• а 4
  • Аврорин 1
  • ал 1
  • али 1
  • ангелски 1
  • армоничку 1
  • аромати 1
  • Атине 1
  • Ах 1
  • Б 1
  • б 2
  • балсам 1
  • бесмртије 1
  • бесмртни 1
  • бесмртноме 1
  • би 1
  • бјеже 1
  • бјежи 1
  • блуди 1
  • бог 1
  • божа 2
  • боже 1
  • божествени 1
  • божество 1
  • брилијантна 1
  • буди 1
  • бусењу 1
  • в 1
  • важе 1
  • важне 1
  • валове 1
  • валовима 1
  • ведрим 1
  • вели 1
  • величави 1
  • величину 1
  • вече 1
  • вида 1
  • виде 1
  • видим 1
  • вијека 1
  • виле 4
  • вилин 1
  • витлења 1
  • вјечнијем 1
  • владалице 1
  • владу 1
  • внимателним 1
  • воде 2
  • восхиштењу 1
  • време 1
  • главе 2
  • гледим 3
  • гојиш 1
  • гордељива 1
  • гордија 1
  • грм 1
  • грми 1
  • груди 1
  • густе 1
  • да 2
  • дало 1
  • дв 1
  • два 2
  • движенија 1
  • дивне 1
  • дивно 1
  • дивотницу 1
  • дивото 1
  • дивоту 1
  • Дијанин 1
  • дични 1
  • до 1
  • дођи 1
  • Док 1
  • долазе 1
  • драгом 1
  • драже 1
  • дражести 1
  • Друге 1
  • дубе 1
  • душа 3
  • душици 1
  • душом 1
  • душу 2
  • ђе 1
  • ево 1
  • ере 1
  • жедни 1
  • жељи 1
  • за 1
  • завид 1
  • загрлим 1
  • зажижу 1
  • замишљен 1
  • занешене 1
  • запаљеној 1
  • затрепте 1
  • зв 1
  • звјезданије 1
  • земљи 1
  • знам 1
  • зној 1
  • зрак 1
  • зракама 1
  • зраке 1
  • зраком 1
  • и 6
  • игра 1
  • Играм 1
  • иде 1
  • идејално 1
  • из 1
  • изгубим 1
  • излазак 1
  • има 1
  • Инопом 1
  • испод 1
  • испуњењу 1
  • ја 1
  • Ја 1
  • јабукама 1
  • јабучице 1
  • је 11
  • један 1
  • једим 1
  • једну 1
  • језде 1
  • јела 2
  • јеле 2
  • јенац 1
  • јетне 1
  • јетни 1
  • јој 6
  • Јошт 1
  • к 3
  • ка 4
  • кад 4
  • када 3
  • како 1
  • кане 1
  • као 1
  • капље 1
  • код 1
  • кола 2
  • комете 1
  • коса 1
  • косом 1
  • красан 1
  • красне 1
  • красота 1
  • креће 1
  • крила 1
  • кроз 1
  • кроком 1
  • лагани 1
  • лаким 1
  • лети 2
  • ли 2
  • ливади 1
  • лију 1
  • ликом 1
  • лишеника 1
  • лишено 1
  • луна 1
  • Луна 1
  • луне 1
  • луно 1
  • љепше 1
  • људска 1
  • људско 1
  • магическе 1
  • магическом 1
  • магле 1
  • мазање 1
  • мале 1
  • Малена 1
  • мало 1
  • мамом 1
  • мана 1
  • мање 1
  • ме 1
  • мене 1
  • ми 8
  • миле 1
  • мисли 1
  • мичу 1
  • младолике 1
  • младу 1
  • млого 1
  • могле 1
  • може 1
  • моје 1
  • моју 1
  • мрежицу 1
  • муче 1
  • мушице 1
  • на 10
  • Над 1
  • над 3
  • надежди 1
  • најмирисни 1
  • наљубих 1
  • нам 1
  • напојио 1
  • насљедство 1
  • Не 1
  • не 4
  • небо 1
  • небом 1
  • Него 1
  • нека 1
  • неким 1
  • неко 1
  • низ 1
  • нит 1
  • нити 1
  • ништа 1
  • ништавно 1
  • но 1
  • Ноћ 1
  • ноћи 1
  • ње 1
  • њен 1
  • њеном 1
  • њих 2
  • њом 2
  • њу 1
  • О 2
  • обрашчићи 1
  • ова 1
  • овај 1
  • ову 1
  • огледало 1
  • огњевите 1
  • од 3
  • округла 1
  • опазу 1
  • опет 1
  • очи 1
  • оштром 1
  • пазе 1
  • пјесну 1
  • Плава 1
  • плави 1
  • пламена 1
  • пламом 1
  • планина 1
  • пливајући 1
  • поглед 1
  • погледа 1
  • погледом 1
  • под 4
  • поје 1
  • полуди 1
  • поља 1
  • прага 1
  • пред 1
  • презиру 1
  • Прелесницу 1
  • прелести 2
  • претчувствијем 1
  • при 1
  • При 1
  • продужи 1
  • прољећем 1
  • прољећну 1
  • прса 2
  • пупуљ 1
  • пучином 1
  • равнине 1
  • развијала 1
  • разлетиле 1
  • рајска 1
  • рајске 2
  • раскаљеној 1
  • Распрсне 1
  • рећи 1
  • роје 1
  • ројевима 2
  • ројне 1
  • роса 1
  • с 10
  • са 2
  • сад 2
  • сада 2
  • сам 1
  • сахат 1
  • сваки 1
  • све 4
  • свезала 1
  • свети 2
  • светим 1
  • светој 1
  • сви 2
  • свијета 1
  • свјећици 1
  • свога 2
  • своје 1
  • својим 1
  • сву 1
  • свуд 1
  • се 9
  • себе 1
  • силе 3
  • силом 1
  • сипље 1
  • сисати 1
  • ситан 1
  • сједим 1
  • скупља 1
  • сл 1
  • славе 1
  • славуј 1
  • слатка 1
  • слатким 2
  • слаткој 1
  • слатком 1
  • слију 1
  • слонове 1
  • Слух 1
  • слуху 1
  • смртни 1
  • смртника 1
  • сношеније 1
  • сњеговима 1
  • Сњежана 1
  • Совршенство 1
  • споји 1
  • сребрног 1
  • среће 2
  • срећна 1
  • стање 1
  • стах 1
  • створит 1
  • страшна 1
  • стрецају 1
  • стрецања 1
  • струка 1
  • су 4
  • сунца 1
  • сунце 2
  • тад 1
  • таинствене 1
  • тајна 1
  • тако 1
  • танке 1
  • танко 1
  • тарем 1
  • творенија 1
  • те 3
  • тече 1
  • ти 2
  • тисуће 1
  • тиху 1
  • тице 1
  • то 1
  • траве 1
  • трејазна 1
  • тренутак 1
  • Тренућ 1
  • тресу 1
  • трона 1
  • ћилим 1
  • у 6
  • уведем 1
  • умне 1
  • усамљени 1
  • усне 1
  • уста 2
  • Устав 1
  • уставити 1
  • устах 1
  • уступа 1
  • Фебу 1
  • фине 1
  • хитро 1
  • ход 1
  • Ход 1
  • хоризонта 1
  • хука 1
  • ц 1
  • цв 2
  • цјелив 1
  • цјеливи 2
  • Цјелителни 1
  • црна 1
  • црнијем 1
  • часе 1
  • черте 1
  • чувства 1
  • Чувства 1
  • чувствујем 1
  • Чудо 1
  • шарени 1
  • шатором 2
  • шеће 1
  • што 2
530 matches
 може!</li> <li>Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи –</li> <li>од тисуће што чувствује 
ећи!</li> <li>Сњежана јој прса округла, а стрецају светим пламом,</li> <li>дв’је слонове јабучи 
м.</li> <li>Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле; </li> <li>красота ми ова божа раз 
аве,</li> <li>стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе.</li> <li>Тренућ ми је сваки сахат 
и!</li> <li>Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће,</li> <li>од сребрног свога прага над 
дођи, у ништавно људско стање,</li> <li>ал’ лишено свога трона божество сам неко мање;</li> <li 
зе!</li> <li>Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –</li> <li>све то слуху оштром г 
оже!</li> <li>Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи –</li> <li>од тисуће што чувствујем  
е воде;</li> <li>на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје,</li> <li>мушице се огњевите ка к 
 <li>Цјелителни балсам свети најмирисни аромати</li> <li>што је небо земљи дало на усне јој ста 
i>зрак је виле младолике тако красан ка Атине,</li> <li>огледало и мазање презиру јој черте фин 
ени душу с душом драгом слију.</li> <li>Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију!</li>  
у јој черте фине.</li> <li>Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,</li> <li>кад су сунц 
Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;</li> <li>свезала се два погледа магическом слат 
удо смртни ере сада не полуди!</li> <li>Б’јела прса гордија су под црнијем валовима</li> <li>но 
елести рајске лију!</li> <li>Цјелителни балсам свети најмирисни аромати</li> <li>што је небо зе 
<li>О насљедство идејално, ти нам гојиш бесмртије,</li> <li>те са небом душа људска има своје с 
ђе ми лети – </li> <li>завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!</li> <li>Ход је вилин 
јета срећна важе,</li> <li>к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже; </li> <li>зној лагани  
/li> <li>Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с устах –  
иде; </li> <li>силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.</li> <li>Док ево ти дивне виле ла 
ом када лети над пучином.</li> <li>Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,</li> <li>тад из  
мртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.</li> <li>Над њом зв’језде ројевима брилијантна к 
li>Прелесницу како видим, загрлим је ка бог вели, </li> <li>уведем је под шатором к испуњењу св 
