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и |
натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни |
nd="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и пон |
ролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} |
, бата-Младене!... </p> <p rend="Tekst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не и |
та кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам г |
капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно |
их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од ње |
јка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добиј |
, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </ |
а паде пред њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да |
у главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оп |
ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно |
ћи, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се |
и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако усрднији постаја |
е, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се и |
ен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, напл |
и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће о |
и на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што |
скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила |
се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно |
спред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И |
Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ |
е, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оста |
</p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден ка |
буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend=" |
н бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се |
d="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту п |
када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво |
а, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, |
е...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, т |
, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурн |
а ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ |
кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} |
ило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи |
ако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет |
спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јов |
не.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб |
али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, |
к је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... |
а неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само |
који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него о |
и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не ос |
о пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{ |
о што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, сед |
а.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, ве |
а тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и те |
ловљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећа |
и сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођ |
год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити |
ије истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну |
а, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, |
арији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као |
ио сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стр |
ача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p ren |
матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и н |
стурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа |
од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, |
знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има нег |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижни |
чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend="Tekst">Мл |
опи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst"> |
еже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови. |
но, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чист |
довима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Ба |
очне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излаз |
годи.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она пре |
вима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају |
у, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стре |
и, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да |
ра, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Ста |
дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tekst">— |
ато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са о |
а, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући о |
ува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} |
и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S |
сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек нова |
</p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресав |
ем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се пову |
отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни б |
ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере к |
е заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, куп |
издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано |
д материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са м |
када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада |
мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко |
како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред |
<p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада |
лико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему з |
е, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њи |
од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су с |
до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџ |
се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се с |
да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца |
ба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није ч |
ћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би д |
бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако умо |
<p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице |
зио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни |
е смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} |
па главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што |
Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, вла |
ји брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажниј |
дласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: |
ећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супро |
ао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, |
и их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због |
, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред м |
арамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набр |
Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, |
котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још |
>Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бри |
есечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже ру |
рана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га о |
по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим |
</p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим |
ега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком поја |
старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимају |
Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одго |
стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend= |
ене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила б |
ним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, |
м устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплаш |
, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених |
S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је |
а кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, а |
га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, |
притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, т |
а.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што с |
знула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Послови су били у највеће |
ио и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана н |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица |
="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p r |
је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{ |
што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младену треба |
ко то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би М |
снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко |
ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, до |
сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније дол |
да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оц |
она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и ра |
каже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она уд |
.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види д |
"Tekst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусн |
ко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегл |
оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, |
И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p re |
евари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су трг |
ки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да в |
би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} |
виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S |
етио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, ка |
се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још |
убав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и |
оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почел |
него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде |
ек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} |
е чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчиј |
о је последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и та |
њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, т |
свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, |
е, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њ |
а то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам д |
ако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге |
да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p re |
S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Мла |
због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и за |
сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Мл |
ода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по двори |
само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p |
но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... |
исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашт |
обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него |
нила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </ |
од њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била то |
!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби ве |
а.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} А |
а не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! |
ено упита: </p> <p rend="Tekst">— Знам, па? </p> <p rend="Tekst">— Наш је! </p> <p rend="Tekst" |
ро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </ |
а крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као |
авек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst"> |
} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и |
, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} С |
што данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, |
у има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхт |
ије десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ев |
Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако |
а, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код т |
/p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ет |
или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па ка |
није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у |
хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гроб |
штена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му |
ој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да оста |
да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу |
ко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« |
Tekst">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде з |
.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у |
се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су г |
ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене исп |
рт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог си |
онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, оп |
демо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p |
а Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не |
стаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не |
Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење |
чи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари заку |
са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кр |
ко била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи. |
и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, |
што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав ј |
ави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне |
најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младе |
Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била? |
обар.{S} Боље... </p> <p rend="Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу |
и.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; зн |
ивајући се пита. </p> <p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то |
овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, лудо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, |
уздано одговори. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Па — осмехнувши се равнодушн |
д велике памети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не з |
у, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, синко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући |
е, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и с |
мисли, настави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају |
два би промуцао: </p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... чини ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst" |
nd="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Тр |
t">— Шта ће тај? </p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би б |
.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S |
ле њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и |
ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, ал |
="Tekst">— Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако |
о њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек пр |
као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код |
</p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па узми! </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Баба |
d="Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери му пор |
доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, ка |
е или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чува |
аби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младен |
Tekst">— Добро вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта |
нтицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код |
с (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и о |
а и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њо |
е, у гору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, п |
ану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да |
проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико |
х и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последњ |
аднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би |
упире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се |
нова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трза |
за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из |
више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, |
е, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цел |
њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са ур |
ђена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst"> |
ећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допи |
воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју |
овини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Te |
опла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак |
Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне пре |
.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и |
« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који |
мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на ку |
p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од све |
ха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! < |
ру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са ст |
баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као |
ећ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младен |
ећ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Teks |
ица кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} |
о, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подру |
уку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, |
љен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и з |
це.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, там |
о је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч |
end="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бр |
енидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно |
ему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уре |
а у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p rend |
ан пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву |
ачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p> <p rend="Tekst">Свака |
="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око ње |
оноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, |
S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обра |
аквог великог празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги |
та тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њ |
сао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе |
ија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог д |
од не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, шт |
. </p> <p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако бо |
ајвећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник п |
исли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, за |
у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ |
ући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан |
ности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, ум |
а.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друг |
"Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би |
њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </ |
то она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар |
чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да |
ио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако |
ама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи |
а му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била |
и каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као нек |
арочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} |
отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће |
се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са ли |
а.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано п |
на и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p rend="Tekst" |
е збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, к |
је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи. |
на због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, ка |
> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend |
редсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према с |
неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на пос |
чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђа |
остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нест |
но за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Мла |
rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њем |
метан. </p> <p rend="Tekst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мир |
Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још |
неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смер |
ио као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И та његова памет, тачнос |
на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као |
ало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у по |
«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од памети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чинила |
ћ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од памети? </p> <p rend="Tekst">— Од велике памети. </p> < |
амети? </p> <p rend="Tekst">— Од велике памети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здра |
ладен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После |
езена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, |
мах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза м |
н већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што |
.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни |
.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S |
епа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу к |
те?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича |
S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је така |
његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког бра |
код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у к |
ло, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, |
рпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ниш |
пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, |
</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљ |
је! </p> <p rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се |
газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види с |
излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихо |
бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, с |
ен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, кој |
у.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси |
оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читав |
ац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазар |
испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па так |
радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешавала, нал |
у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у |
а, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, у |
д ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} |
{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било м |
ротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би прим |
рани.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже |
игурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао есп |
Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. |
} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му |
г!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Мл |
о неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато |
ен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек о |
о има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да с |
етна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, л |
њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S |
} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срц |
игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада п |
ећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу и |
ови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина |
d="Tekst"> <hi rend="italic">[На свадби пева се:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
авају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп |
где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спази |
по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са |
се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене тр |
е био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било |
палила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Мла |
гнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му пада |
спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tek |
мшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и м |
еда да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S |
здањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или |
фру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела оп |
о се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, |
а њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоха |
к, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ поче |
ила њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и |
t"> <hi rend="italic">[Једина Младенова песма:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
не [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њег |
твори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Ал |
отање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање д |
ве што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, |
у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ бр |
ази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, к |
, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село |
="italic">[Ипак изиђе.{S} Чује издалека песму:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
ан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за |
есми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по |
<p rend="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У |
арфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, |
цу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и пл |
адовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и |
ији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{ |
ко исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Teks |
а хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Ал |
бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једва до |
ба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се д |
ада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p r |
ао отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">После вечере, одмакнувши |
по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће. |
едела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је била као нека |
, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто о |
дао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кућ |
нају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу |
слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је |
ути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">Посл |
му на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијан |
да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије |
ашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, |
жи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му |
о хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одв |
и учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање |
пријо? </p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бо |
ни њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу в |
оле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, |
износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од |
оси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке веч |
изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst">— Хвала, чича! </p> <p |
неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе |
а договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на ра |
еђу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастил |
; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пи |
са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен с |
који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и стол |
се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благо |
, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобро |
је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, икон |
ад таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Би |
ио пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи до |
а вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и постав |
{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend="Tekst">Младе |
мео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p r |
н отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ пита |
ekst">— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за е |
ојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, бриж |
знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, се |
и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да |
.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада |
ње да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, |
ла ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето |
је она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p rend= |
осне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо? </p> <p |
оликог има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће је |
да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе к |
за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, син |
код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њ |
е спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко |
Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, |
са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових |
рује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p r |
зи, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> |
драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по |
Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само к |
главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, д |
е могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} |
среће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће |
ује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако |
пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по |
о рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем! — |
kst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, |
} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А о |
на.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари зн |
се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар газда?... </p> < |
end="Tekst">— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, |
свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла |
о, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица ка |
низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, п |
му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног све |
се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имен |
ај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p |
што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p rend="Tek |
е стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега збо |
овине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу |
о се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом ув |
не, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, |
сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се |
има, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако сла |
ладенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан |
понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за њег |
са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, куку, сине!{S} Ку |
<p rend="Tekst">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под паз |
о, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младос |
А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мра |
ије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек све |
дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не сам |
на и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако |
јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено.. |
убио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част |
ј, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да о |
плашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} |
како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси |
х жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, на |
прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да бу |
то полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што |
проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, тетине!... </p> <p |
ане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се о |
Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо |
ано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она б |
о што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код |
а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста |
е да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младе |
свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова |
, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Мла |
њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p |
не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, |
б. </p> <p rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од њ |
е знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба |
, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рука |
је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, п |
st">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери му поручи да |
сао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта плачеш? </p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, |
шено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Te |
то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И б |
kst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, |
н је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се |
х, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће изв |
, тетине!... </p> <p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ са |
тужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, ка |
] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} |
са сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, ут |
ре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бит |
н.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не зас |
<p rend="Tekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је ка |
њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде пр |
и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз про |
невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, |
кшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од |
горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} С |
дмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, |
. </p> <p rend="Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, |
и остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положај |
криље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији |
ко до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица... </p> <p rend="Tekst">То је |
освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се цар |
{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> <p |
ази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долаз |
одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прос |
пред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све |
и, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају |
пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снах |
амо спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута вра |
} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долази |
девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, |
иркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} |
међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, пос |
е знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да г |
није, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом |
завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подудара |
ад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане |
hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем |
тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, |
урбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не се |
анска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну в |
као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, лег |
rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њ |
те. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо |
ијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром |
тава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази да |
је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни |
а Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, |
као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забав |
, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или |
/p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, |
ељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Б |
е, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљан |
је, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И |
кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен |
end="Tekst">Младен настави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очим |
и је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању |
аква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и |
и, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзано |
видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чарда |
о отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, |
а тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после дол |
гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend |
а Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби и |
готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрин |
ји.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац |
ћану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина |
и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разго |
е, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како |
ио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба |
како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је |
м рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, |
д је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за |
ећ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало ј |
t">После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најст |
е баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним ли |
т почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандук |
нања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} |
е, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре |
е да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и м |
х за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приб |
жић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се р |
е најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењ |
и се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то л |
њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да |
е до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном |
је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и |
може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p |
с, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да |
.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младен |
бе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без |
а а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујут |
више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако |
која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, |
гу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, д |
ка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не |
тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, луд |
штање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао |
чун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, сл |
ћи, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Н |
зиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у ку |
и га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као |
она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </ |
дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој тр |
руга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} |
е да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако ка |
осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и дола |
соко, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, |
гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упушта |
нке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукан |
је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна стран |
, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, в |
оварајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} |
посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила |
рат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њихово |
станак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} |
зели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се к |
брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} |
нео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен оста |
било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као уве |
е увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Te |
ељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека |
уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељен |
е да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре бил |
астресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим |
зго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању ци |
Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у ком |
верено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује |
слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина с |
водаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разг |
вет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбољ |
иња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! </p> <p rend=" |
трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало |
емо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао |
некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа к |
Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, |
S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћн |
тово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, стари |
p> <p rend="Tekst">Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала |
им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је р |
ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, кол |
назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са |
иди из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> |
око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опо |
се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод мате |
ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа ј |
упујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Tekst">Младен му одговара.{S |
ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса, као неко |
како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не |
Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућа |
и се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио н |
.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у о |
до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, л |
баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом р |
S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвоје |
виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући в |
лаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је |
kst">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он н |
испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети |
ве је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље ви |
<seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по ку |
нао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и |
они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> |
аљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им |
са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази |
фре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Нап |
/p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Gl |
, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узима |
час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било забор |
ање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча |
у, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газдо!...{S} Т |
о читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвене |
радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по ц |
њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се н |
еда улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли |
се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни ш |
преседела строга. </p> <p rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штого |
он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Мла |
су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад |
kst">— Дошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tek |
ути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао ко |
} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, |
илазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, пре |
виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим |
би горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. |
повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му п |
Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, |
ао да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче |
ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то шт |
камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалв |
у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је цел |
ео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се |
диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} |
, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва |
плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер т |
велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуг |
ед слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба с |
се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst |
аспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да прим |
показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p ren |
смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како |
томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> |
кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, во |
на па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као скамен |
и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели |
су се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> |
ила на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{ |
здрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заи |
види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до |
у испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче жи |
о она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њен |
ном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта |
чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћи |
ју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди |
све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим |
ој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе кој |
а... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p rend="Tekst">— А |
екида га баба. </p> <p rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли, настави: </p> <p rend="Tekst">— |
ли брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута |
аплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, |
може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали дан |
тно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалаш |
Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој |
</p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. |
</p> <p rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, к |
ко је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни |
га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њег |
Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </p> <p rend="Tekst" |
обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па |
кочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да |
је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, мира |
ека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, |
кла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не зак |
рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег п |
nd="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега |
ом, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, |
rend="Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво |
у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да от |
кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колиј |
а већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Ду |
едао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је и |
то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, |
ом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, ста |
е му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов |
носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о |
бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, |
слу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано |
и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно. |
ако седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарап |
вима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој ј |
година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> <p rend="Te |
да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што п |
ао без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорен |
е потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И ча |
а тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је та |
дело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор |
јно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst">На ру |
ли овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је он |
доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и |
и (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлази |
то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> |
јављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, н |
ен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да |
И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шуп |
е собног намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, |
отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не ос |
ивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишл |
ао и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве |
о брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, |
{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрем |
а и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, |
о је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вр |
ња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером |
је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p rend="Te |
чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S |
аже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пља |
, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, |
ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста |
е тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће |
д можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да |
у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, с |
а, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали |
="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend="Tekst">— К |
аден седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као пр |
ка! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао |
а као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend |
ле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p re |
у, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по в |
ме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске п |
е доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом о |
затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре |
нидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p rend=" |
ла, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p rend=" |
вршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је |
, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спр |
кочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увуче |
о ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ће |
и, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради |
нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. < |
азио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излази |
ише куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p re |
н, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто |
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више |
rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не |
руга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вре |
ди како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p> <p rend="Tekst">— Ево, с |
о, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{ |
арочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, |
, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пу |
а да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног зн |
напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А |
уке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће нап |
сле, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, дале |
вега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да гот |
е, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори |
све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у |
по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљ |
} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, н |
затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било |
пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, он |
онити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} С |
не.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једно |
{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре |
укће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви |
одрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, бра |
ап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима |
ц и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узе |
м крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улиц |
е на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели от |
ећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend="Tekst">»Заро |
иши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њ |
обож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа |
ади, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи по |
да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и се |
натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, о |
p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдр |
, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао о |
} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да ти |
его још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} |
, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Саж |
дрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend= |
а ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица |
ће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, пос |
пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онд |
кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала.{ |
</p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож к |
сле дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се |
ули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tek |
.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, |
је и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њ |
шао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба сврш |
време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се |
, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полак |
, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судо |
ож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплати |
им у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то |
он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му |
ао неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане |
у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљу |
сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га у |
дужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И |
<p rend="Tekst">Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, |
гу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек |
ако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и |
} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S} До ба |
ија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, |
ошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, кажи: драгичк |
ресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она |
а сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какв |
} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p rend="Tekst">— Ш |
обилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!{S} Зе |
лазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруж |
роведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си т |
[лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> |
он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Ш |
оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, |
јдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповед |
да, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд |
т му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани позлило! </p> <p rend="Tekst">— Шта јој је? </p> <p ren |
end="Tekst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свог |
испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, |
ekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место |
Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопч |
н већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га |
гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али |
.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештен |
Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, |
.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се |
е застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој ка |
та и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одма |
на пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је |
њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у по |
Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже |
или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не н |
кад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Млад |
ћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst" |
у, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршен |
и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он ис |
ђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у сред |
И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она |
помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и |
">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шал |
ану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са |
е отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одм |
лице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с к |
ала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њ |
, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} |
испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка |
малије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради |
st">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би би |
сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њ |
чен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито о |
дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно |
копчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне м |
од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији |
изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли |
, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може ст |
а да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend="ref-list-bef |
да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела д |
са, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био о |
аче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би |
и сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му пошље |
рижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега ј |
е у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи |
истила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst |
ладен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остан |
да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је |
својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он ос |
ну, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменов |
> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p |
S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p r |
а не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у ду |
он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће тај? |
окаткада попуштао.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S |
ним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, ј |
ала је на земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник. |
што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запи |
е хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра |
а је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend="re |
и једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и |
ити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а |
заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ |
, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жа |
као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају |
им одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: |
ала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} |
а јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њи |
ом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губ |
Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно с |
испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, от |
ако добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га |
г новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ни |
Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p> <p rend="T |
као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отв |
син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве ку |
орена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен наве |
иде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе сп |
е, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, про |
ним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту |
Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се ра |
ен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако |
све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало |
од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, |
да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво ш |
осуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, те |
сети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра бић |
у.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном пр |
би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зн |
, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, М |
црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навла |
о ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p rend="Tekst |
продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, |
а она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диж |
поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </ |
rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледају |
он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако ис |
S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и р |
грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова |
оби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстим |
у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, јед |
се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек |
тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, врт |
ћ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да у |
а се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућан |
о, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, |
х знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању и негледа |
а га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И з |
t">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе оста |
дмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца |
а, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend |
, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући с |
рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> <p rend="Tekst">Ота |
шке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је с |
еленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и рас |
сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају |
дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, д |
м топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвиј |
даје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек |
и новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— |
ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или т |
вно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не |
, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је |
о да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соб |
, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да |
з, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућ |
слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза. |
а ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи в |
Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И д |
и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед купов |
ма вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на стол |
се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширино |
воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са неб |
го чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широ |
S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена |
себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— |
њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младе |
и се, загрли га. </p> <p rend="Tekst">— Пољуби ме! </p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако гор |
бу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде |
и, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стој |
ринесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико |
коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, ве |
акав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с |
Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, |
се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, ко |
е толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њи |
ји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на |
лико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла, лет |
мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, ре |
али за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен |
могне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, |
игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> |
аштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега |
авна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst">— |
и, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} |
вима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак вр |
о мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било |
магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку |
ега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко. |
а као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Мла |
ина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао а |
end="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> |
, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада м |
зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек |
ишта да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Нем |
била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, |
то морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, пре |
ну и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из |
м живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јо |
адена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да |
а, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после субо |
ара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} |
</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и л |
раве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— Мла |
по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој |
а као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати |
де, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је |
укла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и |
, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневи |
Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носила ништа |
шња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко з |
S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодар |
t">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p re |
ште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где |
ујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p ren |
по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стан |
га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да |
се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или ве |
S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и |
ди се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио т |
пријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: < |
ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у |
ана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједначавању у ст |
ти оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било ко |
те!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за се |
втер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говори |
дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га т |
<p rend="Tekst">— Хајде, нане! — почињу понова. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу, децо... </ |
, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, н |
се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ расп |
који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, |
<p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради с |
о цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки |
заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео |
рзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама |
рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена н |
о није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. < |
ну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневице прав |
во се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као н |
е песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће |
век међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, с |
елико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде. |
ајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око куј |
пријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода д |
ше, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, пост |
бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p rend="Tekst">Колико п |
ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи |
е је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови |
ила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и с |
а била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стисну |
nd="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то ј |
, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S |
то има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештен |
људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кул |
p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И л |
то је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је |
том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је виш |
је није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, |
едају.{S} Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека по |
е угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстар |
} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{ |
ела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом |
раха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи сед |
љу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући измеђ |
, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, п |
орила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па |
ампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом |
окривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, |
пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-За |
пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пр |
ријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа |
S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, |
в од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког заст |
белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, |
с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је |
ха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он и |
, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај н |
биног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани |
јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, |
полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје |
у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за |
да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи |
говара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одгов |
и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре бил |
илало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да |
ти, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{ |
{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, п |
о, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би |
савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега в |
и, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико из |
. </p> <p rend="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели |
би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p rend="Tekst |
} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође |
латити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо п |
нао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с |
то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затворе капиј |
он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, |
Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали |
, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчика |
да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, натоварили на кола и само њега чека |
римала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, |
p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од оче |
су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, |
ео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Млад |
лобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код про |
е задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи |
ујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре шт |
у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камењ |
ekst">— Седи, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причек |
p rend="Tekst">Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чи |
е сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече |
комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи |
зненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш |
не, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газдо!. |
некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су |
, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} |
, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора |
st">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текиј |
њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, посл |
легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба д |
н оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак мо |
ве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као |
оји први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, |
p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусн |
тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се |
ли, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он д |
ну: </p> <p rend="Tekst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда |
у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од в |
решеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, ист |
од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадика |
у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Зна |
окој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно |
е осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе |
рахом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види |
} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чарши |
а чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Ви |
уређује. </p> <p rend="Tekst">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је з |
едећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S |
</p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S |
.{S} Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, н |
nd="Drop_slovo_Char">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код |
ка оно: </p> <p rend="Tekst">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као |
S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај |
атих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па и |
зненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут |
и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко |
ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео |
а запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да |
ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нека |
црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља табл |
ћи се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упр |
Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајућ |
ила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, |
, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после под |
падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да |
ри, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргују |
го што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде не |
end="Tekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, са |
би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би |
} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све |
он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро |
посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и оме |
и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} |
ћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, прилико |
влаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је ви |
ве на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих но |
он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ва |
ио у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понеде |
, однесите тамо! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили св |
а тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разго |
} Сад ћемо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови |
е дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо |
шији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових сл |
еју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се не |
остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Млад |
одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови |
> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S |
длучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за |
био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом |
р, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, ч |
rend="Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смири |
ом, несрећом. </p> <p rend="Tekst">Мало после брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, неч |
ем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само |
ко је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат |
вољства, мира, њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане са |
није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши |
еоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада расп |
мзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ и |
ре судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда ј |
ка, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спав |
и и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} |
на на бројаницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити ка |
сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из ск |
денов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек |
на се кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, о |
азу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S |
је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Цел |
зваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак |
друго разговарао. </p> <p rend="Tekst">После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младен |
лики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме |
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не д |
е је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ за |
рат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он |
се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега то |
али, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш |
ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, с |
да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да је с |
а и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А к |
адржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли. |
у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као |
{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мисли |
вој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а |
чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Послови су били у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">Т |
ође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој к |
ђења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула |
више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уо |
, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="T |
им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend= |
па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он |
што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преп |
ана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чарш |
S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{ |
ра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би с |
ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слуг |
и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац |
ојекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би гор |
, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижно |
оре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом |
и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затво |
х, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, о |
ма по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који |
у, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, |
ла, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{ |
Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би с |
екрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичај |
код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Млад |
није.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p rend="Tekst">То је |
мо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њ |
а баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, |
а се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пре |
спитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је од |
ла у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из |
зненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али |
чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна |
нов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за си |
авала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре |
kst">— Наш је! </p> <p rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући |
озба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, |
кин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Мл |
авала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни д |
"Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила |
, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p ren |
> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела ј |
} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Мл |
сахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим р |
чи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме |
а му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љ |
и односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто д |
ту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p rend="Gl |
="Tekst">Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једн |
е и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавниј |
је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледа |
променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи так |
којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој |
о је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радил |
кошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, |
врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупи |
е буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок |
пусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, једно |
лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њих |
о у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео |
у, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде |
помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену |
и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећа |
, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао |
поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p ren |
ност, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, |
nd="Tekst">После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, к |
улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађ |
и дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад |
} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се збо |
ekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из ча |
Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, |
{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све |
у јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са у |
сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топ |
куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно |
њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све зб |
у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослобо |
и, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњиц |
S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су |
и се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осет |
а знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају |
d="Tekst">Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> |
ш јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је ч |
горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треб |
е укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она |
тави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: |
н, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да |
, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p re |
ме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће |
тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јаст |
о час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа |
з чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му |
ладен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да ни |
их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и |
као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, в |
се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и распов |
од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, о |
дности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца |
о улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p |
, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику |
hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend=" |
ње буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако |
а, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им ми |
лободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од |
м као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да |
тете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p rend="Teks |
тири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада |
st">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да |
о је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде са |
у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, |
ечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим г |
распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, к |
оче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: |
/p> <p rend="Tekst">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, |
ден, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они |
док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно |
шна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, |
ледницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, |
и своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као |
о што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« |
/p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не |
рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} У том |
Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, са |
и сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен |
о? </p> <p rend="Tekst">— Био! — мирно, поуздано одговори. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p r |
, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="Tekst">Колико пута, увече, кад |
.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, |
kst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он |
, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши |
ви, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је |
{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега в |
? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, |
rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, н |
ке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по |
/p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поче: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, синко.{S} Него дошл |
} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Teks |
nd="Tekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, ко |
ним, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, |
топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, б |
. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га нудити баба. </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста |
. </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче она пренеражена. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> |
Tekst">— Која побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јо |
у у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много ради |
метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p r |
st">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И ка |
се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да ј |
свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њ |
о код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад виш |
из прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p ren |
Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Так |
треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад |
е свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, ка |
лазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комши |
ега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, ди |
чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгле |
што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих уз |
ечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову |
Добро вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, п |
чујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p rend="Tekst">— Д |
елио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе к |
е! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да он |
"Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чес |
ји иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, |
изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Ба |
рат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да |
х две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А наро |
шњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пу |
сто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на |
.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да о |
талили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавај |
, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о |
хом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво |
карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојан |
х натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре бр |
ене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. < |
о натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетин |
аче са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами |
и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су |
већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{ |
крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — |
ретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, не |
би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако |
у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend="Tekst">— О |
е долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p rend="Tekst" |
лики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и св |
јутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може св |
Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се нада |
свим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, т |
јући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује |
о уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у |
тапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p rend="Tekst">Он |
већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим бе |
ла и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, |
и што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима остали |
ио велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је ј |
седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде д |
<p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а |
авао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он |
у једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по |
ао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан |
не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да он |
ше да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, |
t">Чаршија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под |
је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} |
ве су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају ка |
</p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да бе |
мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет |
ко, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са виног |
да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши |
софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога да |
еда како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излог |
. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане! — почињу понова. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу, дец |
спаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућа |
носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа |
две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, |
и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, приј |
би, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, забо |
свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с |
е, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије |
о.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинила? |
одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се |
украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изн |
јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно |
Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p |
дити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да от |
</p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је ос |
и кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, наз |
ут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни |
има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га |
се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, ма |
могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стре |
d="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, те |
Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривал |
пролазника. </p> <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији. |
ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њ |
p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и прве |
/p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, |
мпе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не |
аден је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешан |
год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за |
некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то |
тала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то |
и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршил |
о треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како |
А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоћ |
се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав сре |
</p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен |
већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи |
— говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако |
епи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што т |
стаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева |
реба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама |
подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли |
ако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја |
њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато ј |
S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, варош |
којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у ре |
ље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, |
сто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу свето |
атекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радњ |
о, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p |
борављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда по |
ак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као |
озване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату |
</p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по т |
да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и |
ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази го |
ило! </p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} |
ни сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто л |
тим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није |
почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и п |
ов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну сн |
и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје |
ост, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду |
?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не гово |
ла би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Ба |
мо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мр |
јући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да у |
ве и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она пр |
ршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те сво |
е дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на ра |
а се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, |
ешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је би |
ет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и |
м заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега |
аздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивал |
сно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије |
да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у |
.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, ј |
мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инст |
вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, |
види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би |
ломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди |
осећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право |
мо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са пра |
Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугод |
S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код |
} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да |
ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tek |
плашеном приближавању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато |
И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не брину |
ћи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледа |
жујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из с |
скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— |
ад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али |
а, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да |
Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> |
како плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} |
гово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је |
код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њих |
, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће проди |
већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да с |
би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро ота |
теље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је |
кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, ко |
д занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе |
у им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, к |
одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе п |
kst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мат |
би била субота, или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела |
} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла посло |
ез брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба |
срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Сед |
се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба скл |
подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је очево ме |
у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са з |
љајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, от |
днако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво |
своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана |
ајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p rend="Te |
ала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбриж |
бро, нане! </p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и |
га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као п |
свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из ку |
нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S |
за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му |
а, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, |
и (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној п |
ац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака ма |
ија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране девет софра |
му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, |
чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакош |
из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би |
ђеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у весељ |
ој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онд |
} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и |
и, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену |
ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst" |
је радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, |
уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се |
у богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, |
вега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има о |
ројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не са |
едала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору о |
се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, |
лу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да |
.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend |
а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали |
ну, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака |
ко и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима с |
st">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а |
>Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи |
као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у с |
ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и п |
кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто |
тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не забора |
у своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремањ |
посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од |
, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим |
о увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би бр |
а ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, |
а баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи |
колу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не |
ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као |
и, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена сн |
="Tekst"> <hi rend="italic">. . . . . . прво миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> |
укама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је д |
сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и |
о онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад |
и, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе |
кало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: ота |
{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од ј |
, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са ма |
га, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, ко |
бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и |
орено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формал |
уке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p |
отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да |
Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради |
, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом к |
Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његов |
ше дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што |
елог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку с |
а се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p r |
а, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад ј |
ели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и |
>Д</hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend="Tekst"> |
а.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се |
одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код оста |
, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо |
ући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да |
ekst">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позив |
, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p ren |
} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стре |
горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p |
ла.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, |
. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по |
исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њем |
смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, |
ом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била к |
днако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког |
а господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада к |
е. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим ру |
као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ру |
радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p |
после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћ |
ће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, и |
ано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљен |
собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, |
пињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и |
, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да заста |
н, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, |
ећ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како |
гледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, он |
какву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, |
д би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, |
{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој |
оз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Во |
покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради |
у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихо |
} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је т |
рено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је о |
е стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, тр |
</p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од |
даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, |
з чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, |
овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са |
"Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava">VII </p |
по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, ш |
го што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ак |
</p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, |
да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, т |
исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако |
а, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело |
не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да ум |
слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба |
влаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весељ |
ва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану с |
, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено |
оведи да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се |
љи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао |
се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио св |
Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да |
, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на рас |
да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три |
када се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им |
прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, с |
а горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, н |
м би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи |
пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p> <p rend="Tekst">Свакада тач |
да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у то |
ра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p rend="Tek |
, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба намести |
ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на сте |
ати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то из |
аком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено ш |
ди, нане! </p> <p rend="Tekst">Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у ре |
S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, |
rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он |
ледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то вре |
великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана |
собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде |
кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да т |
<p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, |
ваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије |
ви, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би |
ма умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад |
не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> < |
да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекају |
е радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга кој |
страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или ве |
требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом |
сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу |
ило, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изу |
{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, са |
, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S |
д ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пош |
Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети как |
бог њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком |
јући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плач |
ће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не |
ећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не |
носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у с |
и.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи уп |
рино усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда |
о котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза у |
Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, зара |
ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минт |
а му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућа |
узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећн |
је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тај |
и како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и |
што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био |
е, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградим |
се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући |
nd="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p rend |
а да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав |
њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, |
е осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, нећ |
, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пу |
ње у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} Од радости, стида |
о а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајући, |
и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и |
она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај н |
би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима с |
мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; |
је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћ |
а; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} |
то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити |
кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Ш |
адознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend="Tekst">Он, погађајући ње |
пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је |
није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још је |
куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако усрдн |
н је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад |
и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, при |
ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не гр |
да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и ча |
би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, д |
од, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чар |
стуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. |
утим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, |
ћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S |
би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, |
ек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али нек |
обања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао от |
, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или позна |
} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане |
: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се св |
p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њ |
="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улаз |
, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац д |
, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била ј |
жао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отиш |
»пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, |
ћана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онд |
дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљив |
катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће |
гаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму с |
о њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до зе |
се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он |
Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројаниц |
таје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен |
} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом мин |
ден, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, |
о, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне |
умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, |
о« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напре |
уде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког д |
ом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија |
га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или |
ном, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они |
ни, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не |
на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да |
е, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend=" |
аних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени п |
ћу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књи |
мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слу |
као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио |
rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче она пренеражена. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend= |
S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, |
ње да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, |
ње Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и та |
само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје |
ти га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није зн |
Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> |
> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као на |
ниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући гла |
учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Мл |
р, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна |
А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, |
де, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све |
у се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде |
им кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледа |
шту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што стр |
в посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен так |
а.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално |
ика, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где |
осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p rend="Tekst">По њој, њеном ли |
S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, о |
ико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенс |
њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесн |
њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене |
<p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend |
да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пр |
">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго |
да, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клон |
Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су |
икад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Под |
е може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, п |
да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим |
ом јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Ист |
то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, про |
slovo_Char"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, у |
i rend="Drop_slovo_Char"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множ |
можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер ме |
ји друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца |
да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </ |
трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се |
{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити ка |
И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p |
цем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада св |
p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се |
, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста |
ј шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S |
е хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} Н |
ти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радњ |
чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> |
<p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама пре |
вог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> < |
како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећ |
долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на т |
кину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било |
лала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био |
ни; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву |
о да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне пос |
а се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срам |
реплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— Остави ме, бре!... — пл |
није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби |
сао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са с |
rend="Tekst">Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји |
деће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да сто |
ако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широ |
ла разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. </p> <p rend="Tekst">Са једним мангалом ж |
ло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне |
ен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, о |
њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању и негледању онако право, отворено у Младен |
p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он |
испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право иша |
ма, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, р |
ли он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и |
о враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој сн |
муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p rend="Tekst">И са |
мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чи |
ћ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: как |
брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, д |
али их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, ша |
p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{ |
уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила тол |
ори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p ren |
а правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S |
да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не |
атељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирају |
га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — мирно, по |
а не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко.. |
дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташт |
ј, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у н |
ој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се св |
осно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да |
а сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо |
је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његово |
ача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је тр |
се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као извеш |
чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из |
гати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане с |
ава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор |
и за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, ус |
и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што |
пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо? </p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — одговар |
а се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, |
улази. </p> <p rend="Tekst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се |
а како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му ла |
Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што |
то говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, |
t">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он |
ајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасј |
олази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их он |
бави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним |
да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшин |
к и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он |
роб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово |
аког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радознало, у |
а она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још |
т, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа |
дбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и |
и, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је он |
да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одгов |
S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штого |
скаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа о |
чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена б |
, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Млад |
их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још |
же отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} О |
туда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кред |
слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак |
ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде |
њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништ |
де, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекив |
долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend |
kst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, |
продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове радник |
бреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је |
зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када |
дање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању наводаџиј |
осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри |
а, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} С |
а му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води ра |
огаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхт |
о ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, |
есе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама |
држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико п |
у ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако им |
ле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно |
некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и |
е би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад в |
ка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p |
изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. |
аји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S |
за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало |
тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, м |
, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за |
и млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала |
ама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst" |
чући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и |
уда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: </p> <p rend |
p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, |
атвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошет |
у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се |
чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у п |
миње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, |
стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од |
ш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ни |
е, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових |
да.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Н |
е, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишл |
"Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорил |
гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све п |
тно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћењ |
знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за бра |
куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како ра |
е чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она н |
вукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико ч |
">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је ода |
Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као |
који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, |
бе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, |
о је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог |
трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, |
то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободн |
ка.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, о |
јајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља |
урни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако ди |
дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то з |
у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се |
од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штого |
тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мај |
улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врат |
ху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S |
а да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> < |
аље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, т |
што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се |
кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету |
ди тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из кућ |
о, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и |
, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: » |
рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p r |
магао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све ур |
ки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније |
да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлу |
еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине |
мори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од с |
ућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време |
, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рач |
новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако |
с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад |
г непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, к |
абрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, на |
рна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се |
ња, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да д |
="Tekst">Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{ |
..{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="T |
жећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да с |
ди, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> < |
била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенов |
оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа |
{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са |
и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — |
да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умир |
сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снах |
алом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком ма |
е и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне |
рно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нем |
е, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта |
ара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замак |
д страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} |
опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p rend= |
моћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како д |
м спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, ра |
и, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да |
ре капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава о |
диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, |
и, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије. |
више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дуж |
оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе љ |
беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче к |
86)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевнос |
трибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</h |
е или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију изме |
а опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за |
и, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, в |
о бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници пролазе.{S} Дућанџије, комшије, који испавани, после ру |
е колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, о |
лице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код с |
е као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са |
џи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућа |
јање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га ви |
бу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p rend="Glava">II </p> |
вирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен |
Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова мој |
се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када |
одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, |
ем. </p> <p rend="Tekst">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на гл |
ана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог ду |
о помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у |
Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада мушт |
а, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, к |
век, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним |
да, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се |
а капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници пролазе.{S} Дућанџије, комшије, који испаван |
забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву |
узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стојанчетових шт |
ада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом |
мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што с |
његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... чини ми |
дети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, п |
уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће |
, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заиста |
морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да бу |
rend="Tekst">Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њихов |
говини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, поб |
Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} |
А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било нај |
еће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све т |
е одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend=" |
цева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да |
, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкин |
ође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обуч |
ни, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога к |
шта неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана позд |
е да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели |
е ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега |
а, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не |
ега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то М |
} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете |
највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изв |
дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} |
е, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p rend="Te |
, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, уст |
енцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и |
.. </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она |
могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Јованка, застиђена, он |
езана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и буна |
најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баб |
ама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала |
рштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо |
о осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широк |
ка утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распаса |
одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околн |
ко у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А |
м куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшиј |
и је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе |
зори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, к |
од њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Младена?{S} Доб |
S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану |
и у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и сл |
шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена ка |
Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео |
ом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} |
баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} При |
још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха виде |
зненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, син |
у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, |
на, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, м |
акав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више |
ико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су |
S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је бил |
{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што теч |
ра да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир в |
сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, по |
бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан ш |
, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, |
азила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, |
се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улиц |
, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање п |
не, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој |
са тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у то |
ла уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе |
се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да х |
тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била н |
е сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда |
једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једна |
од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са л |
пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и |
еће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Б |
ха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у |
рине главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером |
проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази |
.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање здравица |
ј би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол |
као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И с |
о стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно |
По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зн |
исто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, |
тина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, |
збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> |
јни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ |
тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, за |
После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износил |
свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она зап |
а дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> |
сти пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p |
спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> <p rend="Tekst">— Младе |
ише, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend="Teks |
, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Te |
>Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, рад |
растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p> <p rend="Tekst">— Ево, слепче!{S} Види |
ца и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend |
рош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кул |
тезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није мог |
о отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавањ |
ио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у дево |
м се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што |
{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S |
; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им |
Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се про |
ез домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што тре |
му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изне |
, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, она |
Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато М |
ковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Тур |
а на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осе |
<p rend="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго |
ини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна |
о и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одјед |
еде што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на |
ави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа ј |
па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица је једн |
ји, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p ren |
вио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пр |
, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, раки |
е одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, |
је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ пре |
p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој њ |
rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сети |
о немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више |
час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда |
а дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разго |
се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">људим |
ко су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са ст |
умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би |
руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и у |
Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tek |
воме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... < |
она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега |
та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ос |
нала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи |
имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла |
ише године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидб |
орио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из у |
d="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не |
з удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада |
="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, из |
ела, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио |
те се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи о |
а ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, |
радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене |
навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хо |
ни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчав |
><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепе |
смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости забора |
а би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И о |
етају се... </p> <p rend="Tekst">Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично |
бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, |
та, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Ј |
азговарати. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, т |
задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз о |
, поуздано. </p> <p rend="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њ |
бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Ча |
нови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем мес |
аца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, |
инко? </p> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу д |
ако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} В |
а капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са ко |
ко пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има сам |
оказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му |
осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на вре |
н да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вук |
ен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен |
ок једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ сп |
је.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p |
је, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тог |
ли посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, |
акад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су ч |
и, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивал |
ћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} |
аскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њ |
ња, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова ок |
од редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му зано |
мо од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да |
јој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући |
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{ |
еже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се сти |
ова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, п |
да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наоч |
егове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} О |
> <p rend="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол |
на, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољств |
варао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само |
ала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и м |
, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: |
S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто |
ији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, |
? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се, равнодушно одговорио је: </p> <p rend="Tekst">— Добро, |
.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно да м |
p> <p rend="Tekst">— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега |
nd="Tekst">— Драгичка, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свак |
некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код |
да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сва |
и било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као саму се |
и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је от |
о од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, |
куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада |
егову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, |
љења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља |
ап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морај |
то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="T |
d="Tekst">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не ви |
како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је доч |
груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сас |
надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такн |
ба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори с |
ади света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њег |
Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, |
ћану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се |
разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочек |
више ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако |
олазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, р |
сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, |
вни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} |
већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана го |
да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тих |
о је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пош |
е њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је о |
о да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; е |
а који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} По |
ршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S |
че: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа |
а, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чарши |
на тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, |
сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале с |
био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да |
и.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али ње |
S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би виш |
шав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли ј |
дрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као друг |
је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто врем |
</p> <p rend="Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад та |
ава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Teks |
памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да б |
И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај њег |
буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи |
p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} Иди ради... </p> <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све |
причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се ку |
ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он ми |
се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шт |
ена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену |
том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба ра |
.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} З |
, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она летња, с |
то му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толик |
у: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прв |
S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме |
: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, |
сподар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као б |
атере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог |
ка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као |
S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен зат |
, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! </p> <p |
о као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спа |
ом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да |
_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend=" |
па не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Младен |
ни: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право о |
пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који ј |
раг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надг |
н га ослови: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш, Стојане? </p> <p rend="Tekst">— Ето, батке, стој |
до, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш |
разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примањ |
, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен |
ко треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst">Јованкин отац, газда Марк |
ре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да |
о треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити |
реба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не с |
ишта не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло |
но би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="Tek |
јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега дру |
угих, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи с |
детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би пр |
ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не сам |
аден, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће |
продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код |
пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и пр |
вар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} |
ши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је п |
е заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, д |
треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, |
, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не донос |
таде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} На |
ан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао ср |
јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, |
поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у |
што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овак |
ућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, |
одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Мл |
S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ |
де како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошн |
ућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче |
ј не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно д |
н већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S |
{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, |
њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је как |
част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњ |
, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, поб |
о им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, |
ритворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да б |
ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, ка |
о како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не на |
ликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен |
да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као |
ка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p |
би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} У |
<p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и о |
час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. < |
">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p rend="Te |
јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му |
Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућан |
да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, од |
знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, |
тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од |
="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћи |
д комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек уч |
Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ |
kst">Младен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, за |
и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписа |
ећ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, з |
пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвоје |
ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, |
kst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспап |
чију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена |
бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S |
да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> |
овати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, |
и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> < |
ој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као уве |
едаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије |
то и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све |
ута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, |
редставника радње, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> <p rend="Tekst" |
вог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и |
/hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији |
и.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, |
ед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. < |
балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је |
</p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опе |
о иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је тре |
тављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремал |
о стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код |
закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, тело |
="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело |
е он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за њег |
end="Tekst"> <hi rend="italic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </seg |
ије ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, дон |
, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, си |
бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као о |
мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако |
оре, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица исти |
баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p |
ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, |
је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође ули |
авним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге |
ђа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштова |
код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са |
де«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики |
о код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и р |
врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, |
ој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, к |
ивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њ |
е, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ д |
друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога |
ба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спро |
слугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, у |
х је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, |
че, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, с |
е види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Tekst">После настаје оно расп |
у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако Млад |
топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. </p> |
но пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигур |
ма њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, |
ава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која о |
дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И о |
S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплаше |
и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана дола |
такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, кој |
ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што |
: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Мла |
зговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за М |
нства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају |
од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он ис |
лног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био тре |
је које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећ |
наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главо |
осила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, го |
а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневице правиле се код |
једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигну |
ну топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из |
а тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка |
, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, б |
зна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што ви |
.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хле |
о из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Ј |
ош у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због са |
његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо вр |
стој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антери |
у, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију ко |
S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у рук |
иста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојни |
осно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се |
ожда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту ње |
меновима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и изл |
да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре сло |
осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend="Te |
те, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би |
ала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, као |
фираје, од памети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p |
излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред б |
о из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак |
ђу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И они о |
осла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у с |
а се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стра |
погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, |
дупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гл |
не, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само д |
му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S |
о, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </p> <p rend |
Drop_slovo_Char">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{ |
Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па а |
инко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, |
не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, нан |
мо и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, |
rend="Tekst">— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као са |
.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} С |
е сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он ј |
што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли |
тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p r |
знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и д |
на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да ј |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Умрећу рањав и жељан.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И |
сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и |
на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што сам |
те око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је забо |
и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на |
.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш д |
њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито збо |
.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смр |
заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, ос |
Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободн |
се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А дру |
та врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви п |
шта више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњ |
по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и к |
часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend=" |
ућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, једнога дана умало |
ванка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене |
асти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, об |
пире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вр |
га, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу да се |
постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој ку |
у, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А |
st">Доцније, осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, исп |
S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме |
о моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад |
звештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — св |
шао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само р |
ришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љ |
а чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у |
е хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто |
, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широки |
<p rend="Tekst">Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јо |
а запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p rend="Tekst">Једног јутра баба |
а се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како |
, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало ј |
а је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једна |
нади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ниш |
и још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајн |
ван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да н |
</p> <p rend="Tekst">После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно |
то тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закоп |
све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не |
е и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио |
лики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне |
није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> <p rend="Tekst" |
а да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg> </seg |
бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, до |
есо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у св |
слио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је |
одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p |
њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, гу |
ом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ м |
снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата |
хлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна |
рим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхлади се! |
st">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend="Tek |
тених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз |
и куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мрак |
чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S |
а навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јасту |
о и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Млад |
вом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни |
не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се је |
обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p rend="Tekst |
втер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend="Tek |
ди му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад |
бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> |
Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, |
S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћ |
ата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, вид |
точе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p rend="Tekst">Колико пута, уср |
о их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром |
ћи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из своји |
а приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би им |
имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} З |
е носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p |
за ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, ц |
а као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогн |
заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућ |
а, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што |
, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже р |
жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, с |
ладен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја о |
ао што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А |
цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу б |
S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућ |
ди док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извуче |
S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши |
суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично з |
ом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{ |
еване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква па |
к је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, |
о изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројан |
ада око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише ч |
тајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он |
ао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вун |
друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвећ |
ње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> < |
а горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела с |
има и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као шт |
ај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{ |
ање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то |
} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Н |
о соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко!{ |
ата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Б |
вориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судов |
адило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што долик |
рађени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с брато |
рсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погну |
међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишан |
све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња.. |
већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црн |
и као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је сво |
млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, |
ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку к |
осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, |
аден, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док |
чена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара се. |
и је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме |
уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, иб |
едајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзани |
"Tekst">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се сп |
оворио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да пом |
не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће с |
д осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, |
ореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај |
d="Tekst">— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о с |
ла ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, |
насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда |
абе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колик |
ји, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, зад |
Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола |
повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он о |
икада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као дру |
ав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срамота је то |
узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у н |
> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бо |
га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тр |
авајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не |
и због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p rend="Tekst">— Умре! </p> <p rend="Tekst" |
етује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка |
rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарај |
а ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, |
<p rend="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари сво |
нао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би |
несе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, |
, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узм |
да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато |
ову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио.. |
што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> |
о лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за друг |
овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, |
или на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица |
ина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег |
брни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, нам |
не стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији |
са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто од |