шом драгом слију.</li> <li>Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију!</li> <li>Цјелителн 
 се разлетиле; </li> <li>красота ми ова божа развијала умне силе.</li> <li>Него опет к себе дођ 
>Совршенство творенија, таинствене силе боже,</li> <li>ништа љепше нит’ је када нити од ње ство 
ка душици раскаљеној</li> <li>и цјеливи божествени душу с душом драгом слију.</li> <li>Ах, цјел 
 стање,</li> <li>ал’ лишено свога трона божество сам неко мање;</li> <li>претчувствијем неким с 
уди.</li> <li>Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,</li> <li>под њом капље ројевима  
пље зраке магическе, чувства тајна нека буди,</li> <li>те смртника жедни поглед у дражести слат 
ука; </li> <li>затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,</li> <li>стрецања ме рајска тресу,  
и</li> <li>душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,</li> <li>О насљедство идејално, т 
 јој се с јабукама – два свијета срећна важе,</li> <li>к восхиштењу бесмртноме лишеника среће д 
рем главе...</li> <li>Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.</li> <li>Не мичу се ус 
бе слатким мамом;</li> <li>црна коса на валове низ рајске с игра груди...</li> <li>О дивото!{S} 
 <li>Б’јела прса гордија су под црнијем валовима</li> <li>но планина гордељива под вјечнијем сњ 
купља вијека</head> <lg> <li>Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече</li> <li>испод поља 
релесницу како видим, загрлим је ка бог вели, </li> <li>уведем је под шатором к испуњењу светој 
ретчувствијем неким слатким ход Дијанин величави</li> <li>душу ми је напојио – све њен в’јенац  
едим,</li> <li>кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.</li> <li>Играм јој се с јабу 
>испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,</li> <li>сипље зраке магическе, чувства тајна нек 
та и уступа Фебу владу,</li> <li>тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!</li> </lg> </div> 
иле су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.</li> <li>Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми 
ти могле виле.</li> <li>Прелесницу како видим, загрлим је ка бог вели, </li> <li>уведем је под  
                 <div> <head>Ноћ скупља вијека</head> <lg> <li>Плава луна ведрим зраком у преле 
прољећем кад се креће;</li> <li>зрак је виле младолике тако красан ка Атине,</li> <li>огледало  
>кад су сунце над Инопом уставити могле виле.</li> <li>Прелесницу како видим, загрлим је ка бог 
уд – да виде.</li> <li>Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети – </li> <li>завид’те ми, с 
 <li>Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;</li> <li>свезала се два погледа магическом 
на тренутак овај свети!</li> <li>Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће,</li> <li>од сре 
е,</li> <li>стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе.</li> <li>Тренућ ми је сваки сахат – 
овима</li> <li>но планина гордељива под вјечнијем сњеговима</li> <li>на излазак кад је сунца са 
јеле!</li> <li>Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;</li> <li>свезала се два погледа  
li>Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,</li> <li>тад из вида ја изгубим дивотницу моју м 
рени ћилим сједим</li> <li>и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим.</li> <li>Чувства су  
 њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,</li> <li>под њом капље ројевима зажижу се ројне в 
>под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;</li> <li>на грм славуј усамљени армоничку пјесну  
а – два свијета срећна важе,</li> <li>к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже; </li> <li>з 
li> <li>Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; </li> <li>силе су ми на опазу, очи бј 
трецања ме рајска тресу, а витлења муче главе.</li> <li>Тренућ ми је сваки сахат – моје време с 
ј лагани с њеном косом с занешене тарем главе...</li> <li>Друге среће, мало важне, за њу би да, 
злазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,</li> <li>кроз мрежицу танке магле величину кад  
и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим.</li> <li>Чувства су ми сад трејазна, а мисли се 
li>душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,</li> <li>О насљедство идејално, ти нам го 
</li> <li>О насљедство идејално, ти нам гојиш бесмртије,</li> <li>те са небом душа људска има с 
од црнијем валовима</li> <li>но планина гордељива под вјечнијем сњеговима</li> <li>на излазак к 
ре сада не полуди!</li> <li>Б’јела прса гордија су под црнијем валовима</li> <li>но планина гор 
евима зажижу се ројне воде;</li> <li>на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје,</li> <li>муш 
с струка –</li> <li>све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука; </li> <li>затрепте ли т 
i>црна коса на валове низ рајске с игра груди...</li> <li>О дивото!{S} Чудо смртни ере сада не  
li> <li>затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,</li> <li>стрецања ме рајска тресу, а витле 
i>силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.</li> <li>Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе 
> <li>Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с устах – цје 
исни аромати</li> <li>што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.</li> <li>Совршенство твор 
гла, а стрецају светим пламом,</li> <li>дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;</li>  
дим.</li> <li>Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе,</li> <li>к восхиштењу бесмртно 
далице виле б’јеле;</li> <li>свезала се два погледа магическом слатком силом,</li> <li>као сунц 
пливајући танко пазе</li> <li>на ливади движенија – до њих хитро сви долазе!</li> <li>Распрсне  
еже свуд – да виде.</li> <li>Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети – </li> <li>завид’те 
<li>Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече</li> <li>испод поља звјезданије у прољећну т 
 владу,</li> <li>тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!</li> </lg> </div>  
е низ рајске с игра груди...</li> <li>О дивото!{S} Чудо смртни ере сада не полуди!</li> <li>Б’ј 
м</li> <li>и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим.</li> <li>Чувства су ми сад трејазна, 
i> <li>претчувствијем неким слатким ход Дијанин величави</li> <li>душу ми је напојио – све њен  
овај свети!</li> <li>Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће,</li> <li>од сребрног свога  
нко пазе</li> <li>на ливади движенија – до њих хитро сви долазе!</li> <li>Распрсне ли пупуљ цв’ 
ла умне силе.</li> <li>Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање,</li> <li>ал’ лишено свог 
азу, очи бјеже свуд – да виде.</li> <li>Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети – </li> < 
>на ливади движенија – до њих хитро сви долазе!</li> <li>Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане ро 
> <li>и цјеливи божествени душу с душом драгом слију.</li> <li>Ах, цјеливи, божа мана, све прел 
>к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже; </li> <li>зној лагани с њеном косом с занешене т 
ди,</li> <li>те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.</li> <li>Над њом зв’језде ројев 
осом с занешене тарем главе...</li> <li>Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.</li> 
</li> <li>дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;</li> <li>црна коса на валове низ ра 
ка има своје сношеније!</li> <li>Слух и душа у надежди пливајући танко пазе</li> <li>на ливади  
ици запаљеној</li> <li>пламена се споји душа ка душици раскаљеној</li> <li>и цјеливи божествени 
м гојиш бесмртије,</li> <li>те са небом душа људска има своје сношеније!</li> <li>Слух и душа у 
љеној</li> <li>пламена се споји душа ка душици раскаљеној</li> <li>и цјеливи божествени душу с  
ој</li> <li>и цјеливи божествени душу с душом драгом слију.</li> <li>Ах, цјеливи, божа мана, св 
аскаљеној</li> <li>и цјеливи божествени душу с душом драгом слију.</li> <li>Ах, цјеливи, божа м 
м слатким ход Дијанин величави</li> <li>душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,</li> 
 <li>Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети – </li> <li>завид’те ми, сви бесмртни, на тр 
 очи бјеже свуд – да виде.</li> <li>Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети – </li> <li>з 
ди...</li> <li>О дивото!{S} Чудо смртни ере сада не полуди!</li> <li>Б’јела прса гордија су под 
а тајна нека буди,</li> <li>те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.</li> <li>Над њом 
уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.</li> <li>При зракама красне луне, при свјећици за 
ве...</li> <li>Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с ус 
иле лаким кроком ђе ми лети – </li> <li>завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!</li> 
е виле.</li> <li>Прелесницу како видим, загрлим је ка бог вели, </li> <li>уведем је под шатором 
а воде,</li> <li>под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;</li> <li>на грм славуј усамљени а 
њевите ка комете мале роје.</li> <li>Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим</li> <li>и 
; </li> <li>зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе...</li> <li>Друге среће, мало важн 
i>При зракама красне луне, при свјећици запаљеној</li> <li>пламена се споји душа ка душици раск 
ми, код мене је страшна хука; </li> <li>затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,</li> <li>с 
ражести слаткој блуди.</li> <li>Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,</li> <li>под њ 
прелести дивно тече</li> <li>испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,</li> <li>сипље зраке  
најмирисни аромати</li> <li>што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.</li> <li>Совршенств 
> <li>од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!</li> <li>Сњежана јој прса округла, а ст 
мртноме лишеника среће драже; </li> <li>зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе...</li 
ага над прољећем кад се креће;</li> <li>зрак је виле младолике тако красан ка Атине,</li> <li>о 
ом к испуњењу светој жељи.</li> <li>При зракама красне луне, при свјећици запаљеној</li> <li>пл 
је у прољећну тиху вече,</li> <li>сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди,</li> <li>те с 
ијека</head> <lg> <li>Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече</li> <li>испод поља звјезд 
i>Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с устах – цјелив  
учином.</li> <li>Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,</li> <li>тад из вида ја изгубим ди 
тако красан ка Атине,</li> <li>огледало и мазање презиру јој черте фине.</li> <li>Устав’ луно,  
дска има своје сношеније!</li> <li>Слух и душа у надежди пливајући танко пазе</li> <li>на ливад 
поји душа ка душици раскаљеној</li> <li>и цјеливи божествени душу с душом драгом слију.</li> <l 
шатором на шарени ћилим сједим</li> <li>и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим.</li> <l 
i> <li>црна коса на валове низ рајске с игра груди...</li> <li>О дивото!{S} Чудо смртни ере сад 
гле величину кад јој сл’једим.</li> <li>Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе,</li> 
ћ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; </li> <li>силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да 
нац гледим плави,</li> <li>О насљедство идејално, ти нам гојиш бесмртије,</li> <li>те са небом  
зонта и уступа Фебу владу,</li> <li>тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!</li> </lg> </d 
упа Фебу владу,</li> <li>тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!</li> </lg> </div>  
ива под вјечнијем сњеговима</li> <li>на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,</li> < 
ртије,</li> <li>те са небом душа људска има своје сношеније!</li> <li>Слух и душа у надежди пли 
ми часе миле,</li> <li>кад су сунце над Инопом уставити могле виле.</li> <li>Прелесницу како ви 
м зраком у прелести дивно тече</li> <li>испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,</li> <li>с 
вели, </li> <li>уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.</li> <li>При зракама красне луне, 
уступа Фебу владу,</li> <li>тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!</li> </lg> </div>  
 огњевите ка комете мале роје.</li> <li>Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим</li> <l 
д јој сл’једим.</li> <li>Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе,</li> <li>к восхиште 
у светим пламом,</li> <li>дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;</li> <li>црна коса  
не силе боже,</li> <li>ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!</li> <li>Малена јој ус 
нијем сњеговима</li> <li>на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,</li> <li>кроз мреж 
и, на тренутак овај свети!</li> <li>Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће,</li> <li>од  
 <li>све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука; </li> <li>затрепте ли тице крила у бус 
 витлења муче главе.</li> <li>Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; </li> <li>силе  
м ход Дијанин величави</li> <li>душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,</li> <li>О н 
ад прољећем кад се креће;</li> <li>зрак је виле младолике тако красан ка Атине,</li> <li>огледа 
агрлим је ка бог вели, </li> <li>уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.</li> <li>При зра 
/li> <li>Прелесницу како видим, загрлим је ка бог вели, </li> <li>уведем је под шатором к испуњ 
м свети најмирисни аромати</li> <li>што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.</li> <li>Со 
, а стрецају светим пламом,</li> <li>дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;</li> <li 
i> <li>Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт се ситан не наљубих вл 
мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.</li> <li>Играм јој се с јабукама – два свијета с 
ићи –</li> <li>од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!</li> <li>Сњежана јој прса окру 
ести слаткој блуди.</li> <li>Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,</li> <li>под њом  
јој черте фине.</li> <li>Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,</li> <li>кад су сунце  
о смртни ере сада не полуди!</li> <li>Б’јела прса гордија су под црнијем валовима</li> <li>но п 
шт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;</li> <li>свезала се два погледа магическом слатко 
у се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт се ситан не наљубих владалице виле  
/li> <li>душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,</li> <li>О насљедство идејално, ти  
i>на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,</li> <li>кроз мрежицу танке магле величин 
и долазе!</li> <li>Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –</li> <li>све то слуху ош 
дну не знам сада рећи!</li> <li>Сњежана јој прса округла, а стрецају светим пламом,</li> <li>дв 