ео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како |
а, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође |
rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију |
му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне |
надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прош |
све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази н |
тац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочи |
акав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно м |
је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све лепше за |
долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што вол |
Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и |
е све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало н |
ада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{ |
вече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу се |
гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било д |
адњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, с |
спеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, |
и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг |
{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} |
: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мањ |
у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, |
вна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чив |
беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је било само шт |
. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њ |
ко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распро |
е. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удов |
не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело преш |
kst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је настала пљачк |
е било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим о |
ашти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих |
а.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, ба |
ом чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је у |
ред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим г |
у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом глав |
{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха зав |
о ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додава |
сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине д |
и још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, с |
колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена ч |
, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црн |
богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, |
а узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, |
а, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечи |
лакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p r |
ала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се |
божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се н |
стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шт |
е би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што н |
он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му ј |
гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопче |
баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој |
к, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, по |
пана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима |
орије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгл |
к...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце з |
чен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свеж |
, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »њег |
тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, ве |
као се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хла |
тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрум |
.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешћ |
како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа глед |
сла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, деда шл |
м одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син |
и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend |
се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend= |
st">Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткива |
повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај |
ир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао |
њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, |
{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p |
то трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том |
дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим |
дбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к |
наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресе |
ло и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. |
ела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту су |
ен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да |
Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ д |
век, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, |
ају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређ |
а му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то |
лагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, |
ице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си м |
ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајн |
бацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за дру |
са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој с |
икад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њ |
јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише |
а, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да |
сећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре скло |
ела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, прости |
к, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, сла |
у појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увија |
доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, с |
рња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сах |
ишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, с |
, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — гово |
е, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из свој |
матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на с |
угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла |
не над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још |
p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst |
лас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, |
рно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пр |
ју и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца коли |
му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, |
о се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у к |
д њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Поче |
откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p ren |
га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{ |
досни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто св |
рбано је радио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} |
дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она |
отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако ис |
би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца проб |
је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигл |
<p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешто о |
ли залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући м |
изно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ни |
његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије д |
{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија |
дили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у к |
ућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називај |
op_slovo_Char">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, |
: </p> <p rend="Tekst">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, |
end="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У ко |
ве као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, |
а тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калд |
ећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчи |
} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повр |
нао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води |
ући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: |
end="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из д |
ekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак |
ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, о |
и и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе |
ато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлаз |
а да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се са |
и све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, н |
d="Tekst">Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брз |
ући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} |
обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, |
о се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненад |
се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена ба |
аршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи с |
унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне |
ратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, прол |
, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборав |
ара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечан |
и, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, сн |
S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледар |
да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, |
ке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита уве |
ену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, на |
{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">људима који су |
ије на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели |
и више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више х |
сто оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диж |
арочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним в |
е одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страх |
ао увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека д |
му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, |
паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А нај |
прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет |
: </p> <p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Ал |
, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стр |
своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, |
ни одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
бро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </ |
с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p rend="Tekst">А уто |
ве лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије, док |
а, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, о |
рима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану. |
о, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се д |
ану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и прине |
е да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend="Teks |
а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Teks |
st">— Умре! </p> <p rend="Tekst">И сиђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испруж |
тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} П |
чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је |
е од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао |
ућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто зад |
ање свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, к |
о, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, |
о несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend="Tekst" |
з маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим св |
у је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже |
о слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што |
Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, |
(види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ |
S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра |
плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било |
, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend=" |
шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивал |
кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="T |
S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројан |
капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — вел |
Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нар |
>— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и ни |
пет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, дев |
љење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављ |
или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали с |
би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла |
ојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутил |
та прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата |
а он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он |
четку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као |
кајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </ |
денов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, |
слетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једн |
не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?.. |
у, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да |
ога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчин |
о се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи |
срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњ |
кивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дан |
слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да б |
кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко о |
.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капи |
да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пун |
целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, сам |
теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ру |
ао да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као д |
ћана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима |
погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се сврши |
е је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, пос |
, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се из |
ваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах |
̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </ |
што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, в |
Младене!... </p> <p rend="Tekst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане |
д је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега |
рећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љ |
ла бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у |
оделу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуљ |
пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренуто |
{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тог |
била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и мес |
и, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, |
злог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко |
леда како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинам |
баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, сти |
динац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не |
ред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, |
аљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена н |
Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлос |
ео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се |
њене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквирен |
{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толи |
а какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бош |
Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у по |
} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до |
некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође |
је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, г |
он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, о |
ала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, |
ва се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим |
ekst">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љут |
д жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S |
рла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом о |
о мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у |
реда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку ч |
укава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да с |
еба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Т |
аштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, з |
ијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, |
/p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се |
— плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> < |
има, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га он |
бе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад |
тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије гла |
сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечан |
S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако бел |
јало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, |
кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела |
тиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која |
на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Св |
мо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи |
</p> <p rend="Tekst">Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран |
оја се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој |
м у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, не |
она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му при |
дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend="Tekst">Младе |
чена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не |
вима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«. |
еретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{ |
на да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли ј |
ази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као |
>Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче |
но, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спров |
тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће |
када она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га г |
} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{ |
годна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> |
— не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Гла |
о остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми есп |
нета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки ч |
авању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања м |
ледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм |
ише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњ |
би говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камењ |
} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу |
остаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се ка |
обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само шт |
ха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хлад |
дравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћ |
.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестији |
чније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је те |
ито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, к |
очека! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слу |
ихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да уве |
аивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њих |
...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџи |
ећ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чек |
, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод |
ћни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред ме |
отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове |
дао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И доб |
врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тре |
} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, |
S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно зл |
а, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, д |
еном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и у |
то толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, |
ље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах зат |
на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} О |
Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му ј |
.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, |
у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле |
сле би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријат |
Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да док |
"Tekst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend= |
старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, |
е извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види тем |
обудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо |
вода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видел |
ћ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе д |
на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p r |
По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још |
ући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он |
он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се так |
иривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не у |
дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, |
Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како |
ног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кућ |
горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p |
st">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и проси |
он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> |
} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио |
кле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за сво |
ге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву |
у им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи |
ила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се са |
су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} |
или к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по |
дело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећа |
ред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из ама |
овор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу ру |
жње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали дру |
од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало |
воришта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да неш |
д њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... |
ако се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт |
е би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да са |
али у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележ |
>— Свеће! </p> <p rend="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала с |
о она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{ |
отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Јед |
} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: ка |
оди по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да |
да пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази пор |
ење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи го |
елијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненад |
д њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не п |
она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p r |
ије као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролаз |
зила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, |
снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на |
вота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} |
седе баба-Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Ис |
ала, приближавала. </p> <p rend="Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи. |
о — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и о |
осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанч |
st">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак |
као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са си |
и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа и |
и, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да бр |
та. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="T |
по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када з |
дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа |
го је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">Празником, |
квог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад |
ећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} З |
лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ет |
о ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код |
о му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> |
отом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу |
на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, |
напредује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излаз |
е био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да |
не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом св |
би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из д |
отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев д |
већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу |
доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући г |
се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst" |
та не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни с |
да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако у |
а ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће |
рудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла ч |
врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S |
ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} За |
кама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом дол |
<p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да |
олним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, |
ен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} |
end="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, д |
лази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, |
изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила |
а одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте ру |
о да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженит |
м у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој ру |
<p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад ћемо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не реш |
{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, |
реба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату по |
са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад |
ара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад ћемо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као п |
ије их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени |
бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека |
S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p |
ла је и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла |
е нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврну |
бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако н |
пути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страх |
д њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, |
г.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са броја |
, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> < |
од ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што |
он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он о |
еднако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend=" |
ћи.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у |
к се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао |
ш онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} |
пред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с |
мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Ми |
ечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и |
.{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, з |
ј, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледо |
до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p |
Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако |
се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвр |
збегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изрази |
<p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико. |
нка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да |
сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била оноли |
одсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су |
видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па с |
могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува |
овори: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да |
ије грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господа |
су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме та |
већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полак |
еднако говорила: </p> <p rend="Tekst">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend |
и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, с |
ише потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осет |
асно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробуд |
ен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Млад |
еде кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не |
, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. < |
реба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се |
матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила д |
ивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, |
рила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да |
и да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што |
, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од |
едала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, |
разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он |
знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да |
смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља ваша |
ђан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако ка |
да, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, ил |
огости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и |
редује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или |
већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где |
вара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој |
она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, |
{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} |
ла свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толик |
ва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико троши |
ила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој |
из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромаши |
оварају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје |
што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети |
а, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, |
би, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио нек |
, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, зас |
ти.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала |
а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Млад |
је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не с |
и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужу |
узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, с |
Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, о |
весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавај |
окажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђав |
d="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кљ |
кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно |
одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Могу сада, могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свр |
ећ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају |
асти, изгубити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао |
отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и ње |
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Садржај</hi> </head> <divGen type="toc"/> <p rend="Nazi |
тала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се |
екако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео д |
каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради |
ог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је има |
шћу. </p> <p rend="Tekst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p rend=" |
ици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У д |
му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања |
.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље у |
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTypese |
о погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је |
ђе на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и |
ођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да н |
лаву, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, |
је што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он с |
себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="T |
јаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пр |
би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио. |
то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то ра |
есе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је |
ћу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви |
лу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима |
браз њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није мог |
а би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> |
с? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије |
одговара: </p> <p rend="Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, |
st">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забо |
што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица је једнако, м |
м путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и зауставља |
е покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с пара |
rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знај |
о решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А д |
">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, за |
d="Tekst">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снах |
позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би |
ишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на су |
ражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се ку |
ећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, |
Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано |
н, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дан |
није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара |
дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће |
уњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети н |
сказују: </p> <p rend="Tekst">»Заробљен сам, Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од побожности |
ћају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је но |
сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела |
онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p |
лици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са н |
доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко |
">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, |
ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она |
био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst"> |
пији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папуч |
није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову к |
нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осети тол |
сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се |
>— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би |
орило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучен |
да, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из ка |
суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стран |
ала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, ок |
="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">Т |
е на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без |
ужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, |
у са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, |
то треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, зат |
а нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p rend="Tekst">Младен је |
била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутнош |
е. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно ж |
/p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи |
, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Мла |
као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је. |
о, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле |
вило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, ра |
Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, н |
како умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, |
лази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} |
спред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољ |
д бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај к |
а су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле о |
јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се ни |
, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она |
оворио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да |
не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову. |
баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у му |
t">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен |
вређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да м |
буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, |
и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли |
ривши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута пр |
дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Te |
и очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спре |
ива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="T |
} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве |
ац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се за |
аре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend="Tekst">— Свећу! </p> <p rend= |
op_slovo_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> < |
end="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свеж |
никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, ка |
подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чу |
у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још ниј |
ити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где |
Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, шт |
све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разл |
> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Teks |
љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и |
он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> |
} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако |
изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи та |
.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од же |
d="Tekst">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од т |
арута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p r |
ува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по но |
Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са |
ави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. < |
nd="Tekst">Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши |
дно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ос |
ивећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, |
ако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, н |
авало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод |
st">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан о |
но га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека |
собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онак |
и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, син |
end="Tekst">— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцни |
д је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви |
ненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад |
дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би о |
ождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, с |
.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином |
ем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} |
од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су |
а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} Нем |
{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Teks |
ио — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада бри |
} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући |
{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{ |
им га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend= |
окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами ку |
и плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њег |
м, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да с |
е дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, |
">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S} Х |
t">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да |
и цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви ду |
у, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, |
у, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, с |
дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинам |
еним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљ |
млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове |
жљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све |
отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, поче |
ни хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да нећ |
сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, н |
нако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва |
ни што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на до |
Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још |
ладен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала |
е да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, |
, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{ |
. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све ш |
с своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарс |
А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и б |
.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час |
куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да |
ислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и маг |
вом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него ча |
">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се |
тац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="T |
ер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, ве |
оручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му ј |
{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висо |
а два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниж |
лу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме м |
пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би иша |
уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бри |
е је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толик |
осакривали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Te |
бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> |
то, умре, синко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била |
а да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да |
бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог д |
разну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак |
говаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазил |
амрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! |
о, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p rend="Tekst">— Умре! </p> <p rend="T |
увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а |
говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он с |
е ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге мате |
есе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у ка |
S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p re |
. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst" |
оји његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположе |
и чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до че |
Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао |
е памети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} |
потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа више. </p> |
рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, |
ло ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има |
са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крут |
је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је доб |
ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, мес |
аситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се |
седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осе |
{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је да зн |
потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан су |
помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудил |
старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорас |
и тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад |
ћ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одл |
Tekst">— А, ти си? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела |
и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, с |
од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога пл |
на заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи в |
би се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој. |
била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино о |
кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело |
и да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана |
ла у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сир |
ју, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа |
{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге |
али, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошт |
И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, |
ки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повр |
ј друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болн |
аниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи сп |
трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је |
трањивала.{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је |
м почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју |
"Tekst"> <hi rend="italic">Сан ме мори, сан ме ломи.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <h |
, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хвата... </p> <p rend="Glava">VIII </p> <p rend= |
ио... </p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} П |
да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, |
пало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Сан ме мори, сан ме ломи.</hi> <seg> </seg> </p> <p ren |
око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела. |
од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљи |
повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе дворишт |
му она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, |
Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата |
е, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи та |
едно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ва |
невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно у |
то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као |
се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеј |
.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пр |
којници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеж |
kst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључеви |
Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ ув |
ометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Ди |
е, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и пос |
нао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, |
и, изветрености.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да с |
собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S |
аха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стр |
вине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p ren |
да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тв |
. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ћ |
горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки |
и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан |
а, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу |
једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно |
ва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остар |
о је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, по |
им одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од т |
а се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна |
да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се |
њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, к |
осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, |
д сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, д |
еба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по |
овова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се |
атер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно |
оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре |
вља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> |
ам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Св |
а на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седм |
добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак бу |
чини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са |
и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно |
ко је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, |
у задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере |
дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, |
ју на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши не |
спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу п |
и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p r |
ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и ј |
авама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих д |
вши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито о |
да она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он д |
сти, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лице |
њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више |
штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање |
ајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји. |
и сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па он |
тном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана ј |
о зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, |
ино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је |
иком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После са |
родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак но |
} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и |
еву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За |
се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с њег |
ући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице |
нађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних |
од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из п |
рговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејан |
е му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити св |
ре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој |
ле на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зат |
из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и т |
се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије |
вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маал |
време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће |
">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[На свадби пева се:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" |
А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, |
ало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он |
, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Н |
а се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мр |
S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> < |
почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахан |
поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели шт |
а се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и |
заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се в |
ли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилија |
глас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, |
е могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. |
е, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу ш |
посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од б |
чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у се |
ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И т |
да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из |
сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, |
н је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p |
етање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела б |
цајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе |
аденових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи та |
осте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, |
се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалвар |
="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудн |
ројавао и заводио. </p> <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује |
а је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разуз |
отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладови |
и чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, |
али.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{ |
реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, |
о Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно п |
е здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена |
а.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може |
га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је ва |
по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не |
да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као |
rend="Tekst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p |
а.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, по |
столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три |
и, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њих |
, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у том |
ећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, око |
а, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији |
ане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће |
три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут зајед |
а, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће |
их соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, М |
ику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијућ |
ти свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије |
Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, |
јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. </p> <p rend="Tekst">— Зн |
/p> <p rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она |
о и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и |
ројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Кол |
ну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму |
да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од |
жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод ка |
S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак |
ико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се |
ему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види |
паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да |
rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада |
иљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурају |
није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му |
p rend="Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, ч |
цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сва |
, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод б |
но, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све |
д комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала |
дмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом њего |
су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће ма |
</p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана пр |
хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма как |
kst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ |
е све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон |
задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, ве |
еди, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала |
ојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p rend="Tekst"> |
ељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из род |
орњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је |
Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, |
d="Tekst">Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло |
{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, оста |
дене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зи |
ољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу сво |
вега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који |
помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан |
, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, у |
му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p rend="Tekst |
би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде ка |
ко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да |
, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа. |
и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана т |
и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Мл |
једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала к |
ладена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узм |
што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ |
о старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве |
сеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, |
рума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу |
изгубити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се |
разда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи |
је смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто ка |
здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се |
сио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и |
их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, |
рочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собо |
озајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хте |
а не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, |
да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} П |
ијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућан |
Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући |
опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, н |
олео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} |
је добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је |
ло би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна |
<p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као |
<p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући ка |
денових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у |
, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ н |
терија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пу |
се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен, једнако ун |
које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мрак |
, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а т |
е хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не |
да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, ниј |
ере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, се |
осле ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза м |
од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за |
гово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били |
и а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од санд |
них женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: |
о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе |
ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црни |
Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И |
смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена |
јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно с |
Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је М |
толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, |
цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и кли |
.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Те |
кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка м |
{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погле |
дбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винс |
ске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило |
еднако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S |
? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох |
Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{ |
њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све |
за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, ка |
очито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе с |
равила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не |
код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и к |
ање, седење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p |
од других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младе |
мти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По |
дњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад св |
p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, умора |
дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, |
највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, |
тана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико |
уму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцниј |
аже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И са |
од Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Ми |
брзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе к |
но.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда узд |
било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, д |
н Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се с |
end="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кућ |
не, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се |
">— Иди тамо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примал |
рата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа бил |
ишом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} |
че, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, |
</p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, н |
бине, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером гово |
а, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи |
Drop_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све |
било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Св |
ом, окрутношћу. </p> <p rend="Tekst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p |
ати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му рук |
пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се |
све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро од |
би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито |
стељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи |
се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцрта |
умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с |
чевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и нека |
ш није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S |
Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу ш |
зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мис |
о мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да |
е, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз т |
о с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у |
ко преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Teks |
{S} Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна |
ошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> < |
да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не |
го кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треб |
d="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са |
ему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте гла |
ка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у пот |
дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око ч |
авши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, с |
р и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе |
биђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди |
да још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што тр |
лађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико |
то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није |
{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад |
— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од |
, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилук |
нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кућ |
се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што |
жењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послужи |
ују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад н |
ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљат |
ању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по |
ижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни посто |
све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред лар |
м, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочит |
о страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се ку |
} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, |
и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убр |
а неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{ |
изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени о |
ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и |
треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И |
учао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега |
ао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву т |
тупа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери |
више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} |
свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два |
свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обич |
им светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав |
Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац |
а само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p |
се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и |
е.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, пома |
олази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, |
спошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде |
ле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у П |
и му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћ |
, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst" |
утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али о |
Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби |
прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако |
омшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, натоварили на кола и |
брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строг |
ања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оно |
ало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p rend="Tekst |
суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да пл |
бу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{ |
ећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да |
лађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна зад |
ћи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, ве |
увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спрем |
наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Послови |
кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му до |
ену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, к |
бњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси |
аџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему |
} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, |
одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а у |
S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И о |
пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегу |
највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако л |
} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се одн |
иха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њег |
ак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </ |
ивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Ко |
е све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето њего |
а нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Мла |
ући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два- |
а оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Ос |
S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете |
катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више ра |
по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субо |
м на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио |
их, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} |
вече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвој |
ји, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под |
за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као стариј |
жне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младе |
на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и |
да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S |
поређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше |
се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{ |
> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи |
горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младе |
и се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [д |
врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад |
авно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у час |
ило.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у м |
.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и |
о, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта и |
е код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Зн |
нем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="T |
ekst">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носил |
азбацано, млитаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам |
ића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном |
ато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газд |
вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, гл |
њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чинио невеш |
оту, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчиц |
е, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће |
је више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од св |
оче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде |
она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мот |
хове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} |
ну је био непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p r |
пред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође и |
ако више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, |
ве више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и |
убе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. |
њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти |
лим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова |
»ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецим |
све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој ко |
одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, ј |
би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко п |
ш дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и |
дајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, |
је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И |
ту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, те |
ош стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, зна |
донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још |
лушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p r |
знанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази |
или њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу о |
еба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад |
то је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </ |
ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до |
апији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да |
рва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чи |
kst">— А слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој |
{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, |
</p> <p rend="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, |
Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, |
ст, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и |
ног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се |
ар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезет |
међу њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ св |
а свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумба |
остраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, |
, рече јој: </p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p ren |
">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде |
баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у с |
из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, |
зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и |
ових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би прич |
да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико ј |
вале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, |
очито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на |
а, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, |
акне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хт |
чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи |
и пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им о |
час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, мушт |
е и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као |
за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема |
ао да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе кућ |
кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла |
пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на гор |
гнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из поједини |
на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, ут |
се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада н |
њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила |
еним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешењ |
Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа |
оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме. |
да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на мах |
сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чарш |
ом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно ув |
ан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати |
их, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S |
јим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оце |
о кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере |
</p> <p rend="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли |
, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, ј |
а у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су вод |
У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још ус |
о нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао |
вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, са |
д се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, прима |
Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога с |
ена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} М |
о је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Мл |
кала би у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Свеће! </p> <p rend="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле |
и за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала |
ди обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да он |
анима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Гор |
оване плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst" |
шта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, ч |
диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако р |
Свеће! </p> <p rend="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећ |
на из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} |
у светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистин |
="Tekst">— Нане! </p> <p rend="Tekst">— Свећу! — викнуше. </p> <p rend="Tekst">Младен се, неуго |
ачи, само викну: </p> <p rend="Tekst">— Свећу! </p> <p rend="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нов |
етле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе |
во укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он ни |
азује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, |
када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и |
судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ |
увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, бра |
х жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења |
њем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p re |
и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као |
атер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручко |
аши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да |
ир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро м |
ка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, нек |
морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе н |
прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упит |
хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} |
била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом |
сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворе |
Хајде, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до |
, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хл |
иха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, раду |
нахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за |
ама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах |
такнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, у |
ћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чис |
ир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и |
>И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене ск |
ао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепе |
ц, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се |
ди«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају н |
тац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу |
наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не доз |
st">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда о |
је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна сваком |
имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио ка |
rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљу |
о је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чист |
осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{ |
не скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећив |
рши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах |
грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} За |
акрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прв |
би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро |
била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да о |
ла, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p r |
да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tek |
итају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, М |
з пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгу |
све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с новим при |
и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима |
маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани тако |
н се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, до |
ажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у об |
пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред |
, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само |
ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} |
где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао |
гор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, висок |
треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријућ |
куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, из |
це, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекр |
ду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, |
, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно прол |
ито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трч |
а се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баб |
а су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си |
ога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не д |
баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу М |
дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситни |
Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала |
а долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су руч |
ла и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које |
.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чир |
пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, |
усти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{ |
, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Мл |
д изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора одели |
и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протеза |
готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окреч |
ким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би |
ио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође |
еселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се |
због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и пос |
и га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је |
сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на ве |
ш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p |
трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не |
олазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Не |
комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, |
ема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као с |
олест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање |
уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} |
м, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava">V </p> <p rend="Tekst" |
о, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега зајед |
ме.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јут |
већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне |
своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборављао се.{ |
rend="Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остан |
<p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као |
{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту |
S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Матери |
се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео |
и на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и |
ћан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувен |
ве спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, д |
у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања |
сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да ј |
S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, |
лабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о |
/p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у |
гледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти ко |
њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је т |
да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одо |
осно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, |
прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек уми |
, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу ј |
о то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а пона |
ма осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како н |
лици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из ча |
p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ако је кака |
ргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тог |
ређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, ш |
ао неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њено |
Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, |
имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p rend="Tekst" |
њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је |
ато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов |
да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то |
сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих от |
у« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигар |
ћан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p |
у, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" |
амо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући како |
г њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погле |
та видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час високих кућа |
чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> <p rend |
а њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од о |
ми«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало |
реболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовље |
а стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Са |