ити од ње створит може!</li> <li>Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи –</li> <li>од тис 
i>кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.</li> <li>Играм јој се с јабукама – два св 
/li> <li>што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.</li> <li>Совршенство творенија, таинст 
личину кад јој сл’једим.</li> <li>Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе,</li> <li>к 
ине,</li> <li>огледало и мазање презиру јој черте фине.</li> <li>Устав’ луно, б’јела кола, прод 
ах – цјелив један ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;</li> <l 
г вели, </li> <li>уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.</li> <li>При зракама красне лун 
развијала умне силе.</li> <li>Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање,</li> <li>ал’ лише 
ама – два свијета срећна важе,</li> <li>к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже; </li> <li 
апаљеној</li> <li>пламена се споји душа ка душици раскаљеној</li> <li>и цјеливи божествени душу 
> <li>Прелесницу како видим, загрлим је ка бог вели, </li> <li>уведем је под шатором к испуњењу 
јесну поје,</li> <li>мушице се огњевите ка комете мале роје.</li> <li>Ја замишљен пред шатором  
 <li>зрак је виле младолике тако красан ка Атине,</li> <li>огледало и мазање презиру јој черте  
вјечнијем сњеговима</li> <li>на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,</li> <li>кроз  
li>од сребрног свога прага над прољећем кад се креће;</li> <li>зрак је виле младолике тако крас 
> <li>кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.</li> <li>Играм јој се с јабукама – дв 
ла кола, продужи ми часе миле,</li> <li>кад су сунце над Инопом уставити могле виле.</li> <li>П 
силе боже,</li> <li>ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!</li> <li>Малена јој уста  
илом,</li> <li>као сунце с својим ликом када лети над пучином.</li> <li>Луна бјежи с хоризонта  
<li>Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће,</li> <li>од сребрног свога прага над прољеће 
ставити могле виле.</li> <li>Прелесницу како видим, загрлим је ка бог вели, </li> <li>уведем је 
/li> <li>Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –</li> <li>све то слуху оштром грми, 
леда магическом слатком силом,</li> <li>као сунце с својим ликом када лети над пучином.</li> <l 
брилијантна кола воде,</li> <li>под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;</li> <li>на грм сл 
ка –</li> <li>све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука; </li> <li>затрепте ли тице кр 
ерте фине.</li> <li>Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,</li> <li>кад су сунце над И 
i>Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,</li> <li>под њом капље ројевима зажижу се ро 
ну поје,</li> <li>мушице се огњевите ка комете мале роје.</li> <li>Ја замишљен пред шатором на  
а њих дубе слатким мамом;</li> <li>црна коса на валове низ рајске с игра груди...</li> <li>О ди 
ће драже; </li> <li>зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе...</li> <li>Друге среће, м 
е;</li> <li>зрак је виле младолике тако красан ка Атине,</li> <li>огледало и мазање презиру јој 
уњењу светој жељи.</li> <li>При зракама красне луне, при свјећици запаљеној</li> <li>пламена се 
ејазна, а мисли се разлетиле; </li> <li>красота ми ова божа развијала умне силе.</li> <li>Него  
ребрног свога прага над прољећем кад се креће;</li> <li>зрак је виле младолике тако красан ка А 
трашна хука; </li> <li>затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,</li> <li>стрецања ме рајска 
ца са равнине цв’јетне гледим,</li> <li>кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.</li 
е.</li> <li>Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети – </li> <li>завид’те ми, сви бесмртни 
ме лишеника среће драже; </li> <li>зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе...</li> <li 
да виде.</li> <li>Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети – </li> <li>завид’те ми, сви бе 
</li> <li>као сунце с својим ликом када лети над пучином.</li> <li>Луна бјежи с хоризонта и уст 
ок ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети – </li> <li>завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак 
њих хитро сви долазе!</li> <li>Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –</li> <li>све 
ене је страшна хука; </li> <li>затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,</li> <li>стрецања м 
адежди пливајући танко пазе</li> <li>на ливади движенија – до њих хитро сви долазе!</li> <li>Ра 
цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију!</li> <li>Цјелителни балсам свети најмирисни арома 
тком силом,</li> <li>као сунце с својим ликом када лети над пучином.</li> <li>Луна бјежи с хори 
 важе,</li> <li>к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже; </li> <li>зној лагани с њеном кос 
, у ништавно људско стање,</li> <li>ал’ лишено свога трона божество сам неко мање;</li> <li>пре 
Ноћ скупља вијека</head> <lg> <li>Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече</li> <li>испод 
м ликом када лети над пучином.</li> <li>Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,</li> <li>та 
ветој жељи.</li> <li>При зракама красне луне, при свјећици запаљеној</li> <li>пламена се споји  
презиру јој черте фине.</li> <li>Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,</li> <li>кад с 
а, таинствене силе боже,</li> <li>ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!</li> <li>Ма 
иш бесмртије,</li> <li>те са небом душа људска има своје сношеније!</li> <li>Слух и душа у наде 
> <li>Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање,</li> <li>ал’ лишено свога трона божество  
рољећну тиху вече,</li> <li>сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди,</li> <li>те смртник 
б’јеле;</li> <li>свезала се два погледа магическом слатком силом,</li> <li>као сунце с својим л 
тне гледим,</li> <li>кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.</li> <li>Играм јој се  
ко красан ка Атине,</li> <li>огледало и мазање презиру јој черте фине.</li> <li>Устав’ луно, б’ 
,</li> <li>мушице се огњевите ка комете мале роје.</li> <li>Ја замишљен пред шатором на шарени  
 када нити од ње створит може!</li> <li>Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи –</li> <li 
не тарем главе...</li> <li>Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.</li> <li>Не мичу  
је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;</li> <li>црна коса на валове низ рајске с игра г 
рагом слију.</li> <li>Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију!</li> <li>Цјелителни бал 
л’ лишено свога трона божество сам неко мање;</li> <li>претчувствијем неким слатким ход Дијанин 
у бусењу густе траве,</li> <li>стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе.</li> <li>Тренућ  
</li> <li>све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука; </li> <li>затрепте ли тице крила  
а мисли се разлетиле; </li> <li>красота ми ова божа развијала умне силе.</li> <li>Него опет к с 
i>Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети – </li> <li>завид’те ми, сви бесмртни, на трену 
 кроком ђе ми лети – </li> <li>завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!</li> <li>Ход  
> <li>Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,</li> <li>кад су сунце над Инопом уставити 