дно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Та |
Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, п |
а неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види« |
и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она |
подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{ |
алим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, гр |
шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то |
је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивал |
ста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пуст |
рговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености |
<p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је на |
него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести |
их да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} |
а ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом ње |
"Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе |
зио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав чове |
>Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, на |
собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не нам |
S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба свршила, она |
а идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази |
е бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне та |
ekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обор |
е може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји |
</p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме |
још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је |
тео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, м |
о је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чек |
да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и мате |
би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује м |
рашно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, |
од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из куј |
век трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови по |
а општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђениј |
љиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори с |
мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од с |
ти би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и с |
ше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији |
А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p rend=" |
о чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног |
!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћ |
И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење и |
} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чу |
чита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се |
ући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} |
{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Ни |
се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и |
би или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да |
е да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети д |
жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очиј |
»што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се |
их бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња |
и лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање |
ирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на |
, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви |
ћан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, с |
одио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, |
ек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стај |
{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је боле |
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </ |
погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима |
но, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећал |
, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не доче |
Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њ |
ве, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и она |
kst"> <hi rend="italic">[На свадби пева се:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
здигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појед |
олазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tekst" |
окаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S |
оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, о |
ицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Наро |
аква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школ |
те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да с |
њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за д |
ешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се |
вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба пра |
о би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се |
е породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно |
, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, |
на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упу |
рче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је |
и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он |
в, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не ж |
е, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> < |
к се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова |
штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младе |
а их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, |
неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде |
и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, |
да, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, а |
"Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само |
и свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tek |
а, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке но |
је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав |
, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, |
ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије |
напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња и |
новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почел |
ећ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оц |
оје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројан |
и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, |
је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и |
дваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} За |
радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручав |
ла а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад присп |
кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него |
, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> |
морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, коли |
о њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да |
пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато бил |
ако случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек дол |
ска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p |
ћа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, г |
бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као д |
еди, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заи |
и јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима |
рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не |
к он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љу |
че тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и |
је сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се б |
а по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одув |
седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цепте |
, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend= |
танком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Мл |
Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се весе |
реба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И |
и да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tek |
е, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: |
а, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору |
де из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчањ |
акав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар |
е по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкар |
ноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред ка |
ако радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап г |
и, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} |
а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Ота |
е шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} С |
S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од своји |
шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, М |
ст те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> < |
А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чарш |
бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца пост |
део га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају усе |
</p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Te |
н глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако се |
Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и |
пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове баб |
отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рук |
наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} |
ота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у ред |
можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика |
љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајућ |
.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шета |
спраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} |
шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који |
позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не уз |
ог бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У т |
плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када |
шапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то |
.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, |
, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша к |
Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend |
е све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто |
.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p |
ли, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, |
ену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ |
ме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p re |
мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхлади |
не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} |
ај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара |
гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по ду |
види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из |
лаве, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздиг |
да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} |
м почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, из |
ло време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њем |
ргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у ве |
адена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него о |
јана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, сл |
S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зат |
траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, |
ат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није зна |
Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајк |
се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и |
зи к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} |
да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је |
Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него |
браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како и |
И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их |
ј горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p r |
ње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесц |
коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и г |
њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, по |
ављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, |
а надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, и |
ни, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је |
и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен |
никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, М |
а, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... < |
а Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном |
је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, д |
одина, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио |
а узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, игр |
мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафи |
кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при |
ла се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знај |
брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— Остави ме, |
стало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је |
од он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође |
у, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, |
име, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чуд |
м. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половин |
у Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не |
rend="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p r |
надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> |
да, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </ |
Tekst">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend=" |
емо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да с |
е, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом |
је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ |
из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, у |
се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему |
ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и |
гледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— На |
</p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на |
зненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, весел |
е, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га |
о се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више т |
кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Т |
а. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којека |
Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем |
вучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне |
ово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, |
> <p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, |
њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене бел |
ена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Ста |
већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се ч |
еђу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за к |
гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баб |
, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све с |
како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто в |
ан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као у |
{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање рав |
он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурн |
се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као |
а и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазил |
ко је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара. |
мам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се же |
.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће |
nd="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепе |
која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђе |
атоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Гр |
ебало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали и |
">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> |
. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рук |
е, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без |
овима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дан |
ангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварај |
у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама |
а, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је |
би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ р |
?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну ку |
ели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста |
>Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би |
ња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не |
у да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и о |
{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази |
ожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекров |
амо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су |
човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се. |
чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи |
о не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} |
... </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да н |
ева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада би |
е да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много зна |
да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена л |
простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, |
опи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао ј |
то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Teks |
шће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пу |
Лесковац. </p> <p rend="Tekst">Чаршија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске кућ |
екујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, п |
чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте г |
прата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час високих ку |
ао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чист |
Tekst">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рука |
апред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баб |
е и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изне |
ељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресу |
обе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реш |
оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она с |
на, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до |
лом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид ни |
ка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица... </p> |
ено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, б |
покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, ко |
} Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој |
к код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли |
ца из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S |
ета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, т |
им селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, |
х соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововим |
амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела |
ра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} |
свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од |
ла је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна ст |
лаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему |
заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, |
<p rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој |
што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије г |
за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала |
да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, |
ошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није |
после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настав |
ли да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend=" |
о, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} |
едала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само |
д подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из д |
ње.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљ |
и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ |
ула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, |
ало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се |
сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, на |
<p rend="Tekst">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из |
} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, |
ленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А о |
су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, |
е, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис. |
кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p |
протном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтан |
г њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве |
брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за |
јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да о |
притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од ба |
би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, |
да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о ње |
еницу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— |
клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, п |
ко хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе |
чала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, |
седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, с |
о она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нароч |
кује испред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје |
ирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био паз |
, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, |
ри, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умере |
урно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсиј |
rend="Tekst">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на г |
и могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да |
} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да |
rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Сам |
ако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, |
шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у |
епти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега сед |
се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње оту |
, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Teks |
да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући |
е дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и сп |
лаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из стр |
и, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраж |
а њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, з |
<p rend="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопад |
д год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одла |
израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само из |
метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend="Tekst">— Свећу! </ |
ма и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на |
су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p |
ен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена в |
eg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отво |
је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S |
их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о к |
S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да је |
.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И оп |
чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од стра |
а, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се п |
— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све с |
сетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, |
а, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и ун |
обио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} |
бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, |
чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад зб |
за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега са |
у из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захл |
у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када |
е одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепш |
} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Оставља |
у код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка м |
е као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог там |
још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, |
а, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Је |
, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог |
, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је б |
о други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га ви |
а се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицам |
кру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу |
ротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада |
лост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти |
азитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице |
еде, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Млад |
и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим т |
ада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Ка |
ише њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика |
, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> < |
ла се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, упла |
ло, патило! </p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натр |
плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубил |
мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легл |
nd="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, б |
радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, |
са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући |
на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак |
е у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко с |
ивота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Сло |
пкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Стан |
о.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што |
наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, р |
риђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао |
мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао |
као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о |
ад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се |
власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врат |
, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. |
Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће |
Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="T |
њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од |
као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу |
ла, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба д |
ело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S |
ако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као |
"Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да |
е млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, |
га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за саве |
што је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, |
лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је |
жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, ви |
чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или |
end="Tekst">— Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— |
пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p |
иде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре |
S} Парастоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у поко |
вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио |
а носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, |
уће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацим |
Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих |
платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепаш |
ћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, иза |
да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, |
} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била ун |
обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као |
чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у |
кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јек |
.. </p> <p rend="Tekst">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са |
ре, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Te |
као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом |
ве више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде |
да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: < |
оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао |
пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме да |
и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако |
о се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p ren |
у да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ето, |
ај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе н |
вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари дру |
} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је о |
рицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жен |
замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљ |
он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па |
ди бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, |
ази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она м |
и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: < |
прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто |
, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p ren |
је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, |
, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши |
не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смеју |
може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота ж |
е сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет |
њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска |
више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би ка |
рака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га |
испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога с |
леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по |
екнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, виш |
се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он |
аборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чека |
а, напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле |
пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} |
развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бу |
он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи |
учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у к |
још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском |
st">И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене |
је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи |
улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола н |
а дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је с |
д би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обича |
олемо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном пу |
</p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојк |
d="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим ду |
м је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га |
н узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тра |
Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала б |
kst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно М |
им рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чи |
, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут на |
о је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, пос |
лом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама |
свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији бра |
у, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у |
ко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запит |
ња, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} |
нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S |
одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба |
служи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend="Te |
ле суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и |
е, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као |
а.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, оп |
И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жен |
да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend="Tek |
капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо д |
има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он за |
е пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их. |
за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати |
оварала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и |
и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend= |
толико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толик |
као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И М |
{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је |
оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p re |
ивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? |
и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако |
ао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли |
ош седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта |
ријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере |
њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно |
тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући |
е, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што с |
, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати ш |
о засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, пријатељу? </p> |
у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље мате |
S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући |
о, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза маг |
о матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, к |
би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, к |
им шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи |
{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{ |
у ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одм |
ала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, к |
ки топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој топ! |
лазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно |
да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, |
њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне |
дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде |
а углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На |
в се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега |
е сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У озна |
до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p r |
се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како с |
ен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, од |
ном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био |
иком саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јед |
ахом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, неја |
убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њихов |
Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У праз |
еше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер |
хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онак |
апију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} |
понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, |
ну, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било |
ти, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан ос |
, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он с |
p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај ње |
ен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећо |
говора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Млад |
ана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз |
им, високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је |
д Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, б |
Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи пис |
талне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не вид |
">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Ос |
ад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхо |
еки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то д |
ржећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> |
акав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви ње |
тра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока |
у сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато |
дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <hea |
брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бо |
а већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} |
, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend="Tek |
, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бор |
људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Мла |
. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Ка |
распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, |
опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац |
ли на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда |
кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милости |
ему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом |
аиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend= |
ди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, у |
, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади к |
а, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, |
о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. |
ворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од ов |
. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend=" |
<p rend="Tekst">— Па... дедо... чини ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момк |
и да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И |
ји, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред |
ешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p |
рзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање |
длете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. |
} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне |
ицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и |
ише зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплак |
е и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака ш |
око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она |
не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па |
е кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима |
се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заис |
му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на сед |
не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, ув |
то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину прес |
="Tekst">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе кол |
еди... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, придр |
их другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не ч |
а нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхт |
е све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за |
ила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и |
њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S |
о што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> |
гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мисли |
у Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџи |
ок напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, сил |
му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме |
испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се |
случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Мл |
ад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је |
свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки |
није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tekst">— Пољуби ме! </p> < |
и и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцни |
као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, |
им себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend= |
идео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види |
Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њен |
трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} |
о не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од кућ |
ије да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с че |
ед њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четир |
а сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла |
тац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других |
ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта |
ручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, пот |
њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да |
ла, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити гр |
ао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако |
а ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти н |
инила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="T |
Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, у |
још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="T |
.{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да д |
ано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ов |
гледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и М |
ино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива |
е, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и |
<p rend="Tekst">Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: </p> <p rend="Tekst">— Не знам |
до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле ј |
од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пр |
х око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе |
јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног п |
а да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Te |
ан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен рад |
естрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца |
почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </ |
страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још |
а.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из ск |
<p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чу |
не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst" |
та за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, |
дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од њего |
е, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што |
јем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, в |
вца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му при |
јући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно у |
камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, |
да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и он |
ла.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> |
ко овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове. |
и жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, избо |
чеш? </p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst" |
готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пу |
а већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, |
, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао |
же.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се он |
ата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени св |
Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дош |
денових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са м |
о, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зај |
е обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Сто |
љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што ј |
н, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јор |
у који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опе |
и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зи |
кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. |
е на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не |
а, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, б |
, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, |
ки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га |
инко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се, равнодушно одговорио је: </p> <p rend="Tekst">— Доб |
хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни |
од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у ко |
ије! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не же |
радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у мага |
цао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, |
носећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додава |
осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би с |
не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бац |
рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једи |
збрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен |
биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући |
пију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S |
kst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> < |
т, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући с |
p rend="Tekst">Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p re |
је и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и |
ћи се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst |
ли задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се |
око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек |
аспасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећ |
е из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим |
еном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носе |
у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, препл |
јања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истре |
p rend="Tekst">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње раз |
</p> <p rend="Tekst">— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њ |
он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, са |
бе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да |
} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље |
а, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси |
S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само кака |
озрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело те |
ошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије |
арији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влаж |
шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, ст |
лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што |
</p> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли та |
диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте г |
а а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта |
као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, |
И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, ус |
тране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе |
аба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, |
то је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избега |
ekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баб |
учаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p rend= |
комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слу |
ти.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Мла |
ови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{ |
узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Ал |
ају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду |
ака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарн |
него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети ј |
аког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао |
деље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскуд |
е седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округ |
} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљ |
— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забога, |
дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, |
ла, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, |
а још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широ |
е хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад ћем |
из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива ка |
, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирн |
свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и по |
ekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи г |
у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана |
о што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, ов |
седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазе |
низност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане? </ |
, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S |
ан куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља |
прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви |
му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи |
и хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема са |
ац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред ба |
треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и |
хте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослоб |
ано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се осмехну. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што с |
— викнуше. </p> <p rend="Tekst">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју |
seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним |
и њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу |
лобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задрж |
још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго ч |
ну.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена |
ила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, |
као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао |
шија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погуре |
о му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога тр |
им, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, |
ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади |
>— Хвала, чича! </p> <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је |
вега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори |
ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} З |
је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне њ |
моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јо |
, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да |
уће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни до |
га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новц |
ије смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она до |
рво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршиј |
о би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под во |
ућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старо |
ности покаткада попуштао.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кр |
</seg> </p> <p rend="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">М |
а би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком |
ључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је д |
оже добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћн |
да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му све |
ла је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код сам |
к једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, х |
родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером |
познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, дол |
ој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и т |
ао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуд |
низно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> < |
"Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође |
колу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да с |
{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, |
еко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да о |
бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} |
ао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није |
смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, |
Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња |
ан.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама |
би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити |
са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити |
ко, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не и |
био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морал |
се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови |
аивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не |
ало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушл |
дена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајућ |
вађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p rend="T |
и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{ |
о са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје и |
обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њен |
ју, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} |
ве изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарен |
зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [глед |
Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више |
а, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом |
ким чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад о |
лу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како |
зговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њихов |
ав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вече |
мах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, |
о чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се п |
да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се |
аше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво исп |
спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на |
ја га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Т |
да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, оби |
} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, јед |
— Ништа! </p> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа? </p> |
у, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када |
<p rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала |
да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од |
требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, сам |
њу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p rend="Te |
једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осет |
ју новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину |
магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе |
јући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, |
зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И |
љала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p ren |
ку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, |
н се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута |
.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најб |
о.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И |
товали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, |
и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p |
ен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као др |
Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи |
свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и |
едали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Млад |
он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сир |
и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend= |
, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, |
у.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете ни |
би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке |
из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> |
ма на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело |
иди да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова см |
то треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S |
е још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, субо |
желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, |
, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није |
је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чул |
авана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чу |
одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше |
олики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Та |
чен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, |
о) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто |
х дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они д |
сети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, |
ју у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> < |
а се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију |
лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поре |
одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{ |
ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или н |
ако њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од |
ије изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући коли |
ршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срам |
лепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, |
рче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младено |
е, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, |
двојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа |
од затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брз |
о зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта. |
одневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, |
чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како |
етила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта плачеш? < |
> <p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма |
меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="T |
ао гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што |
је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, доз |
ко би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она н |
Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p |
анкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако |
ћи за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутр |
њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ус |
} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чар |
онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати |
учи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, ун |
ем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да |
о поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно.. |
баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за дру |
амилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, |
топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, о |
њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од о |
ар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као |
S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, |
">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тев |
ви пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
а, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући |
једно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде к |
а да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да |
чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био за |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend |
у. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молб |
се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозр |
га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља |
а је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по тр |
је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, ме |
одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на |
тишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето |
елог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи н |
би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чист |
ма трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треб |
у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али ј |
га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S |
етеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана |
Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћ |
ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако како |
ше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, канд |
док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испраж |
не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младе |
— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њих |
већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} |
гатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да |
ло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чул |
Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплаше |
и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипај |
риште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обич |
, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћ |
ући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или к |
како слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, ш |
престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </p> <p rend="Tekst">Мада није била верид |
е под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака |
мо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p rend="Tekst">Колико пута, усред задовољст |
и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да |
ом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју |
Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, |
чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натра |
ирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S |
rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, |
о дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} П |
е.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend |
се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели |
и ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред ње |
ек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, по |
ије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и успл |
нко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава ј |
да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се |
ође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, |
сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће та |
чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто |
кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да т |
, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче с |
kst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одла |
> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Teks |
и са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? </p> <p |
на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p |
пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Јо |
kst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А т |
н то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он ув |
, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зн |
целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан м |
S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је о |
и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="T |
ан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњ |
Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то |
шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бог |
улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогн |
пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, |
да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући о |
а баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, |
, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да |
...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, |
износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе |
зишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћ |
} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне |
е, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио ми |
највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове |
} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вече |
егунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била срп |
од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и пр |
као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ос |
Drop_slovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да |
али износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маа |
позна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— Нане! </p> <p rend=" |
ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо |
е, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову |
а му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} |
н, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} |
/p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} За |
на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и |
ерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} П |
кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и с |
ко кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, |
га, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је ј |
пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, д |
да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, |
ново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затраж |
ила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву |
круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, о |
, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, |
ао повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђа |
у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p |
аче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од м |
S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да ра |
све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао |
један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад |
еде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па |
ен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задо |
д, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви п |
це, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> <p rend="Tekst">Требало га |
.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући |
стинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповеда |
естре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале |
, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну |
<p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него |
као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече |
Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да |
аспознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p |
тећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку |
за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му |
} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се њего |
ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} |
жину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као пр |
ве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлот |
упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, |
дбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су ти |
вао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно |
у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То |
вала.{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли б |
опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу. |
них зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, |
е могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} З |
end="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да |
ећ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће |
једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? — |
ладена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији сед |
ладеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и |
</p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће |
дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме о |
ње око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Могу |
чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, ј |
а, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst |
н, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и |
ђе, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силн |
Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смеј |
плаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Еј, од севдаха горег јада нема!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend |
hi rend="italic">Еј, не уздиши, не вежи севдаха,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
к прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципела |
ekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен |
егда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, и |
">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, |
сти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док н |
сто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено дру |
Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући |
ако баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— |
механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и |
т, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта |
осао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опран |
ала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нан |
ије штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, |
ра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави |
ћи него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наоч |
ште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша как |
ка.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што т |
ваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што с |
аспасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Мл |
чка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са |
орњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мр |
пава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су |
ично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до |
кама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, |
— позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младе |
, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, |
говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баба-Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се уп |
да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би |
везана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно |
кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повеза |
ошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледа |
ње, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p |
стре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико |
донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав сре |
ебу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља |
едељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и че |
ед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с н |
сле, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у |
ли ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно с |
но немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, ст |
е склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend="Tekst">— Ако, с |
е људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, крета |
ре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за крат |
хова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек |
је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заис |
и као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само |
око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа. |
с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаил |
да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> <p rend="Tekst">Колико пута т |
е сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговар |
</p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскоч |
треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по ули |
ао и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како |
има.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би прича |
а била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до |
товао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни |
је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p re |
, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближ |
да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре |
а све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да с |
зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S |
у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни |
мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три н |
зет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит |
rend="Tekst">— Дошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p |
— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим |
осле ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, |
вршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро |
ј Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минта |
у, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих |
да га зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, прод |
чно молио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се |
и нудио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нане! </p> <p rend="Tekst">Али она, прегледавши п |
а некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у к |
и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој свој |
у донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њ |
ом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано в |
у, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврд |
мо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе м |
умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разгова |
ршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав сре |
пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, нат |
st">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко |
еди.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Која дошл |
зником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа |
} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко про |
туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се |
ука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одс |
ен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} |
ових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појас |
као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жур |
ости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, |
м климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се и |
свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, о |
ен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без ик |
на још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће |
н видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући |
како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим |
>— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, ра |
ет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће чет |
К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, |
у.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p re |
ек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, так |
а ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, |
му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, је |
p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забога, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Она једнако тамо, тоб |
шом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхт |
било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто за |
Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да |
ком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p re |
а се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како |
неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у |
војим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варо |
">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не о |
де казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst |
цњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганк |
а.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или |
дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим и |
рој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, цело |
{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој ша |
{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрин |
Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још |
а улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редов |
ок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с при |
римање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало с |
на, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по |
, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младен |
адовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, с |
млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, с |
кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремал |
али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављ |
стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и д |
е га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада |
слетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних нав |
је, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби |
, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица |
ега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, заст |
, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задуван |
ћ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чини |
доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као уве |
ато, болно: </p> <p rend="Tekst">— Ако, Сетке, ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела виш |
ако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, ид |
он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена |
ла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p r |
</p> <p rend="Tekst">— Нека, синко!{S} Сешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не |
се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као |
Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, спотичући |
оћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> |
p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идем |
> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, не |
е чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Ха |
екивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, синко? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том њен |
овљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била нестала |
rend="Tekst">— Седи, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и д |
авио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, ка |
се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизности ни |
пта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, синко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се, рав |
p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта |
ној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и |
, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што н |
ере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато т |
терина веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чег |
ену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се вол |
гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, в |
око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До |
мо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена. |
отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слуг |
едајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је о |
досећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. |
ан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се |
, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </ |
о, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p rend="Tekst">Гле |
ekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="Tekst">Колико пута, ув |
{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, |
више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, |
да што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвор |
{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да оп |
павање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно |
а воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend="Tek |
глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{ |
е он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би б |
се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што |
о, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">После вечере, од |
сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и проша |
стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало |
овци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за |
о пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толик |
о, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код |
не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, |
та ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празн |
и, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као ш |
, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку |
е, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му ка |
и...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се |
е и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану |
јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, |
ој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{ |
он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> |
="Tekst">— Умре! </p> <p rend="Tekst">И сиђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, и |
страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој п |
ладен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у |
од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се |
осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време |
Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} |
му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и у |
ених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била ув |
загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, |
, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни по |
S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави |
се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чар |
да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да |
упротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S |
ени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, ула |
а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свака |
аде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и |
рек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend=" |
ило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година т |
а шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћива |
, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истин |
довољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још |
би: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, |
аде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst"> |
о је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушк |
но, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да |
, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да уз |
ије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, с |
рочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је п |
пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а о |
жно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он в |
да. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подет |
ју.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p re |
, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, |
чисто непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женид |
те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend |
роћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, |
види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није о |
ав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба |
аставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S |
nd="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у сва |
би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst" |
ала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта м |
то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend="Teks |
бијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко!{S} Сешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би д |
настави: </p> <p rend="Tekst">— Дошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути |
мо одгогори: </p> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више |
је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, се |
p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако болно, пла |
је, поче: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, синко.{S} Него дошла... </p> <p rend="Tekst">Младен зас |
ладена. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst" |
за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је купов |
<p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p rend=" |
ед њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње |
д њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? |
би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S |
а се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га нудити баба. </p> <p rend="Tekst">— Не |
: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, синко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се, равнодушно |
ала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, синко? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том њеном д |
говори: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ниш |
вара: </p> <p rend="Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им |
, ћеретање. </p> <p rend="Tekst">— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} |
— Добро јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, |
а њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </ |
и да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, синко? </p> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не један |
Боље... </p> <p rend="Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику |
старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} |
.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу |
е то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и оставља |
или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — ве |
бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и проп |
у у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим |
и се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у пос |
о је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, виде |
матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву св |
шко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише о |
да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дак |
жу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да с |
о у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а |
кар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосн |
ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се боја |
бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p> <p rend="Tekst">— Ево, слепче!{S |
а одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али приј |
ио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у рад |
постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега |
ушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, |
може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође д |
та да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није |
{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} |
кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И при |
по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потрош |
у.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, н |
остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он |
"Tekst">После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена |
ови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап |
е најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Је |
Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадб |
ају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље п |
увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на |
шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни |
ве и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> < |
рави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. |
урунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, поч |
в дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дн |
ила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се. |
једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљ |
> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплаше |
а воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Ал |
као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен ј |
стала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа |
дговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеј |
у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би |
га Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p> <p rend="Tekst |
ћи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би |
ду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p rend= |
лог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе по |
бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. |
сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увре |
ао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају. |
{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, ниј |
је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћ |
ма да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, дво |
.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колен |
ајгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу н |
ена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{ |
то не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагд |
бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навл |
а стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њег |
ут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена |
у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, н |
на сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="T |
олима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како ј |
је, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није пок |
риносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, с |
rend="Tekst">Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, в |
ече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, исп |
а попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{ |
већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Te |
одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује |
Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавају |
end="Tekst">Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам о |
них колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки |
S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се ви |
од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућ |
, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, |
ли.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, он |
урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p |
ући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом т |
end="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: < |
не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љуб |
зда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гл |
и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и |
ка лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљ |
а.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина т |
е и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући. |
; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не ка |
атером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати |
дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пи |
да нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је сам |
о се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се |
газе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што |
лази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p rend="Tek |
е с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да |
пава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и |
ко!{S} Сешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да у |
{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а го |
их.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође о |
шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сва |
/p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду |
што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се д |
лач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ у |
</seg> </p> <p rend="Tekst">— Децо моја слатка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Младена |
се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао м |
ежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео |
што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се свак |
nd="Tekst"> <hi rend="italic">Миловање, слатко уздисање.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" |
nd="Tekst"> <hi rend="italic">Миловање, слатко уздисање?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" |
жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени. |
где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! < |
оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађи |
љ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се пору |
ву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим |
хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиро |
тно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све вр |
зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи с |
дружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао ка |
псујући га: </p> <p rend="Tekst">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{ |
у и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, посл |
ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p rend="Te |
огао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да на |
рок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, |
за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p rend="Tekst">Младен је то увидео, зна |
не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда донос |
у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоха |
ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, |
а и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код |
ну и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети с |
баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац |
кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да ба |
внодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему с |
треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p ren |
, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и ка |
готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час ко |
ден, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом б |
ене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да н |
, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни с |
м.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Ње |
она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend |
га, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, кож |
испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њег |
е гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога |
а сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и с |
седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућ |
да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезг |
фру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што т |
е чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst"> |
с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тад |
горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не при |
на, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене пол |
арији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и и |
, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац |
да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чуј |
е шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен усле |
сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било |
и гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију |
Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и о |
затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише пла |
у, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му ј |
рсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим |
утио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенк |
е, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} |
да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад б |
иди, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и |
лужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао б |
Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се |
дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја |
дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто |
не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће с |
из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се |
ћања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже кад |
зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p |
т.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, |
онети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не б |
ало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је н |
из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није |
а му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен в |
ише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> <p ren |
, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахир |
ако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би |
, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио |
ша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата-Младене!... </p> <p rend="Tekst">Отуда, са |
ованку: </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахва |
чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако |
до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег |
, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst |
жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била |
у јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата- |
{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата-Младене!... </p> <p rend="Tekst">Оту |
алећи Јованку: </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да с |
езвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: |
од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеж |
топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шу |
а мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Т |
Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведе |
ме, играње! </p> <p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, |
Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала |
ке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црв |
p rend="Tekst">Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутк |
м главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима д |
t">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврш |
лазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад ч |
другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, ти |
, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцим |
троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба |
бе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то |
елих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће |
обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </ |
а само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама |
пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под терет |
његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да увече |
p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку |
е матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела |
кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он до |
го, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p |
а бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што и |
ени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна |
е груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, |
и дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, |
а он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме. |
о пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не см |
ладен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже |
сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Је |
што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни сн |
руго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него |
је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу |
ој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И |
/p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла ј |
по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то |
о, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, |
срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, |
само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је |
ки дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако |
ругих маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурн |
сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му |
ду оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, |
не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји |
S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па |
st">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбан |
"Tekst">Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто неч |
г њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробуди |
како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала |
равио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се |
затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да |
адрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, пл |
.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за т |
ипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она кри |
гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајте! |
">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање д |
убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> |
оје ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме |
део је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како |
ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А |
м знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. |
ршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било ве |
м, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и |
ди оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> |
иком о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она ј |
кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} |
не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати в |
>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео |
ле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у ду |
гурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> <p rend="Tekst">Требало га је видети кад с |
полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с к |
г забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S |
ас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене боје |
то се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу |
е не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто се у |
е да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је оставља. </p> <p |
самљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се иску |
вајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једног |
Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене! — Тр |
адиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газ |
му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје |
ишта! </p> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа? </p> <p |
>Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак |
ачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p rend="Tekst">— Немој.{ |
не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији др |
дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све |
тну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend="Tekst">— Свећу! </p> |
о да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он |
То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки |
мро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, ј |
упи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не |
и, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отв |
ао да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи |
, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до ч |
знеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим |
жва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује |
</p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстра |
ородица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на |
S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако |
умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као с |
оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да |
аден је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ |
да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, ка |
вају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриг |
ол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире |
своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} С |
{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend |
еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гура |
ко је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треб |
егунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, ид |
за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њен |
д бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном п |
шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свак |
кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било |
ин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подру |
би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, » |
лаву видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха д |
> <hi rend="italic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </seg> </p> <p r |
спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, ра |
ла се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се |
го и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је |
p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, слу |
до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто он |
ости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њи |
ећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, ка |
ден зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жур |
nd="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен |
заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и у |
њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по |
на да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у |
са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више т |
Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, |
е.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, сре |
сто млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, |
.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где с |
Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирају |
у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео |
њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен |
х, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се |
ко и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, х |
од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба, задржавајући |
уге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p rend="Tekst">Она, срећна што је свекрв |
о, одговори јој: </p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она |
камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{ |
увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p rend="Tekst">— Па, има што |
једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржав |
мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки г |
о дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо |
приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Мла |
види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, з |
а.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{ |
ао разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење |
ну који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али |
ув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба |
еку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе |
и више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивиј |
пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сир |
st">— Младене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p r |
а, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак. |
, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела у |
и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, гот |
брљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворен |
и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и |
rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за ш |
и трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, пр |
у.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ |
ћи како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра |
ког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао |
и да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и посл |
опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег |
и око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајн |
ладен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ би |
ње.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дво |
обу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, как |
тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да |
а се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, у |
и горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубо |
вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и |
к сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p re |
елу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из к |
Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се |
о и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, |
тово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{ |
убља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и |
После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстари |
, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слуша |
<p rend="Tekst">Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би |
ба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду |
лико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то |
"Tekst">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови в |
обом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јо |
јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у со |
{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, |
спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он вид |
ош увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, |
и да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок |
у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пр |
лико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега с |
едеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И с |
"Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Д |
азује, одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од ј |
сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њен |
а мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод св |
већи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо |
је, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко |
е, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штого |
е се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заи |
себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао |
што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, п |
ја који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Бр |
и сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво ил |
одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не се |
раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, м |
де ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, д |
ихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед ње |
да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје как |
би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би с |
е, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња |
вирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба |
ме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да |
влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе |
магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} |
и слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бе |
ра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог д |
п.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{ |
нда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто |
давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, однесите тамо |
Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, |
ост.{S} Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и в |
S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи н |
и, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Б |
ута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће |
увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: |
{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби |
{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, |
/p> <p rend="Tekst">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима с |
И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, о |
="Tekst">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор. |
арчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, |
rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, п |
абодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{ |
зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој б |
атере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако б |
очито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst |
вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек он |
p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад |
ти, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пеш |
дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, |
исаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p |
kst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је кри |
ивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ни |
сто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мир |
ље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у н |
павају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видел |
ошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и нос |
га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза мага |
="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постеља |
е чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, о |
.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не брин |
баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње |
е им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, пс |
мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело |
бину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и наша |
н, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али |
слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже с |
готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} |
и спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када |
код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без б |
о, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и |
стало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у |
у, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се |
мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати и |
ог камења. </p> <p rend="Tekst">Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би |
е као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта |
мина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Л |
ео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, уг |
уљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, |
rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Млад |
е не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао |
p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да |
оваца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> < |
— опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће уст |
гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башт |
оље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... < |
дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело по |
баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соб |
је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго |
ало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је |
ој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </ |
акад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Ни |
излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у |
убише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у поја |
м, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је |
свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} |
ва? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: |
половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода гор |
о тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се |
, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се |
тина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о |
пет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се раз |
је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна стран |
наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полу |
редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом крив |
у се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености.{S} Истина |
чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем |
лага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади ку |
м високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је уне |
мо у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Ка |
е, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата |
, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, уп |
слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре |
видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га |
да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Te |
ља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјан |
стају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </p> <p rend="Tekst">Мада није била веридба ј |
еже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-М |
а и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, |
старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на кап |
е војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где |
њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре |
хнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с |
то сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у свој |
на. </p> <p rend="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако ка |
празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство |
светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула с |
затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све |
Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, |
е, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена наз |
} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} |
како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо |
где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах |
ао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, |
} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а |
је и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, натоварили на кола и само |
ано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је |
ина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с |
ћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле |
умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отић |
ди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p r |
а све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не ч |
ре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. < |
ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи с |
p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то уч |
а свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, |
ча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је ве |
збиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјан |
ет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз ко |
у.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све њ |
ако га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући с |
чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштикл |
А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пр |
. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозива |
девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зо |
и се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} |
ета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим б |
дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се врат |
из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, куј |
је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, о |
че му: </p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">По |
ако чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грм |
љу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, га |
сле да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици |
ца пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} Миран.{S} |
.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву о |
о, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, |
, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} |
из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p |
дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у |
е то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и |
види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зат |
ло довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, |
узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији |
</p> <p rend="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се о |
лим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетов |
дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином |
лужили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже п |
момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то |
е Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">Празником, посл |
у видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, н |
редује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. |
је, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p rend="Tekst">— Так |
ћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан св |
Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загуш |
а је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно |
ају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је |
Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> <p rend="Tekst">— |
, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокн |
мој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више ниј |
и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, |
господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буд |
му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, |
тим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би и |
а опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се о |
вају снаху... </p> <p rend="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази |
на, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p rend="Tekst" |
ра, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Е |
н ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p rend= |
од није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да |
и задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда м |
ао што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећа |
, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са ули |
неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њег |
осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштерија |
S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак |
новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, с |
као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више о |
е.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и |
њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Једи |
p> <p rend="Tekst">— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се му |
кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући к |
у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнул |
строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не мож |
осле, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пре |
целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто |
епо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, |
ила ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младе |
кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срц |
беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали д |
"100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класични |
пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у |
i> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Бориса |
SK prva strana"> <hi meTypesetSize="12">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Бориса |
etHeadingID="0"> <hi meTypesetSize="26">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </head> <div> <head meTypesetSi |
је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући |
t">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, д |
нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочит |
е отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да |
тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, |
двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све |
о време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурн |
« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао |
ју, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. < |
раганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа |
} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да к |
да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао |
ажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, че |
смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад п |
шти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако |
познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи |
, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није ж |
ебе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером |
м прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад п |
не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлуч |
гатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војс |
ега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. |
да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бато. </p> <p ren |
о улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележ |
</p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да |
ило.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је мог |
седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се |
премале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, |
опчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоценост |
то је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S |
о извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао как |
спава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижућ |
и.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, на |
сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже главу. </ |
дука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све |
е прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних |
ад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће д |
Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није |
ана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде |
своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капиј |
једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му |
p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој његов |
по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе |
оноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође д |
би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код ње |
ом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане |
да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу |
најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, го |
</p> <p rend="Tekst">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледари |
ао неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и о |
пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело |
е готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend=" |
"Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је |
? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, синко? </p> <p rend= |
њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било |
са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, |
и: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баба-Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало и иш |
И</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Борисав Станковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН</p> </d |
И</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Борисав Станковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН</p> </d |
8-07-19T12:33:50Z$</date> <name>Борисав Станковић</name> </change> </revisionDesc> </teiHeader> |
n">ГАЗДА МЛАДЕН</title> <author>Борисав Станковић</author> </titleStmt> <editionStmt> <edition> |
ећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки миго |
жи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће |
жда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједни |
ека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ з |
рији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало |
лазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разгова |
а одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредн |
већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је в |
н хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад |
д га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осет |
а зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручк |
вима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{ |
оле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, б |
="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито |
t">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сва |
м молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младе |
S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање. |
ајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајно |
, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, |
d="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају |
показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који посл |
су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мириса |
аједничком ословљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се |
ли и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радњ |
дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свек |
се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из њ |
ема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследни |
поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, |
nd="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто д |
то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одв |
ојаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећ |
газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама |
end="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види |
ко исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, |
му, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него ча |
ао нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје |
Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, друго |
оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend |
ећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p |
је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заи |
е тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, в |
х маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи. |
ерет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима своји |
ао одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, |
ут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким |
њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле |
е, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да д |
лако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пре |
има који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала в |
ад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{ |
ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће би |
одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар |
бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: |
о од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је |
у дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп |
ном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Мол |
чекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чи |
ј кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је |
и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном м |
да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њег |
виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној |
ек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{ |
е руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Си |
доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки |
и, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их |
S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасу |
{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> <p r |
е иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из ра |
јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, л |
како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће о |
ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кућ |
ћи слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не до |
запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен, јед |
пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend="Tekst">Доцније, пос |
е како су они све спремили, посакривали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он |
дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог |
већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекај |
га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење при |
ба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} |
разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у |
нала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први п |
к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да ст |
ekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта м |
еши. </p> <p rend="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p |
утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> <p rend |
је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, |
, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, |
рци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, |
о да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све |
ства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да по |
рат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онд |
иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су |
вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="T |
орела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су |
ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледа |
ог сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да оста |
рећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чек |
ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би уве |
азну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном |
ка радње, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> <p rend="Tekst">— Па... |
о ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Тре |
е.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од г |
р сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе |
игаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да |
ењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, си |
како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како о |
воја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на |
у каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst" |
Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одударајући кроз излог, у |
> <p rend="Tekst">Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, п |
="Tekst">Младен настави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у |
пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само в |
о, синко? </p> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И не |
па и Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином з |
лови: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш, Стојане? </p> <p rend="Tekst">— Ето, батке, стојим — од |
расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада |
нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да там |
ан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуља |
пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и |
ући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p rend="Tekst">— Стојно, — ословља |
.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, св |
то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како |
ишта не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> |
има седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчето |
{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућан |
е он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочек |
рава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на гор |
Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и каз |
сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је как |
st">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, о |
зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, |
појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, |
{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? — на |
он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му |
уга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључеви |
опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за |
виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на |
спијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p rend="T |
, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послуш |
Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећ |
</p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} |
мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно |
ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу р |
дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младе |
снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{ |
ве.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p rend="Tekst |
, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па д |
и, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце |
капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чар |
Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} З |
к тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почињ |
урена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражи |
ао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друг |
носи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слу |
учерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце |
његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико м |
ане? </p> <p rend="Tekst">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p rend="Te |
Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што |
о Стојанчетових. </p> <p rend="Tekst">— Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашк |
вадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им ј |
очели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморн |
је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био п |
а ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над је |
или, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки |
којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој |
<p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend=" |
Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, беле |
огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела |
рканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збиј |
говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. |
ат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу |
ија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћ |
ужба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унат |
учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње |
им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и н |
из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његово |
било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, п |
руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна |
она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене бе |
ише заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на |
јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког |
ном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, јед |
ћи чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду ка |
ра, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим |
да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ своји |
а нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да |
ли било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као |
.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда |
ена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пре |
е врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његов |
авши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још с |
ог њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, с |
а главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, т |
лачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend=" |
плашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, је |
пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као не |
о крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, |
арали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог н |
и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, |
ослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навић |
ало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, |
ну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Ни |
кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, |
чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике д |
е изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, у |
капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, ви |
<p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да |
к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућ |
р или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, |
н, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито |
и сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, |
У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав |
о да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар |
длазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши |
, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен у |
да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, |
} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst |
е једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је |
ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} |
ана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то |
удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или |
код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, ја |
не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање |
брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} |
слује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S |
и на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој сасвим |
зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он |
ма потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend= |
рекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p rend=" |
сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све |
куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода |
каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго раз |
идевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, д |
ден је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па м |
ром, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене |
ућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тр |
ћ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, |
ти, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећива |
ти.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, |
почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су б |
а за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало у |
адгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не шт |
а изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као д |
о, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а св |
, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, ра |
ем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре с |
S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— Е срећно, пријо!. |
врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнут |
храна му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са н |
криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа |
аба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не |
повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче |
вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је |
зе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута к |
ако је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг пог |
какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да о |
сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, с |
молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Tekst" |
ити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позај |
kst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњ |
од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, ка |
била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на н |
има, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили б |
и, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у р |
зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејућ |
е, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не см |
вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је с |
по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као шт |
<p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може |
ођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, и |
том уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, ода |
а они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за оног |
сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и п |
лико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њи |
њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напосле |
ћно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, |
ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио |
зима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајива |
немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато |
зила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Ј |
у. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни з |
ама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха |
бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће о |
е то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, и |
уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по пад |
ема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвор |
нија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се исп |
г сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцен |
ден стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађа |
му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци це |
, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са |
ме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њим |
о изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спусти |
ар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види |
нили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде |
.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} |
бу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају |
емети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да |
ује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове |
а за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад |
е, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама проду |
варала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па узми! </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се |
би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од с |
.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из куј |
таре, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио |
или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет |
је су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мир |
е био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, |
је могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p |
} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом за |
ати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и п |
отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и фор |
, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Послови су били у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био |
.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, в |
а таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, ве |
ранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, |
иш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па |
</p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти |
тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им ота |
сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако |
џије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да |
ахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! </p> |
првим </p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ак |
а башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочам |
гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да |
оши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљав |
све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи |
обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали рук |
и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била |
готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана нај |
те. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а |
е.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен |
ући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима |
адбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спре |
ш три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар |
олију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца к |
о и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као уве |
било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви |
и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе |
газа, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, |
мо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико ст |
етина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к ње |
ако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурн |
ашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, натоварили на |
жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, моле |
омшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И уве |
, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И |
њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих ч |
, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је жури |
ели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, к |
седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код |
му само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту дево |
о бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, |
а оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове нег |
а затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мад |
се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости |
у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прили |
јим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини |
чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хлад |
својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње в |
о, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend |
у се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би од |
сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не мо |
о да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се |
И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећ |
зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би |
rend="Tekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} |
ак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад |
а, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, купо |
ве готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{ |
тела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета |
ослом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када је велик |
омаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујућ |
баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, |
аден је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет пр |
јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве дом |
не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје. |
а растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у к |
ред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и камен |
t">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиж |
као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта ј |
<p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од |
она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она |
у изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељан |
rend="Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У |
ј се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отво |
а да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend=" |
е његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек пре |
ојим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бес |
очито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И |
ако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане |
једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њ |
{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на ка |
о висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p rend="Glava">VI |
ма, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко |
дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирн |
<p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{ |
тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред |
страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да |
је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испо |
пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младен |
{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болест |
о једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољ |
свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакш |
а њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена |
трчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разгова |
шао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се |
д неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је д |
ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то б |
прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све з |
_slovo_Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слобод |
и; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ра |
чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет от |
орено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда о |
атом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покров |
.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те |
има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чин |
у.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, закон |
</p> <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падн |
повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле ниј |
d="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почел |
у.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очи |
јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] д |
, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p rend="Tekst">— |
ј, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се осмехну. </p> <p |
</p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох |
журбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови |
упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар |
есу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јад |
S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="T |
ошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој топ! </p> <p re |
t">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као с |
зда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p rend="Tek |
е заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} С |
ојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, пре |
а ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг в |
е продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као увер |
увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она |
чке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње |
нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као шт |
утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p ren |
ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се ш |
о неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном за |
е, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидов |
ођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све д |
пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од |
прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p ren |
нако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p rend="Te |
има.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном г |
ко наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже тр |
хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> |
ази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, |
ако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подјед |
апији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљав |
било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало |
ренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend="Tekst">Утом би његови пролазили ч |
укави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, |
а кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидов |
имским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} |
ућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштап |
ротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, ве |
протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа |
тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [но |
од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{ |
оле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, круп |
чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разли |
и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које |
умрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцрт |
и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говор |
{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — |
као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући п |
злази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је |
S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, за |
ко је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, ј |
с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend=" |
st">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јов |
етило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, |
оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задо |
нас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурн |
и друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде |
спи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одм |
опадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S |
о обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чи |
ету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може т |
и, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто о |
а осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то било уго |
удо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ |
то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико |
} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и |
.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Млад |
доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се ја |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати |
с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због |
са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му б |
шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећ |
ацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност прос |
{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмл |
тек... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко |
аден је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање |
ерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана св |
треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да м |
тачан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради |
они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена бел |
, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи |
је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не |
је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру |
пи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и т |
старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи |
end="Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући |
кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">О |
радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо? </p> |
ма, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Позн |
ekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, о |
Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и |
за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, |
и му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесно |
Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, са |
t">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се о |
и што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако т |
да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико го |
р сам... </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, |
, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене |
ану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да |
којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, |
ео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend=" |
ада се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, су |
амоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро |
<p rend="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: о |
аба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено т |
подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Д |
врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да о |
ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, |
"Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И о |
н у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а зна |
м измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте глав |
суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бел |
шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, о |
сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо |
д мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је та |
сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва сл |
уче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђа |
.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од ње |
аском а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би |
реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим |
чврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба |
тишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p |
а пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би д |
и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да поди |
знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу свом |
> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред с |
рата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му зв |
комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> |
није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би ду |
ла вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на т |
долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда |
ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: |
и му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опе |
ти.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су |
, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p re |
емљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чув |
је ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и |
нда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Te |
ругих, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог пош |
ормално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и |
је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако |
на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће тај? </p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш |
а и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за |
ао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростр |
, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, т |
се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те не |
о су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико |
тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толик |
бало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каж |
rend="Tekst">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ з |
деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела к |
дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам |
ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код њ |
вет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> |
више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, |
сти.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, |
<p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула |
овица... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољ |
већој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ |
је требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда |
агнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— |
о.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи са |
е да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке ча |
ав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одб |
вао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши к |
дувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По |
"Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">П |
аро.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, |
наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баб |
е. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> <p rend="Glava">III </p> <p rend="Tekst"><h |
оворила би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам.. |
како Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ |
p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви |
о само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино пр |
"Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме |
ам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, улазе |
асу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, зашто... </p |
p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, о |
st">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, спотичући се |
прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га |
е међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је |
њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља исп |
а се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас заку |
. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој с |
кар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошл |
ема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, |
ни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend |
Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама |
и и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он |
та по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, |
у изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све ка |
се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и бе |
ајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред |
шијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p ren |
кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће ос |
некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало ка |
ви, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жаг |
е, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код |
га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим |
, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p ren |
p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} |
ла, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, б |
напредује. </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« |
ворио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према остали |
вориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло к |
толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он запо |
а остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то з |
ekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дар |
ма, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и |
ше, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у жи |
и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{ |
стидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускр |
ита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је ку |
>Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није |
као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно изн |
. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Тако! </p> <p rend="Glava">X </p> <p rend="Tekst"><hi r |
да се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у ду |
и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> |
о други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, |
ладен напредује. </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, |
и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза |
н, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, ве |
Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend=" |
мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, |
срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде |
ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одје |
— И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би д |
{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљи |
аженој глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, лудо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, кр |
ак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у ба |
јада. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећ |
арати. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлот |
готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је |
мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да |
бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да так |
у снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, в |
седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он |
онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би |
све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ |
строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} |
, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако им |
</p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не д |
ладена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, на |
о пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу нај |
као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> |
а опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечер |
огађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S |
и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза |
горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сл |
пречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи |
анин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада |
Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје рук |
тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је рад |
узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у г |
да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако |
S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обуче |
аден је оставља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и крију |
а.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend= |
ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што |
{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S |
је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двор |
год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хте |
, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући и |
p rend="Tekst">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Д |
то сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасн |
има, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> < |
сто опоро: </p> <p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала бо |
и, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуко |
д еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа как |
} Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и уве |
</p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило |
Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Мл |
<p rend="Tekst">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе ил |
већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој гла |
d="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једно |
ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није ум |
<p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="Tekst">Коли |
о.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још к |
азара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевај |
ушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као ш |
ба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младе |
же оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина в |
кође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радњ |
о јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у пос |
авајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам г |
t">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала |
ме! </p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи к |
t">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако |
kst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излаз |
аслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend="Teks |
ш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— |
о није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му при |
и и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије |
увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са у |
понова да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и пам |
! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према |
рсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оц |
ладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а |
почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да |
</p> <p rend="Tekst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: |
бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Млад |
и старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак |
{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен. |
рајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим вид |
на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да |
опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шами |
S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте гла |
раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба диза |
му кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зелено |
зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{ |
сти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа |
опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и ок |
јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, погурено |
отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst |
мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба б |
де одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да |
них.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим о |
о коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> < |
пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за с |
дмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба |
st">Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је |
S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, што |
ш доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по кро |
како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не мог |
здаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да ка |
треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо п |
би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, к |
у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и |
чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она лет |
к би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, п |
испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младено |
оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остал |
">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, |
ег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи |
, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А как |
м, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p |
, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ак |
екрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А св |
но уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало с |
е клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, ц |
па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од је |
је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасив |
м путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије вид |
, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Мла |
најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за |
на кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице |
ју му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да |
бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним нас |
пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивш |
Иди тамо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ни |
е сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, п |
као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, б |
тану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћ |
е навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и д |
} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. < |
орњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend |
сле јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави п |
тисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, |
већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би |
се: </p> <p rend="Tekst">— На, однесите тамо! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, када би мати |
више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst |
о удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од има |
<p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, г |
<p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је м |
ег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, цело |
ве крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} |
и, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори |
ти му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> <p rend="Te |
ко доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу |
им би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нар |
на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у |
дили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћив |
ни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крил |
дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их |
ћера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се д |
волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта |
еро, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па ч |
близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— |
с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, унос |
макар. </p> <p rend="Tekst">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се |
забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајућ |
добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, ка |
из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степен |
шла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе н |
шено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућ |
, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, мас |
навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује |
чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, |
у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из бер |
главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није |
стука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се |
</p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарф |
сле матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због |
говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, врати |
ен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна |
, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао г |
ако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориш |
их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто |
све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не покв |
себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst" |
а да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> < |
, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Tekst">М |
онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу |
ладен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И та његова памет, |
, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар преброја |
и заводио. </p> <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлази |
</p> <p rend="Tekst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и |
ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући свој |
nd="Tekst">— Седи, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да п |
="Tekst">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао |
ко млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да д |
а га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто |
а ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дуж |
p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо г |
S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледат |
д ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то б |
. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало |
и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> <p rend="Tekst">На све израз |
ако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чи |
леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула к |
без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, |
детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, с |
и, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да |
безглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, |
пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И |
о бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека с |
су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да ј |
е, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му |
е се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништ |
тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, |
м све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Ха |
оже да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара |
се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чуда |
осно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто |
чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, к |
Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да р |
да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одг |
хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">О |
Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да |
ајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S |
тац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег |
не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно ди |
.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар |
амо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућ |
на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборављао с |
м. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло |
е био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дан |
ћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад |
.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном |
, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока но |
сти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не |
<p rend="Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако ос |
казујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата-Младене!. |
уп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се јо |
лука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале |
штао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња |
хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџи |
или да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питај |
а, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицањ |
у биле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им д |
е виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирн |
И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на |
горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Мно |
полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као об |
/p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена |
злог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p> <p rend="Tekst">— |
ђа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више |
заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је зау |
и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, глед |
деоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен |
а тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у |
е у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Ка |
="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том ду |
побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">М |
t">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је |
, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, а он дол |
и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само |
t">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених оч |
м, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је з |
очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даск |
да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у мага |
ekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај ме |
ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалск |
t">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од |
да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зат |
он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећ |
мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје |
никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет |
њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да |
{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који ника |
лог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала |
и, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљуб |
пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан ка |
затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је |
лика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, |
p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и |
одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимал |
ели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижн |
жи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, |
но...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слобода |
даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у |
а прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио |
к била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до |
послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса ве |
{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му те |
{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад |
у, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend |
а, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, би |
а би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прег |
ио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себ |
нао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, ба |
д вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола се |
о висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен |
коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке |
роз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види како њега гледа. |
још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, |
рт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема |
ше се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} |
гињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би |
по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p rend="Tekst">На улици, комшије, такођ |
ој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst |
ав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Мл |
есма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и о |
о да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend=" |
када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих |
асујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи ј |
на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а |
асан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Нав |
p rend="Tekst">Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће |
ао у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу в |
а у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{S} Од ц |
де.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као у |
.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба доне |
ђа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену |
са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и за |
не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матер |
да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, иш |
у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, тетине!... </p> <p rend="Tekst">У том плачу није било н |
е, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, тетине!... </p> <p rend="Tekst">У том плачу ниј |
се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништ |
о. </p> <p rend="Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнут |
умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по је |
соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре ма |
st">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само т |
ац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готов |
и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле |
у и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је в |
у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакан |
ји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљок |
улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове |
на или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за |
и се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили |
да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши. </p> <p rend="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} Не |
и да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама |
а затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обуче |
и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се |
иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После п |
, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, |
> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био реше |
ди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ |
иџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лоз |
туци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћ |
а да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију |
шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баб |
ило као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му |
kst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни т |
би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да к |
био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека |
и за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна из |
> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећ |
онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад г |
и, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајк |
дазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали |
и да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осе |
ту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што |
као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћ |
ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била неста |
S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути как |
та ће тај? </p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. < |
а се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p |
Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа |
а, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и т |
за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да |
<p rend="Tekst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још весе |
ла и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst"> |
="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> |
eg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend= |
p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p |
чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као д |
ита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори — |
о, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него нем |
маш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend=" |
енцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, |
ти. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут |
но, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. </p> <p rend="Tekst">— |
p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некад |
end="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала б |
, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, пр |
S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио би оче |
о, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Tekst">Младен |
ој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чист |
p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst"> |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p r |
итак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, ба |
еђашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{ |
срнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш |
само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а |
као, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се |
држао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, |
види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ шт |
рећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нароч |
риви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не |
ас да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге и |
то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Так |
га или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, |
, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, в |
она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој |
аден се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито |
а; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Мл |
ко ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, нек |
слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када |
ја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато |
а стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, |
н, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, |
а, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> |
леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сув |
лагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се в |
да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада ј |
; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар при |
То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим |
стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме са |
је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, |
подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред. |
мо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по |
онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и |
st">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег сел |
и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у |
лоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погури |
онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби |
учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не |
зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на |
ца, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после р |
="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{ |
већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свад |
да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хв |
лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној к |
а клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плач |
rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и |
кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућа |
као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} |
било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} |
брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад у |
отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: |
да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и |
ати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Т |
а нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију |
о се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, |
о пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst"> <hi |
, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине |
свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо |
светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, |
Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од ку |
о волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање бабиног с |
ње свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме |
ама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, |
о који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако распол |
иде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му с |
едино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а от |
како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осва |
у није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући к |
а и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гле |
е лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођ |
дова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} |
свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од с |
најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то ч |
зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, ко |
шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ |
највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило |
е због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да ниј |
зи у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каж |
а ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{ |
парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Млад |
цима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао. |
о, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, година |
мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, |
евојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на п |
»Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst" |
разнине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, |
вори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабо |
е знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: ».. |
"Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, предс |
ме пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изи |
ко брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јо |
у, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи оста |
t">— Што, синко? </p> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{ |
и.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не прим |
ти и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазил |
ладена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење |
који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види |
оди, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели |
S} Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буд |
воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst"> |
се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на ка |
лапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмор |
и, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више |
а тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех пост |
г носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, |
би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је каз |
овац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очв |
акође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљал |
и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то ис |
он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож |
ештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајућ |
</p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то |
а: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџ |
д моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће повер |
"Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о |
код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од си |
у да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p |
ekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, |
а, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди |
авио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесе |
ена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p |
сети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да |
и га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, уко |
би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало |
.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пре |
а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — |
јући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила |
а колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећа |
себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу |
p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, д |
да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопа |
као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Te |
ање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољ |
м као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, |
овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њи |
о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је |
шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у |
ва! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радо |
навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама |
вала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошт |
пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе ста |
шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном п |
али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p |
сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети разд |
дном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао би |
чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је |
готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму |
бити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ |
новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу |
е кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, |
се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад м |
ладена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаил |
аден, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само |
, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увеч |
и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је |
се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, о |
а је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у м |
ден сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што ј |
од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. |
ош дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба. |
И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је у |
ком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} С |
е све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту ср |
за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Б |
о, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго по |
а. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачућ |
мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се |
ђује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, на |
/p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="Tekst">К |
мо да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баб |
Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето ду |
не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — |
еши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, не |
упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како |
S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов |
p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} С |
и клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова ј |
ирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући |
"Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, м |
p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да в |
да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришу |
тане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слобод |
а? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, |
у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увр |
се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колик |
их нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену посл |
брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празн |
лободна. </p> <p rend="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по |
изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укочен |
миловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала д |
асвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био дос |
о што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да нијед |
уповини. </p> <p rend="Tekst">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео к |
знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе |
тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивал |
од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољ |
олео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је јо |
, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао |
било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због ње |
ат. </p> <p rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрх |
> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само клону |
ам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је ви |
љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да |
е пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Де |
уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништ |
} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље |
з зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а |
шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, |
ка и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову к |
је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану |
, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца |
дано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Млад |
в глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нис |
б, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари |
{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, б |
енади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јави |
, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, д |
еве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако в |
р шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање пр |
бе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља |
седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе |
?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чи |
, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} |
а још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, |
е одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p |
ло и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојно |
ћи.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све то |
ило, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели |
е знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, |
ће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била с |
седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено |
»пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{ |
ајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разб |
реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, |
Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Зна |
јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst |
после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа |
аком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упут |
га да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се дец |
нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S |
ма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родит |
преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак М |
о, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојаз |
аден се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удај |
.<hi rend="Drop_slovo_Char"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, м |
и, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{ |
>— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да к |
питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он |
rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> |
rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то |
годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, |
нутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{ |
И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него ј |
о што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, са |
њу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дош |
к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би гото |
hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по |
д пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаље |
е ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, |
адену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, |
а, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а |
И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа |
зу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, вр |
рио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Tekst">У |
и ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, вес |
као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, к |
с.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само ст |
ла као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распр |
и да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: |
а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада |
и му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} С |
ало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p |
би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у пок |
ва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од ба |
изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује ча |
амљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказ |
шено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању н |
е долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све па |
ни... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи го |
сети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да по |
давно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, к |
на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> |
лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, |
рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">О |
или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало д |
ekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с |
момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила б |
, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, п |
поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трч |
оведати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину |
вио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да |
ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео |
kst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите |
рех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, с |
кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и |
плахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, |
вљао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка |
омисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љ |
Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живе |
је част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је пок |
мре, синко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчк |
би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо |
чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гл |
не из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза сте |
амо то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде |
S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младе |
ме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, и |
дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухват |
е да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је |
јање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она са |
ћ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио |
и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет кор |
, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их |
а свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} До |
p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. |
p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак |
м на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, ус |
да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као |
а и Крстиловица... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат к |
ло, нудило, тек... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је |
ђена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао ц |
е да се задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се о |
му је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је з |
да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне но |
већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трго |
и у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чис |
гог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори ил |
лађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена н |
полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њ |
дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако |
ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укочено |
</p> <p rend="Tekst">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не |
гледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, др |
Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да н |
ц чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да |
.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да пон |
ри залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p ren |
ини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то њег |
И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њ |
два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, |
да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вра |
бљен сам, Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита |
о увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p r |
одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи |
кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све |
се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет д |
кама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заб |
а себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог к |
чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, ре |
дене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија |
доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са |
, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> < |
аске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне т |
е и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се |
у се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, |
а...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уоп |
ега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и |
н здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовр |
е био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било т |
пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече |
цу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник |
као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је |
азговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слу |
или. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико |
да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, пр |
Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, |
ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не за |
за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно? |
њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и |
босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> |
ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године |
? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ |
!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а кам |
још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, м |
ите из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједнач |
ње, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости се |
</p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, траж |
наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </ |
{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наст |
давајући у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада жи |
, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, дола |
ћеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> |
н, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, д |
губи.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи |
<p rend="Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери |
та има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро ме |
тклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не сам |
{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође |
забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, |
} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="T |
да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо |
се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, |
тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка навода |
о, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачи |
главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није с |
згледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово |
одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочи |
ошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истин |
Tekst">— Колико? </p> <p rend="Tekst">— Толико и толико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се зами |
адену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао д |
Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар |
, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без |
ећ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, |
st">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Бог |
још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, |
носи се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другов |
и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљ |
чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће |
будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остан |
ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к ње |
Колико? </p> <p rend="Tekst">— Толико и толико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се замислио, као |
{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прек |
<p rend="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице г |
мевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају |
} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> |
син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend="Te |
Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, |
, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну |
јеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Tekst">Младен му одговара.{S} О |
ле враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа бил |
е му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, |
рого понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у ко |
ке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборав |
а се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се |
ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} |
о! — рекли би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало с |
се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колик |
о, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> |
ед матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, це |
о? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бр |
на, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> <p |
а.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ови |
неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за |
чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва си |
отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевт |
.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар |
новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну цел |
свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, |
То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или |
стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не |
тине, тетине!... </p> <p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, ве |
није примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, б |
мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, |
авала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} |
е нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више |
само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младе |
е није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала |
а га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе |
нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави |
говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда у |
ледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да |
, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће ч |
о што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он оп |
да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и те |
е а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: < |
ошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, |
">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задо |
је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да |
оши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дају |
носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, |
S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на |
свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то |
већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј за |
уге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то |
S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре ње |
сока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима н |
познавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: < |
сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме |
сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то |
лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да б |
жен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p rend="Tekst"> |
а. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође |
S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубиш |
смејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи |
, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало |
овара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан ос |
ен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прос |
рећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато так |
каност, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај с |
пољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, |
ици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по |
се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али н |
није дане, седи. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и м |
о, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и |
Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом |
, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више |
ве му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} |
их, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као ник |
би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасви |
ши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати з |
, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, |
одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко. |
се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово ок |
како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зат |
зања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да |
ве то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме ње |
ри значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била д |
енова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то дока |
росилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они |
мо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу |
аратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледа |
наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како |
неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> |
на сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за св |
што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно |
, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да и |
Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слат |
да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај ст |
био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Го |
било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за |
то је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако |
на никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, забор |
ало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ са |
сме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му с |
ер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и ст |
руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој ве |
е, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише |
него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешав |
ује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога ј |
е она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању |
вета, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Мл |
о с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да |
адена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ни |
end="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет |
осле смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали с |
јући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих нег |
ана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предај |
На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И |
имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта |
ање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па о |
му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, пог |
јем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, |
же ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, |
дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави |
него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који ј |
иле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда |
после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његово |
м он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему то |
ву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није бил |
ка да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним |
појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуг |
је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи ко |
н...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег о |
е то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, к |
ћану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, д |
} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само дол |
дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод |
оме и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику |
дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите |
матери: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="T |
то доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих нај |
м, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над |
d="Tekst">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено Младено |
>— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али пос |
а њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — од |
адене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младен |
?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, ка |
вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, |
ако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са |
име сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покр |
му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав |
уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Teks |
којства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с д |
би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је |
.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се |
њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{ |
бе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радост |
а узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одг |
ашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева с |
за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап диг |
огрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, д |
ју.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек за |
е њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да |
самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба |
="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи |
увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали |
као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ би |
руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p r |
егледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред ка |
јак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смр |
и од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заис |
лива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а н |
е ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оста |
а овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо |
е осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће о |
да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито од |
еговој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривањ |
ури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{ |
на на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што так |
ћи да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, сваког |
а дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, п |
није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истре |
људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, |
ажен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{ |
ад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађуј |
нскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа о |
{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабу |
разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Tekst" |
колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, |
да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио он |
> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да с |
</p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тих |
о од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S |
упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је нај |
трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек |
т сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да |
гурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету б |
} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у |
отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И |
та не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред |
ћ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, м |
о да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био м |
ње, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи |
у, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није н |
оји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да |
неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из д |
сле вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је |
ара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p rend="Tek |
ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако о |
вољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га |
новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, нови |
ео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учи |
рашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био ж |
м собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подрум |
реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и ко |
по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих |
>— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst"> |
бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му о |
ар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а |
rend="Tekst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојст |
само долажење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија з |
да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, |
ожио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији |
д бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаж |
и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, ба |
све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свира |
што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Ве |
ућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућ |
ра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и |
литаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа |
из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, |
тпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava">VII </p> <p rend="Tekst |
> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док |
репње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он ув |
е, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као |
ло потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада ве |
е отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу |
постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, ми |
е. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> < |
, унесено, смерно. </p> <p rend="Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} |
услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при ру |
Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p |
гледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, |
кла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, пато |
S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије ко |
к од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем ку |
вих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> |
ој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, по |
е пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам |
да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, |
вала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад ни |
лено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља |
у, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: |
ла толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта плачеш? </p> |
амо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p re |
илице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, |
на, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло |
спод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} |
{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој |
е он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде |
цу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— Зна |
ест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју |
у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, он |
ија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго |
чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p rend |
ењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, кру |
луша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и |
да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан |
такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није |
од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући |
најући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га п |
испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре дол |
уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да ист |
недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену |
S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким по |
{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, и |
</p> <p rend="Tekst">Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загл |
она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирн |
дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође |
{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S |
} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, |
ве ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да |
ца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима |
вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у |
о и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, |
о, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, |
ало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А |
али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече д |
ога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да пла |
} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, пос |
егове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четир |
века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па ка |
p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад |
још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школ |
весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима |
где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да |
="Tekst">Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend="Te |
арме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлост |
аки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, |
И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то ни |
на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело о |
ви, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{ |
и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, |
се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{ |
rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му гов |
Tekst">На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи гов |
вим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено |
мо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Мл |
долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи |
е била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Мл |
е зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Са |
било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се зд |
, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или дв |
реко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љу |
пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треб |
да, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне |
ло, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; ил |
поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто д |
тени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто |
и.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је |
раху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није |
брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши коли |
ладен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, |
/p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак |
у, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на чести |
ојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, |
би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете |
, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натра |
све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отиш |
ани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младено |
весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, д |
у седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst"> |
место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Teks |
Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој толик |
по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за не |
чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници |
дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај до |
а, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И он |
атери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код |
поведао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, све |
већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети с |
или, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} |
} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то |
еног дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног м |
мљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} С |
ку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то ви |
} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> |
екако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста |
оред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зач |
он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њи |
овор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, по |
ило свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као проба |
идео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код баб |
њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, ум |
, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бат |
по кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око |
зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме п |
вим </p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ако ј |
и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије б |
у целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, |
та увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне кол |
егне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи |
није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више њ |
знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се бр |
екох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у |
лази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p> <p rend="Tekst">Мало после брат м |
боравља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборав |
{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида ш |
другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује |
ги јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> |
исто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, |
бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још |
к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ниш |
издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је зн |
ладенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном тво |
, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нар |
синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пију |
ђеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се п |
ада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду |
шијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину |
ки друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tekst |
ли, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају с |
твори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље с |
стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, к |
<p rend="Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први љ |
само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend="Tekst"> |
> <p rend="Tekst">— Хајде, газдо!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате |
међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Teks |
до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљ |
а живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне ху |
ме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мр |
S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши |
ши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А најви |
да за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она преста |
е шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кр |
свагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благод |
ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p |
аво иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршиј |
ашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод з |
им.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{ |
дао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спр |
ћ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, ми |
ригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ет |
за, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућ |
ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst" |
Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом |
једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима д |
женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражит |
се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујниј |
ден је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није та |
бичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, остав |
ара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недељ |
се, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, је |
...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани |
Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати с |
ла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари |
, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом |
Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није |
и сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, |
S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, |
овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала |
несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао |
d="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, |
ко оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне |
са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пит |
ден води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро |
.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била ј |
} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као |
пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се |
ећ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље |
а свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза до |
не било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из |
а.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саве |
нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без |
алим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, ре |
ући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуб |
ло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опе |
је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сад |
д Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, ј |
радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно |
пит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда ут |
руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе |
: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: |
се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, ж |
ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, |
дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени х |
шњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихов |
.{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ с |
данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сиг |
а, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само |
епећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из род |
ћи на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће тај? </p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако мо |
собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бе |
ћану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разгов |
, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, |
на [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице ру |
, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њег |
натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да н |
дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига |
јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, |
горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да г |
е, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи св |
е, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама |
замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговар |
И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од |
во их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p> <p |
синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми |
мо да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p ren |
о луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у по |
послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прљ |
води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп маст |
олико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, јо |
и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} |
ије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Пр |
бројаницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код |
есе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, |
она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити до |
задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно |
он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, |
ало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Д |
улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би он |
а, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, ку |
за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно |
ћом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала |
, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад |
ко стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двори |
е, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="Tekst |
и, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе доб |
у.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа. |
од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прет |
ко ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узима |
меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он |
ине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочи |
ца прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (по |
ко је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је |
теним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Г |
а улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, пос |
.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их пр |
ао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће пост |
Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући св |
жен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове ста |
, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ |
уће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p |
ово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена |
Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а п |
ти и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А о |
што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башт |
их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато о |
дао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="T |
тер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видев |
г њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада |
кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба |
же Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> |
ли за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, |
и, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буц |
p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги |
</p> <p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад ћемо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, |
е, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега |
н, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, број |
, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ног |
о испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућ |
{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да та |
е допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, двори |
почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим р |
и тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне гред |
, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен ус |
постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да ра |
отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> |
. </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са |
вученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом. |
газе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, |
длази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а д |
, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здр |
ди се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњени |
о шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наг |
сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишћ |
лих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, н |
ед њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend="Tekst">— Ако, синко! — вели јој |
оби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их о |
p rend="Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А |
ри а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на |
снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јел |
ћи од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, |
а су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила |
анска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукл |
као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, својим |
и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Виде |
јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, с |
угачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим с |
заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она |
p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, ка |
ију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је д |
: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном |
nd="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} |
о слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, М |
ело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље |
сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнут |
одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на че |
но, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се |
</p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а је |
вориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, |
ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Ко |
аном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и н |
очито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, кру |
арање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, т |
d="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда |
е чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке раз |
рећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... < |
у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, |
е сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погн |
, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p re |
ћану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, а |
раво вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек |
у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дуг |
сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чис |
она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Најв |
о, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, |
S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна |
али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити |
тва, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после су |
жња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tek |
жђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не зн |
свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било прав |
и газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види |
ао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи уз |
едела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, д |
Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном ко |
а половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидо |
} Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до пр |
.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па ч |
д он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Ри |
пуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумњ |
а је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од п |
оје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} |
, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном те |
искује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у |
Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и |
вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, б |
ве затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и час |
ао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} М |
руму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тим |
d="Tekst">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови |
улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маал |
би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше |
дњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове ул |
p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Teks |
еби.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tek |
на, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смел |
ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случај |
ње јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве д |
о!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, |