, а витлења муче главе.</li> <li>Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; </li> <li>си 
 дивоту ову гледим.</li> <li>Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле; </li> <li>красот 
оје време сад не иде; </li> <li>силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.</li> <li>Док ево 
тким ход Дијанин величави</li> <li>душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,</li> <li> 
тав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,</li> <li>кад су сунце над Инопом уставити могле в 
</li> <li>Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле; </li> <li>красота ми ова божа разви 
, за њу би да, и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!</li> < 
ћем кад се креће;</li> <li>зрак је виле младолике тако красан ка Атине,</li> <li>огледало и маз 
i>тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!</li> </lg> </div>  
нутак овај свети!</li> <li>Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће,</li> <li>од сребрног  
i> <li>кад су сунце над Инопом уставити могле виле.</li> <li>Прелесницу како видим, загрлим је  
а љепше нит’ је када нити од ње створит може!</li> <li>Малена јој уста слатка, а ангелски обраш 
ве.</li> <li>Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; </li> <li>силе су ми на опазу, о 
i> <li>тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!</li> </lg> </div>  
 равнине цв’јетне гледим,</li> <li>кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.</li> <li 
<li>стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе.</li> <li>Тренућ ми је сваки сахат – моје вр 
самљени армоничку пјесну поје,</li> <li>мушице се огњевите ка комете мале роје.</li> <li>Ја зам 
 – </li> <li>завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!</li> <li>Ход је вилин млого дич 
 дубе слатким мамом;</li> <li>црна коса на валове низ рајске с игра груди...</li> <li>О дивото! 
пламом,</li> <li>дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;</li> <li>црна коса на валове 
 време сад не иде; </li> <li>силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.</li> <li>Док ево ти 
вети!</li> <li>Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће,</li> <li>од сребрног свога прага  
роје.</li> <li>Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим</li> <li>и с погледом внимателни 
аромати</li> <li>што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.</li> <li>Совршенство творенија 
ројевима зажижу се ројне воде;</li> <li>на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје,</li> <li> 
дељива под вјечнијем сњеговима</li> <li>на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,</li 
у надежди пливајући танко пазе</li> <li>на ливади движенија – до њих хитро сви долазе!</li> <li 
 шеће,</li> <li>од сребрног свога прага над прољећем кад се креће;</li> <li>зрак је виле младол 
ужи ми часе миле,</li> <li>кад су сунце над Инопом уставити могле виле.</li> <li>Прелесницу как 
 <li>као сунце с својим ликом када лети над пучином.</li> <li>Луна бјежи с хоризонта и уступа Ф 
глед у дражести слаткој блуди.</li> <li>Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,</li> < 
своје сношеније!</li> <li>Слух и душа у надежди пливајући танко пазе</li> <li>на ливади движени 
 лију!</li> <li>Цјелителни балсам свети најмирисни аромати</li> <li>што је небо земљи дало на у 
 ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;</li> <li>свезала се два  
ави,</li> <li>О насљедство идејално, ти нам гојиш бесмртије,</li> <li>те са небом душа људска и 
од Дијанин величави</li> <li>душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,</li> <li>О насљ 
ве њен в’јенац гледим плави,</li> <li>О насљедство идејално, ти нам гојиш бесмртије,</li> <li>т 
> <li>О дивото!{S} Чудо смртни ере сада не полуди!</li> <li>Б’јела прса гордија су под црнијем  
енућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; </li> <li>силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – 
дан ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;</li> <li>свезала се д 
/li> <li>од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!</li> <li>Сњежана јој прса округла, а 
жне, за њу би да, и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!</li 
вети најмирисни аромати</li> <li>што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.</li> <li>Соврш 
 ти нам гојиш бесмртије,</li> <li>те са небом душа људска има своје сношеније!</li> <li>Слух и  
 ова божа развијала умне силе.</li> <li>Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање,</li> <l 
li>сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди,</li> <li>те смртника жедни поглед у дражести 
 сам неко мање;</li> <li>претчувствијем неким слатким ход Дијанин величави</li> <li>душу ми је  
<li>ал’ лишено свога трона божество сам неко мање;</li> <li>претчувствијем неким слатким ход Ди 
ким мамом;</li> <li>црна коса на валове низ рајске с игра груди...</li> <li>О дивото!{S} Чудо с 
нствене силе боже,</li> <li>ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!</li> <li>Малена ј 
боже,</li> <li>ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!</li> <li>Малена јој уста слатк 
оренија, таинствене силе боже,</li> <li>ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!</li>  
силе.</li> <li>Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање,</li> <li>ал’ лишено свога трона  
ордија су под црнијем валовима</li> <li>но планина гордељива под вјечнијем сњеговима</li> <li>н 
                            <div> <head>Ноћ скупља вијека</head> <lg> <li>Плава луна ведрим зра 
>Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт се ситан не наљубих владалиц 
i> <li>ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!</li> <li>Малена јој уста слатка, а анг 
ичави</li> <li>душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,</li> <li>О насљедство идејалн 
ка среће драже; </li> <li>зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе...</li> <li>Друге ср 
мом,</li> <li>дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;</li> <li>црна коса на валове ни 
 пазе</li> <li>на ливади движенија – до њих хитро сви долазе!</li> <li>Распрсне ли пупуљ цв’јет 
 у дражести слаткој блуди.</li> <li>Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,</li> <li>п 
има брилијантна кола воде,</li> <li>под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;</li> <li>на гр 
..</li> <li>Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с устах 
 све њен в’јенац гледим плави,</li> <li>О насљедство идејално, ти нам гојиш бесмртије,</li> <li 
ове низ рајске с игра груди...</li> <li>О дивото!{S} Чудо смртни ере сада не полуди!</li> <li>Б 
 <li>Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи –</li> <li>од тисуће што чувствујем једну не  
исли се разлетиле; </li> <li>красота ми ова божа развијала умне силе.</li> <li>Него опет к себе 
>завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!</li> <li>Ход је вилин млого дични на Аврори 
<li>и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим.</li> <li>Чувства су ми сад трејазна, а мисл 
ладолике тако красан ка Атине,</li> <li>огледало и мазање презиру јој черте фине.</li> <li>Уста 
моничку пјесну поје,</li> <li>мушице се огњевите ка комете мале роје.</li> <li>Ја замишљен пред 
</li> <li>ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!</li> <li>Малена јој уста слатка, а  
го дични на Аврорин када шеће,</li> <li>од сребрног свога прага над прољећем кад се креће;</li> 
слатка, а ангелски обрашчићи –</li> <li>од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!</li>  
ам сада рећи!</li> <li>Сњежана јој прса округла, а стрецају светим пламом,</li> <li>дв’је слоно 
еме сад не иде; </li> <li>силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.</li> <li>Док ево ти ди 
божа развијала умне силе.</li> <li>Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање,</li> <li>ал’ 
 не иде; </li> <li>силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.</li> <li>Док ево ти дивне вил 
е роса с струка –</li> <li>све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука; </li> <li>затреп 
i>Слух и душа у надежди пливајући танко пазе</li> <li>на ливади движенија – до њих хитро сви до 
i> <li>на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје,</li> <li>мушице се огњевите ка комете мале 
<head>Ноћ скупља вијека</head> <lg> <li>Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече</li> <li 
 ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,</li> <li>О насљедство идејално, ти нам гојиш бес 
е луне, при свјећици запаљеној</li> <li>пламена се споји душа ка душици раскаљеној</li> <li>и ц 
ана јој прса округла, а стрецају светим пламом,</li> <li>дв’је слонове јабучице на њих дубе сла 
ија су под црнијем валовима</li> <li>но планина гордељива под вјечнијем сњеговима</li> <li>на и 
ошеније!</li> <li>Слух и душа у надежди пливајући танко пазе</li> <li>на ливади движенија – до  
а нека буди,</li> <li>те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.</li> <li>Над њом зв’је 
це виле б’јеле;</li> <li>свезала се два погледа магическом слатком силом,</li> <li>као сунце с  
ром на шарени ћилим сједим</li> <li>и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим.</li> <li>Чу 
 валовима</li> <li>но планина гордељива под вјечнијем сњеговима</li> <li>на излазак кад је сунц 
лим је ка бог вели, </li> <li>уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.</li> <li>При зракам 
полуди!</li> <li>Б’јела прса гордија су под црнијем валовима</li> <li>но планина гордељива под  
ојевима брилијантна кола воде,</li> <li>под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;</li> <li>н 
на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје,</li> <li>мушице се огњевите ка комете мале роје.< 
li>О дивото!{S} Чудо смртни ере сада не полуди!</li> <li>Б’јела прса гордија су под црнијем вал 
ом у прелести дивно тече</li> <li>испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,</li> <li>сипље з 
н када шеће,</li> <li>од сребрног свога прага над прољећем кад се креће;</li> <li>зрак је виле  
 комете мале роје.</li> <li>Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим</li> <li>и с поглед 
ан ка Атине,</li> <li>огледало и мазање презиру јој черте фине.</li> <li>Устав’ луно, б’јела ко 
ад Инопом уставити могле виле.</li> <li>Прелесницу како видим, загрлим је ка бог вели, </li> <l 
у.</li> <li>Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију!</li> <li>Цјелителни балсам свети  
ad> <lg> <li>Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече</li> <li>испод поља звјезданије у п 
 трона божество сам неко мање;</li> <li>претчувствијем неким слатким ход Дијанин величави</li>  
жељи.</li> <li>При зракама красне луне, при свјећици запаљеној</li> <li>пламена се споји душа к 
атором к испуњењу светој жељи.</li> <li>При зракама красне луне, при свјећици запаљеној</li> <l 
ине.</li> <li>Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,</li> <li>кад су сунце над Инопом  
е,</li> <li>од сребрног свога прага над прољећем кад се креће;</li> <li>зрак је виле младолике  
 тече</li> <li>испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,</li> <li>сипље зраке магическе, чув 
тни ере сада не полуди!</li> <li>Б’јела прса гордија су под црнијем валовима</li> <li>но планин 
не знам сада рећи!</li> <li>Сњежана јој прса округла, а стрецају светим пламом,</li> <li>дв’је  
 хитро сви долазе!</li> <li>Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –</li> <li>све то 
>као сунце с својим ликом када лети над пучином.</li> <li>Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу  
има</li> <li>на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,</li> <li>кроз мрежицу танке ма 
азлетиле; </li> <li>красота ми ова божа развијала умне силе.</li> <li>Него опет к себе дођи, у  
>Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле; </li> <li>красота ми ова божа развијала умне 
усењу густе траве,</li> <li>стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе.</li> <li>Тренућ ми  
мамом;</li> <li>црна коса на валове низ рајске с игра груди...</li> <li>О дивото!{S} Чудо смртн 
li>Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију!</li> <li>Цјелителни балсам свети најмирисн 
li> <li>пламена се споји душа ка душици раскаљеној</li> <li>и цјеливи божествени душу с душом д 
ија – до њих хитро сви долазе!</li> <li>Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –</li 
исуће што чувствујем једну не знам сада рећи!</li> <li>Сњежана јој прса округла, а стрецају све 
> <li>мушице се огњевите ка комете мале роје.</li> <li>Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим 
латкој блуди.</li> <li>Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,</li> <li>под њом капље  
антна кола воде,</li> <li>под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;</li> <li>на грм славуј у 
i> <li>под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;</li> <li>на грм славуј усамљени армоничку п 
<li>Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –</li> <li>све то слуху оштром грми, код  
аспрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –</li> <li>све то слуху оштром грми, код мене  
, и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт се си 
/li> <li>црна коса на валове низ рајске с игра груди...</li> <li>О дивото!{S} Чудо смртни ере с 
кад јој сл’једим.</li> <li>Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе,</li> <li>к восхиш 
еском слатком силом,</li> <li>као сунце с својим ликом када лети над пучином.</li> <li>Луна бје 
тором на шарени ћилим сједим</li> <li>и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим.</li> <li> 
а лети над пучином.</li> <li>Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,</li> <li>тад из вида ј 
ника среће драже; </li> <li>зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе...</li> <li>Друге  
же; </li> <li>зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе...</li> <li>Друге среће, мало ва 
еној</li> <li>и цјеливи божествени душу с душом драгом слију.</li> <li>Ах, цјеливи, божа мана,  
говима</li> <li>на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,</li> <li>кроз мрежицу танке 
но, ти нам гојиш бесмртије,</li> <li>те са небом душа људска има своје сношеније!</li> <li>Слух 
i>Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; </li> <li>силе су ми на опазу, очи бјеже св 
воту ову гледим.</li> <li>Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле; </li> <li>красота м 
.</li> <li>О дивото!{S} Чудо смртни ере сада не полуди!</li> <li>Б’јела прса гордија су под црн 
>од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!</li> <li>Сњежана јој прса округла, а стрецај 
li> <li>ал’ лишено свога трона божество сам неко мање;</li> <li>претчувствијем неким слатким хо 
муче главе.</li> <li>Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; </li> <li>силе су ми на  