лук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слу |
х је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некак |
к као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, своји |
, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре осло |
, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошт |
ије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: |
еко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био н |
и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њи |
а би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из ули |
ој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расп |
спап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцим |
чини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао |
ој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, б |
и намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намеш |
ред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола |
билази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа |
њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила б |
ење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му |
сти, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњ |
казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се |
ућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном |
.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не на |
екрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је та |
пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, д |
е хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, ха |
ан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручк |
ко ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао сл |
е што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, ти |
азара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S |
у, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се |
уће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашт |
плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и и |
је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend |
, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод из |
ашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, про |
њом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би |
ош усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадим |
ица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што |
nd="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало |
само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана до |
p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за |
а по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ про |
сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка |
старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, |
ио. </p> <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у |
о умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S |
чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе не |
е, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. < |
е.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи. |
p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И бр |
пије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било |
е задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена о |
ден у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени |
шија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} |
чена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког |
собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би |
високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, |
дао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар |
се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се са |
њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђив |
се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њ |
</p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ако је ка |
де новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну ц |
: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чиј |
узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, пред |
, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљен |
а обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало |
пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега |
{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} |
му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они ист |
, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, н |
Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, |
, патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у це |
он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био |
ека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, по |
слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да |
пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселос |
ваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује |
аквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p |
клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек г |
е свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи |
тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затворе |
ао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би от |
.« То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога и |
и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки њ |
, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или табли |
анили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не пит |
ира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног |
ављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би |
— Шта је, пријо? </p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се узд |
у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега само |
више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> |
ен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чек |
и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, |
виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те |
st">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, за |
И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је |
пред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одуда |
чере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду |
а и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестр |
ова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зид |
кав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац |
и комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уст |
да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све |
улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрим |
ње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње |
устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад о |
Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му |
н узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од |
оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге |
о Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље |
ао увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњиц |
о од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и |
а је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште д |
разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за |
ладен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоч |
екује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што |
ући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити |
почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, н |
конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба |
а је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм поч |
ђено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и ми |
а у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tek |
.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он ј |
изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи |
отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због т |
вац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она у |
све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, |
тује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштова |
више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S |
овима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се м |
високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело пољ |
ји, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{ |
којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би г |
вши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво |
а напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} |
она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би с |
ekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{ |
на у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имањ |
, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очиј |
једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} |
у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва в |
учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ра |
, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јо |
} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} |
пору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и оста |
јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце |
е одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говор |
бучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, св |
неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега |
ма и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гл |
укама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију |
ран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Ист |
го, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, пог |
очињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, ви |
главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха |
ћи на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако ч |
удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, ув |
отрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око вр |
Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Од |
о, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује исп |
а.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, с |
белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на стр |
ekst">Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро пост |
им рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно мест |
не и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, |
сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и о |
орала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слу |
и јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у |
долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околиш |
икад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="T |
е.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаље |
<p rend="Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топо |
у.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље |
">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице |
мо се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном шири |
сан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И |
ченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није |
ности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <h |
о га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење п |
одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на |
о спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он в |
rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек |
устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Ист |
најући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ |
ће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да |
је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, |
ним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, р |
</p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst |
исто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Ш |
као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као о |
ек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к |
ерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, г |
— Пољуби ме! </p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, |
вала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала |
и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, однесите та |
муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће н |
наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, |
читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним ша |
наху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као уз |
ад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да |
по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко |
брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} |
двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди суд |
урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што дол |
као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног ње |
и ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице |
S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто л |
.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, запла |
{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се з |
на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не |
} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било н |
, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледал |
е раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, |
днако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> |
</p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, |
да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} |
же.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод |
Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, с |
кну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахн |
зећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде |
још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је |
почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку |
их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у у |
баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S |
и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то ста |
схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, н |
од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, |
ђе та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да б |
ла.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осе |
а угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дош |
ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с бра |
отице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си |
, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на паз |
екрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако пог |
А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сја |
> <p rend="Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо |
у, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, |
било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у |
што да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак |
, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утиш |
е све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња |
{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико |
е већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним ц |
па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велик |
ан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући ником |
аљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пр |
поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, |
ће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не |
, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћај |
троши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, да |
S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна |
а ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе праз |
едао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али |
, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако |
горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата д |
где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, |
а, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је м |
ање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није деси |
ерино неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p |
за Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње |
братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека |
цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јо |
брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после |
е у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и |
ра, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него сн |
ло.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је зн |
о треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто врем |
да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек |
ма и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана н |
гда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, |
рза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њиховој |
и-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако п |
ју њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Пр |
ј кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погл |
? </p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— |
ден, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла |
се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">П |
задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се ви |
рекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна к |
а пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, |
већама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долин |
м очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече |
јаницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код кућ |
о загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, и |
а није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном одел |
p> <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би |
би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост збо |
ђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити |
.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљин |
свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и о |
це, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне у |
ћи, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом бриж |
својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, о |
једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче |
рила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде |
венства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морај |
">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љуб |
о и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу |
готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка |
ео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара |
аном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност |
атите из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједн |
ла горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђениј |
је ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Свеће! </p> <p rend="Te |
он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упор |
одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена |
доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S |
не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На с |
агазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто д |
још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чист |
тане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, је |
а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у ку |
, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично |
дело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Бра |
ужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Teks |
p> <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са ост |
Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им |
њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед |
м, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Мл |
, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје к |
Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје ус |
ак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки з |
ованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчани |
дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од си |
.{S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, |
о по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену |
и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и д |
укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим колен |
е. </p> <p rend="Tekst">Послови су били у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као нек |
ахом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица |
— диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахну |
пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, о |
стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако |
и, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требал |
е се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује. |
га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да нарич |
ез њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао ј |
се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне н |
ити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је с |
ети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако вис |
стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хо |
не као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да |
векар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца до |
S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика и |
ћи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада |
>Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} Пос |
јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Ч |
му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} |
ежио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао |
е, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ |
женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободниј |
би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не см |
мо јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Свак |
им и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена зат |
њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, м |
не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи б |
у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, |
rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре по |
, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, |
одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом мара |
јка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И |
них, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, |
ек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас |
е њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била |
којник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама д |
="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући |
но у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што |
ак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »њ |
види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да |
ба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде |
и, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који |
расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли. |
свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас |
ешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, |
— већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј |
агне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али јо |
тим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућан |
и раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустил |
слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, |
Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао |
.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како |
. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила он |
ст, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, |
<p rend="Tekst">Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она |
х брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памук |
="Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући к |
ћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодн |
ћ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, |
е, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућан |
о ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку |
Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква |
{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> |
рео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређуј |
увеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p rend="T |
горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са с |
е, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он |
тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући как |
ен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> < |
свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно |
ања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да ост |
абу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа |
е, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p rend="Teks |
на очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{ |
ећ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би |
кође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосн |
на, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворил |
је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање |
стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју |
одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би ос |
="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њи |
ео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи |
е, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле пра |
ао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дува |
ери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, не |
тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је б |
{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{ |
апији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, мин |
била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend= |
да и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Ви |
Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап |
недеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљ |
у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо з |
јећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље па |
ерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">По |
ко осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада |
опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, |
Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега |
И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи. |
не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрх |
воришту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што |
ла и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак |
еди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је |
p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе |
нин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, р |
ршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишин |
st">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — о |
читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, с |
м капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она |
ео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не дон |
шом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p |
недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И |
о јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећн |
високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Glava">I |
стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрч |
еног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> |
ром иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, в |
ављала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— И |
нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ |
оцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био |
оси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, в |
а.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соб |
нда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разг |
е у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши св |
еди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, |
егне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, |
а, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати |
се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И к |
дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито |
сила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, с |
као се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, паз |
, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, пол |
д њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као дома |
камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се |
но хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећ |
авању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће |
стави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учини |
преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи |
ашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано |
е као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет наста |
олико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао с |
е проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у мага |
воју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прик |
само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, |
имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, ба |
успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи |
арао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на д |
нала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле да |
Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па има |
S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и см |
Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, |
ло мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било как |
ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слу |
то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се |
е тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, |
јило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети как |
у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавај |
не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, уве |
ца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпа |
тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није к |
јне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључев |
о стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Н |
авек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од про |
чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знал |
е.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S |
иња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Он |
песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочеци |
оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључе |
пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, свак |
влачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се как |
тији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су |
комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога. |
к.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега |
могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </ |
после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, да |
широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећ |
орају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради остали |
сма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} |
да, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас |
з комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као под |
едао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, в |
треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и |
е, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навуче |
н се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалн |
после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко рад |
к, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околиш |
у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, |
га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, су |
, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, тетине!... </p> |
заједничком ословљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала с |
Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца |
и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="T |
ри, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код баб |
успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све дове |
естаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} |
у.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> < |
вши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би ос |
једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, |
боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо п |
.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао д |
осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од пл |
е да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трго |
Тетине, тетине!... </p> <p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, |
е у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са |
, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да |
о није примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, |
а тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не забо |
а стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p rend="Tekst">Отац би спавао кр |
ден се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу |
м већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p |
буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p> <p rend="Tekst">Мало посл |
есечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га с |
ући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се |
а.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{ |
оме крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p |
у кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по |
му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И |
нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни на |
е видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело |
уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајам |
е га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са ред |
беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур. |
је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак о |
месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборављао се.{S} Пок |
вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, |
агло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом |
и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он ота |
а палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајућ |
могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од |
кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала б |
nd="Drop_slovo_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. |
задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{ |
бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S |
црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst" |
} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да ј |
шије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, |
одне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод р |
а га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, |
{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се |
ер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети. |
та а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово и |
а мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, |
је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капиј |
вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p> <p rend=" |
то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p rend="Tekst"> |
А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} |
зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито |
е узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га ка |
требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана |
ицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она г |
о је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долаз |
вориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад |
идим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="T |
цу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, не |
творених, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, со |
ког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на пон |
учено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи |
чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, је |
школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најт |
н из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слат |
, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за п |
навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мат |
ље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у |
м Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, п |
што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што |
говору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="T |
опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из ч |
ти тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек доби |
што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочит |
вачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога |
доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана |
е би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И |
с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по н |
аје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по ку |
тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само има |
оћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капиј |
њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршав |
што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да с |
му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше |
Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болеста |
зимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи |
истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је о |
колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бри |
ћ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> |
лободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговара |
азник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесето |
се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да |
уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тог |
прва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада п |
улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право ова |
и дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, д |
, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интере |
име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у ц |
ко ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и |
одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, |
rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је д |
је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озб |
на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} О |
у се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову п |
ла би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се |
ете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— Е ср |
век, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Ј |
и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код |
дгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се |
</p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, ра |
ба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и |
рема њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да г |
е кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћ |
Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она г |
, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом |
када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, з |
о, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, кр |
одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен гор |
је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, |
оје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се поја |
st">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупље |
зи и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо б |
ру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она |
послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Мл |
ђу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепе |
е нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако |
ала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда у |
ад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а |
</p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да |
nd="Drop_slovo_Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, закл |
шкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекр |
етовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем |
тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{ |
{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав за |
ану.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат |
њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од |
гов корак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета |
аршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шаренил |
њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он г |
о виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знал |
е кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комш |
ућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог да |
век да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, |
дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на вр |
а буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, |
н.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи с |
а.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{ |
осаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уз |
ко чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из |
{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p |
ао домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље к |
је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, о |
t">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим оп |
баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, т |
све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан д |
чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, та |
свим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнут |
о, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато |
инио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онака |
силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, |
мо што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба |
е полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пр |
не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су |
та узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила ка |
од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпун |
ака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са с |
чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, |
је, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је пр |
сведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син |
и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало |
Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Сто |
дано. </p> <p rend="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега ка |
чак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, |
егов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, |
н.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, |
уће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, ск |
end="Tekst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрав |
одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца |
а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не |
љали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Мл |
баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{ |
већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истин |
днако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала ј |
ве како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, |
ла.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочит |
рашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младе |
жавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљ |
спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, |
дну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седењ |
а ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Te |
. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно по |
/p> <p rend="Tekst">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како с |
ладен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је виде |
е пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сум |
ла наводаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласов |
увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комши |
одна. </p> <p rend="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по том |
а је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst"> |
е би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео б |
не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и к |
се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Д |
ње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и ч |
ни, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од |
лишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није |
ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне с |
мерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надг |
S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код |
тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било |
и, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tek |
, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} |
, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било |
сећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилно |
ти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој |
х, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су |
ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више |
{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов |
јни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, ду |
вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећ |
ато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за |
као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи |
Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено |
у у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, |
о да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по |
мо изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва |
обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окречен |
о девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развиј |
је, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да н |
d="Tekst">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те о |
рига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто ка |
ди и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом |
</p> <p rend="Tekst">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодн |
Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрз |
већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чел |
о да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S |
као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вече |
би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био |
ну навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њ |
њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="Teks |
нка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да |
а ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, в |
<p rend="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са м |
и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без |
изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном зау |
дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ћ |
ки трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштед |
вирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже |
, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута |
човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да |
шу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend="Tekst">После |
матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеж |
вину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужу |
и је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући |
артијом, целог дана с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије, док напослетку Младен н |
отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћуте |
е његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, с |
одбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држ |
помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а и |
га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и не |
нила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дв |
{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дире |
сто ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p r |
ком јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро |
са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата |
њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, |
замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто о |
дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све с |
главом. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочека |
билазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим наст |
се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и г |
ање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, ј |
а ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час го |
/p> <p rend="Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљуш |
а, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, сте |
ојавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући |
а, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Свећ |
ра, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, |
јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново к |
он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} |
ћи чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући зама |
ки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се оту |
о да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на ра |
да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">љу |
мпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од |
очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— |
ане, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно п |
е, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка |
како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са |
ио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио |
у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео |
рано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чек |
поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би с |
оваца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маа |
младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поме |
рљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали |
се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јо |
нице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младен |
ање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S |
p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да |
цне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ни |
аште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега |
г, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко кој |
у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио |
држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, паж |
лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око |
е, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од в |
еднако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече |
hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да з |
st"> <hi rend="italic">Миловање, слатко уздисање.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
st"> <hi rend="italic">Миловање, слатко уздисање?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Узди |
брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућ |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Еј, не уздиши, не вежи севдаха,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend |
дећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p |
страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни |
ење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{ |
јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и |
падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">О |
, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како |
И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у ста |
те и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће о |
{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да |
причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; кол |
Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећ |
сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на сл |
{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре! |
ихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новац |
о доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, бате!{S} |
кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и друг |
би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољн |
ојој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело |
отајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се |
му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, о |
ерили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бр |
! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и поси |
S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а |
Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p |
да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, в |
удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и к |
о, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p r |
иже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p> |
, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као бра |
улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и |
ћом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила |
ледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, пре |
p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} |
, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавај |
ажио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, сам |
ући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна м |
ти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек |
и брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо |
ат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И м |
тин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтин |
пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да |
но и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као |
...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за |
На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затр |
ђу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже н |
ебати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — |
да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, |
Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време ос |
масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као п |
о.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни бил |
} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се |
то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се |
и, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да |
ам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да |
вири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од п |
p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend="Tekst"> |
ри му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помага |
адене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{ |
апола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исп |
> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па узми! </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Баба се |
знају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, а |
ли не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување. |
вих слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на |
и, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар газда |
извесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећ |
но.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је тр |
/p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак |
kst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати |
два приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је |
S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребр |
rend="Drop_slovo_Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{ |
rend="Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво |
на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младе |
о је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ друг |
, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, |
се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, |
чини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или |
о је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и пов |
ар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у |
у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово |
Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се |
тави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат |
ером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега |
а је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође д |
послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дуб |
{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање бабиног сопчета, |
нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре д |
м тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже |
има, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом |
Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да |
а, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га |
о то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не |
уни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се |
видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, к |
, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, |
извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђ |
тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би сам |
ожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређ |
> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред |
ој шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, з |
ћи тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, |
бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— Е срећно, пријо!... — вел |
осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S} Једно |
, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Ч |
, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен поз |
она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру |
а и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p rend="Tekst">— Добро вече! |
у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, к |
раг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућ |
дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и у |
у се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, ис |
а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или |
чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да |
И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, ул |
тово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Мла |
S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и доне |
вокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију. |
kst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би |
ршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{ |
прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра сл |
кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако |
га горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час |
е цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њи |
а ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} |
ледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као |
тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — |
пи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, |
ђе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на к |
е Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејт |
пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поре |
апола осветљава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга |
би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна |
ада би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућа |
а.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} За |
рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њи |
ек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до |
ријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, |
дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и |
а од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање св |
а кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одос |
ве уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу |
ладену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кан |
у, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пус |
..{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и |
уша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушк |
гледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била |
види темењача. </p> <p rend="Tekst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, ја |
д капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све че |
век овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst |
како раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како |
ни правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, |
ћа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело |
а, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их |
ући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све |
.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, он |
увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна |
и му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чар |
а виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршиј |
кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после |
} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном вл |
да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина |
.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њ |
ћи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде он |
е види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На сам |
капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се |
упа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} |
цала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен зд |
end="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, н |
... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
</p> <p rend="Tekst">Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад |
ојим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полак |
о ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је |
ато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И та његов |
као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче м |
и у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да зат |
нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, |
<p rend="Tekst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајућ |
стати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћ |
/p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натр |
је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p rend="Tekst">— Ако, Сетке, ако. |
чући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи ко |
пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је |
p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кућ |
е.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, |
ују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не |
даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> |
ате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по |
Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као |
ним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој |
кају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из оста |
, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p |
а, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа г |
ло је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она никад није то |
сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења |
ом и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу |
, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ |
и.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да |
шао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук нас |
арала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа в |
добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, зас |
ладен само рече: </p> <p rend="Tekst">— Умре! </p> <p rend="Tekst">И сиђе с њим. </p> <p rend=" |
снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... |
ат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капији, до |
> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend= |
чија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, |
требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану |
бичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредуј |
и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Умрећу рањав и жељан.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="T |
е, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен. |
уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се осмехну. |
оварају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, |
као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не |
данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се |
постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су |
, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао |
i rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, |
а зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не |
аха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде |
, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима в |
М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајући млађег сина, |
или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини |
е брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад збогом!{ |
би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу. |
Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, п |
као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству |
е.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она |
а би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужур |
то око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, |
">— Свећу! </p> <p rend="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљен |
а. </p> <p rend="Tekst">Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад |
е.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, |
метан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> <p rend="Tekst">Требало га је вид |
спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом |
ана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као нек |
<p rend="Tekst">Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој: </p> <p rend="T |
српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </h |
а, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо |
и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и з |
кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, |
рата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо |
лу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јел |
најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као |
ла софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он у |
уда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подр |
једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас с |
бешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилер |
ребало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је то |
ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, |
туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p r |
луга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престраше |
славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није б |
соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} С |
, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послу |
од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвозд |
рата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њен |
или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног цр |
бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p rend="Tekst"> |
ва прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипа |
е хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, |
ћи, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не забора |
ића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из |
што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, ц |
> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} |
нини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био |
мо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањ |
амо, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tek |
ушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих |
, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред ч |
Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур. |
ити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена ок |
рен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изг |
њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, д |
мо видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала ј |
rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му |
858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста |
једном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ М |
а и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод |
што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да |
главу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача |
ашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p |
nd="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— Знам, па? </p> <p rend="T |
ног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен с |
већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица п |
к обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице |
долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије |
, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео |
оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже |
втер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавањ |
зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p rend="Tekst">— Ба |
му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изг |
op_slovo_Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајућ |
вите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, каш |
ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поче: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, синко.{ |
застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p rend="Tekst">— Дошла, синко |
треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запитк |
, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је з |
о клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </ |
к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Седи, |
шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну |
реплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, тр |
/p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— Знам, па? </p> < |
ини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању и негледању онако право, отворен |
ш дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не п |
p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за |
дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у куј |
ије ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се |
хом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </ |
ада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, си |
} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћ |
било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, г |
ба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двор |
Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се |
четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p |
га комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући |
весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка |
аскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, |
и, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и |
аба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све кр |
н је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прек |
, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она с |
амирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што ј |
тиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S |
Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из |
ва од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи |
S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је из |
је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и од |
зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који та |
, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним |
ецо моја слатка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благод |
а је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећ |
у већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке |
аност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зат |
: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, |
њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућ |
динама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узе |
, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изнена |
а како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама о |
тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend="Tekst">Доцније, после њих, већ б |
укао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда |
та, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мор |
о тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и |
ла.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Н |
="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах с |
о лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. |
био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа |
прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало стра |
а мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим |
синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мл |
, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој сп |
, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њ |
огнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и |
аче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије вид |
, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила |
то је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стојанче |
hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend="Tekst"> <hi |
смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су |
на је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, и |
д ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, о |
мога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оц |
ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свир |
и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чист |
ге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било изв |
кави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која |
н је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједно |
киње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изг |
вали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Teks |
ко има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала ма |
S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суз |
међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да |
ог, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пр |
d="Tekst"> <hi rend="italic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> < |
радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што с |
и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родби |
после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани п |
брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, |
та десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док |
о послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено у |
жили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доц |
охладнели односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтел |
Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебњ |
шће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања д |
се... </p> <p rend="Tekst">Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично после |
, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег син |
rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га вид |
азлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, п |
јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, |
павице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. |
грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се |
урана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, |
ладен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst"> |
то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одуд |
и од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Од |
еко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту М |
ређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пр |
ло јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у г |
да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не про |
— радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, смер |
к да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад д |
женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> |
д.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га о |
ег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење при |
блудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и |
; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва примет |
ли.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сак |
н морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у |
"Tekst">Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, по |
ладен настави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, м |
И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Сп |
а доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није пр |
њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле |
видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Мла |
код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, ј |
</seg> </p> <p rend="Tekst">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворен |
адена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост с |
хом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. |
не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: |
бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго |
Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} |
ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте |
гова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за |
<p rend="Tekst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Е |
м јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његово |
</p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако. |
у родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, |
, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} Иди рад |
и, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири с |
, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све |
о, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељ |
во, помно бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али н |
без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку вре |
ла, разговарала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула |
о вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може |
као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину д |
и обасјани сунцем. </p> <p rend="Tekst">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред |
обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, и |
јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као п |
ошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би |
а радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} В |
то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, |
реба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време |
како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, |
иге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту пос |
бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то |
о вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и |
Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спаз |
го отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освоје |
ештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више бун |
цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми |
док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагну |
рвенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштуј |
н буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а о |
пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, |
и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, гов |
али га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} |
S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен одла |
p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њи |
ран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај |
} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, |
и како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после |
о неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, |
годарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота пош |
</p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, притворно, чинећи с |
већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на г |
не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капиј |
шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи |
што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, |
и, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чу |
S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана било ј |
не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав |
аметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, прол |
рног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстенова |
не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велик |
њено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био |
е што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац |
ако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа |
ације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаниј |
{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под гр |
ије чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одм |
би. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, ал |
му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} |
, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да |
еном и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима п |
ћи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крил |
, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађ |
Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност |
тке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да |
чних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft |
слиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, |
ло је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њег |
ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса, као неко одметање |
сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за дру |
му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не пи |
мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. |
>Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе присту |
не »фираје«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од памети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, ал |
ла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не »фираје«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од памети. < |
бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту |
столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњ |
у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе с |
све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и д |
и, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ |
утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} Иди ради... </p> <p rend="Tekst">Али овамо, ба |
nd="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само клону.{S} Ви |
би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} Иди ради... </p> <p rend="Tekst">Али ова |
јка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и са |
е заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забога, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Она јед |
да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p |
је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, малоча |
И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а |
ор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, зашто... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не |
он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђај |
премају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изг |
очео би да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. |
осеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газдо!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па |
е, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане! — почињу понова. </p> <p rend="Tekst">— Ам |
ај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене к |
еде.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не |
рећи их, говори: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и |
а зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p re |
ече се на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="T |
гов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откад |
hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p |
сто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад б |
ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их |
тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришућ |
си, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, |
кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не мог |
и, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, нај |
пче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да вид |
анка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним |
а је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ћ |
на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p |
вчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали |
масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одр |
има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је б |
с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме ко |
вене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је са |
к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана |
ју, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, к |
миреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно |
шири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових |
ла, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, на |
d="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа |
, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као г |
се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у |
ога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} |
а је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради |
</p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца ук |
} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ ј |
а: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала |
и да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst">— Хвала, чича! </p> <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суз |
аршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи |
чима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p ren |
лост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, |
и... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хвата... </p> <p rend="Glava">VIII </p> <p rend="Tekst" |
издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> |
ке мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хва |
ледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршиј |
ароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из крај |
ну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек ок |
под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом |
ју, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као п |
ојавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та |
, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало |
аквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tek |
у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, н |
лико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S |
лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже |
ма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само с |
шији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода је |
рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздра |
ко пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим пад |
адбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање да |
половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови |
а Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разгов |
, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} Зи |
на, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик вод |
купљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чис |
мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама |
од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе |
ку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни в |
час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово |
у мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ак |
вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Д |
о суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> <p rend= |
Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном и |
ном и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није м |
st">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотиц |
"Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst |
да већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, |
камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не |
чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, висо |
види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — |
на, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као |
е, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Доб |
а и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу |
да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, п |
друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, боја |
а ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове о |
љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће |
рукчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и го |
она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она |
ежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не |
огли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хо |
лећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизос |
ана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{ |
рума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, тр |
на.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог |
Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима с |
p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући ишт |
p> <p rend="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, |
а хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tek |
но би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p r |
ан, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, |
као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код ме |
дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снах |
ена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend= |
атио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког |
имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се |
ш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, на |
} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху |
двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хо |
d="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибран |
ју око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Тур |
куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после то |
мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још |
као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, |
— Шта јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће и |
Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, д |
ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а |
и неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није х |
ла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат |
стајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одла |
клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима |
кује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баб |
преплашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иа |
на, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као сл |
а, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана |
да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, |
тио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али с |
ћаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ ни |
ле ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије |
да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа |
рсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе |
сплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже |
старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, оба |
и.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решен |
плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не за |
дан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није |
он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да |
а када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, увер |
kst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да ни |
ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p rend="Tekst"> |
јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што ја |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један чо |
е стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и |
Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што |
јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о |
а кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се до |
op_slovo_Char">Д</hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p |
ка, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би |
, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о поло |
е куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, ма |
т, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и |
сећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио |
е, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље |
аки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} |
аште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи |
лицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сен |
је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије |
селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пу |
остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна |
требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје з |
> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чар |
Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниски |
би простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и сусед |
мо, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се |
целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, |
е девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код кућ |
, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ув |
ао увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменови |
е и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, |
ekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га д |
ожда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све леп |
д му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад |
целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба б |
сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, |
ред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S |
овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка сн |
ата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; |
и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био ј |
ед бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потп |
а, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како |
какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младе |
уба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не |
ликог празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чек |
ови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јо |
најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{ |
о дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг |
зналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешавала, налазила наво |
борави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихо |
шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то с |
механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе сто |
е као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешал |
врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, |
једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S |
учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{ |
би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А н |
одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p rend="Tekst">По њо |
</p> <p rend="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се |
аког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворив |
оји је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тад |
ликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану |
х.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при |
ла не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend="T |
у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и гу |
ек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозо |
ави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен |
кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мал |
ступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на |
</p> <p rend="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{ |
не ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често од |
Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купи |
кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек мога |
{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, ка |
век прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбиј |
е колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Це |
ца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао |
репи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је на |
ј, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како |
врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је б |
</p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се |
само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се з |
лико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ћ |
ђ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после |
eg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, |
као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бој |
да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и з |
извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, с |
су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који |
челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опе |
одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свира |
боком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, ка |
ији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чи |
епенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвеч |
мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом |
тмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих ч |
на њему. </p> <p rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: |
дне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим ча |
кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи м |
само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p r |
свим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђуј |
а је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не ко |
то није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> |
е очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежн |
равиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његов |
на белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих ц |
жљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, |
он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свак |
о увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац |
Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S |
} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Ча |
е били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар |
="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало би |
томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не — одговор |
ћама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. |
ницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће. |
испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, кака |
Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кади |
{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И ча |
се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испо |
t">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње |
а, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушк |
у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p r |
јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, |
ђе.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, |
к мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида ви |
од њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце |
у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се ц |
ет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, |
, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви |
икује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвеснос |
лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да |
е ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплаше |
љиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p rend="Te |
} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимал |
, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатко |
азговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером ил |
, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узне |
е, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено лич |
оцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то |
о је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је го |
, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као |
пита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поч |
је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била |
"Tekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p rend="Tekst"> |
код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! |
после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је до |
бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да |
еме испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне о |
трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи |
х, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанс |
женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкин |
и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како |
таном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и |
о код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и та |
топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ниш |
ехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S |
ила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по оби |
кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му |
рећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S |
ој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за |
ди, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, |
сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне с |
н дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долази |
еда, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па с |
ао и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног сел |
то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код ку |
н не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S |
сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила |
седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењ |
ли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко в |
ео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је |
оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, прил |
ве што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било |
, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је у |
поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— |
на.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, |
во, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, з |
>Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, |
улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она л |
ашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то ма |
, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје с |
rend="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоиза |
дена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај бо |
ико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p re |
енуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео мла |
о чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како |
оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега |
не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те д |
већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га з |
, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, |
преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију бе |
<p rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пр |
шчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој |
се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Ш |
вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се |
о се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не из |
се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, с |
ада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелик |
и, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да |
разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се |
о, Сетке, ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избе |
а му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да к |
и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми |
теним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене ча |
димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баж |
није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале |
га, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заје |
јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје |
бост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} |
а да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у с |
она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она к |
то он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарад |
} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога |
ечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и уте |
празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, |
а говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био теса |
стину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле |
ерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, |
ој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако о |
е црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то вр |
без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јов |
прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по оби |
а јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst">Офик |
да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ниш |
уштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши |
end="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицо |
се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чар |
и део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S |
ем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњ |
Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и пу |
о шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и о |
.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје с |
затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сни |
зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појав |
оји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенак |
.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p |
или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дођ |
суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмар |
аху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tekst">Чаршија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже ту |
У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима С |
ањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, |
аху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на руч |
— И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пи |
а, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, |
, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се |
, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би |
сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мал |
е, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p |
ори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се ч |
олико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, |
а и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и посл |
исоком двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну |
ак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, |
и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна ш |
ијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што |
е цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто |
свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би |
о изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се о |
да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се бри |
мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као д |
знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, л |
тишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све |
евтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после долаже |
у, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина ви |
аџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разгова |
с отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборави |
досно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео |
Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и |
темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена |
ре, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, |
ке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега св |
хватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на |
Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако пол |
ла се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде о |
је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара оч |
, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки зад |
то, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, ве |
м, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану |
ћи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пази |
јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни |
соко уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Glava">IV |
спеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе |
и тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и с |
и спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чу |
исоко, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће |
нуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} |
арен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет у |
што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, |
p rend="Tekst">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са кор |
се за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле |
рого чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и ва |
А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, |
ји.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред д |
ледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафир |
о да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као осл |
да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у уст |
<p rend="Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би би |
<p rend="Tekst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са остал |
ђе стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно |
, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, |
">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — одг |
мшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S |
о у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како |
ла, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, |
разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, приб |
о софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} |
вих.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајко |
{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да ра |
трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и |
или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, |
екала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба ос |
уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из |
лица која се својом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила |
да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико |
ен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Мл |
им наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не прити |
шље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не на |
це и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута п |
ме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, |
рање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по м |
њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он |
ута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно пев |
даја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пр |
продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, |
ђу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које |
но, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је |
.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу |
е својом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, н |
велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући раме |
отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> |
он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити ве |
као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљно |
комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подет |
м већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих дв |
сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је |
ојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди ј |
ође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чарш |
су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које ба |
је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, |
="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ |
еле се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако го |
ућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који та |
то одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још ј |
војем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend="Tekst |
оме него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га ви |
ом засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити б |
отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. |
даду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да |
е, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, |
да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst"> |
му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} З |
ш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче она пренеражена. </p> <p rend="Tekst">О |
весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, |
nd="Tekst">— Куку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </ |
ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend= |
d="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је настала |
не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи |
је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p |
ећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, |
и унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жу |
брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспав |
st">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућ |
стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не исте |
е проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ц |
оран дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, |
није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као п |
арапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као |
испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} |
ћи, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој |
а се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој |
у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнак |
ило испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tek |
апа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се |
стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да и |
им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад ћемо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после |
ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сам |
очито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за с |
ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хај |
њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да ј |
зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, |
ј одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он |
ега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да м |
решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као |
друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па к |
, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у с |
нима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до |
да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, н |
е наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, о |
нато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње |
а.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tek |
војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да |
и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад |
и и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да |
година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то д |
и се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане! — поч |
н није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућ |
та.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже главу. </p> <p ren |
nd="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{ |
кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и |
реседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у ш |
јући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коле |
долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да ј |
е би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, |
вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто |
нута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, |
копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изна |
сми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу |
љу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мат |
лети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном с |
ћ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибира |
он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Рист |
ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празни |
Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} |
ресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и |
ица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« |
по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ прост |
седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p |
kst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула с |
ући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћ |
рећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећа |
пред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући |
њом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала б |
ћа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. |
сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи |
} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, |
нув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га |
{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано п |
бирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода теч |
мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му |
вече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, кажи: |
пију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, |
е спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само |
и, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна |
хове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба |
буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од |
сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, синко? |
ћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилу |
треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш гд |
а — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмеја |
примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигар |
де какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да с |
лачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и исп |
тручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истин |
рима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изиш |
понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере |
ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме ш |
га.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и тр |
{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож |
илука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек и |
rend="Tekst">— Знаш Арибегову воденицу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплаше |
оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, |
и у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од м |
иве од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили |
и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи |
о да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко |
да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, |
S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим и |
а одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред п |
огући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајки |
d="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стоје |
и кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи |
ао да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том |
певати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, |
вакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да |
... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да ј |
каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не |
он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тоб |
за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} |
">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни с |
ратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да |
је таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, виде |
њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не сп |
ткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, од |
било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бр |
е то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањ |
идети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, |
на.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: |
ари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што |
је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазил |
ре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико ду |
а, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, |
више дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ с |
о окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгре |
ченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ дост |
тим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се |
ба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да п |
, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се пред |
погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сиг |
.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], о |
у је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, |
ка вратима главом. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим г |
а понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да у |
нтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо ј |
{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, |
идећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у у |
? </p> <p rend="Tekst">Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: </p> <p rend="Tekst">— |
га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> < |
о: </p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... чини ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми |
бож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу |
толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Им |
што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ре |
одне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да |
тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан |
ље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приб |
а да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта |
о густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, з |
брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га |
ћи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме |
/p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: |
ајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">После бабе, долазио је ота |
о, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} |
шајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једност |
и се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p rend="Tekst">О |
е и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снах |
ц пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доно |
а увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како |
а [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој |
, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да |
ела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер к |
у се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му н |
позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се в |
унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе к |
ињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљу |
та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би |
а, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чи |
о да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst">Офиксане цип |
та, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, р |
а имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле |
не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом у |
дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав о |
муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао |
нути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачен |
, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како |
и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горел |
авала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Послови су били |
увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да з |
а ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{ |
ућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као да то |
ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице ч |
исок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмен |
обуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, с |
кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвор |
од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </p> <p rend="Tekst">— Брат-М |
а није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла |
а се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С на |
је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом |
ег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши |
ник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и он |
танку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, |
а му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је |
иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен |
kst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би мо |
st">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! |
лађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њ |
е казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ |
а, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице |
, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и у |
слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га |
st">Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> < |
тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би п |
но ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чи |
ошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче |
вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће |
ванка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и |
ико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него д |
а како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове ши |
nd="Tekst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, |
амо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, ка |
аљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом |
строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду |
тапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено по |
аби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, |
рко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему |
<p rend="Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно в |
есено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која ком |
посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за |
се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта пла |
<p rend="Tekst">— Драгичка, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични т |
и. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако |
бљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио је. </p> |
не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око ку |
надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, нап |
о неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, |
и се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела |
кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз |
изању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и д |
о, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од ког |
евима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан |
о је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— |
арени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S |
он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, б |
грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p r |
сећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, |
ди тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, |
кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у |
нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке |
лук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— Знам, па? |
да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са т |
после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће |
га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као не |
дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово |
отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, принос |
ћу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим пола |
губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p |
сута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где |
а укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирн |
м жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлази |
тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак |
ен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паме |
, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спрема |
мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навучено |
са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, |
када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су |
већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За М |
рима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, |
божности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p |
болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док го |
т над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на |
салме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не вр |
као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књиг |
дмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећ |
нио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, веч |
ижњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треб |
четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S |
а деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Ра |
заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зов |
вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час |
ју, вичу: </p> <p rend="Tekst">— Хвала, чича! </p> <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радос |
своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је |
млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пеше |
а кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и |
ад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и |
ли, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом мо |
брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав с |
, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долаз |
вота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је би |
бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, те |
а?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном |
ко увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лиц |
да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат |
ту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке |
ekst">У празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, да му се виде |
>Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наст |
дахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марами |
ва, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом ја |
село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другов |
d="Drop_slovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше |
астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, |
, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— Нане! </p> <p ren |
ко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и в |
ње Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће о |
но је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осирома |
коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме н |
ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкч |
ородице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето |
седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да |
њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јо |
, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене посте |
и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиром |
t">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја н |
ekst">Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао |
како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њег |
челе су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, с |
аћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овак |
е, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Бо |
ица.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафирово |
мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га |
p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима |
е се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко |
а, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћив |
ао други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, пос |
се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепи |
ела Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа |
тао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испр |
треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап |
савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је чове |
чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, |
rend="Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за |
ачисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мрт |
аршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У |
а све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, |
аношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend |
ованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прси |
га оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш |
.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p ren |
kst"> <hi rend="italic">[Ипак изиђе.{S} Чује издалека песму:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="T |
раво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат ви |
а да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топ |
ћи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend |
и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> |
">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му |
опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљен |
неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаница |
је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} |
ло, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га |
ког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Teks |
а пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је |
би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, кажи |
де, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их |
само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како к |
t">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов те |
, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум |
, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пи |
ћи како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније сп |
државајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p> <p r |
време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, |
ekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> |
дарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишарани |
е могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним сели |
већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> <p rend="Tekst">— |
мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био о |
ајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знају |
су виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — то |
авину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. |
роши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и т |
новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по |
која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по баш |
да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом |
о руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} |
имала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst" |
зила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју |
којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како сед |
њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са |
тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све г |
зишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, |
када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећа |
а пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, гор |
у, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач |
улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као пос |
отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка |
ејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не б |
. </p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, |
а, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="T |
">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећо |
но знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како |
рећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, мо |
реплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">М |
танеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче она |
се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спрема |
од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, д |
а не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend="Tekst |
ао допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако |
ега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, из |
на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима |
гом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, ради |
ако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затворени |
обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљен |
слугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{ |
, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спр |
нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p rend="Tekst">Јован |
као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </ |
латко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако не |
насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — |
смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав пре |
ху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узим |
суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као |
е увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њ |
овом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког д |
не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен |
приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Мла |
ане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муш |
већама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из око |
се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу |
ећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње у |
амо, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизн |
, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено |
погрбљена.{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око вр |
ни.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} Мати |
е га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више |
сима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресено |
е раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се с |
глу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На са |
да би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капиј |
гледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> |
а да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокој |
ба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, |
те, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћера |
.{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостим |
примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зид |
да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хт |
продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко |
а му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у |
адовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право о |
Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} С |
о време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, |
ба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} |
синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђа |
лазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапуре |
мала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капи |
примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, била |
nd="Tekst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, ал |
хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, |
амо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, ц |
ме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до |
његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p rend="Tekst">Н |
њући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, ч |
S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са |
час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вар |
кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже. |
са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарниц |
ано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> < |
у који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, |
на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане |
она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, |
се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим до |
У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле с |
е.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, н |
руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави |
ући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леж |
њи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велик |
собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p r |
вреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је она |
И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да |
како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Ал |
гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, нај |
Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихо |
млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи уз |
kst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у |
S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да |
гнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку |
rend="Tekst">Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младено |
пљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једи |
љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tek |
Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба с |
стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из |
о му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одс |
уку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са п |
p> <p rend="Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S |
говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љу |
{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на д |
Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он је |
о, нани позлило! </p> <p rend="Tekst">— Шта јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни д |
ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, |
лежећи упита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашен |
зујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће тај? </p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ак |
јка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо? </p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — |
о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, при |
ладен га ослови: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш, Стојане? </p> <p rend="Tekst">— Ето, батке, |
тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта плачеш? </p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у суз |
зневерено питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар газда?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га |
ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и вр |
уће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и ос |
као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме верес |
баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање от |
} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p r |
м као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, |
ако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на |
опште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је бил |
ао увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, оч |
ршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда. |
И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није у |
важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања |
е другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да вид |
оју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кол |
му, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене |
нако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, пр |
ала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада |
ном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— |
, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов ра |
питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово траже |
ући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено до |
стајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend |
н.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И ка |
ижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, б |
оћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплаше |
ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш св |
d="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Нем |
ова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Мла |
а њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица |
о увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему остав |
споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> < |
једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели |
ла је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} |
га друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време |
доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p |
се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лиц |
Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечен |
а му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред |
ач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх к |
тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и ве |
ладен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће соб |
стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обу |
би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само |
ење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без б |
диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувш |
тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало |
се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S |
ekst"> <hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" |
ко се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење |
о и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случа |
не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упр |
друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, дру |
е, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колик |
ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треб |
а ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, |
а да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро р |
ражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је ве |
ове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А |
е, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино |
жио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутит |
даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> |
вамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад о |
ти, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у |
Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строг |
да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, |
а, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто о |
о као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пит |
су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала пра |
.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p |
Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, не |
ладена: </p> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </ |
о да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} За |
и, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од му |
корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да |
ати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадг |
мајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће |
че онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, п |
већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што |
реба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више разви |
љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право |
сле у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили п |
радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да |
и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чув |
то досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син |
жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролећ |
аршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну |
а одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе |
то зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, кад |
е надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p ren |
kst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да |
својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, дома |
у, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, |
држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, кад |
иге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек д |
ени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето ве |
н.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна |
рва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угу |
ако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго |
ц био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је до |
била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће им |
но мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко |
о да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он д |
и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и |
а оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брин |
м порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста у |
ао неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремал |
p rend="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају. |
вање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грл |
Tekst">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} |
готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће |
их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод |
осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И с |
ва, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу |
а матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и в |
Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј! |
ито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, синко? </p> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не |
ађају, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да ост |
тер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни д |
ао давајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве с |
S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште ш |
Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправ |
азу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се сва |
о ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео |
у, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, в |
једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућа |
сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер |
t">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједн |
нило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, |
и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалвар |
уше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у д |
од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tekst">Чарши |
— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — |
ира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, |
<p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти... |
сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно |
се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се о |
ао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би чес |
збиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одго |
евао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било |
јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без |
њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана |
то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и дев |
Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јас |
и.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре гото |
аху... </p> <p rend="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, св |
тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у послед |
а завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме |
времено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекал |
то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Млад |
то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је |
што баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за |
тане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра |
дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да |
ост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S |
икад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрос |
навао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p |
мело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и |
по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, дар |
бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младе |
} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући |
дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из |
м диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ниш |
е, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мо |
цано, млитаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чи |
подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела |
ар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може |
о си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу бог |
се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, ру |
о. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без свет |
о тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одл |
доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и с |
срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда |
ше наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било |
пак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понек |
му срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она |
м прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још |
због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И |
је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не |
е то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке м |
а као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> < |
бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој д |
ије спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостал |
ла фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не тре |
а жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна но |
бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је н |
о дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог вели |
просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Нег |
стати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А м |
о, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то |
е сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, |
са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се |
се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у |
да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив д |
.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ ст |
да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди |
{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазник |
где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је при |
ске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање |
ако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењ |
!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, шт |
, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако дола |
<p rend="Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на см |
го, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дозна |
отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} |
заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да |
остељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, св |
, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући и |
е очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. < |
ена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузи |
а слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала госпо |
њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из |
зури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гаси |
е прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах |
в дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће |
се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су |
ез оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај |
kst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми при |
а кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао т |
е што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би г |
а.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три |
ру са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио |
да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба б |
S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, |
Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављ |
пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што т |
, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="T |
ући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахо |
да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако |
rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она |
S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао д |
излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, д |
за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је |
сле оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и |
с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што |
али, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се на |
, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, к |
то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и |
ће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спеч |
ног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изве |
опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava">VII </p> <p rend |
p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{ |
.{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ з |
он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећер |
покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S |
жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за ба |
најући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, св |
, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама н |
уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, позн |
пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропиј |
он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се и |
ртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Ста |
а уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попушт |
ечац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, ба |
ој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На с |
то кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зар |
, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмла |
ају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, |
ење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Te |
егао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се |
чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирн |
т у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна с |
ашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен ради |
</p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи |
луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне |
н као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежа |
руд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је |
више плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се |
ао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а |
и пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником |
, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопче |
е.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како |
ових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из вели |
биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{ |
аскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — |
ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, п |
е већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућ |
тпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто б |
ховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да о |
радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме ни |
S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S |
да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он |
мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, |
, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што |
одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p rend= |
ово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и а |
задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи как |
ње с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, |
е хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод |
што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, д |
но бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} |
н се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му |
интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је |
се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који њ |
а, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац б |
заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољн |
, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети |
о не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је |
е боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или ес |
да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато |
време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка |
ави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst" |
к као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што |
а му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каж |
њу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да |
ekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци |
, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it |
ба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих |
тно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће |
еклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да |
, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да |
џи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и о |
је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весе |
> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што го |
> <p rend="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био |
страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, м |
ама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оц |
надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега др |
дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим к |
је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, |
азним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе по |
st">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако с |
није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време р |
једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно |
едном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чи |
е, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа |
колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен |
га. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да трај |
ти још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, |
у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жел |
hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још |
ве у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио |
авио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је р |
очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру д |
а...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, кад |
али, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, |
.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Н |
кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло |
у уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свек |
И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то д |
е дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато |
. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} |
ала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду зај |
за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца испове |
регледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су |
Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. |
а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, зашто |
реподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час нав |
} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у жив |
ekst">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово |
д осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека |
ну.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самогл |
век по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код |
у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знал |
о мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера свој |
е код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да |
т заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и и |
но, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Te |
лучајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst">Н |
агаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као |
го снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не сам |
о, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју по |
} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долаз |
t">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ |
<p rend="Tekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових |
p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући |
у по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је би |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p |
ришту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, |
ну?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да |
и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, |
, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да |
нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана |
се пита. </p> <p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако не |
Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце ст |
већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледају |
ном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, |
а сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ето, зат |
, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Н |
Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам |
утра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} |
а тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да и |
у сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, |
</p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори — него ка |
помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би са |
.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси |
звија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темења |
и ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само |
и прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, п |
све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно |
ше главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе |
о она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> < |
чени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> < |
а дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и |