тлења муче главе.</li> <li>Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; </li> <li>силе су  
слију.</li> <li>Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију!</li> <li>Цјелителни балсам св 
 величави</li> <li>душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,</li> <li>О насљедство иде 
Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с устах – цјелив је 
јетни али кане роса с струка –</li> <li>све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука; </l 
наљубих владалице виле б’јеле;</li> <li>свезала се два погледа магическом слатком силом,</li> < 
д’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!</li> <li>Ход је вилин млого дични на Аврорин кад 
рајске лију!</li> <li>Цјелителни балсам свети најмирисни аромати</li> <li>што је небо земљи дал 
li>Сњежана јој прса округла, а стрецају светим пламом,</li> <li>дв’је слонове јабучице на њих д 
i> <li>уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.</li> <li>При зракама красне луне, при свје 
ком ђе ми лети – </li> <li>завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!</li> <li>Ход је в 
 <li>на ливади движенија – до њих хитро сви долазе!</li> <li>Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кан 
</li> <li>Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе,</li> <li>к восхиштењу бесмртноме л 
.</li> <li>При зракама красне луне, при свјећици запаљеној</li> <li>пламена се споји душа ка ду 
Аврорин када шеће,</li> <li>од сребрног свога прага над прољећем кад се креће;</li> <li>зрак је 
тавно људско стање,</li> <li>ал’ лишено свога трона божество сам неко мање;</li> <li>претчувств 
е,</li> <li>те са небом душа људска има своје сношеније!</li> <li>Слух и душа у надежди пливају 
ком слатком силом,</li> <li>као сунце с својим ликом када лети над пучином.</li> <li>Луна бјежи 
једим</li> <li>и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим.</li> <li>Чувства су ми сад треја 
/li> <li>силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.</li> <li>Док ево ти дивне виле лаким кр 
владалице виле б’јеле;</li> <li>свезала се два погледа магическом слатком силом,</li> <li>као с 
при свјећици запаљеној</li> <li>пламена се споји душа ка душици раскаљеној</li> <li>и цјеливи б 
д сребрног свога прага над прољећем кад се креће;</li> <li>зрак је виле младолике тако красан к 
 армоничку пјесну поје,</li> <li>мушице се огњевите ка комете мале роје.</li> <li>Ја замишљен п 
<li>Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле; </li> <li>красота ми ова божа развијала у 
ну кад јој сл’једим.</li> <li>Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе,</li> <li>к вос 
цјелив један ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;</li> <li>све 
</li> <li>под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;</li> <li>на грм славуј усамљени армоничк 
њу би да, и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!</li> <li>Јо 
звијала умне силе.</li> <li>Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање,</li> <li>ал’ лишено 
> <li>Совршенство творенија, таинствене силе боже,</li> <li>ништа љепше нит’ је када нити од ње 
 <li>красота ми ова божа развијала умне силе.</li> <li>Него опет к себе дођи, у ништавно људско 
ахат – моје време сад не иде; </li> <li>силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.</li> <li 
езала се два погледа магическом слатком силом,</li> <li>као сунце с својим ликом када лети над  
езданије у прољећну тиху вече,</li> <li>сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди,</li> <l 
што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.</li> <li>Совршенство творенија, таинствене силе 
лив један ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;</li> <li>свезал 
а замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим</li> <li>и с погледом внимателним сву дивоту ову 
                        <div> <head>Ноћ скупља вијека</head> <lg> <li>Плава луна ведрим зраком  
оз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.</li> <li>Играм јој се с јабукама – два свијет 
е среће, мало важне, за њу би да, и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с устах – цјелив један  
а зажижу се ројне воде;</li> <li>на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје,</li> <li>мушице  
 створит може!</li> <li>Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи –</li> <li>од тисуће што ч 
 <li>дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;</li> <li>црна коса на валове низ рајске  
еко мање;</li> <li>претчувствијем неким слатким ход Дијанин величави</li> <li>душу ми је напоји 
<li>те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.</li> <li>Над њом зв’језде ројевима брили 
> <li>свезала се два погледа магическом слатком силом,</li> <li>као сунце с својим ликом када л 
 цјеливи божествени душу с душом драгом слију.</li> <li>Ах, цјеливи, божа мана, све прелести ра 
 стрецају светим пламом,</li> <li>дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;</li> <li>цр 
ша људска има своје сношеније!</li> <li>Слух и душа у надежди пливајући танко пазе</li> <li>на  
ли кане роса с струка –</li> <li>све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука; </li> <li> 
гра груди...</li> <li>О дивото!{S} Чудо смртни ере сада не полуди!</li> <li>Б’јела прса гордија 
е, чувства тајна нека буди,</li> <li>те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.</li> <l 
> <li>те са небом душа људска има своје сношеније!</li> <li>Слух и душа у надежди пливајући тан 
 <li>но планина гордељива под вјечнијем сњеговима</li> <li>на излазак кад је сунца са равнине ц 
вујем једну не знам сада рећи!</li> <li>Сњежана јој прса округла, а стрецају светим пламом,</li 
 дало на усне јој стах сисати.</li> <li>Совршенство творенија, таинствене силе боже,</li> <li>н 
 свјећици запаљеној</li> <li>пламена се споји душа ка душици раскаљеној</li> <li>и цјеливи боже 
дични на Аврорин када шеће,</li> <li>од сребрног свога прага над прољећем кад се креће;</li> <l 
i> <li>к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже; </li> <li>зној лагани с њеном косом с зане 
 занешене тарем главе...</li> <li>Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.</li> <li>Н 
i>Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе,</li> <li>к восхиштењу бесмртноме лишеника  
его опет к себе дођи, у ништавно људско стање,</li> <li>ал’ лишено свога трона божество сам нек 
 <li>што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.</li> <li>Совршенство творенија, таинствене 
<li>ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!</li> <li>Малена јој уста слатка, а ангелс 
i>све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука; </li> <li>затрепте ли тице крила у бусењу 
и!</li> <li>Сњежана јој прса округла, а стрецају светим пламом,</li> <li>дв’је слонове јабучице 
це крила у бусењу густе траве,</li> <li>стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе.</li> <l 
прсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –</li> <li>све то слуху оштром грми, код мене је 
сву дивоту ову гледим.</li> <li>Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле; </li> <li>кра 
не полуди!</li> <li>Б’јела прса гордија су под црнијем валовима</li> <li>но планина гордељива п 
ола, продужи ми часе миле,</li> <li>кад су сунце над Инопом уставити могле виле.</li> <li>Преле 
– моје време сад не иде; </li> <li>силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.</li> <li>Док  
ем сњеговима</li> <li>на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,</li> <li>кроз мрежицу 
 магическом слатком силом,</li> <li>као сунце с својим ликом када лети над пучином.</li> <li>Лу 
, продужи ми часе миле,</li> <li>кад су сунце над Инопом уставити могле виле.</li> <li>Прелесни 
хоризонта и уступа Фебу владу,</li> <li>тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!</li> </lg> 
сисати.</li> <li>Совршенство творенија, таинствене силе боже,</li> <li>ништа љепше нит’ је када 
/li> <li>сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди,</li> <li>те смртника жедни поглед у др 
 креће;</li> <li>зрак је виле младолике тако красан ка Атине,</li> <li>огледало и мазање презир 
 цв’јетне гледим,</li> <li>кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.</li> <li>Играм ј 
li> <li>Слух и душа у надежди пливајући танко пазе</li> <li>на ливади движенија – до њих хитро  
li>зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе...</li> <li>Друге среће, мало важне, за њу  
е јој стах сисати.</li> <li>Совршенство творенија, таинствене силе боже,</li> <li>ништа љепше н 
јално, ти нам гојиш бесмртије,</li> <li>те са небом душа људска има своје сношеније!</li> <li>С 
еске, чувства тајна нека буди,</li> <li>те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.</li> 
ким кроком ђе ми лети – </li> <li>завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!</li> <li>Х 
ава луна ведрим зраком у прелести дивно тече</li> <li>испод поља звјезданије у прољећну тиху ве 
 плави,</li> <li>О насљедство идејално, ти нам гојиш бесмртије,</li> <li>те са небом душа људск 
 бјеже свуд – да виде.</li> <li>Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети – </li> <li>завид 
тка, а ангелски обрашчићи –</li> <li>од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!</li> <li 
> <li>испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,</li> <li>сипље зраке магическе, чувства тајн 
 је страшна хука; </li> <li>затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,</li> <li>стрецања ме р 
и али кане роса с струка –</li> <li>све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука; </li> < 
i>затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,</li> <li>стрецања ме рајска тресу, а витлења муч 
 ову гледим.</li> <li>Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле; </li> <li>красота ми ов 
</li> <li>завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!</li> <li>Ход је вилин млого дични  
а тресу, а витлења муче главе.</li> <li>Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; </li> 
усте траве,</li> <li>стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе.</li> <li>Тренућ ми је свак 
људско стање,</li> <li>ал’ лишено свога трона божество сам неко мање;</li> <li>претчувствијем н 
 <li>Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим</li> <li>и с погледом внимателним сву диво 
е силе.</li> <li>Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање,</li> <li>ал’ лишено свога трон 
 хука; </li> <li>затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,</li> <li>стрецања ме рајска тресу 
а своје сношеније!</li> <li>Слух и душа у надежди пливајући танко пазе</li> <li>на ливади движе 
буди,</li> <li>те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.</li> <li>Над њом зв’језде рој 
но тече</li> <li>испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,</li> <li>сипље зраке магическе, ч 
head> <lg> <li>Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече</li> <li>испод поља звјезданије у 
идим, загрлим је ка бог вели, </li> <li>уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.</li> <li> 
</li> <li>красота ми ова божа развијала умне силе.</li> <li>Него опет к себе дођи, у ништавно љ 
у се ројне воде;</li> <li>на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје,</li> <li>мушице се огње 
мати</li> <li>што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.</li> <li>Совршенство творенија, т 
би да, и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт  
од ње створит може!</li> <li>Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи –</li> <li>од тисуће  
мазање презиру јој черте фине.</li> <li>Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,</li> <l 
 миле,</li> <li>кад су сунце над Инопом уставити могле виле.</li> <li>Прелесницу како видим, за 
и све славе.</li> <li>Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт се сита 
ином.</li> <li>Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,</li> <li>тад из вида ја изгубим диво 
li> <li>Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,</li> <li>тад из вида ја изгубим дивотницу м 
<li>огледало и мазање презиру јој черте фине.</li> <li>Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми час 
е</li> <li>на ливади движенија – до њих хитро сви долазе!</li> <li>Распрсне ли пупуљ цв’јетни а 
;</li> <li>претчувствијем неким слатким ход Дијанин величави</li> <li>душу ми је напојио – све  
мртни, на тренутак овај свети!</li> <li>Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће,</li> <li 
лети над пучином.</li> <li>Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,</li> <li>тад из вида ја  
 слуху оштром грми, код мене је страшна хука; </li> <li>затрепте ли тице крила у бусењу густе т 
ичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт се ситан не наљубих владалице вил 
 <li>на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,</li> <li>кроз мрежицу танке магле вели 
 сви долазе!</li> <li>Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –</li> <li>све то слуху 
аве.</li> <li>Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!</li> <li>Јошт се ситан не наљ 
душу с душом драгом слију.</li> <li>Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију!</li> <li> 
ји душа ка душици раскаљеној</li> <li>и цјеливи божествени душу с душом драгом слију.</li> <li> 
ана, све прелести рајске лију!</li> <li>Цјелителни балсам свети најмирисни аромати</li> <li>што 
ице на њих дубе слатким мамом;</li> <li>црна коса на валове низ рајске с игра груди...</li> <li 
ди!</li> <li>Б’јела прса гордија су под црнијем валовима</li> <li>но планина гордељива под вјеч 
li>Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,</li> <li>кад су сунце над Инопом уставити мо 
</li> <li>огледало и мазање презиру јој черте фине.</li> <li>Устав’ луно, б’јела кола, продужи  
у вече,</li> <li>сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди,</li> <li>те смртника жедни пог 
ателним сву дивоту ову гледим.</li> <li>Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле; </li> 
лски обрашчићи –</li> <li>од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!</li> <li>Сњежана јо 
е с игра груди...</li> <li>О дивото!{S} Чудо смртни ере сада не полуди!</li> <li>Б’јела прса го 
е.</li> <li>Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим</li> <li>и с погледом внимателним с 
те мале роје.</li> <li>Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим</li> <li>и с погледом вн 
је ка бог вели, </li> <li>уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.</li> <li>При зракама кр 
од је вилин млого дични на Аврорин када шеће,</li> <li>од сребрног свога прага над прољећем кад 
ангелски обрашчићи –</li> <li>од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!</li> <li>Сњежан 
алсам свети најмирисни аромати</li> <li>што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.</li> <l